субота, 29. октобар 2011.
Radomir Konstantinović: Život je oaza usred života
http://blog.b92.net/text/19022/Radomir-Konstantinovic:-Zivot-je-oaza-usred-zivota/
Nebojša Milenković
U Beogradu je 27. oktobra u 83. godini preminuo književnik i filozof Radomir Konstantinović, javnosti najpoznatiji po kapitalnom delu "Filosofija palanke". Umesto In memoriama prenosim tekst o njegovoj Filofofiji palanke koji sam 10. septembra objavio u kulturnom dodatku dnevnog lista "Pobjeda"
TIRANIJA OPŠTEG UVIDA U SVE - Beleške na marginama knjige ,,Filozofija palanke" Radomira Konstantinovića
Život je oaza usred života. R. Konstantinović
Među knjigama koje su napisane i objavljene unutar ex-jugoslovenskog kulturnog prostora malo je onih koje su imale takav uticaj i značaj kao što je slučaj sa studijom ,,Filozofija palanke" - srpskog filozofa i književnika Radomira Konstantinovića. Iako je od njenog prvog izdanja (Treći program Radio Beograda, Beograd, 1969) prošlo više od četiri decenije, Konstantinovićevi filozofski eseji do danas izazivaju nepodeljenu pažnju kako stručne tako i najšire čitalačke javnosti. Još od trenutka kad se pojavila, baš kao i kasnijim, doduše retkim, reizdanjima, Konstantinovićeva knjiga bila je citirana i hvaljena ali, jednako, i napadana i osporavana. Izvanredna studija naravi malog čoveka, njegove zatvorenosti, zadrtosti i dobrovoljne samoizolovanosti - njegovog straha od sveta i onog, večno nepoznatog Drugog - na izvestan način može se posmatrati i kao svojevrsno proročanstvo svih tragičnih događaja koji su balkanske prostore za dugi niz godina stigmatizovali kao trusno i višestruko problematično društveno područje.
Među onima koji ,,Filozofiju palanke" svrstavaju među najznačajnija dela koja su uopšte napisana na jeziku koji se ranije zvao srpskohrvatskim postoji ne mali broj argumenata po kojima do tragičnih ex-jugoslovenskih građanskih ratova uopšte ne bi ni došlo - samo da je Konstantinovićeva knjiga na vreme bila pročitana i shvaćena na ispravan način. Baš kao što se, podjednako, i u nacional-šovinističkim krugovima Konstantinovićevoj knjizi konstantno zamera njen tzv. nepatriotizam - odnosno oslikavanje sopstvene nacije, naroda, plemena... u negativnim tonovima.
Praksa potvrđuje ,,predrasude"
Pisac ovog teksta, naravno, spada među one prve te, kao takav, Konstantinovićevoj knjizi ne spori njen ne mali proročki potencijal i značaj. Ipak, kao značajniju dimenziju Konstantinovićeve knjige, kojoj do sada nije previše poklanjana pažnja, ovom prilikom istakao bih njen univerzalan karakter i značaj. Iako Palanka o kojoj Konstantinović piše svakako jeste ovdašnja - balkanska, ex-jugoslovenska, srpska, crnogorska, hrvatska, bosanska, makedonska... - ona to jeste zahvaljujući ponašanju ovdašnjih ljudi koji se lako uklapaju u sve ustaljene (istorijske) kanone, šablone i (da li?) predrasude. Sva ona negativna (pred)ubeđenja koje tzv. (ekonomski) razvijeni svet ima o nama koji dolazimo sa ,,ovih prostora" teorijsku potvrdu i objašnjenje nalaze upravo u ovoj knjizi.
Tiranija duha palanke o kojoj Konstantinović piše jeste ona, i te kako dobro poznata, tiranija opšteg uvida u sve. ,,Apsolutna javnost", koju Konstantinović precizno definiše kao dobro poznati ,,prekoplotski pogled", jeste ona javnost koju pokreće opsesivna potreba zadiranja u tuđe brakove, krevete, novčanike, šerpe - naposletku: živote. Duh palanke duh je koji slavi svaku osrednjost, prosečnost i jednoobraznost. To je duh koji ne prihvata i ne dopušta razlikovanje i izdvajanje u bilo čemu (,,Filozofija palanke je filozofija zatvorenog kruga koja nigde i ni u čemu ne dopušta otpadništvo"). Duh palanke duh je ograničenog, malog dometa koji svako odstupanje i razlikovanje kažnjava kao izdaju najgore vrste (,,Filozofija palanke jeste filozofija malog raspona").
