A. Cvetićanin
Sitnice koje stranci najčešće ponesu sa sobom
kada napuštaju našu zemlju su one ručne izrade, sa motivima koji
asociraju na selo, rustiku a nisu previše skupi
Stranci sve češće kupuju teglice sa našim gastronomskim đakonijama ili čokanjčiće sa rakijom
Kućni blagoslov na keramici, na srpskom i mađarskom, ispisan
preciznom rukom Magdolne Klinec iz Temerina krasi dom indonežanskog
ambasadora u Budimpešti. Guščija jaja koja ova vredna žena ocrtava
tehnikom crtanja po staklu redovno kupuje jedan Italijan. I ne samo što
su deo njegovog enterijera u Italiji već ih šalje prijateljima po svetu.
– Rekao mi je da ih je poslao u Brazil. Zašto? Ne znam, jednostavno mu se sviđaju – iskrena je gospođa Klinec, jedna od mnogobrojnih samoukih umetnika i preduzetnika skromnih proizvodnih kapaciteta, koja se bavi izradom suvenira u našoj zemlji.
Ona po staklu, svili i jajima šara, kako kaže, vojvođanske motive: klasje žita, grozdove, cvetove maka...
– Stranci najčešće kupuju ono što im je dostupno, ono što vide u suvenirnicama, jer nemaju vremena da tragaju. Uglavnom su to predmeti manjih dimenzija; ne preterano skupi, vrednosti do pet evra – ističe Ana Jovanović, iz internet-portala „Suveniri Srbije”.
O ovom krokiju najtraženijeg suvenira koji završi u prtljagu putnika namernika pri odlasku iz naše zemlje, slaže se i Sandra Vlatković iz Turističke organizacije Srbije (TOS), imajući u vidu i utiske o prodaji na punktova TOS-a.
– Do sada nije rađena studija šta je to što stranci najčešće kupuju i nose iz Srbije, ali su to uglavnom male stvari: opančići, magneti u obliku liciderskih srca, privesci – kaže Sandra Vlatković.
Poslednjih godina sve su traženije gastronomske đakonije. Teglice sa medom, slatkim, pekmezom, čokanjčići, medenjaci...
Kako dodaje Ana Jovanović, stranci su prezasićeni suvenirima masovne proizvodnje iz Kine.
– Kada kod nas vide ručni rad i unikate, oduševe se. To je ono što nama ide u prilog. Ipak, sa druge strane trebalo bi i proizvođači da se potrude. Na primer, oko pakovanja – ukazuje Ana Jovanović.
Na pitanje da li bi trebalo da posedujemo jedan „centralizovan” suvenir-sinonim za Srbiju, odgovor je odrečan.
– To je nemoguće. Izgledalo bi kao potraga za Svetim gralom. Mala smo zemlja sa toliko lokalnih različitosti. Zašto sve ukalupljivati? Tržište pokazuje šta je dobro i šta se traži. Jer, iako se Beograđanima ne dopada suvenir u obliku Pobednika, isto kao što se Parižani groze od figurica Ajfelovog tornja, to će gost rado da kupi.
Na listu suvenira dostojnih da prezentuju Srbiju, prema mišljenju Milice Stanisavljević iz magazina „Srpska magaza” (projekta čiji je cilj unapređenje konkurentnosti ruralne ekonomije u Srbiji i promocije seoskog turizma), treba da budu obavezno i opanak, tronožac, pletena tašna kakve su nekada nosili čobani, preslica, filigranski predmeti pletilja, tkalja.
– To je ono što je naša zemlja. Ne smemo da bežimo od našeg sela, nepravedno zanemarenog poslednjih decenija. Kada biste me pitali šta je to na šta prvo pomislim kada se kaže Srbija, to je brdašce sa seoskom kućom na vrhu, okružena zelenim livadama. Zašto onda odatle ne crpeti ideju i za suvenire. Nemamo Ajfelov toranj ali imamo Pirotsku šaru koja poput svakog savremenog brenda nudi priču, dublje značenje. Imamo naivne umetnike iz Vojvodine, pa ti šareni motivi mogu da se nađu na magnetu, detalju za ukrašavanje enterijera, torbi ili kišobranu – ukazuje Milica Stanisavljević.
– Rekao mi je da ih je poslao u Brazil. Zašto? Ne znam, jednostavno mu se sviđaju – iskrena je gospođa Klinec, jedna od mnogobrojnih samoukih umetnika i preduzetnika skromnih proizvodnih kapaciteta, koja se bavi izradom suvenira u našoj zemlji.
Ona po staklu, svili i jajima šara, kako kaže, vojvođanske motive: klasje žita, grozdove, cvetove maka...
– Stranci najčešće kupuju ono što im je dostupno, ono što vide u suvenirnicama, jer nemaju vremena da tragaju. Uglavnom su to predmeti manjih dimenzija; ne preterano skupi, vrednosti do pet evra – ističe Ana Jovanović, iz internet-portala „Suveniri Srbije”.
O ovom krokiju najtraženijeg suvenira koji završi u prtljagu putnika namernika pri odlasku iz naše zemlje, slaže se i Sandra Vlatković iz Turističke organizacije Srbije (TOS), imajući u vidu i utiske o prodaji na punktova TOS-a.
– Do sada nije rađena studija šta je to što stranci najčešće kupuju i nose iz Srbije, ali su to uglavnom male stvari: opančići, magneti u obliku liciderskih srca, privesci – kaže Sandra Vlatković.
Poslednjih godina sve su traženije gastronomske đakonije. Teglice sa medom, slatkim, pekmezom, čokanjčići, medenjaci...
Kako dodaje Ana Jovanović, stranci su prezasićeni suvenirima masovne proizvodnje iz Kine.
– Kada kod nas vide ručni rad i unikate, oduševe se. To je ono što nama ide u prilog. Ipak, sa druge strane trebalo bi i proizvođači da se potrude. Na primer, oko pakovanja – ukazuje Ana Jovanović.
Na pitanje da li bi trebalo da posedujemo jedan „centralizovan” suvenir-sinonim za Srbiju, odgovor je odrečan.
– To je nemoguće. Izgledalo bi kao potraga za Svetim gralom. Mala smo zemlja sa toliko lokalnih različitosti. Zašto sve ukalupljivati? Tržište pokazuje šta je dobro i šta se traži. Jer, iako se Beograđanima ne dopada suvenir u obliku Pobednika, isto kao što se Parižani groze od figurica Ajfelovog tornja, to će gost rado da kupi.
Na listu suvenira dostojnih da prezentuju Srbiju, prema mišljenju Milice Stanisavljević iz magazina „Srpska magaza” (projekta čiji je cilj unapređenje konkurentnosti ruralne ekonomije u Srbiji i promocije seoskog turizma), treba da budu obavezno i opanak, tronožac, pletena tašna kakve su nekada nosili čobani, preslica, filigranski predmeti pletilja, tkalja.
– To je ono što je naša zemlja. Ne smemo da bežimo od našeg sela, nepravedno zanemarenog poslednjih decenija. Kada biste me pitali šta je to na šta prvo pomislim kada se kaže Srbija, to je brdašce sa seoskom kućom na vrhu, okružena zelenim livadama. Zašto onda odatle ne crpeti ideju i za suvenire. Nemamo Ajfelov toranj ali imamo Pirotsku šaru koja poput svakog savremenog brenda nudi priču, dublje značenje. Imamo naivne umetnike iz Vojvodine, pa ti šareni motivi mogu da se nađu na magnetu, detalju za ukrašavanje enterijera, torbi ili kišobranu – ukazuje Milica Stanisavljević.
objavljeno: 01.03.2013.
