понедељак, 31. децембар 2012.
субота, 29. децембар 2012.
петак, 28. децембар 2012.
четвртак, 27. децембар 2012.
Ivo Andrić - POBEDITE TUGU!
http://znakoviporedputa.com/misli-izreke-citati/812-pobedite-tugu-ivo-andri%C4%87
Kod unutarnjih borbi koje čovek vodi sa samim sobom i sa nepoznatim silama u sebi, važi više nego igde pravilo: ne predaj se nikad! — Ni predaje, ni ustupanja! A pre svega, što kažu u Bosni: ne veži tugu za srce!
Biti uvređen nepravdom ljudi manje je nego biti u bedi, a biti u bedi manje je nego biti bolestan, biti bolestan još nije: umreti. Ali i kad je čovek uvređen nepravdom, teško bolestan, pa i na samrti, ne treba, tek tada ne treba da »da pusti rđi na se«.
Tada treba napregnuti sve sile i ne priznati tugu i malodušnost. Izdržati trenutak, a već idućeg časa čovek je ili na putu da prezdravi ili mrtav. A smrt je najveći i najsigurniji osvetnik.
Kod unutarnjih borbi koje čovek vodi sa samim sobom i sa nepoznatim silama u sebi, važi više nego igde pravilo: ne predaj se nikad! — Ni predaje, ni ustupanja! A pre svega, što kažu u Bosni: ne veži tugu za srce!
Biti uvređen nepravdom ljudi manje je nego biti u bedi, a biti u bedi manje je nego biti bolestan, biti bolestan još nije: umreti. Ali i kad je čovek uvređen nepravdom, teško bolestan, pa i na samrti, ne treba, tek tada ne treba da »da pusti rđi na se«.
Tada treba napregnuti sve sile i ne priznati tugu i malodušnost. Izdržati trenutak, a već idućeg časa čovek je ili na putu da prezdravi ili mrtav. A smrt je najveći i najsigurniji osvetnik.
Ivo Andrić
уторак, 25. децембар 2012.
понедељак, 24. децембар 2012.
субота, 22. децембар 2012.
уторак, 18. децембар 2012.
петак, 14. децембар 2012.
Mladost - L. F. Filan
"Mladost nije jedan period u zivotu, to je
stanje uma. Ljudi stare samo onda kada se odreknu svojih ideala i kada
prestanu da budu mladi duhom. Godine cine kozu naboranom, ali vasa dusa
dobija bore kada izgubite entuzijazam. Stari ste onoliko koliko
strepite, plasite se i ocajavate. Sacuvajte svoju veru, samopouzdanje i
nadu mladim i ostacete mladi." L. F. Filan
уторак, 11. децембар 2012.
понедељак, 10. децембар 2012.
недеља, 9. децембар 2012.
четвртак, 6. децембар 2012.
среда, 5. децембар 2012.
недеља, 2. децембар 2012.
субота, 24. новембар 2012.
уторак, 20. новембар 2012.
четвртак, 15. новембар 2012.
среда, 14. новембар 2012.
уторак, 13. новембар 2012.
понедељак, 12. новембар 2012.
недеља, 11. новембар 2012.
субота, 10. новембар 2012.
петак, 9. новембар 2012.
среда, 7. новембар 2012.
понедељак, 5. новембар 2012.
петак, 2. новембар 2012.
четвртак, 1. новембар 2012.
среда, 31. октобар 2012.
уторак, 30. октобар 2012.
понедељак, 29. октобар 2012.
Perovićeva: Srbima preti nestanak
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=10&dd=27&nav_category=11&nav_id=655387
Izvor: Beta
"Ne smemo da budemo naivni. U istoriji važi za normalnu pojavu da
pojedini narodi nestaju. Ne mogu da pronađu svoje mesto u datom svetu,
beže u zatvorenost i nestaju", kazala je Perovićeva u intervjuu za
današnje izdanje novosadskog lista Mađar so (Magyar Szo).
Ocenila je da je duh palanke doživeo svoj pravi trijumf u Srbiji, a država je u velikoj meri "varvarizovana i zapuštena" i dodala da bi za regeneraciju bio potreban ogroman napor koji sami ne možemo učiniti.
"Mislim da su šanse minimalne, ali mora da postoji napor, pre svega intelektualni napor koji želi da da odgovor na pitanje koje zvuči jednostavno - gde smo to mi. I samo posle toga možemo da postavimo pitanje kako smo stigli dovde i kako možemo da se izbavimo odavde", kazala je Latinka Perović.
Prema njenim rečima, najtužnije je što mlada generacija danas već ne vidi svoju budućnost u Srbiji i stremi tome da po završetku školovanja što pre ode odavde.
Ona smatra da Srbija, sem priključenja Evropskoj uniji, nema drugu mogućnost.
"Evropa ima svojih problema, ali nikada ranije ovoliku šansu još nije dala Balkanu. Tu šansu, ako ceo Balkan i nije, Srbija je svakako prokockala", kazala je Latinka Perović.
Ona je ocenila da se u Srbiji nisu desile političke promene nakon izbora u maju, već su samo izmenjene ličnosti na vlasti, koje svoj politički legitimitet, slično svojim prethodnicima, grade na dokazivanju toga da je prethodna vlast bila potpuna katastrofalna.
"Svi analizu počinju kod mandata prethodne vlade, o ratovima niko ne govori, a koji su uveliko umanjili i materijalne i ljudske resurse države", kazala je Latinka Perović, koja je krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih bila visoka funkcionerka Saveza komunista Srbije.
Godine 1972. smenjena je zbog svojih preterano liberalnih stavova, u obračunu Josipa Broza Tita s tadašnjim "liberalima" u Savezu komunista. Posle toga se nikada više nije vratila u politiku.
Izvor: Beta
Novi Sad -- Istoričarka Latinka Perović ocenila je
da je Srbija "prokockala" svoju evropsku šansu i dodala da ovom narodu
preti nestanak.
Ocenila je da je duh palanke doživeo svoj pravi trijumf u Srbiji, a država je u velikoj meri "varvarizovana i zapuštena" i dodala da bi za regeneraciju bio potreban ogroman napor koji sami ne možemo učiniti.
"Mislim da su šanse minimalne, ali mora da postoji napor, pre svega intelektualni napor koji želi da da odgovor na pitanje koje zvuči jednostavno - gde smo to mi. I samo posle toga možemo da postavimo pitanje kako smo stigli dovde i kako možemo da se izbavimo odavde", kazala je Latinka Perović.
Prema njenim rečima, najtužnije je što mlada generacija danas već ne vidi svoju budućnost u Srbiji i stremi tome da po završetku školovanja što pre ode odavde.
Ona smatra da Srbija, sem priključenja Evropskoj uniji, nema drugu mogućnost.
"Evropa ima svojih problema, ali nikada ranije ovoliku šansu još nije dala Balkanu. Tu šansu, ako ceo Balkan i nije, Srbija je svakako prokockala", kazala je Latinka Perović.
Ona je ocenila da se u Srbiji nisu desile političke promene nakon izbora u maju, već su samo izmenjene ličnosti na vlasti, koje svoj politički legitimitet, slično svojim prethodnicima, grade na dokazivanju toga da je prethodna vlast bila potpuna katastrofalna.
"Svi analizu počinju kod mandata prethodne vlade, o ratovima niko ne govori, a koji su uveliko umanjili i materijalne i ljudske resurse države", kazala je Latinka Perović, koja je krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih bila visoka funkcionerka Saveza komunista Srbije.
Godine 1972. smenjena je zbog svojih preterano liberalnih stavova, u obračunu Josipa Broza Tita s tadašnjim "liberalima" u Savezu komunista. Posle toga se nikada više nije vratila u politiku.
недеља, 21. октобар 2012.
субота, 20. октобар 2012.
среда, 17. октобар 2012.
уторак, 16. октобар 2012.
понедељак, 15. октобар 2012.
недеља, 14. октобар 2012.
четвртак, 11. октобар 2012.
уторак, 9. октобар 2012.
понедељак, 8. октобар 2012.
четвртак, 4. октобар 2012.
среда, 3. октобар 2012.
уторак, 2. октобар 2012.
понедељак, 1. октобар 2012.
четвртак, 20. септембар 2012.
уторак, 18. септембар 2012.
Devojka iz tri sna - Petar Popović
http://www.blic.rs/Komentar/En-Passant/343295/Devojka-iz-tri-sna
Iznenada mi pade sulud predlog: „Ajmo u Kragujevac, tamo postoji
gospodska poslastičarnica, nešto kao peštanski ‘Žarbo‘, a zove se kao
tvoja pesma i moj problem - ‘Srce‘.“
Gledala me je velikim setnim očima, a rukama belim kao led samo odmahnu: „Ne vredi, sreća nije stvar intenziteta, već ravnoteže i reda i ritma i harmonije“, i glas joj zanese zadnji pir košave. I nesta u purpurnoj gužvi. Iz sna biram ono što ne želim da ode u zaborav.
Zvuk pesme s noćnog radija tresnu me u javu. To Zoran Predin peva o kosi boje srebra. I sebe vraća u san pošto je video film o tragičnoj sudbini velikog beogradskog benda i „crnoj princezi Yu novog talasa“. Tvrdi, onda se probudio i napisao baladu koju će otpevati bolnom iskrenošću. Potom je otišao da operiše srce. Neki dan šalje SMS da je komplikovani zahvat uspeo i da će uskoro kući.
Zašto sam je, pitam se, i ja sanjao kada inače retko sanjam.
Verovatno zbog prethodne večeri i saznanja da je stari poznanik, njen čovek iz nekih srećnih godina, autor divne fotografije za omot knjige „Osećanja, o sećanja“, ležeći u bolnici u San Francisku i čekajući svoju operaciju, poslao mejl u kojem kaže: „Sanjao sam je noćas“.
Stalno je nekako sve povezano... Ne samo u snovima, bolnicama i prtljazima prošlosti.
Tek sam nedavno pročitao priču Mike Pantića „Svi Milanovi ljudi“, u kojoj piše da je marta ‘92, hodajući iza Rimtutituki kamiona s kojeg se pevalo „Mir, brate mir“, shvatio da tog sutona u koloni što plavi srce grada jedna mladost zauvek prolazi.
Slušajući sada Zoranovu pesmu koju nosi setni refren: „Ti bi me sigurno prepoznala da me od tebe nije sakrila moja kosa boje srebra. Vreme leti i u snovima svima krade glas i stas, i srešćemo se još...“, pouzdano osećam kako stiže kolektivna, a neizbežna jesen, koja je svih onih proleća izgledala tako daleko i rezervisana za neke druge.
Onih proleća kada je grupa te devojke bila vlasnik ugarka kojim smo palili plam da osvetlimo put do kraja jednog mraka. Rokenrol nije i nikad neće biti samo razigrana, svetla, bezbolna i vesela strana sveta na kojoj odrastaju generacije. Istina, mašina je mlela muziku, sudbine i nadu.
I baš tada On, Ona, On i On nisu bili samo EKV, što svira muziku koja nas se tiče, već krunski dokaz da sve ne može biti slupano. U godinama divljanja moljaca nisu zanemeli.
Bili su zvuk i urlik Beograda koji neće pasti, pristati na dresuru, biti ucenjen ili potkupljen. Na našim adresama, gde je većina rođenjem poražena, najbolji su oni koji najglasnije slave svoj udes.
Njihova pesma je velika i plemenita sinteza jednog humanijeg poriva i spoznaje da je umetnost s kičmom, u svetlu balkanskih raspleta, samo rulet od velikog uloga i male utehe, gde zadovoljstva i razumevanja teško da ima. A grupe su poput vitraža - prava lepota se može videti samo kada je svetlost iznutra. Tamnija noć, svjetliji prozori. Dalje se vidi!
Lepo je što, posle svega, živi primer o tome da je neko sanjao „sa vetrom uz lice“, praveći teške, krvave i slovenske pesme o Zemlji i ponosu. Jedan od najpotresnijih dokumenata naše bliže prošlosti.
A san nikada nije slučajan...
Danas, 18. septembra, navršava se deset godina kako je otišla Margita Stefanović, najlepši i najtragičniji rekvijem odsviran na beogradskom asfaltu.
Petar Popović | 18. 09. 2012.
Grad koji je nekada bacao svetlo daleko,
žmirkao je neobičnom bojom po svom velikom trgu. „Ali ovde više nisu
isti kolači“, prvo što reče kada sam nenadano naleteo na nju. Baš pred
kafeom gde smo poslednji put, biće da tome ima decenija i po, sedeli i
kada sam poželeo da se razgovor koji vodimo nikad ne okonča.
Gledala me je velikim setnim očima, a rukama belim kao led samo odmahnu: „Ne vredi, sreća nije stvar intenziteta, već ravnoteže i reda i ritma i harmonije“, i glas joj zanese zadnji pir košave. I nesta u purpurnoj gužvi. Iz sna biram ono što ne želim da ode u zaborav.
Zvuk pesme s noćnog radija tresnu me u javu. To Zoran Predin peva o kosi boje srebra. I sebe vraća u san pošto je video film o tragičnoj sudbini velikog beogradskog benda i „crnoj princezi Yu novog talasa“. Tvrdi, onda se probudio i napisao baladu koju će otpevati bolnom iskrenošću. Potom je otišao da operiše srce. Neki dan šalje SMS da je komplikovani zahvat uspeo i da će uskoro kući.
Zašto sam je, pitam se, i ja sanjao kada inače retko sanjam.
Verovatno zbog prethodne večeri i saznanja da je stari poznanik, njen čovek iz nekih srećnih godina, autor divne fotografije za omot knjige „Osećanja, o sećanja“, ležeći u bolnici u San Francisku i čekajući svoju operaciju, poslao mejl u kojem kaže: „Sanjao sam je noćas“.
Stalno je nekako sve povezano... Ne samo u snovima, bolnicama i prtljazima prošlosti.
Tek sam nedavno pročitao priču Mike Pantića „Svi Milanovi ljudi“, u kojoj piše da je marta ‘92, hodajući iza Rimtutituki kamiona s kojeg se pevalo „Mir, brate mir“, shvatio da tog sutona u koloni što plavi srce grada jedna mladost zauvek prolazi.
Slušajući sada Zoranovu pesmu koju nosi setni refren: „Ti bi me sigurno prepoznala da me od tebe nije sakrila moja kosa boje srebra. Vreme leti i u snovima svima krade glas i stas, i srešćemo se još...“, pouzdano osećam kako stiže kolektivna, a neizbežna jesen, koja je svih onih proleća izgledala tako daleko i rezervisana za neke druge.
Onih proleća kada je grupa te devojke bila vlasnik ugarka kojim smo palili plam da osvetlimo put do kraja jednog mraka. Rokenrol nije i nikad neće biti samo razigrana, svetla, bezbolna i vesela strana sveta na kojoj odrastaju generacije. Istina, mašina je mlela muziku, sudbine i nadu.
I baš tada On, Ona, On i On nisu bili samo EKV, što svira muziku koja nas se tiče, već krunski dokaz da sve ne može biti slupano. U godinama divljanja moljaca nisu zanemeli.
Bili su zvuk i urlik Beograda koji neće pasti, pristati na dresuru, biti ucenjen ili potkupljen. Na našim adresama, gde je većina rođenjem poražena, najbolji su oni koji najglasnije slave svoj udes.