Palanački patriotizam
Patriotizam palanke upravo zato i jeste fatalno obeležen opsednutošću granicama - ta opsednutost uvek je inicirana strahom od Drugog. Fiksacije granicama - kojima su balkanski narodi, u manjoj ili većoj meri, uglavnom opsednuti - izraz su izvornopalanačkog straha od svake promene, od svake novine i svake konkurencije (,,Osporavanje sveta opet je svojevrsna metoda njegove eksteritorijalizacije, jedinstven način za izbegavanje suočavanja ovog duha sa samim sobom"). Za palančane granice njihovih atara, zabrana, gradova i državica predstavljaju isto što su, recimo, u srednjem veku predstavljale kamene tvrđave. One su poslednja odbrana okamenjene osrednjosti pred naletima strašnih aveti civilizacije u nastupanju. Nesposobnost da se prihvati i razume savremeni svet u svoj njegovoj dinamici i (stalnim) promenama kod palančana rezultira frustracijama i osećanjima manje vrednosti. U tom i takvom, s gledišta palanke vanredno nestabilnom svetu, prirodno se vidi konstantna pretnja - te se i svaka modernost, prirodno, doživljava kao vanredna opasnost. Palanka otuda ništa ne proizvodi tako efikasno kao što proizvodi neprijatelje. Palanka je naprosto egzistencijalno ovisna od postojanja neprijatelja koji održava borbenu gotovost - istovremeno odlažući neminovnost trenutka suočenja sa samim sobom.
Kult smrti
U konačnom ishodu i prisutni kult (junačke) smrti nije ništa drugo do odraz straha od života koji palanka nije u stanju da razume. Ključno načelo na kom počiva prividna stabilnost palanačkog života jeste načelo zatvorenosti i nepromenjivosti - na ovim prostorima ovo načelo neretko identifikuje se i kao ,,vernost tradiciji". Pritom se sama tradicija u koju se palanka toliko kune takođe ne smatra resursom ili prednošću koja inoviranjem, osavremenjivanjem i mešanjem sa tradicijama Drugog može da dovede do novih kvaliteta - već se i jednako zadrto brani i čuva u svojoj nepromenljivoj, okamenjenoj varijanti. Duh palanke tako i vlastitu istoriju, tradiciju i kulturu uglavnom shvata kao sredstvo otpora (svakoj) pretpostavljenoj modernosti.
Filozofija čopora
Filozofija palanke jeste filozofija čopora u agoniji, ona predstavlja apologetiku osrednjosti svake vrste. Zasnovana na stalnom očuvanju svakodnevne rutine kao tihoj smrti svake kreativnosti - ideal palanke predstavlja življenje (i mišljenje) u grupi. Otuda i večiti strah palanke, u krajnjem ishodu, zapravo predstavlja strah od samoga sebe - baš kao što je i njena nesigurnost plod zakržljalog individualizma. Fatalizam kojim je duh palanke tako tragično obeležen nije izazvan ničim drugim do nedostatkom sposobnosti suočenja sa sobom i prihvatanjem (bilo kakve) odgovornosti.
Uteha, ukoliko je uopšte treba tražiti, svakako jeste u univerzalnosti načela o kojima Konstantinović piše. Palanaštvo o kom je ovde reč može biti locirano u nekom balkanskom gradu, varošici ili selu u jednakoj meri koliko i u velikim megalopolisima današnjice. Pripadništvo i vernost duhu palanke uvek predstavlja stvar slobodnog izbora.
Mislite o tome...
