Podavalski zaplet
Pre jedno petnaestak godina lokalni cinici bi prognozirali smak sveta za onaj dan u kome bi Hrvati držali tron svetskog smučanja, a Srbi tenisa. Pošto je taj dan uveliko tu, a i biće da će da potraje, čeka nas, po njima, dugo putovanje kroz noć
Zapravo je zabavno kolike su predrasude kada je navodna predodređenost nekih nacija na određene sportove u pitanju. Sportski novinari u srpskim medijima godinama pate što su tri slovenačka košarkaša - Beno Udrih, Raša Nesterović i Saša Vujačić - pokupili pet šampionskih prstenova u NBA, pored onolikih i onakvih delija s ove strane Drine, koji macnuše svega komada jedan, i to onaj Darka Miličića u Pistonsima, u sezoni za koju sam Miličić kaže da bi je rado zaboravio, ako je se uopšte i seća. Da bi nekako pojačali sjaj tog prstena, obično se ističe da je kao asistent u stručnom štabu Pistonsa radio i naš stručnjak Igor Kokoškov. Ne znam koliko takav detalj ima realnog efekta na bildovanje samopoštovanja prosečnog konzumenta ovdašnje štampe, ali sigurno ne kao činjenica da mučenici s ovih podneblja, s dva i po brda i tri staze pod snegom i nekoliko betonskih i blatnjavih teniskih terena (prazne bazene obrasle korovom i da ne računamo, puna ih Srbijica), iz samo Univerzumu znanih razloga postaju nenadane svetske velesile.
Tako je manje-više neprimetno prohujala vest da je Partizan prošlog petka, u „Pionirovoj" ledenoj dvorani, pred oko 1.000 ljudi deklasirao ljubljansku Olimpiju s 10:2, po trećinama 4:1, 1:1, 5:0. Dominacija je tim veća što su „grobari" imali ukupno 18 minuta igrača manje na terenu, naspram 8 minuta isključenja za tradicionalno ekološki zelene „zmajčeke", dok su i jedan i drugi tim uputili tokom utakmice 35 šuteva u okvir gola. To što Partizan čini u sadašnjim uslovima dostojno je divljenja. U zemlji i gradu u kojima je hokej doslovce poslednja rupa na svirali, savez i takmičenje već godinama u polurasulu, „grobari" se opredeljuju za ulazak u proširenu slovenačku ligu koju osim timova severno od Sutle čine još i po jedan klub iz Srbije, Hrvatske i Austrije. Za one koji to ne znaju, Partizan je u vrhu i tabači se s Olimpijom za titulu, i to baš ovog proleća, kad se navršava četvrt veka od jedine titule koju je neki beogradski klub osvojio u bivšoj Jugoslaviji od 1955, a to je bila rastrošna zemlja koja je, kad je hokej u pitanju, imala prvu i drugu saveznu ligu. Tako je baš u drugoligaškom takmičenju ostvaren najviši rezultat na nekoj hokejaškoj utakmici, kada su hokejaši subotičkog Spartaka godine 1978. u utakmici Istočne grupe druge lige pobedili HK Skopje sa 45:0. Samo pet sezona kasnije Spartak se neslavno proslavio i s najvišim rezultatom u istoriji Prve savezne lige, ovaj put u ulozi poraženih u Ljubljani, od domaćina Olimpije, sa 40:1. To je bilo vreme kada je Jugoslavija igrala u B grupi svetske hokejaške elite i to je u našoj sportskoj javnosti doživljavano kao tanak rezultat.
Veliki bum beogradskog hokeja krenuo je početkom osamdesetih kada se iznenada u sezoni 1983/84. Crvena zvezda našla na trećem mestu odmah iza Olimpije i Jesenica, što je bio prvi plasman među „top-3" na hokejaškim državnim prvenstvima nekog beogradskog kluba posle pauze duge 19 godina. Za sledeću sezonu crveno-beli dovode u tim trojicu Kanađana: Vilijemsa, Kroulija i Nika Pašića i postaju sportska senzacija godine u kojoj se prvi put za hokej tražila u Beogradu karta više i stižu korak dalje do vicešampiona Juge. Ali. kajmak kupi Partizan u sezoni 1985/86. dovođenjem direktno sa sunčane strane Alpa braće Lomovšek, braće Lepša i pre svih Ignaca Kaveca, kao i češkog beka Vladimira Bednaža i u furioznom sveslovenskom finalu, protiv Jesenica, golom iz penala tada maloletnog Andreja Jovanovića, posle tri decenije vraća titulu u Beograd. U tadašnjoj reprezentaciji zaigrali su i Igor Kosović, Nenag Ilić, Lazar Dunda i Miloš Piperski, ali zemlja se nedugo potom raspala, a s njom i hokej. Stoga, imajući sve ovo u vidu, ovakav napor sadašnjeg tima Partizana da titulu Slohokej lige nekako dovuče do Beograda i zakuca sred palilulske ledene dvorane treba pozdraviti kao značajan doprinos lokalnoj, a tako univerzalnoj, istoriji sumanutih, ničim izazvanih sportskih podviga...
Нема коментара:
Постави коментар