Njihova pesma je velika i plemenita sinteza jednog humanijeg poriva i spoznaje da je umetnost s kičmom, u svetlu balkanskih raspleta, samo rulet od velikog uloga i male utehe, gde zadovoljstva i razumevanja teško da ima. A grupe su poput vitraža - prava lepota se može videti samo kada je svetlost iznutra. Tamnija noć, svjetliji prozori. Dalje se vidi!
Lepo je što, posle svega, živi primer o tome da je neko sanjao „sa vetrom uz lice“, praveći teške, krvave i slovenske pesme o Zemlji i ponosu. Jedan od najpotresnijih dokumenata naše bliže prošlosti.
A san nikada nije slučajan...
Danas, 18. septembra, navršava se deset godina kako je otišla Margita Stefanović, najlepši i najtragičniji rekvijem odsviran na beogradskom asfaltu.
петак, 14. септембар 2012.
уторак, 11. септембар 2012.
Jelena Milić - Jedino Srbiju više volim od SAD
http://blog.blic.rs/887/Jedino-Srbiju--vise-volim-od-SAD
“Jedino Srbiju više volim od Rusije”, izjavio je juče za ruske medije Tomislav Nikolić, povodom već drugog susreta sa Putinom, od kako je postao predsednik Srbije. Koji po ustavu ima ovlašćenja vezana za realizaciju spoljne politike Republike Srbije. Koja nema nacionalnu strategiju iste, ali se može opisati kao dobar dan čaršijo na sve četiri strane. EU, a pogotovu Nemačku, trpimo posebno kad planiraju da otvore radna mesta i svoje razvojne fondove. Ni hamerima američkim se zubi ne gledaju.
Inače nova vladajuća garniture došla je na vlast ne dovodeći evropske integracije Srbije u pitanje. Bilo je i ljubavi prema Kini u kampanji, Dinkić je posle sastavljanja nove vlade posebnu naklonost počeo da pokazuje prema centralnoazijskim zemljama, posebno onima koje bi mogle dati neki kredit.
Interesantno, Nikolić nije rekao na kom je mestu u tom rangiranju BH, pogotovu RS, nije rekao da li je Crna Gora u kojoj takođe živi dosta Srba prva do prvog, da li je Hrvatska visoko rangirana. Nije spomenuo ni Čikago i Toronto, ni jedno mesto dakle, u regionu i šire, gde žive Srbi u znatnom broju. (Reče mi neko na Twitteru: "Ma to je velika Srbija to se kod Nikolića podrazumeva!")
Nije, osim priče o Kosovu i UN, rekao ni zašto mu je tako visoko Rusija na listi deklarisanih ljubavi. Zbog političkog sistema, istorije, umetnosti, međunarodne politike, pop kulture, sporta, prirodnih lepota, naučnih dostignuća, kredita, količine humanitarne i druge pomoći upućene drugim državama i narodima u svetu, rata u Avganistanu, Čečeniji, čerupanja Gruzije…..
Nikolić neće biti osporen zbog ovoga što je rekao, iako je predsednik Srbije čija je zvanična spoljna politika ipak nešto drugačije formulisana. Da ne spominjemo da li uopšte državni zvaničnici treba da barataju kategorijama voljenja i nevoljenja drugih država. Njegova ljubav prema Srbiji se ne dovodi u pitanje. Bez obzira što je za njegovog prvog mandata Srbija postala svetska parija, zbog mnogih neupitnih zločina koje je počinila u regionu i u samoj državi Srbiji. Imati Rusiju na drugom mestu rang liste je OK, i pored staljinizma, i pored putinizma, i pored masovnih silovanja Srpkinja od strane pripadnika Crvene Armije, čerupanja srpskog naftno -gasnog kompleksa….
Zalagati se da Srbija postane deo zapadnog političkog sveta, onog čije države redovno budu u vrhu svih UN rangiranja na osnovu kvaliteta života, indeksa sreće građana, po ekonomskim pokazateljima, po visini strane humanitrne pomoći , po stepenu zaštite ljudskih prava svojih građana je dočim u Srbiji jeres. Izdaja Srbije. I pored toga što je većina “našeg sveta” bežeći od Srbije koju je sa Miloševićem stvarao Nikolić pobegla upravo tamo, na Zapad, ne u Rusiju. Podrška političkoj stranci koja se zalaže za Srbiju na Zapadu je u Nikolićevoj Srbiji dovoljna da se nađete na spisku za javni odstrel, koji je sačinio visoki državni službenik. Ameri su se, dočim, svog Makartija odavno rešili.
Danas je jedanaest godina od napada terorista na SAD. Kad pričamo o ratu i Avganistanu pa i Iraku, nekako uvek zaboravimo 9/11. Zašto su u Srbiji hiljade američkih civilnih žrtava žrtve drugog reda?
Zato što sam igrom slučaja Srpkinja i živim u Srbiji, što mi tu žive deca i porodica, samo Srbiju volim više od SAD. Zašto je tačno ovo reći u Srbiji izdaja a Nikolićeva izjava patriotizam? Da, volim SAD. I to ne samo zbog Dr House, The Big Bang Theory, Steven Colberta i Jon Stewarta, Apple računara, Michael Korsa, Barry Whitea, Jonathan Franzena, Philip Rotha, Glenn Millera..... Cenim ih i zato što ih svet i oni sami uvek sebe propuštaju kroz “iglene uši” u odnosu na druge, što im se trostruko fakturišu zla i užasi koje naprave, u podeđenju sa ostatkom sveta. I što oni to prihvataju. I dižu lestvicu. Što priznaju, debatuju….
Volim ih zato što za razliku od Srbije ne boluju od endemskog defetizma, opisanog u prethodnom postu - Srpski rulet. Što veruju u bolje sutra. I rade na njemu.
Volim ih uprkos Mit Romnija i kompanije.
O tome koliko u odnosu na Rusiju i slične iz BRIK koje mnogi navode kao primer na koji Srbija treba da se ugleda, u proseku, žive bolje i kvalitetnije, koliko više ulažu u nauku, tehnologiju i obrazovanje, koliko lakše mogu da se nose sa velikim vojnim budgetom, da ne govorim. Volim ih što kad odem tamo prvo pomislim vidi koliko invalida i starih imaju, a onda shvatim da je i to zbog kvaliteta života. Koji je rezultat sistema vrednosti etabliranog u praksi.
@jelenamilicceas
Poslušajte za kraj Tom Hanksa u priči o simbolima, o World Trade Center i ponovnoj izgradnji solitera na Manhattanu: REBUILD-From The Ashes, The World Trade Center Rises Again.
недеља, 9. септембар 2012.
петак, 7. септембар 2012.
среда, 5. септембар 2012.
уторак, 4. септембар 2012.
понедељак, 3. септембар 2012.
недеља, 2. септембар 2012.
четвртак, 30. август 2012.
среда, 29. август 2012.
понедељак, 27. август 2012.
субота, 25. август 2012.
четвртак, 23. август 2012.
Osam najvrednijih građevina Evrope, od Ajfelove kule do Sagrada familije
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/339227/Pogledajte-Osam-najvrednijih-gradjevina-Evrope-od-Ajfelove-kule-do-Sagrada-familije
Visok 324 metra, podignut je 1889. godine kao kapija Svetske izložbe priređene na 100. godišnjicu Francuske revolucije. Ovaj zaštitini znak Pariza, nazvan po svom idejnom tvorcu inženjeru Gistavu Ajfelu, spada u najposećeniju svetsku atrakciju, na koju se samo prošle godine popelo 7,1 miliona turista.
U vreme izgradnje toranj je bio predmet žučnih kritika kako onih koju su sumnjali u izvodljivost poduhvata, tako i onih koji su imali estetske zamerke na “tu hrpu gvožđa koja bode oči”. Tako je slavni pisac Gi de Mopasan ručavao u jednom od restorana na tornju jer je to bilo jedino mesto u gradu na kome mu ta gvozdena rugoba nije kvarila pogled.
Od otvaranja, Ajfelovu kulu je posetilo čak 200 miliona ljudi i ona je i danas deseta po visini svetska građevina “rešetkaste” konstrukcije. Toranj je prvobitno imao dozvolu na 20 godina, posle čega je trebalo da bude demontiran. Ali pošto se pokazalo da je dragocen kao komunikacioni toranj, gradski oci su odlučili da ostane trajan simbol Grada svetlosti.
U Prvom svetskom ratu njegovi moćni radio-odašiljači ometali su komunikaciju između nemačkih jedinica, čime je usporeno njihovo napredovanje na Pariz i potpomognuta pobeda saveznika u bici na Marni.
Rimski Koloseum sledeći je na listi navrednijih. Izgradnja amfiteatra, u kome su se održavale borbe gladijatora, trajala je jednu deceniju i okončana je oko 80. godine naše ere. Godišnje ga poseti četiri miliona turista.
Ova rimokatolička bazilika, remek-delo slavnog katalonskog arhitekte Antonija Gaudija, još nije dovršena. Crkva je uvršćena u Uneskovu listu svetske baštine i godišnje je poseti više od tri miliona ljudi.
Ova impresivna crkva građena je skoro šest vekova i četvrta je po veličini katedrala u svetu, a najveća u Italiji. Spada u remek dela gotske arhitekture, a radovi na njoj i dalje traju. Godišnje je poseti oko pet miliona ljudi.
Stara je 1.000 godina. Od 1988. nalazi se na Uneskovoj listi svetske baštine. Iako je građena kao bedem od osvajača, mnogo je poznatija kao zatvor i gublilište kraljevih protivnika. Godišnje je poseti više od dva miliona ljudi.
Poseduje jednu od najvećih svetskih kolekcija umetničkih slika, među kojima su najpoznatija remek dela El Greka, Dijega Velaskeza i Fransiska Goje. Godišnje ih pogleda 2,9 miliona turista.
Potiče iz preistorijskog kamenog doba i jedan je od najpoznatijih svetskih spomenika, pre svega zbog misterije u vezi sa njegovim nastankom pre savremene ere opreme koja bi omogućila podizanje ogromnih kamenih blokova. Poseti ga oko milion ljudi godišnje.
Ova zgrada se našla na ovom spisku, iako ne spada u evropske spomenike. Projektovao ju je Irac Džejms Hoban, a građena je od 1792. do 1800. Zvanična je rezidencija američkih predsednika od Džona Adamsa, koji se u nju uselio 1. novembra 1800. godine.
J. Stojković | 23. 08. 2012.
Ajfelova kula u Parizu najskuplja je evropska
građevina procenjena na 435 milijardi evra, zaključak je studije koju je
naručila Privredna komora okruga Monce i Brijance, u italijanskoj
pokrajini Lombardiji. Da bi utvrdili monetarnu vrednost spomenika,
istraživači su ocenjivali njegov izgled, estetske kvalitete i
brendiranje.
Ajfelov toranj
Visok 324 metra, podignut je 1889. godine kao kapija Svetske izložbe priređene na 100. godišnjicu Francuske revolucije. Ovaj zaštitini znak Pariza, nazvan po svom idejnom tvorcu inženjeru Gistavu Ajfelu, spada u najposećeniju svetsku atrakciju, na koju se samo prošle godine popelo 7,1 miliona turista.
U vreme izgradnje toranj je bio predmet žučnih kritika kako onih koju su sumnjali u izvodljivost poduhvata, tako i onih koji su imali estetske zamerke na “tu hrpu gvožđa koja bode oči”. Tako je slavni pisac Gi de Mopasan ručavao u jednom od restorana na tornju jer je to bilo jedino mesto u gradu na kome mu ta gvozdena rugoba nije kvarila pogled.
Od otvaranja, Ajfelovu kulu je posetilo čak 200 miliona ljudi i ona je i danas deseta po visini svetska građevina “rešetkaste” konstrukcije. Toranj je prvobitno imao dozvolu na 20 godina, posle čega je trebalo da bude demontiran. Ali pošto se pokazalo da je dragocen kao komunikacioni toranj, gradski oci su odlučili da ostane trajan simbol Grada svetlosti.
U Prvom svetskom ratu njegovi moćni radio-odašiljači ometali su komunikaciju između nemačkih jedinica, čime je usporeno njihovo napredovanje na Pariz i potpomognuta pobeda saveznika u bici na Marni.
Koloseum u Rimu
- Procenjen na 91 milijardu evra
Rimski Koloseum sledeći je na listi navrednijih. Izgradnja amfiteatra, u kome su se održavale borbe gladijatora, trajala je jednu deceniju i okončana je oko 80. godine naše ere. Godišnje ga poseti četiri miliona turista.
Sagrada familija, Barselona
- Sagrada familija, ili Sveta porodica, u Barseloni, vredi 90 milijardi evra.
Ova rimokatolička bazilika, remek-delo slavnog katalonskog arhitekte Antonija Gaudija, još nije dovršena. Crkva je uvršćena u Uneskovu listu svetske baštine i godišnje je poseti više od tri miliona ljudi.
Katedrala Duomo, Milano
- Procenjena na 82 milijarde evra
Ova impresivna crkva građena je skoro šest vekova i četvrta je po veličini katedrala u svetu, a najveća u Italiji. Spada u remek dela gotske arhitekture, a radovi na njoj i dalje traju. Godišnje je poseti oko pet miliona ljudi.
Londonski tauer
- Srednjovekovna tvrđava na Temzi, procenjena na 71 milijardu evra
Stara je 1.000 godina. Od 1988. nalazi se na Uneskovoj listi svetske baštine. Iako je građena kao bedem od osvajača, mnogo je poznatija kao zatvor i gublilište kraljevih protivnika. Godišnje je poseti više od dva miliona ljudi.
Prado u Madridu
- Muzej procenjen na 58 milijardi evra
Poseduje jednu od najvećih svetskih kolekcija umetničkih slika, među kojima su najpoznatija remek dela El Greka, Dijega Velaskeza i Fransiska Goje. Godišnje ih pogleda 2,9 miliona turista.
Stounhendž, Britanija
- Procenjen na 10 milijardi evra.
Potiče iz preistorijskog kamenog doba i jedan je od najpoznatijih svetskih spomenika, pre svega zbog misterije u vezi sa njegovim nastankom pre savremene ere opreme koja bi omogućila podizanje ogromnih kamenih blokova. Poseti ga oko milion ljudi godišnje.
Bela kuća u Vašingtonu
- Procenjana na 80 milijardi evra
Ova zgrada se našla na ovom spisku, iako ne spada u evropske spomenike. Projektovao ju je Irac Džejms Hoban, a građena je od 1792. do 1800. Zvanična je rezidencija američkih predsednika od Džona Adamsa, koji se u nju uselio 1. novembra 1800. godine.
среда, 22. август 2012.
недеља, 19. август 2012.
петак, 17. август 2012.
четвртак, 16. август 2012.
уторак, 14. август 2012.
понедељак, 13. август 2012.