Nebojša Milenković
U Beogradu je 27. oktobra u 83. godini preminuo književnik i filozof Radomir Konstantinović, javnosti najpoznatiji po kapitalnom delu "Filosofija palanke". Umesto In memoriama prenosim tekst o njegovoj Filofofiji palanke koji sam 10. septembra objavio u kulturnom dodatku dnevnog lista "Pobjeda"
TIRANIJA OPŠTEG UVIDA U SVE - Beleške na marginama knjige ,,Filozofija palanke" Radomira Konstantinovića
Život je oaza usred života. R. Konstantinović
Među knjigama koje su napisane i objavljene unutar ex-jugoslovenskog kulturnog prostora malo je onih koje su imale takav uticaj i značaj kao što je slučaj sa studijom ,,Filozofija palanke" - srpskog filozofa i književnika Radomira Konstantinovića. Iako je od njenog prvog izdanja (Treći program Radio Beograda, Beograd, 1969) prošlo više od četiri decenije, Konstantinovićevi filozofski eseji do danas izazivaju nepodeljenu pažnju kako stručne tako i najšire čitalačke javnosti. Još od trenutka kad se pojavila, baš kao i kasnijim, doduše retkim, reizdanjima, Konstantinovićeva knjiga bila je citirana i hvaljena ali, jednako, i napadana i osporavana. Izvanredna studija naravi malog čoveka, njegove zatvorenosti, zadrtosti i dobrovoljne samoizolovanosti - njegovog straha od sveta i onog, večno nepoznatog Drugog - na izvestan način može se posmatrati i kao svojevrsno proročanstvo svih tragičnih događaja koji su balkanske prostore za dugi niz godina stigmatizovali kao trusno i višestruko problematično društveno područje.
Među onima koji ,,Filozofiju palanke" svrstavaju među najznačajnija dela koja su uopšte napisana na jeziku koji se ranije zvao srpskohrvatskim postoji ne mali broj argumenata po kojima do tragičnih ex-jugoslovenskih građanskih ratova uopšte ne bi ni došlo - samo da je Konstantinovićeva knjiga na vreme bila pročitana i shvaćena na ispravan način. Baš kao što se, podjednako, i u nacional-šovinističkim krugovima Konstantinovićevoj knjizi konstantno zamera njen tzv. nepatriotizam - odnosno oslikavanje sopstvene nacije, naroda, plemena... u negativnim tonovima.
Praksa potvrđuje ,,predrasude"
Pisac ovog teksta, naravno, spada među one prve te, kao takav, Konstantinovićevoj knjizi ne spori njen ne mali proročki potencijal i značaj. Ipak, kao značajniju dimenziju Konstantinovićeve knjige, kojoj do sada nije previše poklanjana pažnja, ovom prilikom istakao bih njen univerzalan karakter i značaj. Iako Palanka o kojoj Konstantinović piše svakako jeste ovdašnja - balkanska, ex-jugoslovenska, srpska, crnogorska, hrvatska, bosanska, makedonska... - ona to jeste zahvaljujući ponašanju ovdašnjih ljudi koji se lako uklapaju u sve ustaljene (istorijske) kanone, šablone i (da li?) predrasude. Sva ona negativna (pred)ubeđenja koje tzv. (ekonomski) razvijeni svet ima o nama koji dolazimo sa ,,ovih prostora" teorijsku potvrdu i objašnjenje nalaze upravo u ovoj knjizi.
Tiranija duha palanke o kojoj Konstantinović piše jeste ona, i te kako dobro poznata, tiranija opšteg uvida u sve. ,,Apsolutna javnost", koju Konstantinović precizno definiše kao dobro poznati ,,prekoplotski pogled", jeste ona javnost koju pokreće opsesivna potreba zadiranja u tuđe brakove, krevete, novčanike, šerpe - naposletku: živote. Duh palanke duh je koji slavi svaku osrednjost, prosečnost i jednoobraznost. To je duh koji ne prihvata i ne dopušta razlikovanje i izdvajanje u bilo čemu (,,Filozofija palanke je filozofija zatvorenog kruga koja nigde i ni u čemu ne dopušta otpadništvo"). Duh palanke duh je ograničenog, malog dometa koji svako odstupanje i razlikovanje kažnjava kao izdaju najgore vrste (,,Filozofija palanke jeste filozofija malog raspona").
Palanački patriotizam
Patriotizam palanke upravo zato i jeste fatalno obeležen opsednutošću granicama - ta opsednutost uvek je inicirana strahom od Drugog. Fiksacije granicama - kojima su balkanski narodi, u manjoj ili većoj meri, uglavnom opsednuti - izraz su izvornopalanačkog straha od svake promene, od svake novine i svake konkurencije (,,Osporavanje sveta opet je svojevrsna metoda njegove eksteritorijalizacije, jedinstven način za izbegavanje suočavanja ovog duha sa samim sobom"). Za palančane granice njihovih atara, zabrana, gradova i državica predstavljaju isto što su, recimo, u srednjem veku predstavljale kamene tvrđave. One su poslednja odbrana okamenjene osrednjosti pred naletima strašnih aveti civilizacije u nastupanju. Nesposobnost da se prihvati i razume savremeni svet u svoj njegovoj dinamici i (stalnim) promenama kod palančana rezultira frustracijama i osećanjima manje vrednosti. U tom i takvom, s gledišta palanke vanredno nestabilnom svetu, prirodno se vidi konstantna pretnja - te se i svaka modernost, prirodno, doživljava kao vanredna opasnost. Palanka otuda ništa ne proizvodi tako efikasno kao što proizvodi neprijatelje. Palanka je naprosto egzistencijalno ovisna od postojanja neprijatelja koji održava borbenu gotovost - istovremeno odlažući neminovnost trenutka suočenja sa samim sobom.
Kult smrti
U konačnom ishodu i prisutni kult (junačke) smrti nije ništa drugo do odraz straha od života koji palanka nije u stanju da razume. Ključno načelo na kom počiva prividna stabilnost palanačkog života jeste načelo zatvorenosti i nepromenjivosti - na ovim prostorima ovo načelo neretko identifikuje se i kao ,,vernost tradiciji". Pritom se sama tradicija u koju se palanka toliko kune takođe ne smatra resursom ili prednošću koja inoviranjem, osavremenjivanjem i mešanjem sa tradicijama Drugog može da dovede do novih kvaliteta - već se i jednako zadrto brani i čuva u svojoj nepromenljivoj, okamenjenoj varijanti. Duh palanke tako i vlastitu istoriju, tradiciju i kulturu uglavnom shvata kao sredstvo otpora (svakoj) pretpostavljenoj modernosti.
Filozofija čopora
Filozofija palanke jeste filozofija čopora u agoniji, ona predstavlja apologetiku osrednjosti svake vrste. Zasnovana na stalnom očuvanju svakodnevne rutine kao tihoj smrti svake kreativnosti - ideal palanke predstavlja življenje (i mišljenje) u grupi. Otuda i večiti strah palanke, u krajnjem ishodu, zapravo predstavlja strah od samoga sebe - baš kao što je i njena nesigurnost plod zakržljalog individualizma. Fatalizam kojim je duh palanke tako tragično obeležen nije izazvan ničim drugim do nedostatkom sposobnosti suočenja sa sobom i prihvatanjem (bilo kakve) odgovornosti.
Uteha, ukoliko je uopšte treba tražiti, svakako jeste u univerzalnosti načela o kojima Konstantinović piše. Palanaštvo o kom je ovde reč može biti locirano u nekom balkanskom gradu, varošici ili selu u jednakoj meri koliko i u velikim megalopolisima današnjice. Pripadništvo i vernost duhu palanke uvek predstavlja stvar slobodnog izbora.
Mislite o tome...
Umro je Radomir Konstantinović
http://www.e-novine.com/index.php?news=52378
U Beogradu je 27. oktobra u 83. godini preminuo književnik i filozof Radomir Konstantinović, najpoznatiji po kapitalnom delu "Filosofija palanke"
Radomir Konstantinović rođen je 27. marta 1928. godine u Subotici. Karijeru je počeo kao pesnik, sa zbirkom stihova „Kuća bez krova“ (1951), da bi se posvetio romanu i objavio čitav niz eksperimentalnih projekata i modernih dela: „Daj nam danas“ (1954), „Mišolovka“ (1956), „Čisti i prljavi“ (1958), „Izlazak“ (NIN-ova nagrada 1960. godine) i „Ahasfer ili traktat o pivskoj flaši“ (1964).