Miroslav Momčilović: Ima li kod nas života pre smrti
http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:392461-Miroslav-Momcilovic-Ima-li-kod-nas-zivota-pre-smrti
Reditelj o Srbiji u crnoj komediji, politici kao živom blatu,
darovitim pojedincima i lošem sistemu: Stranci doživljavaju moj film
isključivo kao crnu komediju, kao duhovit, bajkoviti prikaz nekog
izmišljenog događaja
Miroslav Momčilović
Foto Nikola Fifić
Foto Nikola Fifić
SRBIJA po naslovu liči na film „Maratonci
trče počasni krug“, što je inače fantastičan naslov, jer maratonci trče
četrdeset dva kilometra i nemaju snage za počasni krug. Ali, kod nas se
nekako uvek pojavi snaga za neviđenu inspiraciju kad radimo nešto loše.
Ista je garnitura na vlasti i u opoziciji od devedesetih, jeste da su
se stranke smenjivale, ali se ljudi koji ih vode nisu menjali. Naši
političari liče na sliku Dorijana Greja - što su duže na vlasti, a biti
na vlasti znači biti i u opoziciji, sve su mlađi. Što država više
propada, njima je sve bolje - kaže u razgovoru za „Novosti“ reditelj
Miroslav Momčilović.
Njegov novi film, „Smrt čoveka na Balkanu“, koji potpisuje i kao scenarist, apsolutni je hit ovogodišnjih letnjih festivala - od Karlovih Vari, gde je nagrađen „Nezavisnom kamerom“, pokupio je oko 14 visokih nagrada, a ovih dana ušao je i u izbor za nagradu Evropske filmske akademije.
* Crna komedija „Smrt čoveka na Balkanu“ oduševljava i stranu kritiku i publiku. Šta je ono što svet razume u ovoj priči o nama?
- Oni film, koliko sam imao prilike da vidim u Karlovim Varima, doživljavaju isključivo kao crnu komediju, kao duhovit, bajkoviti prikaz nekog izmišljenog događaja. Verovatno ne mogu verovati da se ovde može desiti da čekaš hitnu pomoć tri sata, da treba da daš mito pogrebnom zavodu da bi ti neki rođak bio sahranjen na dostojanstven način. U razgovorima sa stranim novinarima i producentima dobijao sam pitanja kako su mi tako smešne i apsurdne stvari pale na pamet, nisu kapirali da mi tu crnu komediju živimo, da ništa nisam morao da izmišljam.
A svako od nas ovde to doživi - prošle godine u sportskom centru jedan moj poznanik je umro igrajući stoni tenis. Igrači su pokušali da mu pruže prvu pomoć, nisu uspeli, a kako hitna pomoć koju su zvali nije nikako stizala, nastavili su da igraju. Igrali su stoni tenis čitav sat pored mrtvog čoveka.
Nedavno sam čitao u novinama da je u Šibeniku žena umrla u „Mekdonaldsu“, a u restoranu nije prekinut rad - ljudi su nastavili da jedu dok je u stolici sedela mrtva žena. Očigledno je da na ovim prostorima svi imamo velike probleme.
Njegov novi film, „Smrt čoveka na Balkanu“, koji potpisuje i kao scenarist, apsolutni je hit ovogodišnjih letnjih festivala - od Karlovih Vari, gde je nagrađen „Nezavisnom kamerom“, pokupio je oko 14 visokih nagrada, a ovih dana ušao je i u izbor za nagradu Evropske filmske akademije.
* Crna komedija „Smrt čoveka na Balkanu“ oduševljava i stranu kritiku i publiku. Šta je ono što svet razume u ovoj priči o nama?
- Oni film, koliko sam imao prilike da vidim u Karlovim Varima, doživljavaju isključivo kao crnu komediju, kao duhovit, bajkoviti prikaz nekog izmišljenog događaja. Verovatno ne mogu verovati da se ovde može desiti da čekaš hitnu pomoć tri sata, da treba da daš mito pogrebnom zavodu da bi ti neki rođak bio sahranjen na dostojanstven način. U razgovorima sa stranim novinarima i producentima dobijao sam pitanja kako su mi tako smešne i apsurdne stvari pale na pamet, nisu kapirali da mi tu crnu komediju živimo, da ništa nisam morao da izmišljam.
A svako od nas ovde to doživi - prošle godine u sportskom centru jedan moj poznanik je umro igrajući stoni tenis. Igrači su pokušali da mu pruže prvu pomoć, nisu uspeli, a kako hitna pomoć koju su zvali nije nikako stizala, nastavili su da igraju. Igrali su stoni tenis čitav sat pored mrtvog čoveka.
Nedavno sam čitao u novinama da je u Šibeniku žena umrla u „Mekdonaldsu“, a u restoranu nije prekinut rad - ljudi su nastavili da jedu dok je u stolici sedela mrtva žena. Očigledno je da na ovim prostorima svi imamo velike probleme.
* Možemo li uopšte da se smejemo ovome što danas živimo?-
Tragikomedija je balkanski recept, kao žanr nastala je na teritoriji
Balkana, u Rumuniji, Bugarskoj. Mi imamo takav odnos prema životu, od
detinjstva smo suočeni sa pričama da život nije previše veseo, a da smrt
nije previše strašna. Taj nagon se razvijao zato što smo u ratovima već
pet stotina godina, sa pauzama koje traju po deset-petnaest godina. To
stalno tako traje, a onda se stekne i taj imunitet, rezistencija na
smrt. Kao mali slušao sam priče da je smrt neizlečiva bolest - živiš, pa
umreš, pitanja ima li života posle smrti, a pravo pitanje za nas je ima
li ovde života pre smrti.
Kod nas je ranije bio običaj, pošto se uglavnom živelo po selima, da se dođe u kuću pokojnika, tu se prespava, ljudi se najedu i napiju pre i posle sahrane. I to se zadržalo do danas. Jer, kako je govorila moja baba - mučene smo duše, šta da radimo, moramo dalje. Zato stalno ima događaja koji mogu u film - prošle godine neki ljudi su sve spremili za sahranu, izbetonirali su i raku, a onda se ispostavilo da su ručke na sanduku šire i da ne mogu da prođu, pa se na pogrebu tražio šrafciger da se odvrnu ručke, i to je po jezivoj vrućini trajalo dva i po sata.
* Možemo li da se pohvalimo da smo u nekim periodima bili drugačiji, da smo bili ozbiljnije i moralnije društvo?
- Postoji priča da smo kao društvo naglo počeli da propadamo i da devalviraju sve naše vrednosti od devedesetih, od dolaska Miloševića i njegovih ljudi na vlast. Jeste neosporna činjenica da je tada došlo do ubrzanog pada svega vrednog, ali mi ni pre devedesetih nismo bili zrelo društvo. Narod je živeo u jednoj vrsti anestezije, u bajci koja nije imala realne temelje. Jeste da se od 1945. nije ratovalo, jeste da se iz pušaka pucalo uglavnom na svadbama, ali se kralo i tada. I tada je bilo mnogo onih koji su živeli na teret države, političari nisu imali račune po švajcarskim bankama, ali su imali čitav niz privilegija.
Jednostavno, bili smo društvo koje nije živelo od svog rada - da se tako malo radi, a da se tako lepo živi, to nije moguće, ali nije ni moralno. Oni koji su tada lepo živeli krali su, zapravo, lep život od svoje dece, i mi sad to plaćamo. Jer, da je ta zemlja bila zdrava, dobro postavljena, da se to društvo baziralo na ozbiljnim vrednosnim, građanskim i moralnim principima, ne bi se tako strašno raspalo.
Kod nas je ranije bio običaj, pošto se uglavnom živelo po selima, da se dođe u kuću pokojnika, tu se prespava, ljudi se najedu i napiju pre i posle sahrane. I to se zadržalo do danas. Jer, kako je govorila moja baba - mučene smo duše, šta da radimo, moramo dalje. Zato stalno ima događaja koji mogu u film - prošle godine neki ljudi su sve spremili za sahranu, izbetonirali su i raku, a onda se ispostavilo da su ručke na sanduku šire i da ne mogu da prođu, pa se na pogrebu tražio šrafciger da se odvrnu ručke, i to je po jezivoj vrućini trajalo dva i po sata.
* Možemo li da se pohvalimo da smo u nekim periodima bili drugačiji, da smo bili ozbiljnije i moralnije društvo?
- Postoji priča da smo kao društvo naglo počeli da propadamo i da devalviraju sve naše vrednosti od devedesetih, od dolaska Miloševića i njegovih ljudi na vlast. Jeste neosporna činjenica da je tada došlo do ubrzanog pada svega vrednog, ali mi ni pre devedesetih nismo bili zrelo društvo. Narod je živeo u jednoj vrsti anestezije, u bajci koja nije imala realne temelje. Jeste da se od 1945. nije ratovalo, jeste da se iz pušaka pucalo uglavnom na svadbama, ali se kralo i tada. I tada je bilo mnogo onih koji su živeli na teret države, političari nisu imali račune po švajcarskim bankama, ali su imali čitav niz privilegija.
Jednostavno, bili smo društvo koje nije živelo od svog rada - da se tako malo radi, a da se tako lepo živi, to nije moguće, ali nije ni moralno. Oni koji su tada lepo živeli krali su, zapravo, lep život od svoje dece, i mi sad to plaćamo. Jer, da je ta zemlja bila zdrava, dobro postavljena, da se to društvo baziralo na ozbiljnim vrednosnim, građanskim i moralnim principima, ne bi se tako strašno raspalo.
* Imate li utisak da Srbija zna kuda ide u ovom trenutku?-
Nije samo problem što su nam državne kase prazne - nama su često
državne kase bile prazne, mi nikada nismo bili društvo blagostanja, i
možemo dosta da istrpimo. To u jednom trenutku može i da bude dobra
osobina, ali nije dobro ako stalno, iznova, još možemo da trpimo. Mislim
da Srbija nema nikakvu strategiju, ni u čemu - ni političku, ni
ekonomsku, ni nacionalnu, ni kulturnu. Sve radimo ad hok, od danas do
sutra, po principu „neće valjda da se desi nešto loše“. Pa se to loše
desi, ali i dalje idemo kao neka čerga, tumaramo. Odemo malo na istok,
pa dobijemo po nosu, onda malo idemo na zapad, pa i tu dobijemo po nosu,
onda hajd’mo malo na jug, pa na sever. Kao guske u magli. Ali, to je
tako, jer ništa ne učimo iz iskustva, i ništa suštinsko u sebi nećemo da
menjamo.
* Šta bi moglo da dovede do dobrih i značajnih promena?
- Pre svega moramo da promenimo samo shvatanje politike - meni je otac još dok sam bio klinac govorio da je ovde politika kurva, da je prljav posao, i da je bolje da budem sve drugo nego političar. Mislim da je to pogrešno. Jer, ovde kvalitetni, vredni, obrazovani i moralni ljudi izbegavaju da se bave politikom, zaplašeni su da uđu u to, kako se politika u Srbiji naziva, živo blato. Naprosto, ne veruju da više išta ispravno i pošteno ovde može da se probije. A ako se upravo ti daroviti, pametni i čestiti klone politike, onda se ovi koji nisu daroviti, pametni, obrazovani i čestiti vrlo lako uključuju da vode Srbiju. Onda mi kukamo zašto su naši političari takvi kakvi su. Nije tako u jednoj Norveškoj - tamo se politika ne smatra za sumnjiv i prljav posao, nego je politika najbrži način da dođe do promena u društvu. Literatura, film, poezija, muzika su minijaturni koraci za civilizacijske promene. Ne može film da promeni društvo, može da ukaže na probleme, da utiče na neke ljude. Ali, ako si na vlasti onda za godinu-dve možeš da doneseš dobre zakone i da se te promene osete.
- Ne zbriše na Zapad baš sva školovana, ozbiljna i mlada pamet Srbije. Ima je još uvek ovde, ali ostaje na margini, ne želi da se petlja u politiku, jer je to jedna kada sa prljavom vodom, i ako čovek uđe mora da se isprlja. Ali, to se neće promeniti dok neko ko ima dvadeset i nešto godina, ko nije kupio diplomu, nego je sa odličnim ocenama završio ekonomski, pravni ili fakultet političkih nauka, ne kaže glasno - ja hoću da unesem dobru promenu u mojoj lokalnoj samoupravi, jer nije sramota biti političar. Nekako verujem da će se to ipak desiti, to vidim kao jedinu šansu za Srbiju.
* Šta je ono što nam, zapravo, najviše nedostaje?
- Opet se vraćamo na priču o sistemu - postoje ovde daroviti pojedinci koji iskoče, koje nijedan sistem ne može da upropasti. Taj naš mali Teodor fon Burg, koji je pobedio na Matematičkoj olimpijadi u Argentini, bio bi pobednik da je rastao bilo gde, jer je biser koji je samo sazreo. Ova država nije nimalno zaslužna za njegov uspeh, kao što nije zaslužna ni za Novaka Đokovića. Ali, i Novak i Teodor su ekscesi, jer ovde ne postoji nikakav sistem. Ali, mi se „prikačimo“ za njih kao država i kao društvo - doček na trgu, slikanje sa političarima, svi su odjednom zaslužni što je neki genije sam napravio uspeh, i onda živimo od toga - imamo pet dana sivila, onda igra Nole, pa se malo uspravimo, a sutradan opet padamo u apatiju...
* Zašto mi, primera radi, nikada nismo napravili „BMV“ ili „mercedes“, a imamo toliko talenata?
- Postoji, naravno, još nešto - imamo lucidne i sjajne pojedince, i kreativne ljude, ali kao grupa ne funkcionišemo dobro. Imamo sjajne inženjere, ali kroz ravnicu, kroz Vojvodinu, pravimo auto-put petnaest godina. Imamo sjajne hirurge i lekare, a kad odeš u bolnicu kao da si otišao u kuću strave i užasa. Sećam se divne rečenice našeg velikog pisca Ace Popovića, koji je rekao da ljudi ovde očajnički žele kapitalizam, ali da nisu svesni da nam neće doći nemački kapitalizam, nego srpski. Moćno društvo i uređen sistem mnogo je lakše rehabilitovati, zato neki imaju „BMV“ i „Mercedes“, a mi propalu „Zastavu“.
NISMO NIGDE* KAO alibi, često se čuje da se danas slično živi i na Zapadu?
- Mi smo izgubili svoje tradicionalne vrednosti - nije u Beogradu moglo da se desi da neko padne na ulici, a da mu niko ne priđe. Setite se kad je bio atentat na turskog ambasadora da je pola Beograda jurilo za atentatorom, a kamoli da se ovde ubije neki strani student. Gde je nestala ta naša plemenitost? Leti smo komšijama ostavljali ključeve od stana da nam zalivaju cveće, penzioneri su igrali šah ispred zgrada, danas ne znamo ko živi na jednom spratu. Zapad ima svoje vrednosti i probleme, ima jednu vrstu hladnoće, ali i ozbiljnu socijalnu zaštitu, a ovde moraš da imaš najopasnije veze da bi poslao majku u banju. Nismo stekli nove vrednosti, a izgubili smo stare, i sada smo u moralnoj tranziciji - nismo nigde. Od svega smo uzeli najgori pelcer, od milion dobrih emisija koje imaju televizije najviše nam se primio rijaliti šou, koji se u Evropi već zabranjuje. Ali, mi vaspitavamo decu na retardaciji, voajerstvu, gledanju budala koje su dovedene pred kamere da šire vulgarnost i prostotu.
* Šta bi moglo da dovede do dobrih i značajnih promena?
- Pre svega moramo da promenimo samo shvatanje politike - meni je otac još dok sam bio klinac govorio da je ovde politika kurva, da je prljav posao, i da je bolje da budem sve drugo nego političar. Mislim da je to pogrešno. Jer, ovde kvalitetni, vredni, obrazovani i moralni ljudi izbegavaju da se bave politikom, zaplašeni su da uđu u to, kako se politika u Srbiji naziva, živo blato. Naprosto, ne veruju da više išta ispravno i pošteno ovde može da se probije. A ako se upravo ti daroviti, pametni i čestiti klone politike, onda se ovi koji nisu daroviti, pametni, obrazovani i čestiti vrlo lako uključuju da vode Srbiju. Onda mi kukamo zašto su naši političari takvi kakvi su. Nije tako u jednoj Norveškoj - tamo se politika ne smatra za sumnjiv i prljav posao, nego je politika najbrži način da dođe do promena u društvu. Literatura, film, poezija, muzika su minijaturni koraci za civilizacijske promene. Ne može film da promeni društvo, može da ukaže na probleme, da utiče na neke ljude. Ali, ako si na vlasti onda za godinu-dve možeš da doneseš dobre zakone i da se te promene osete.
PSEUDOELITA * DA li bi današnji duhovni ambijent ipak bio drugačiji da je bilo lustracije?
- Do lustracije nije došlo zbog jednostavne stvari - zato što bi zahvatila mnogo širi sloj ljudi nego što smo mi mislili. Nije se tu radilo o lustraciji pedeset političara, pedeset biznismena, pedeset policajaca, urednika i novinara, nego sve to pa puta sto. Znači, tih trideset hiljada ljudi koje je trebalo da se pročisti, a koji neće sami sebe da „čiste“. Zato taj mehanizam nikada nije ni raspakovan kako treba. Bilo bi lepo da se desio, ali nije bilo moguće. I to se videlo odmah, 2001. godine, i pokazalo je kolika je slabost tadašnjeg DOS-a, tačnije, koliko je, u stvari, država ovde organizovana na jednom policijskom principu. Tako je bilo oduvek, i pre Tita, i nakon njega. Zato je lustracija „uspešno“ izbegnuta, i zato danas imamo neku pseudoelitu, duhovni ambijent koji je zastrašujući.
*
Da li postoje mladi kvalifikovani ljudi čije znanje „preskače“ lokalnu
„rampu“, a koji ipak ne žele da odu odavde, koji će reći da nije sramota
biti političar u Srbiji?- Do lustracije nije došlo zbog jednostavne stvari - zato što bi zahvatila mnogo širi sloj ljudi nego što smo mi mislili. Nije se tu radilo o lustraciji pedeset političara, pedeset biznismena, pedeset policajaca, urednika i novinara, nego sve to pa puta sto. Znači, tih trideset hiljada ljudi koje je trebalo da se pročisti, a koji neće sami sebe da „čiste“. Zato taj mehanizam nikada nije ni raspakovan kako treba. Bilo bi lepo da se desio, ali nije bilo moguće. I to se videlo odmah, 2001. godine, i pokazalo je kolika je slabost tadašnjeg DOS-a, tačnije, koliko je, u stvari, država ovde organizovana na jednom policijskom principu. Tako je bilo oduvek, i pre Tita, i nakon njega. Zato je lustracija „uspešno“ izbegnuta, i zato danas imamo neku pseudoelitu, duhovni ambijent koji je zastrašujući.
- Ne zbriše na Zapad baš sva školovana, ozbiljna i mlada pamet Srbije. Ima je još uvek ovde, ali ostaje na margini, ne želi da se petlja u politiku, jer je to jedna kada sa prljavom vodom, i ako čovek uđe mora da se isprlja. Ali, to se neće promeniti dok neko ko ima dvadeset i nešto godina, ko nije kupio diplomu, nego je sa odličnim ocenama završio ekonomski, pravni ili fakultet političkih nauka, ne kaže glasno - ja hoću da unesem dobru promenu u mojoj lokalnoj samoupravi, jer nije sramota biti političar. Nekako verujem da će se to ipak desiti, to vidim kao jedinu šansu za Srbiju.
* Šta je ono što nam, zapravo, najviše nedostaje?
- Opet se vraćamo na priču o sistemu - postoje ovde daroviti pojedinci koji iskoče, koje nijedan sistem ne može da upropasti. Taj naš mali Teodor fon Burg, koji je pobedio na Matematičkoj olimpijadi u Argentini, bio bi pobednik da je rastao bilo gde, jer je biser koji je samo sazreo. Ova država nije nimalno zaslužna za njegov uspeh, kao što nije zaslužna ni za Novaka Đokovića. Ali, i Novak i Teodor su ekscesi, jer ovde ne postoji nikakav sistem. Ali, mi se „prikačimo“ za njih kao država i kao društvo - doček na trgu, slikanje sa političarima, svi su odjednom zaslužni što je neki genije sam napravio uspeh, i onda živimo od toga - imamo pet dana sivila, onda igra Nole, pa se malo uspravimo, a sutradan opet padamo u apatiju...
* Zašto mi, primera radi, nikada nismo napravili „BMV“ ili „mercedes“, a imamo toliko talenata?
- Postoji, naravno, još nešto - imamo lucidne i sjajne pojedince, i kreativne ljude, ali kao grupa ne funkcionišemo dobro. Imamo sjajne inženjere, ali kroz ravnicu, kroz Vojvodinu, pravimo auto-put petnaest godina. Imamo sjajne hirurge i lekare, a kad odeš u bolnicu kao da si otišao u kuću strave i užasa. Sećam se divne rečenice našeg velikog pisca Ace Popovića, koji je rekao da ljudi ovde očajnički žele kapitalizam, ali da nisu svesni da nam neće doći nemački kapitalizam, nego srpski. Moćno društvo i uređen sistem mnogo je lakše rehabilitovati, zato neki imaju „BMV“ i „Mercedes“, a mi propalu „Zastavu“.
- Mi smo izgubili svoje tradicionalne vrednosti - nije u Beogradu moglo da se desi da neko padne na ulici, a da mu niko ne priđe. Setite se kad je bio atentat na turskog ambasadora da je pola Beograda jurilo za atentatorom, a kamoli da se ovde ubije neki strani student. Gde je nestala ta naša plemenitost? Leti smo komšijama ostavljali ključeve od stana da nam zalivaju cveće, penzioneri su igrali šah ispred zgrada, danas ne znamo ko živi na jednom spratu. Zapad ima svoje vrednosti i probleme, ima jednu vrstu hladnoće, ali i ozbiljnu socijalnu zaštitu, a ovde moraš da imaš najopasnije veze da bi poslao majku u banju. Nismo stekli nove vrednosti, a izgubili smo stare, i sada smo u moralnoj tranziciji - nismo nigde. Od svega smo uzeli najgori pelcer, od milion dobrih emisija koje imaju televizije najviše nam se primio rijaliti šou, koji se u Evropi već zabranjuje. Ali, mi vaspitavamo decu na retardaciji, voajerstvu, gledanju budala koje su dovedene pred kamere da šire vulgarnost i prostotu.
недеља, 12. август 2012.
петак, 10. август 2012.
среда, 8. август 2012.
уторак, 7. август 2012.
понедељак, 6. август 2012.
недеља, 5. август 2012.
Put od prve do stote: Ko je sve osvajao olimpijske medalje za našu zemlju?
http://sport.blic.rs/olimpijada-2012/vesti/183660/Put-od-prve-do-stote-Ko-je-sve-osvajao-olimpijske-medalje-za-nasu-zemlju
Sve je počelo još u Parizu, 1924. godine, kada je Leon Štukelj sa dva zlata u gimnastici utro put osvajanja olimpijskih medalja. Od legendarnog gimnastičara, preko ekipnih sportova i sjajnih individualaca, sve do troscifrenog broja medalja do kog je stigla Maksimovićeva. Evo kako je taj put izgledao:
Pariz 1924.
1. zlatna medalja, Leon Štukelj, gimnastika, višeboj
2. zlatna, Leon Štukelj, gimnastika, vratilo
Amsterdam 1928.
3. zlatna, Leon Štukelj, gimnastika, krugovi
4. srebrna, Josip Primožič, gimnastika, razboj
5. bronzana, Leon Štukelj, gimnastika, višeboj
6. bronzana, Stane Derganc, gimnastika, preskok
7. bronzana, reprezentacija, gimnastika, višeboj
Berlin 1936.
8. srebrna, Leon Štukelj, gimnastika, krugovi
London, 1948.
9. srebrna, Ivan Gubijan, atletika, kladivo
10. srebrna, fudbalska reprezentacija
Helsinki 1952.
11. zlatna, reprezentacija, veslanje, četverac
12. srebrna, fudbalska reprezentacija
13. srebrna, vaterpolo reprezentacija
Melburn 1956.
14. srebrna, Franjo Mihalić, atletika, maraton
15. srebrna, fudbalska reprezentacija
16. srebrna, vaterpolo reprezentacija
Rim 1960.
17. zlatna, fudbalska reprezentacija
18. srebrna, Branko Martinović, rvanje, grčko-rimski stil, 67 kg
Tokio 1964.
19. zlatna, Branislav Simić, rvanje, grčko-rimski stil, 87 kg
20. zlatna, Miroslav Cerar, gimnastika, konj sa hvataljkama
21. srebrna, vaterpolo reprezentacija
22. bronzana, Miroslav Cerar, gimnastika, vratilo
23. bronzana, Branko Martinović, rvanje, grčko-rimski stil 63 kg
Meksiko Siti 1968.
24. zlatna, vaterpolo reprezentacija
25. zlatna, Miroslav Cerar, gimnastika, konj
26. zlatna, Đurđa Bjedov, plivanje, 100 m prsno
27. srebrna, Stevan Horvat, rvanje, grčko-rimski 70 kg
28. srebrna, Đurđa Bjedov, plivanje, 200 m prsno
29. srebrna, košarkaška reprezentacija
30. bronzana, Branislav Simić, rvanje, grčko-rimski 87 kg
31. bronzana, Zvonko Vujin, boks, laka
Minhen 1972.
32. zlatna, rukometna reprezentacija
33. zlatna, Mate Parlov, boks, poluteška
34. srebrna, Josip Čorak, rvanje, grčko-rimski 90 kg
35. bronzana, Milan Nenadić, rvanje, grčko-rimski 82 kg
36. bronzana, Zvonko Vujin, boks, poluvelter
Montreal 1976.
37. zlatna, Momir Petković, rvanje, grčko-rimski 82kg
38. zlatna, Matija Ljubek, kanu, 1.000 m
39. srebrna, Tadija Kačar, boks, polusrednja
40. srebrna, Ivica Frgić, rvanje, grčko-rimski 57 kg
41. srebrna, košarkaška reprezentacija
42. bronzana, Ace Rusevski, boks, laka
43. bronzana, Matija Ljubek, Kanu, 500 m
44. bronzana, Slavko Obadov, džudo, srednja, 80 kg
Moskva 1980.
45. zlatna, Slobodan Kačar, boks, poluteška
46. zlatna, košarkaška reprezentacija
47. srebrna, rukometna reprezentacija
48. srebrna, vaterpolo reprezentacija
49. srebrna, Stanulov, Pančić, veslanje, dubl skul
50. bronzana, košarkaška reprezentacija
51. bronzana, Radomir Kovačević, džudo, teška, + 95 kg
52. bronzana, Šaban Seidi, rvanje, slobodno 68 kg
53. bronzana, veslanje, Duško Mrduljaš, Zlato Celent, Josip Reić, dvojac sa kormilarom
Los Anđeles 1984.
54. zlatna, vaterpolo reprezentacija
55. zlatna, rukometna reprezentacija
56. zlatna, rukometna reprezentacija
57. zlatna, Ante Josipović, boks, lakoteška
58. zlatna, Vlado Lisjak, rvanje, grčko-rimski, 68 kg
59. zlatna, Šaban Trstena, rvanje, slobodno 52 kg
60. zlatna, Ljubek, Nišović, kanu, 500 m
61. srebrna, Redžep Redžepovski, boks, muva
62. srebrna, Milan Janić, kajak, 1.000 m
63. srebrna, Refik Memišević, rvanje, grčko-rimski +100
64. srebrna, Ljubek, Nišović, kanu, 1.000 m
65. bronzana, fudbalska reprezentacija
66. bronzana, košarkaška reprezentacija
67. bronzana, Mirko Puzović, boks, laka
68. bronzana, Azis Salihu, boks, superteška
69. bronzana, Jožef Tertei, rvanje, grčko-rimski 100
70. bronzana, Šaban Seidi, rvanje, slobodno 52 kg
71. bronzana, Stanulov, Pančić, veslanje, dubl skul
Seul 1988.
72. zlatna, Jasna Šekarić, streljaštvo, vazdušni pištolj
73. zlatna, Goran Maksimović, streljaštvo, vazdušna puška
74. zlatna, vaterpolo reprezentacija
75. srebrna, košarkaška reprezentacija
76. srebrna, košarkaška reprezentacija
77. srebrna, Šaban Trstena, rvanje, slobodno 52 kg
78. srebrna, Lupulesku, Primorac, stoni tenis, muški dubl
79. bronzana, rukometna reprezentacija
80. bronzana, Damir Škaro, boks, poluteška
81. bronzana, Mujkić, Prešern, veslanje, dvojac
82. bronzana, Perkučin, Fazlić, stoni tenis, ženski dubl
83. bronzana, Jasna Šekarić, streljaštvo, sportski pištolj
Barselona 1992.
84. srebrna, Jasna Šekarić, streljaštvo, vazdušni pištolj
85. bronzana, Aranka Binder, streljaštvo, vazdušna puška
86. bronzana, Stevan Pletikosić, streljaštvo, olimpijski meč
Atlanta 1996.
87. zlatna, Aleksandra Ivošev, streljaštvo, malokalibarska puška
88. srebrna, košarkaška reprezentacija
89. bronzana, odbojkaška reprezentacija
90. bronzana, Aleksandra Ivošev, streljaštvo, vazdušna puška
Sidnej 2000.
91. zlatna, odbojkaška reprezentacija
92. srebrna, Jasna Šekarić, streljaštvo, vazdušni pištolj
93. bronzana, vaterpolo reprezentacija
Atina 2004.
94. srebrna, Jasna Šekarić, streljaštvo, vazdušni pištolj
95. srebrna, vaterpolo reprezentacija
Peking 2008.
96. srebrna, Milorad Čavić, plivanje, 100 delfin
97. bronzana, Novak Đoković, tenis, singl
98. bronzana, vaterpolo reprezentacija
London 2012.
99. bronzana, Andrija Zlatić, streljaštvo, vazdušni pištolj
100. srebrna, Ivana Maksimović, streljaštvo, malokalibarska puška - trostav
D. Nikolić | 04. 08. 2012.
Srebro Ivane Maksimović na Igrama u Londonu
stota je medalja u istoriji našeg olimpijskog pokreta. Blicsport.rs vas
vodi u šetnju od prve do poslednje.
Sve je počelo još u Parizu, 1924. godine, kada je Leon Štukelj sa dva zlata u gimnastici utro put osvajanja olimpijskih medalja. Od legendarnog gimnastičara, preko ekipnih sportova i sjajnih individualaca, sve do troscifrenog broja medalja do kog je stigla Maksimovićeva. Evo kako je taj put izgledao:
Pariz 1924.
1. zlatna medalja, Leon Štukelj, gimnastika, višeboj
2. zlatna, Leon Štukelj, gimnastika, vratilo
Amsterdam 1928.
3. zlatna, Leon Štukelj, gimnastika, krugovi
4. srebrna, Josip Primožič, gimnastika, razboj
5. bronzana, Leon Štukelj, gimnastika, višeboj
6. bronzana, Stane Derganc, gimnastika, preskok
7. bronzana, reprezentacija, gimnastika, višeboj
Berlin 1936.
8. srebrna, Leon Štukelj, gimnastika, krugovi
London, 1948.
9. srebrna, Ivan Gubijan, atletika, kladivo
10. srebrna, fudbalska reprezentacija
Helsinki 1952.
11. zlatna, reprezentacija, veslanje, četverac
12. srebrna, fudbalska reprezentacija
13. srebrna, vaterpolo reprezentacija
Melburn 1956.
14. srebrna, Franjo Mihalić, atletika, maraton
15. srebrna, fudbalska reprezentacija
16. srebrna, vaterpolo reprezentacija
Rim 1960.
17. zlatna, fudbalska reprezentacija
18. srebrna, Branko Martinović, rvanje, grčko-rimski stil, 67 kg
Tokio 1964.
19. zlatna, Branislav Simić, rvanje, grčko-rimski stil, 87 kg
20. zlatna, Miroslav Cerar, gimnastika, konj sa hvataljkama
21. srebrna, vaterpolo reprezentacija
22. bronzana, Miroslav Cerar, gimnastika, vratilo
23. bronzana, Branko Martinović, rvanje, grčko-rimski stil 63 kg
Meksiko Siti 1968.
24. zlatna, vaterpolo reprezentacija
25. zlatna, Miroslav Cerar, gimnastika, konj
26. zlatna, Đurđa Bjedov, plivanje, 100 m prsno
27. srebrna, Stevan Horvat, rvanje, grčko-rimski 70 kg
28. srebrna, Đurđa Bjedov, plivanje, 200 m prsno
29. srebrna, košarkaška reprezentacija
30. bronzana, Branislav Simić, rvanje, grčko-rimski 87 kg
31. bronzana, Zvonko Vujin, boks, laka
Minhen 1972.
32. zlatna, rukometna reprezentacija
33. zlatna, Mate Parlov, boks, poluteška
34. srebrna, Josip Čorak, rvanje, grčko-rimski 90 kg
35. bronzana, Milan Nenadić, rvanje, grčko-rimski 82 kg
36. bronzana, Zvonko Vujin, boks, poluvelter
Montreal 1976.
37. zlatna, Momir Petković, rvanje, grčko-rimski 82kg
38. zlatna, Matija Ljubek, kanu, 1.000 m
39. srebrna, Tadija Kačar, boks, polusrednja
40. srebrna, Ivica Frgić, rvanje, grčko-rimski 57 kg
41. srebrna, košarkaška reprezentacija
42. bronzana, Ace Rusevski, boks, laka
43. bronzana, Matija Ljubek, Kanu, 500 m
44. bronzana, Slavko Obadov, džudo, srednja, 80 kg
Moskva 1980.
45. zlatna, Slobodan Kačar, boks, poluteška
46. zlatna, košarkaška reprezentacija
47. srebrna, rukometna reprezentacija
48. srebrna, vaterpolo reprezentacija
49. srebrna, Stanulov, Pančić, veslanje, dubl skul
50. bronzana, košarkaška reprezentacija
51. bronzana, Radomir Kovačević, džudo, teška, + 95 kg
52. bronzana, Šaban Seidi, rvanje, slobodno 68 kg
53. bronzana, veslanje, Duško Mrduljaš, Zlato Celent, Josip Reić, dvojac sa kormilarom
Los Anđeles 1984.
54. zlatna, vaterpolo reprezentacija
55. zlatna, rukometna reprezentacija
56. zlatna, rukometna reprezentacija
57. zlatna, Ante Josipović, boks, lakoteška
58. zlatna, Vlado Lisjak, rvanje, grčko-rimski, 68 kg
59. zlatna, Šaban Trstena, rvanje, slobodno 52 kg
60. zlatna, Ljubek, Nišović, kanu, 500 m
61. srebrna, Redžep Redžepovski, boks, muva
62. srebrna, Milan Janić, kajak, 1.000 m
63. srebrna, Refik Memišević, rvanje, grčko-rimski +100
64. srebrna, Ljubek, Nišović, kanu, 1.000 m
65. bronzana, fudbalska reprezentacija
66. bronzana, košarkaška reprezentacija
67. bronzana, Mirko Puzović, boks, laka
68. bronzana, Azis Salihu, boks, superteška
69. bronzana, Jožef Tertei, rvanje, grčko-rimski 100
70. bronzana, Šaban Seidi, rvanje, slobodno 52 kg
71. bronzana, Stanulov, Pančić, veslanje, dubl skul
Seul 1988.
72. zlatna, Jasna Šekarić, streljaštvo, vazdušni pištolj
73. zlatna, Goran Maksimović, streljaštvo, vazdušna puška
74. zlatna, vaterpolo reprezentacija
75. srebrna, košarkaška reprezentacija
76. srebrna, košarkaška reprezentacija
77. srebrna, Šaban Trstena, rvanje, slobodno 52 kg
78. srebrna, Lupulesku, Primorac, stoni tenis, muški dubl
79. bronzana, rukometna reprezentacija
80. bronzana, Damir Škaro, boks, poluteška
81. bronzana, Mujkić, Prešern, veslanje, dvojac
82. bronzana, Perkučin, Fazlić, stoni tenis, ženski dubl
83. bronzana, Jasna Šekarić, streljaštvo, sportski pištolj
Barselona 1992.
84. srebrna, Jasna Šekarić, streljaštvo, vazdušni pištolj
85. bronzana, Aranka Binder, streljaštvo, vazdušna puška
86. bronzana, Stevan Pletikosić, streljaštvo, olimpijski meč
Atlanta 1996.
87. zlatna, Aleksandra Ivošev, streljaštvo, malokalibarska puška
88. srebrna, košarkaška reprezentacija
89. bronzana, odbojkaška reprezentacija
90. bronzana, Aleksandra Ivošev, streljaštvo, vazdušna puška
Sidnej 2000.
91. zlatna, odbojkaška reprezentacija
92. srebrna, Jasna Šekarić, streljaštvo, vazdušni pištolj
93. bronzana, vaterpolo reprezentacija
Atina 2004.
94. srebrna, Jasna Šekarić, streljaštvo, vazdušni pištolj
95. srebrna, vaterpolo reprezentacija
Peking 2008.
96. srebrna, Milorad Čavić, plivanje, 100 delfin
97. bronzana, Novak Đoković, tenis, singl
98. bronzana, vaterpolo reprezentacija
London 2012.
99. bronzana, Andrija Zlatić, streljaštvo, vazdušni pištolj
100. srebrna, Ivana Maksimović, streljaštvo, malokalibarska puška - trostav
четвртак, 2. август 2012.
среда, 1. август 2012.
уторак, 31. јул 2012.
понедељак, 30. јул 2012.
петак, 27. јул 2012.
четвртак, 26. јул 2012.
AP: Nova vlada budi strah od povratka Srbije u devedesete
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/335083/AP-Nova-vlada-budi-strah-od-povratka-Srbije-u-devedesete
Agencija navodi da je Dačić, koji je u prošlosti stekao nadimak "mali Sloba" zbog divljenja prema bivšem predsedniku, obećao je da neće oživeti nacionalističku politiku iz Miloševićeve ere, već će umesto toga pojačano raditi na integraciji Srbije u EU.
AP navodi, da uprkos Dačićevim obećanjima, u srpskoj javnosti postoje bojazni da će njegov izbor za premijera potkopati proces pomirenja na Balkanu i zemlju okrenuti ka Rusiji.
Dačić i njegovi koalicioni partneri, kako dodaje agencija, imaju snažne veze sa Moskvom, i u prošlosti su najavljivali da će odustati od puta Srbije u EU ukoliko to bude podrazumevalo odustajanje od Kosova, koje je proglasilo nezavisnost 2008.
AP ističe da će izbor nove Dačićeve vlade, koja treba danas do kraja dana da položi zakletvu na posebnoj sednici parlamenta, označiti puni povratak na vlast nekadašnjih Miloševićevih saveznika, prvi put od njegovog svrgavanja 2000.
Agencija navodi da će, pored Dačića, u novoj vladi biti i druge značajne figure iz Miloševićeve ere, među kojima je i Aleksandar Vučić, u novom kabinetu zadužen za odbranu, bezbednosti i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Vučić je u vreme Miloševića bio ministar informisanja, koji je upamćen po svojim ekstremnim stavovima tokom rata na Kosovu 1998-99, dodaje AP.
S druge strane, političari iz postmiloševićevske ere uspeli su da ponovo uspostave veze Srbije sa svetom i podstaknu pomirenje u regionu.
Oni su, kako ukazuje agencija, uhapsili ratne zločince i uspeli Srbiju da dovedu do statusa kandidata za ulazak u EU, pridobivši podršku SAD i evropskih zemalja.
Agencija podseća da je Dačić ušao u koaliciju sa prozapadnjački orijentisanim demokratama u odlazećoj vladi, ali im je okrenuo leđa pošto je njihov lider Boris Tadić izgubio na predsedničkim izborima od donedavnog lidera SNS Tomislava Nikolića.
Tada se Dačić okrenuo SNS-u i Nikoliću, zašta je, navodi AP, "kako se priča, imao podršku Rusije".
Agencija ukazuje da su izazovi sa kojima će nova vlada morati da se suoči visoka stopa nezaposlenosti, budžetski deficit i sve dublja ekonomska kriza, podsećajući da je prosečna plata u Srbiji oko 350 evra, a siromaštvo široko rašireno.
Beta | 26. 07. 2012.
Ivica Dačić, ratni portparol bivšeg
predsednika SRJ i Srbije Slobodana Miloševića, danas će zvanično postati
novi srpski premijer, što u delu srpske javnosti izaziva nezadovoljstvo
i strah da bi moglo da dođe do povratka nacionalističke politike iz
1990-tih, piše danas agencija AP.
Agencija navodi da je Dačić, koji je u prošlosti stekao nadimak "mali Sloba" zbog divljenja prema bivšem predsedniku, obećao je da neće oživeti nacionalističku politiku iz Miloševićeve ere, već će umesto toga pojačano raditi na integraciji Srbije u EU.
AP navodi, da uprkos Dačićevim obećanjima, u srpskoj javnosti postoje bojazni da će njegov izbor za premijera potkopati proces pomirenja na Balkanu i zemlju okrenuti ka Rusiji.
Dačić i njegovi koalicioni partneri, kako dodaje agencija, imaju snažne veze sa Moskvom, i u prošlosti su najavljivali da će odustati od puta Srbije u EU ukoliko to bude podrazumevalo odustajanje od Kosova, koje je proglasilo nezavisnost 2008.
AP ističe da će izbor nove Dačićeve vlade, koja treba danas do kraja dana da položi zakletvu na posebnoj sednici parlamenta, označiti puni povratak na vlast nekadašnjih Miloševićevih saveznika, prvi put od njegovog svrgavanja 2000.
Agencija navodi da će, pored Dačića, u novoj vladi biti i druge značajne figure iz Miloševićeve ere, među kojima je i Aleksandar Vučić, u novom kabinetu zadužen za odbranu, bezbednosti i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Vučić je u vreme Miloševića bio ministar informisanja, koji je upamćen po svojim ekstremnim stavovima tokom rata na Kosovu 1998-99, dodaje AP.
S druge strane, političari iz postmiloševićevske ere uspeli su da ponovo uspostave veze Srbije sa svetom i podstaknu pomirenje u regionu.
Oni su, kako ukazuje agencija, uhapsili ratne zločince i uspeli Srbiju da dovedu do statusa kandidata za ulazak u EU, pridobivši podršku SAD i evropskih zemalja.
Agencija podseća da je Dačić ušao u koaliciju sa prozapadnjački orijentisanim demokratama u odlazećoj vladi, ali im je okrenuo leđa pošto je njihov lider Boris Tadić izgubio na predsedničkim izborima od donedavnog lidera SNS Tomislava Nikolića.
Tada se Dačić okrenuo SNS-u i Nikoliću, zašta je, navodi AP, "kako se priča, imao podršku Rusije".
Agencija ukazuje da su izazovi sa kojima će nova vlada morati da se suoči visoka stopa nezaposlenosti, budžetski deficit i sve dublja ekonomska kriza, podsećajući da je prosečna plata u Srbiji oko 350 evra, a siromaštvo široko rašireno.
недеља, 22. јул 2012.
субота, 21. јул 2012.
петак, 20. јул 2012.
четвртак, 19. јул 2012.
среда, 18. јул 2012.
уторак, 17. јул 2012.
понедељак, 16. јул 2012.
недеља, 15. јул 2012.
субота, 14. јул 2012.
четвртак, 12. јул 2012.
INDIJANSKI ETIČKI KODEKS
http://www.znakoviporedputa.com/misli-izreke-citati/543-indijanski-eti%C4%8Dki-kodeks
2. Budi tolerantan prema onima koji su se izgubili na putu. Neznanje, ljutnja, ljubomora i pohlepa izlaze iz izgubljenih duša. Moli se za njih da pronađu vodstvo.
3. Ne dozvoli drugima da upravljaju tvojim putem. To je tvoj put i samo tvoj - drugi mogu ići s tobom, ali niko ne može ići umesto tebe.
4. Ophodi se prema gostima u kući s puno obazrivosti. Posluži ih najboljom hranom, daj im najbolji ležaj, odnosi se prema njima s poštovanjem i čestitošću.
5. Ne uzimaj što nije tvoje, bilo od neke osobe, zajednice, divljine ili nečije kulture. Nije zasluženo i dato. Nije tvoje.
6. Poštuj sve što postoji na Zemlji, bilo ljude bilo biljke.
7. Poštuj tuđa mišljenja, želje i reči. Nikada ne prekidaj nečiji govor, ne prigovaraj ili grubo oponašaj mimikom izrečeno. Dozvoli svakoj osobi pravo na lično izražavanje.
8. Nikada ne govori loše o drugima. Negativna energija koju time šalješ u univerzum vratiće ti se višestruko.
9. Svi ljudi čine greške. Sve greške mogu biti oproštene.
10. Negativne misli uzrokuju bolesti uma, tela i duha. Vežbaj optimizam.
11. Priroda nije naša, ona je deo nas. Ona je deo naše svetovne porodice.
12. Deca su seme budućnosti. Sadi ljubav u njihova srca i zalivaj ih mudrošću i učenjima života. Dok rastu, daj im mesto da rastu.
13. Izbegavaj ranjavanje srca drugih. Otrov te boli će se vratiti tebi.
14. Budi iskren u sva vremena. Iskrenost je ispit nasleđa i doslednosti unutar ovog univerzuma.
15. Drži sebe u ravnoteži. Svoje umno ja, duhovno ja, emocionalno ja, i telesno ja. Sva treba da budu jednako snažna, čista i zdrava. Jačaj telo da ojača um. Rasti bogato u duhovnosti, da izlečiš emocionalne rane.
16. Donosi svesne odluke, kao šta ću i kakav biti, kako ću delovati i nositi se sa svojim delima. Budi odgovoran za svoja dela.
17. Poštuj privatnost i lični prostor drugih. Ne diraj tuđe vlasništvo, pogotovo ne diraj svete i duhovne relikvije. To je zabranjeno.
18. Budi prvenstveno iskren prema sebi. Ne možeš biti pažljiv i pomoći drugima, ako nisi pažljiv prema sebi i ne pomažeš prvo sebi.
19. Poštuj tuđa verska opredjeljenja. Ne sili druge da veruju u tvoje.
20. Deli svoju dobru sreću. Deli i učestvuj u davanju milostinje.
1. Ustani sa Suncem i pomoli se. Moli se sam. Moli često. Veliki Duh će slušati, samo ako ti govoriš.
2. Budi tolerantan prema onima koji su se izgubili na putu. Neznanje, ljutnja, ljubomora i pohlepa izlaze iz izgubljenih duša. Moli se za njih da pronađu vodstvo.
3. Ne dozvoli drugima da upravljaju tvojim putem. To je tvoj put i samo tvoj - drugi mogu ići s tobom, ali niko ne može ići umesto tebe.
4. Ophodi se prema gostima u kući s puno obazrivosti. Posluži ih najboljom hranom, daj im najbolji ležaj, odnosi se prema njima s poštovanjem i čestitošću.
5. Ne uzimaj što nije tvoje, bilo od neke osobe, zajednice, divljine ili nečije kulture. Nije zasluženo i dato. Nije tvoje.
6. Poštuj sve što postoji na Zemlji, bilo ljude bilo biljke.
7. Poštuj tuđa mišljenja, želje i reči. Nikada ne prekidaj nečiji govor, ne prigovaraj ili grubo oponašaj mimikom izrečeno. Dozvoli svakoj osobi pravo na lično izražavanje.
8. Nikada ne govori loše o drugima. Negativna energija koju time šalješ u univerzum vratiće ti se višestruko.
9. Svi ljudi čine greške. Sve greške mogu biti oproštene.
10. Negativne misli uzrokuju bolesti uma, tela i duha. Vežbaj optimizam.
11. Priroda nije naša, ona je deo nas. Ona je deo naše svetovne porodice.
12. Deca su seme budućnosti. Sadi ljubav u njihova srca i zalivaj ih mudrošću i učenjima života. Dok rastu, daj im mesto da rastu.
13. Izbegavaj ranjavanje srca drugih. Otrov te boli će se vratiti tebi.
14. Budi iskren u sva vremena. Iskrenost je ispit nasleđa i doslednosti unutar ovog univerzuma.
15. Drži sebe u ravnoteži. Svoje umno ja, duhovno ja, emocionalno ja, i telesno ja. Sva treba da budu jednako snažna, čista i zdrava. Jačaj telo da ojača um. Rasti bogato u duhovnosti, da izlečiš emocionalne rane.
16. Donosi svesne odluke, kao šta ću i kakav biti, kako ću delovati i nositi se sa svojim delima. Budi odgovoran za svoja dela.
17. Poštuj privatnost i lični prostor drugih. Ne diraj tuđe vlasništvo, pogotovo ne diraj svete i duhovne relikvije. To je zabranjeno.
18. Budi prvenstveno iskren prema sebi. Ne možeš biti pažljiv i pomoći drugima, ako nisi pažljiv prema sebi i ne pomažeš prvo sebi.
19. Poštuj tuđa verska opredjeljenja. Ne sili druge da veruju u tvoje.
20. Deli svoju dobru sreću. Deli i učestvuj u davanju milostinje.
уторак, 10. јул 2012.
понедељак, 9. јул 2012.
субота, 7. јул 2012.
Stvar uma: pogled u psihologiju meditacije
http://matrixworld-hr.com/2012/04/28/stvar-uma-pogled-u-psihologiju-meditacije/
Prevela i uredila: Barbara Arbanas-Kovačević
Matrix World
The Daily Mind
Čuli ste popularne mantre, vidjeli ste oblike i poznajete ponašanje. Čak je istaknuta i u popularnoj filmskoj seriji Ratovi zvijezda. Meditacija je mentalna disciplina u kojoj netko „misli“ na svoj način sve do dubokog, opuštenog stanja svjesnosti. Kako proizvodimo unutarnji mir kroz korištenje vlastitog uma? Svakoga dana vaš um procesuira emocionalne prepreke, vizualne slike, sjećanja i još mnogo toga. Prevazilaženje tog unutarnjeg ćaskanja je teško, ali dok meditirate, vi učite svoj um da ograniči koncentraciju na samo jednu stvar, ograničavajući tako stimulaciju vašeg nervnog sustava.
Postoje mnogi načini meditacije, ali svi oni teže jednom cilju: opuštanju.
S obzirom da je meditacija mentalna disciplina, morate se zapitati: što se točno mijenja u mozgu dugoročnog meditanta? Psihologija je istraživanje mentalnih procesa i ponašanja, i ako primjenimo psihološku perspektivu, želim saznati zbog čega je meditacija toliko dobar reduktor stresa?
Ova podjela psihologije proučava mehanizame mozga i njihovu vezu s ponašanjem i percepcijom. Proučavala sam i izlistavala neke od važnijih nalaza o tome što postiže meditacija unutar meditantovog mozga.
Iako je vaš mozak fokusiran, neke aktivnosti unutar njega prolaze nezapaženo. Pri EEG (elektroencefalografskim) istraživanjima, mjereni su moždani valovi različitih frekvencija i pronađeno je povećanje slijedećih moždanih valova:
Neka istraživanja pokazuju kontroliranje mozgovnih funkcija kroz važnost desne polutke tijekom meditacije:
U zaključku,čini se da desna polutka (koja je sintetička i holistička) dominira pri meditaciji. Međutim, aktivnosti lijeve i desne polutke su blago potisnute kod napredne meditacije. Ovi rezultati su dokaz da meditacija zaista sužava fokus u mozgu i da čak može nadići meditanta do jasnijeg uma potiskujući obje polutke.
Najbolji način uočavanja predosti meditacije jest kroz promatranje ponašanja i zdravlja meditanata naspram ne-meditanata.U iIstraživanju, koje je proveo dr. Jon Kabat-Zinn sa Medicinske škole sveučilišta Massachusetts, zabilježeni su moždani valovi zaposlenika pod stresom koji rade u visokotehnološkoj tvrtci u Wisconsinu. Subjekti su bili podijeljeni u dvije skupine: od 25 subjekata je zatraženo da osam tjedana uče meditaciju, a ostalih 16 je ostavljeno kao kontrolna skupina.
Svim sudionicima su skenirani moždani valovi u tri navrata tijekom istraživanja: jednom na početku, jednom nakon osam tjedana, kada je 25 subjekata završilo tečaj meditacije, i jednom četiri mjeseca nakon toga.
Rezultati?
Meditacijska skupina je pokazala promjene u prednjem lijevom režnju. Ljudi s većom aktivnošću prednjeg lijevog korteksa spram desnog, su pokazali tendeciju vedrijeg temperamenta. Te osobe pokazuju pozitivniji raspored i voljniji su za interakciju s ljudima i zadovoljniji svojim životima.
Osobe s većom aktivnošću u prednjem desnom području mozga oklijevaju tijekom susreta s ljudima ili situacija i postaju stresniji zbog najmanjih nezgoda.
Osobe koje meditiraju su sretnije i zdravije na svim razinama mozga i kreativnije rješavaju probleme i lakše procesuiraju informacije. Meditacija briše nevažno smeće iz vašeg uma i poboljšava njegovu izvedbu.
Postoje dodatni učinci meditacije od kojih bi zaposlenici pod stresom u visokotehnološkoj tvrtci imali koristi:
(Tekst je napisala studentica psihologije Brittany Miller za Rose Tinted Glass).
Prevela i uredila: Barbara Arbanas-Kovačević
Matrix World
The Daily Mind
Čuli ste popularne mantre, vidjeli ste oblike i poznajete ponašanje. Čak je istaknuta i u popularnoj filmskoj seriji Ratovi zvijezda. Meditacija je mentalna disciplina u kojoj netko „misli“ na svoj način sve do dubokog, opuštenog stanja svjesnosti. Kako proizvodimo unutarnji mir kroz korištenje vlastitog uma? Svakoga dana vaš um procesuira emocionalne prepreke, vizualne slike, sjećanja i još mnogo toga. Prevazilaženje tog unutarnjeg ćaskanja je teško, ali dok meditirate, vi učite svoj um da ograniči koncentraciju na samo jednu stvar, ograničavajući tako stimulaciju vašeg nervnog sustava.
Postoje mnogi načini meditacije, ali svi oni teže jednom cilju: opuštanju.
S obzirom da je meditacija mentalna disciplina, morate se zapitati: što se točno mijenja u mozgu dugoročnog meditanta? Psihologija je istraživanje mentalnih procesa i ponašanja, i ako primjenimo psihološku perspektivu, želim saznati zbog čega je meditacija toliko dobar reduktor stresa?
Ova podjela psihologije proučava mehanizame mozga i njihovu vezu s ponašanjem i percepcijom. Proučavala sam i izlistavala neke od važnijih nalaza o tome što postiže meditacija unutar meditantovog mozga.
Iako je vaš mozak fokusiran, neke aktivnosti unutar njega prolaze nezapaženo. Pri EEG (elektroencefalografskim) istraživanjima, mjereni su moždani valovi različitih frekvencija i pronađeno je povećanje slijedećih moždanih valova:
- Alfa valovi: Zdrava proizvodnja alfa valova podržava mentalnu snalažljivost, bolju mentalnu koordinaciju, i poboljšava opći osjećaj opuštenosti i svjesnosti. Vjeruje se da su alfa valovi most između svjesnog i nesvjesnog. Meditacija sinkronizira alfa aktivnost između četiri područja mozga: lijevog, desnog, prednjeg i stražnjeg, što se pozitivno odražava na kreativnost.
- Theta valovi: Theta se valovi javljaju kao snažni rafal kod dugoročnih meditanata koji tada izvještavaju o mirnom, lebdećem i ugodnom iskustvu. Ovi valovi poboljšavaju kreativnost, intuiciju i sanjarenje. Ovo je također i mjesto pohrane sjećanja, emocija i osjeta. Theta su valovi snažni za vrijeme bilo koje vrste duhovnog fokusiranja i odražavaju stanje između sna i budnosti.
- Beta valovi: Kada EEG pokaže rafal beta valova, iskusni meditanti izvještavaju o pristupanju jogijskoj ekstazi ili stanju intenzivne koncentracije koje je ponekad udruženo s ubrzavanjem srčanog ritma. Beta valovi mogu povećati mentalne sposobnosti, fokus i opreznost.
Neka istraživanja pokazuju kontroliranje mozgovnih funkcija kroz važnost desne polutke tijekom meditacije:
- Bennet i Trinder (1977) su izvjestili da transcedentalni meditanti mogu zamijeniti mozgovnu aktivnost
- Davidson (1976) izvještava da tijekom mističnog iskustva desna polutka dominira moždanom funkcijom
U zaključku,čini se da desna polutka (koja je sintetička i holistička) dominira pri meditaciji. Međutim, aktivnosti lijeve i desne polutke su blago potisnute kod napredne meditacije. Ovi rezultati su dokaz da meditacija zaista sužava fokus u mozgu i da čak može nadići meditanta do jasnijeg uma potiskujući obje polutke.
Najbolji način uočavanja predosti meditacije jest kroz promatranje ponašanja i zdravlja meditanata naspram ne-meditanata.U iIstraživanju, koje je proveo dr. Jon Kabat-Zinn sa Medicinske škole sveučilišta Massachusetts, zabilježeni su moždani valovi zaposlenika pod stresom koji rade u visokotehnološkoj tvrtci u Wisconsinu. Subjekti su bili podijeljeni u dvije skupine: od 25 subjekata je zatraženo da osam tjedana uče meditaciju, a ostalih 16 je ostavljeno kao kontrolna skupina.
Svim sudionicima su skenirani moždani valovi u tri navrata tijekom istraživanja: jednom na početku, jednom nakon osam tjedana, kada je 25 subjekata završilo tečaj meditacije, i jednom četiri mjeseca nakon toga.
Rezultati?
Meditacijska skupina je pokazala promjene u prednjem lijevom režnju. Ljudi s većom aktivnošću prednjeg lijevog korteksa spram desnog, su pokazali tendeciju vedrijeg temperamenta. Te osobe pokazuju pozitivniji raspored i voljniji su za interakciju s ljudima i zadovoljniji svojim životima.
Osobe s većom aktivnošću u prednjem desnom području mozga oklijevaju tijekom susreta s ljudima ili situacija i postaju stresniji zbog najmanjih nezgoda.
Osobe koje meditiraju su sretnije i zdravije na svim razinama mozga i kreativnije rješavaju probleme i lakše procesuiraju informacije. Meditacija briše nevažno smeće iz vašeg uma i poboljšava njegovu izvedbu.
Postoje dodatni učinci meditacije od kojih bi zaposlenici pod stresom u visokotehnološkoj tvrtci imali koristi:
- Regulira otkucaje srca, disanje, kolesterol, i krvni tlak
- Povećava kreativnost
- Smanjuje napetost, anksioznost i stres
- Smanjuje aktivnost u amigdali gdje mozak obrađuje strah
- Pročišćava stanje uma i olakšava rješavanje ovisnosti i samodestruktivnih ponašanja
- Povećava bliskost s prijateljima i članovima obitelji
- Opće pozitivne emocije i stanje uma
- Povećava moć svjesnosti stvarajući koncentraciju na određeni objekt
- Istražuje vašu nutrinu i ispituje i kontemplira prirodu samog postojanja
(Tekst je napisala studentica psihologije Brittany Miller za Rose Tinted Glass).
петак, 6. јул 2012.
четвртак, 5. јул 2012.
среда, 4. јул 2012.
уторак, 3. јул 2012.
понедељак, 2. јул 2012.
недеља, 1. јул 2012.
субота, 30. јун 2012.
петак, 29. јун 2012.
Vodič za boje u dizajnu
http://www.it-akademija.com/blog/Vodic-za-boje-u-dizajnu_881
Objavila: Nataša Stojaković
Odlučila sam da objavimo vodič za 12 ključnih boja koji će biti koristan referentni izvor dizajnerima, web programerima i svima koji u svom poslu komuniciraju sa drugim ljudima pomoću štampanih i digitalnih medija.
Preko 80 % vizuelnih informacija je povezano sa bojom. Boje utiču. Previše boja može da razdraži, premalo boja da izazove dosadu.
Veliko istraživanje sprovedeno u Britanskoj Kolumbiji je otkrilo da boje utiču na naše ponašanje zbog činjenice da smo stalno okruženi bojama i da smo naučeni da svaku boju vezujemo za određene vrednosti, karakteristike, asocijacije.
Modna kompanija Benetton je poznata po upotrebi spektra jakih boja u svojim marketinškim kampanjama. Poruka „United Colors of Benetton“ govori kupcima da u Benetonovom asortimanu, inače bogatom bojama, svako može pronaći nešto za sebe.
U tom duhu, u nastavku je opisano 12 najviše korišćenih boja u dizajnu i situacije u kojima ih treba koristiti:
1. Bela
Smatra
se da je bela boja savršenstva. Bela boja znači sigurnost, jasnost,
jednostavnost, darežljivost, moralnost i čistoću. U primenjenoj
simbolici, povezana je sa profesionalizmom i poslovnošću.
Tehnički, u dizajnu bela naglašava druge boje.
Na primer, možete napraviti odličan web sajt ako ostavite priličnu količinu bele boje ili praznog prostora između elemenata na stranici.
Koristi se na web sajtovima da sugeriše jednostavnost kod visoko tehnoloških proizvoda.
Pogodna je npr. za dobrotvorne organizacije, jer asocira na anđele, koji se obično zamišljaju kako nose belu odeću.
Bela boja je povezana sa bolnicama, doktorima i sterilnošću, tako da se može koristiti da sugeriše sigurnost kada se reklamiraju medicinski proizvodi na Internet sajtovima firmi. Često je povezana sa nisko kaloričnom, nemasnom hranom i mlečnim proizvodima.
2. Crna
Crna je boja autoriteta i moći.
Značenja crne boje su elegancija, formalnost, tajnovitost, dubina, dramatičnost, ozbiljnost, zagonetnost, misterija, bogatstvo, tuga, dostojanstvo, noć, prestiž...
U grafičkom dizajnu, crna ostavlja utisak prefinjenosti, misterioznosti i elegancije.
U web dizajnu, crna boja pruža osećaj perspektive i dubine.
Ipak, kao pozadina umanjuje čitljivost na web sajtovima. Preko velikih površina crno može izgledati prilično depresivno.
Sa druge strane, korisna je za web sajtove umetničkog i fotografskog sadržaja gde pomaže drugim bojama da vibriraju. Kada se dizajnira za neku umetničku galeriju, može se koristiti crna ili siva pozadina da istakne druge boje.
Crno je u dobrom kontrastu sa svetlim bojama. Kombinovano sa crvenom ili naranadžastom, crno pruža vrlo uzbudljivu šemu boja.
3. Plava
Plava boja je omiljena boja kod više od polovine svetske populacije.
Asocira na nebo i more. Reflektuje mir, harmoniju, poverenje i sigurnost. Značenja plave boje su i kreativnost, inteligencija, inspiracija, umetnost, napredak, sigurnost, tehnologija, sloboda, beskrajnost, uteha, stabilnost.
Plava boja se odlično slaže sa ostalim pastelnim bojama i savršen je komplement prirodnim bojama (siva,zelena...). Jak uticaj može biti stvoren kombinacijom plave, crvene i žute. Ne slaže se sa narandžastom.
Najčešće je korišćena boja u poslovnom dizajnu.
Korporativnu plavu boju koriste velike kompanije, kao na primer Microsoft. Odlično leži web sajtovima firmi koji reklamiraju poslovne proizvode, tehnologiju, medicinske proizvode, čistoću, vazduh, vodu, more i motorna vozila.
Treba voditi računa o tome da se preteranom upotrebom plave boje u dizajnu može stvoriti utisak hladnoće.
4. Braon
Braon je boja koja se odnosi na komfor, stabilnost i jednostvnost.
Značenja braon boje su i drvo, zemlja, stabilnost, prijateljstvo, kuća, udobnost, izdržljivost, intimnost, spokoj, briga, zadovoljstvo, snaga, senzualnost, produktivnost, praktičnost....
Tehnički, braon boja je tamno žuta, tamno crvena ili tamno narandžasta boja.
Slaže se sa zelenom i plavom bojom. Takođe, sa crvenom i narandžastom.
Suviše je niskog intenziteta da bi se široko koristila u web dizajnu bez teksture ili druge boje koja bi je istakla.
Braon boja se koristi u restoranima ili pri reklamiranju hrane, kao na primer kafe ili kolača. Proizvodi koji se prave od drveta, kao što je nameštaj, se prirodno predstavljaju braon bojama. Takođe, braon obeležava sigurnost i pouzdanost - jedan od najpoznatijih svetskih distributera pošte, UPS, je poznat po svojoj dominantno braon boji svog korporativnog identiteta.
5. Zelena
Zelena je najpopularnija boja za dekoraciju.
Sinonim je za zdravlje i prirodu. Stvara utisak opuštanja. Mnogi govornici pred bitne nastupe sede u zelenim sobama da bi se opustili. Zelena simboliše svežinu, hladnoću, razvoj, bogatstvo, sigurnost, stabilnost...
U umetnosti i dizajnu je veoma zahvalna, ali ne treba preterivati sa velikim obojenim površinama. Veoma je jaka i ostavlja snažan utisak. Često se koristi u kombinaciji sa tamno plavim tonovima.
Inače, slike postavljene na zelenoj pozadini web sajta izgledaju udaljene.
Zelena se upotrebljava u dizajnu da ukaže na sigurnost kada se reklamiraju lekovi i ostali medicinski proizvodi. Bolnice često koriste zelenu boju. Pošto je povezana sa prirodom, koristi se za reklamiranje zelenih, organskih i zdravih proizvoda.
Tamnija zelena je obično povezana sa novcem, finansijskim svetom, bankarstvom i novčanim uspehom. U kombinaciji sa narandžastom i žutom stvara utisak podesan za sportski orijentisane proizvode.
6. Siva
Siva boja je neutralna boja.
Komunicira praktičnost, sigurnost, pouzdanost, mudrost, postojanost, zrelost, kompromis.
Ukoliko se koristi skladno sa hladnijm tonovima plave ili purpurne boje, ostavlja divan utisak.
U dizajnu, siva predstavlja ekskluzivnost. Vezuje se za kreativnost i inspiraciju.
Tehnički, može da se koristi kao podloga za elemente koje želimo istaći.
Siva nije samo neutralna.
Može da se pomeša sa drugim bojama i da dobije toplu, odnosno hladnu nijansu. To je zato što ljudsko oko detektuje i najmanji stepen mešanja boja.
Zato, kada se siva pomeša sa crvenom, narandžastom ili žutom postaje "topla siva." Kada se pomeša sa zelenom, plavom ili ljubičastom postaje "hladna siva."
7. Srebrna
U praksi, srebrna boja često označava visoku tehnologiju.
Značenja srebrne boje su glamuroznost, izuzetnost, industrija, intuicija, snovi, komunikacija, savremenost...
Da bi se stvorio visoki tehnološki izgled na web sajtovima firmi, srebrnu treba koristiti sa drugim bojama.
Srebrna boja dobro izgleda na webu kada je kombinovana sa zlatnom i belom.
Tehnički, srebrna nije "čista" boja zato što ne može da se kreira iz palete boja. Srebrna ima sjaj metala koji se postiže dodatnom obradom sive boje, dodavanjem odsjaja.
Iz palete boja, osnova za srebrnu je boja #C0C0C0 (HEX), odnosno 192, 192, 192 (RGB).
Srebrna predstavlja bogatstvo, isto kao i zlatna. Najskuplje umetničko delo do danas je kreirano u srebrnoj boji. Skulpura lobanje izrađena od dijamanata, autora Damiena Hirsta, je prodata za 99 miliona dolara.
8. Zlatna
Zlatna boja priziva osećanja prestiža. U istoriti, zlato je često simbolizovalo boga.
Zato danas upotrebom zlatne u dizajnu komuniciramo prosvetljenost, mudrost, bogatstvo, pobedu, novac, moć, sreću, smisao, nauku, ispunjenje, koncentraciju i visoki kvalitet.
Isto kao i siva, ni zlatna boja ne može da se dobije direktno iz palete boja, zato što sadrži odsjaj.
Iz palete boja, osnova za zlatnu boju je boja #FFD700 (HEX), odnosno 255, 215, 0 (RGB).
U kombinaciji sa drugim bojama, zlatna odlično "leži" sa narandžastom, zelenom ili braon. Takođe, isto kao i žuta ostavlja odličan utisak u kombinaciji sa crvenom ili ljubičastom.
U poslovnom dizajnu se koristi da prikaže novac i moć, odličnu investiciju ili da označi visok nivo kvaliteta korisničkog servisa.
9. Crvena
Crvena je najtemperamentnija boja.
Odnosi se na strast, vatru, brzinu, nadmetanje. Ima veoma visoku vidljivost i zbog toga se saobraćajni znakovi opasnosti kao i zaustavni stop znakovi, štop svetla na automobilima, i vatrogasna oprema farbaju u crveno.
Odlično se slaže sa narandžastom, braon i žutom bojom.
U dizajnu i umetnosti crvena se koristi kao akcentna boja, da bi se na nešto stavio fokus i ostavio poseban utisak.
Tehnički, crvena boja "iznosi" tekst i slike u prvi plan i teži da ih pomeri, čineći objekte da izgledaju veći i bliži. Mešanje svetlo plave i svetlo crvene boje u web dizajnu nije preporučljivo jer je ova kombinacija veoma zamarajuća za oko.
Crvena boja u web dizajnu se često koristi za podsticanje korisnika da donesu odluku. Često je glavna boja za dugmad "Naručite", "Ubacite u korpu".
10. Žuta
Žuta je boja sunčeve svetlosti i leta. Donosi optimizam, sreću, idealizam i maštu.
Optimistična je, moderna i diže na noge.
Značenja žute boje su zadovoljstvo, intelekt, ubrzano učenje, memorija, saradnja, organizacija, čistoća, entuzijazam, razumevanje, radoznalost, želja za poboljšanjem, nada, prosvetljenost, energija...
Žuta je veoma efektivna kod privlačenja pažnje, tako da se upotrebljava da istakne najvažnije elemente web dizajna na sajtu.
Ako upotrebljavate svetlo žutu u dizajnu, vodite računa da može nestati u beloj. Obično joj je potrebna tamna boja da je istakne.
Odlično se kombinuje sa plavom ili sivom. Za vatrenu kombinaciju, probati je u kombinaciji sa crvenom bojom. Često se bira da reklamira dečije proizvode. Za zdrav, pulsirajući letnji utisak probajte kombinaciju sa narandžastom bojom.
11. Ljubičasta
Ljubičasta je boja fantastike, igranja, impulsivnosti i snova.
Ženstvena je i romantična.
Podrazumeva luksuz i imućnost. Simboliše uzvišenost, dostojanstvo, visok položaj, poštovanje, otmenost, prefinjenost, kraljevstvo, moć, elegantnost, uticaj, skriveno znanje, ponos, visoke ambicije, plemenitost...
U umetnosti i dizajnu, ljubičasta boja je veoma popularna.
Koristi se zajedno sa drugim pastelnim bojama, odnosno hladnim tonovima plave, zelene pa čak i sive. Ljubičasta boja kombinuje stabilnost plave i energiju crvene.
Poznato je da je svetlo ljubičasta jedna od omiljenih boja devojaka i žena.
A jedno istraživanje je otkrilo da preko 75% dece pre pubertetskog doba više voli ljubičastu od bilo koje druge boje, tako da ljubičasta može biti veoma efektivna za reklamiranje dečijih proizvoda.
12. Narandžasta
Narandžasta je topla boja koja proizvodi entuzijazam i vibracije. Kombinuje energiju crvene i sreću žute boje.
Značenja narandžaste boje su i velika sreća, osiguranje, snaga, bogatstvo uma, odlučnost, nezavisnost, sunčeva svetlost, ravnoteža, euforija, poslovni ciljevi, ambicija, karijera, ciljevi, uspeh, prodaja, akcija.
Ako želite pažnju, ona predstavlja pravi izbor.
Održava budnost i koncentraciju, a kao optička varka stvara utisak smanjenja prostora. Odlično se kombinuje sa sivom i zelenom i ove kombinacije se često koriste kao osnovne boje korporativnog identiteta. Ne treba je koristiti sa plavom.
U dizajnu, narandžasta je "vruća" za ljudsko oko, tako da pruža osećaj toplote. U restoranima narandžasta boja stimuliše apetit, a narandžasti dekor ohrabruje i pospešuje prodaju.
Narandžasta ima visoku vidljivost, tako da je možete koristiti na web sajtovima firmi da privučete pažnju i da istaknete najvažnije elemente u web dizajnu. Narandžasta pozadina na web sajtovima pomaže slikama da izgledaju bliže i veće.
Kako boje utiču na korporativni identitet i branding
Možda će Vas zanimati da saznate: napredna upotreba boja se na ITAcademy izučava kroz kurseve Dizajn korporativnog identiteta i Branding na odseku za Dizajn. Izučavamo teme kao što su: pozicioniranje, zakoni brendinga, arhitektura brenda, kreiranje knjige standarda, elementi korporativnog identiteta.
Objavila: Nataša Stojaković
Odlučila sam da objavimo vodič za 12 ključnih boja koji će biti koristan referentni izvor dizajnerima, web programerima i svima koji u svom poslu komuniciraju sa drugim ljudima pomoću štampanih i digitalnih medija.
Preko 80 % vizuelnih informacija je povezano sa bojom. Boje utiču. Previše boja može da razdraži, premalo boja da izazove dosadu.
Veliko istraživanje sprovedeno u Britanskoj Kolumbiji je otkrilo da boje utiču na naše ponašanje zbog činjenice da smo stalno okruženi bojama i da smo naučeni da svaku boju vezujemo za određene vrednosti, karakteristike, asocijacije.
Modna kompanija Benetton je poznata po upotrebi spektra jakih boja u svojim marketinškim kampanjama. Poruka „United Colors of Benetton“ govori kupcima da u Benetonovom asortimanu, inače bogatom bojama, svako može pronaći nešto za sebe.
U tom duhu, u nastavku je opisano 12 najviše korišćenih boja u dizajnu i situacije u kojima ih treba koristiti:
1. Bela
Smatra
se da je bela boja savršenstva. Bela boja znači sigurnost, jasnost,
jednostavnost, darežljivost, moralnost i čistoću. U primenjenoj
simbolici, povezana je sa profesionalizmom i poslovnošću. Tehnički, u dizajnu bela naglašava druge boje.
Na primer, možete napraviti odličan web sajt ako ostavite priličnu količinu bele boje ili praznog prostora između elemenata na stranici.
Koristi se na web sajtovima da sugeriše jednostavnost kod visoko tehnoloških proizvoda.
Pogodna je npr. za dobrotvorne organizacije, jer asocira na anđele, koji se obično zamišljaju kako nose belu odeću.
Bela boja je povezana sa bolnicama, doktorima i sterilnošću, tako da se može koristiti da sugeriše sigurnost kada se reklamiraju medicinski proizvodi na Internet sajtovima firmi. Često je povezana sa nisko kaloričnom, nemasnom hranom i mlečnim proizvodima.
2. Crna
Crna je boja autoriteta i moći.Značenja crne boje su elegancija, formalnost, tajnovitost, dubina, dramatičnost, ozbiljnost, zagonetnost, misterija, bogatstvo, tuga, dostojanstvo, noć, prestiž...
U grafičkom dizajnu, crna ostavlja utisak prefinjenosti, misterioznosti i elegancije.
U web dizajnu, crna boja pruža osećaj perspektive i dubine.
Ipak, kao pozadina umanjuje čitljivost na web sajtovima. Preko velikih površina crno može izgledati prilično depresivno.
Sa druge strane, korisna je za web sajtove umetničkog i fotografskog sadržaja gde pomaže drugim bojama da vibriraju. Kada se dizajnira za neku umetničku galeriju, može se koristiti crna ili siva pozadina da istakne druge boje.
Crno je u dobrom kontrastu sa svetlim bojama. Kombinovano sa crvenom ili naranadžastom, crno pruža vrlo uzbudljivu šemu boja.
3. Plava
Plava boja je omiljena boja kod više od polovine svetske populacije.Asocira na nebo i more. Reflektuje mir, harmoniju, poverenje i sigurnost. Značenja plave boje su i kreativnost, inteligencija, inspiracija, umetnost, napredak, sigurnost, tehnologija, sloboda, beskrajnost, uteha, stabilnost.
Plava boja se odlično slaže sa ostalim pastelnim bojama i savršen je komplement prirodnim bojama (siva,zelena...). Jak uticaj može biti stvoren kombinacijom plave, crvene i žute. Ne slaže se sa narandžastom.
Najčešće je korišćena boja u poslovnom dizajnu.
Korporativnu plavu boju koriste velike kompanije, kao na primer Microsoft. Odlično leži web sajtovima firmi koji reklamiraju poslovne proizvode, tehnologiju, medicinske proizvode, čistoću, vazduh, vodu, more i motorna vozila.
Treba voditi računa o tome da se preteranom upotrebom plave boje u dizajnu može stvoriti utisak hladnoće.
4. Braon
Braon je boja koja se odnosi na komfor, stabilnost i jednostvnost.Značenja braon boje su i drvo, zemlja, stabilnost, prijateljstvo, kuća, udobnost, izdržljivost, intimnost, spokoj, briga, zadovoljstvo, snaga, senzualnost, produktivnost, praktičnost....
Tehnički, braon boja je tamno žuta, tamno crvena ili tamno narandžasta boja.
Slaže se sa zelenom i plavom bojom. Takođe, sa crvenom i narandžastom.
Suviše je niskog intenziteta da bi se široko koristila u web dizajnu bez teksture ili druge boje koja bi je istakla.
Braon boja se koristi u restoranima ili pri reklamiranju hrane, kao na primer kafe ili kolača. Proizvodi koji se prave od drveta, kao što je nameštaj, se prirodno predstavljaju braon bojama. Takođe, braon obeležava sigurnost i pouzdanost - jedan od najpoznatijih svetskih distributera pošte, UPS, je poznat po svojoj dominantno braon boji svog korporativnog identiteta.
5. Zelena
Zelena je najpopularnija boja za dekoraciju. Sinonim je za zdravlje i prirodu. Stvara utisak opuštanja. Mnogi govornici pred bitne nastupe sede u zelenim sobama da bi se opustili. Zelena simboliše svežinu, hladnoću, razvoj, bogatstvo, sigurnost, stabilnost...
U umetnosti i dizajnu je veoma zahvalna, ali ne treba preterivati sa velikim obojenim površinama. Veoma je jaka i ostavlja snažan utisak. Često se koristi u kombinaciji sa tamno plavim tonovima.
Inače, slike postavljene na zelenoj pozadini web sajta izgledaju udaljene.
Zelena se upotrebljava u dizajnu da ukaže na sigurnost kada se reklamiraju lekovi i ostali medicinski proizvodi. Bolnice često koriste zelenu boju. Pošto je povezana sa prirodom, koristi se za reklamiranje zelenih, organskih i zdravih proizvoda.
Tamnija zelena je obično povezana sa novcem, finansijskim svetom, bankarstvom i novčanim uspehom. U kombinaciji sa narandžastom i žutom stvara utisak podesan za sportski orijentisane proizvode.
6. Siva
Siva boja je neutralna boja.Komunicira praktičnost, sigurnost, pouzdanost, mudrost, postojanost, zrelost, kompromis.
Ukoliko se koristi skladno sa hladnijm tonovima plave ili purpurne boje, ostavlja divan utisak.
U dizajnu, siva predstavlja ekskluzivnost. Vezuje se za kreativnost i inspiraciju.
Tehnički, može da se koristi kao podloga za elemente koje želimo istaći.
Siva nije samo neutralna.
Može da se pomeša sa drugim bojama i da dobije toplu, odnosno hladnu nijansu. To je zato što ljudsko oko detektuje i najmanji stepen mešanja boja.
Zato, kada se siva pomeša sa crvenom, narandžastom ili žutom postaje "topla siva." Kada se pomeša sa zelenom, plavom ili ljubičastom postaje "hladna siva."
7. Srebrna
U praksi, srebrna boja često označava visoku tehnologiju.Značenja srebrne boje su glamuroznost, izuzetnost, industrija, intuicija, snovi, komunikacija, savremenost...
Da bi se stvorio visoki tehnološki izgled na web sajtovima firmi, srebrnu treba koristiti sa drugim bojama.
Srebrna boja dobro izgleda na webu kada je kombinovana sa zlatnom i belom.
Tehnički, srebrna nije "čista" boja zato što ne može da se kreira iz palete boja. Srebrna ima sjaj metala koji se postiže dodatnom obradom sive boje, dodavanjem odsjaja.
Iz palete boja, osnova za srebrnu je boja #C0C0C0 (HEX), odnosno 192, 192, 192 (RGB).
Srebrna predstavlja bogatstvo, isto kao i zlatna. Najskuplje umetničko delo do danas je kreirano u srebrnoj boji. Skulpura lobanje izrađena od dijamanata, autora Damiena Hirsta, je prodata za 99 miliona dolara.
8. Zlatna
Zlatna boja priziva osećanja prestiža. U istoriti, zlato je često simbolizovalo boga. Zato danas upotrebom zlatne u dizajnu komuniciramo prosvetljenost, mudrost, bogatstvo, pobedu, novac, moć, sreću, smisao, nauku, ispunjenje, koncentraciju i visoki kvalitet.
Isto kao i siva, ni zlatna boja ne može da se dobije direktno iz palete boja, zato što sadrži odsjaj.
Iz palete boja, osnova za zlatnu boju je boja #FFD700 (HEX), odnosno 255, 215, 0 (RGB).
U kombinaciji sa drugim bojama, zlatna odlično "leži" sa narandžastom, zelenom ili braon. Takođe, isto kao i žuta ostavlja odličan utisak u kombinaciji sa crvenom ili ljubičastom.
U poslovnom dizajnu se koristi da prikaže novac i moć, odličnu investiciju ili da označi visok nivo kvaliteta korisničkog servisa.
9. Crvena
Crvena je najtemperamentnija boja. Odnosi se na strast, vatru, brzinu, nadmetanje. Ima veoma visoku vidljivost i zbog toga se saobraćajni znakovi opasnosti kao i zaustavni stop znakovi, štop svetla na automobilima, i vatrogasna oprema farbaju u crveno.
Odlično se slaže sa narandžastom, braon i žutom bojom.
U dizajnu i umetnosti crvena se koristi kao akcentna boja, da bi se na nešto stavio fokus i ostavio poseban utisak.
Tehnički, crvena boja "iznosi" tekst i slike u prvi plan i teži da ih pomeri, čineći objekte da izgledaju veći i bliži. Mešanje svetlo plave i svetlo crvene boje u web dizajnu nije preporučljivo jer je ova kombinacija veoma zamarajuća za oko.
Crvena boja u web dizajnu se često koristi za podsticanje korisnika da donesu odluku. Često je glavna boja za dugmad "Naručite", "Ubacite u korpu".
10. Žuta
Žuta je boja sunčeve svetlosti i leta. Donosi optimizam, sreću, idealizam i maštu. Optimistična je, moderna i diže na noge.
Značenja žute boje su zadovoljstvo, intelekt, ubrzano učenje, memorija, saradnja, organizacija, čistoća, entuzijazam, razumevanje, radoznalost, želja za poboljšanjem, nada, prosvetljenost, energija...
Žuta je veoma efektivna kod privlačenja pažnje, tako da se upotrebljava da istakne najvažnije elemente web dizajna na sajtu.
Ako upotrebljavate svetlo žutu u dizajnu, vodite računa da može nestati u beloj. Obično joj je potrebna tamna boja da je istakne.
Odlično se kombinuje sa plavom ili sivom. Za vatrenu kombinaciju, probati je u kombinaciji sa crvenom bojom. Često se bira da reklamira dečije proizvode. Za zdrav, pulsirajući letnji utisak probajte kombinaciju sa narandžastom bojom.
11. Ljubičasta
Ljubičasta je boja fantastike, igranja, impulsivnosti i snova.Ženstvena je i romantična.
Podrazumeva luksuz i imućnost. Simboliše uzvišenost, dostojanstvo, visok položaj, poštovanje, otmenost, prefinjenost, kraljevstvo, moć, elegantnost, uticaj, skriveno znanje, ponos, visoke ambicije, plemenitost...
U umetnosti i dizajnu, ljubičasta boja je veoma popularna.
Koristi se zajedno sa drugim pastelnim bojama, odnosno hladnim tonovima plave, zelene pa čak i sive. Ljubičasta boja kombinuje stabilnost plave i energiju crvene.
Poznato je da je svetlo ljubičasta jedna od omiljenih boja devojaka i žena.
A jedno istraživanje je otkrilo da preko 75% dece pre pubertetskog doba više voli ljubičastu od bilo koje druge boje, tako da ljubičasta može biti veoma efektivna za reklamiranje dečijih proizvoda.
12. Narandžasta
Narandžasta je topla boja koja proizvodi entuzijazam i vibracije. Kombinuje energiju crvene i sreću žute boje. Značenja narandžaste boje su i velika sreća, osiguranje, snaga, bogatstvo uma, odlučnost, nezavisnost, sunčeva svetlost, ravnoteža, euforija, poslovni ciljevi, ambicija, karijera, ciljevi, uspeh, prodaja, akcija.
Ako želite pažnju, ona predstavlja pravi izbor.
Održava budnost i koncentraciju, a kao optička varka stvara utisak smanjenja prostora. Odlično se kombinuje sa sivom i zelenom i ove kombinacije se često koriste kao osnovne boje korporativnog identiteta. Ne treba je koristiti sa plavom.
U dizajnu, narandžasta je "vruća" za ljudsko oko, tako da pruža osećaj toplote. U restoranima narandžasta boja stimuliše apetit, a narandžasti dekor ohrabruje i pospešuje prodaju.
Narandžasta ima visoku vidljivost, tako da je možete koristiti na web sajtovima firmi da privučete pažnju i da istaknete najvažnije elemente u web dizajnu. Narandžasta pozadina na web sajtovima pomaže slikama da izgledaju bliže i veće.
Kako boje utiču na korporativni identitet i branding
Možda će Vas zanimati da saznate: napredna upotreba boja se na ITAcademy izučava kroz kurseve Dizajn korporativnog identiteta i Branding na odseku za Dizajn. Izučavamo teme kao što su: pozicioniranje, zakoni brendinga, arhitektura brenda, kreiranje knjige standarda, elementi korporativnog identiteta.
Bečki "Prese": S vladom Srbije ni u prošlost, ni u budućnost
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/330723/Becki-Prese-S-vladom-Srbije-ni-u-proslost-ni-u-buducnost
„Godina ima 365 dana. Baš na 28. juni je Dačić, nekadašnji portparol
ratnog vođe Slobodana Miloševića, dobio mandat za formiranje vlade. Ovaj
dan, Vidovdan, retko kada je bio srećan za Srbe“, ukazuje list
podsećajući da je izgubljena bitka 1389. na Kosovo polju, zatim 1914.
atentat u Sarajevu, koji je mnogim Srbima doneo mnogo patnji.
"Prese“ ističe da je samo izručenje Miloševića Haškom tribunalu 2001. bilo izuzetak od tog pravila.
„Nakon što je Dačić par godina mogao da vežba kao ministar unutrašnjih poslova, on se zahvalio demokratama, koji su ga učinili prihvatljivim, prelaskom kod navodno bivšeg nacionaliste Nikolića“, konstatuje list.
Srbija se ovim savezom neće vratiti nazad u prošlost, jer su danas veze sa EU previše tesne, smatra list, i konstatuje da to što je Nikolićev prvi put u inostranstvo vodio u Moskvu, a ne u Brisel neće Srbiju učiniti kvazi republikom Rusije. Dodaje, međutim, da za odnose prema susedima takvo rukovodstvo ne znači ništa dobro.
„Prese“ ukazuje da su predstavnici EU protekle godine vidljivo tražili kontakt sa Nikolićem, i čini se da su se oni pomirili s njim.
„Ne mora se biti balkanski teoretičar zavere da bi se pretpostavljalo da mnogima u EU vlada u Beogradu koja ne žuri sa približavanjem Evropi, odgovara“, konstatuje list.
Bečki dnevnik „Standard“ ocenjuje da je Dačić ovaj put prevario Borisa Tadića, pošto je nakon dva meseca zavaravanja DS, u četvrtak saopštio da ima većinu sa SNS i URS-om.
"U svojoj retorici Nikolić i Dačić se prikazuju proevropski, ali nekako njihova srca brže kucaju kada gledaju u pravcu Moskve", zaključuje list.
Tanjug | 29. 06. 2012. - 08:47h
| Foto: M. Đurica
Buduća vlada Srbije ne vodi natrag u 90-te,
ali ni u budućnost, ocenjuje danas bečki dnevnik „Prese“, povodom vesti
da će mandatar za formiranje vlade biti lideru socijalista Ivica Dačić.
"Njihova srca brže kucaju kada gledaju u pravcu Moskve": Nikolić i Dačić
"Prese“ ističe da je samo izručenje Miloševića Haškom tribunalu 2001. bilo izuzetak od tog pravila.
„Nakon što je Dačić par godina mogao da vežba kao ministar unutrašnjih poslova, on se zahvalio demokratama, koji su ga učinili prihvatljivim, prelaskom kod navodno bivšeg nacionaliste Nikolića“, konstatuje list.
Srbija se ovim savezom neće vratiti nazad u prošlost, jer su danas veze sa EU previše tesne, smatra list, i konstatuje da to što je Nikolićev prvi put u inostranstvo vodio u Moskvu, a ne u Brisel neće Srbiju učiniti kvazi republikom Rusije. Dodaje, međutim, da za odnose prema susedima takvo rukovodstvo ne znači ništa dobro.
„Prese“ ukazuje da su predstavnici EU protekle godine vidljivo tražili kontakt sa Nikolićem, i čini se da su se oni pomirili s njim.
„Ne mora se biti balkanski teoretičar zavere da bi se pretpostavljalo da mnogima u EU vlada u Beogradu koja ne žuri sa približavanjem Evropi, odgovara“, konstatuje list.
Bečki dnevnik „Standard“ ocenjuje da je Dačić ovaj put prevario Borisa Tadića, pošto je nakon dva meseca zavaravanja DS, u četvrtak saopštio da ima većinu sa SNS i URS-om.
"U svojoj retorici Nikolić i Dačić se prikazuju proevropski, ali nekako njihova srca brže kucaju kada gledaju u pravcu Moskve", zaključuje list.
Пријавите се на:
Постови (Atom)