Od „Pentagrama“ (1966), okreće se eseju i već u njemu se naziru ključne deonice kultne „Filosofije palanke“ (1969) u kojoj ovaj pesnik i fiolozof, praveći jedinstven esejistički amalgam beskompromisno zasekao po baruštini provincijske svesti, uvrežene malograđanštine i krutog tradicionalizma. Na nizu primera pokazujući kako nam je gotovo sve palanačko, Konstantinović analizira stil kao najviše načelo palanke, ideal čistog siromaštva, sentimentalizam i sarkazam, ateizam, trajni infantilizam, realizam, banalnost, nihilizam tamnog vilajeta, egzistenciju kao besmislen rad, lenjost kao rad zatvorenog sveta palanke, politički vašar, ideal organske kulture, srpski nacizam, itd.
Govoreći o Srbiji devedesetih godina u jednom od retkih intervjua koji je da srbijanskim medijima Konstantinović kaže: "Da vam kažem: borba protiv nacionalizma jeste borba protiv samoće. Zašto? Zato što je samoća egzistencijska forma totalitarizma, svakog, pa i ovoga nacionalističkog s početka devedesetih godina. Ovo što vam sad kažem rekao sam pre deset godina, na početku Druge Srbije, na dan 11. aprila 1992. godine. Beogradski krug bio je krug spasonosnog prijateljstva, pa je zato, uistinu, bila privilegija naći se u njemu. Mislim na prijateljstvo, kao na privilegiju (valjda najveću od svih privilegija). Ali, ne manje, mislim i na privilegiju manjine, neodvojivu od privilegije prijateljstva. Ili, ako hoćete, na privilegiju marginalca. Zato što je marginalnost duša istorije. Druga Srbija, dakle Srbija evropska, jeste marginalna Srbija, i dan-danas, i upravo kao takva, kao marginalna, jedina moguća budućnost Srbije."
Radomir Konstantinović rođen je 27. marta 1928. godine u Subotici. Karijeru je počeo kao pesnik, sa zbirkom stihova „Kuća bez krova“ (1951), da bi se posvetio romanu i objavio čitav niz eksperimentalnih projekata i modernih dela: „Daj nam danas“ (1954), „Mišolovka“ (1956), „Čisti i prljavi“ (1958), „Izlazak“ (NIN-ova nagrada 1960. godine) i „Ahasfer ili traktat o pivskoj flaši“ (1964).
Od „Pentagrama“ (1966), okreće se eseju i već u njemu se naziru ključne deonice kultne „Filosofije palanke“ (1969) u kojoj ovaj pesnik i fiolozof, praveći jedinstven esejistički amalgam beskompromisno zasekao po baruštini provincijske svesti, uvrežene malograđanštine i krutog tradicionalizma. Na nizu primera pokazujući kako nam je gotovo sve palanačko, Konstantinović analizira stil kao najviše načelo palanke, ideal čistog siromaštva, sentimentalizam i sarkazam, ateizam, trajni infantilizam, realizam, banalnost, nihilizam tamnog vilajeta, egzistenciju kao besmislen rad, lenjost kao rad zatvorenog sveta palanke, politički vašar, ideal organske kulture, srpski nacizam, itd.
Govoreći o Srbiji devedesetih godina u jednom od retkih intervjua koji je da srbijanskim medijima Konstantinović kaže: "Da vam kažem: borba protiv nacionalizma jeste borba protiv samoće. Zašto? Zato što je samoća egzistencijska forma totalitarizma, svakog, pa i ovoga nacionalističkog s početka devedesetih godina. Ovo što vam sad kažem rekao sam pre deset godina, na početku Druge Srbije, na dan 11. aprila 1992. godine. Beogradski krug bio je krug spasonosnog prijateljstva, pa je zato, uistinu, bila privilegija naći se u njemu. Mislim na prijateljstvo, kao na privilegiju (valjda najveću od svih privilegija). Ali, ne manje, mislim i na privilegiju manjine, neodvojivu od privilegije prijateljstva. Ili, ako hoćete, na privilegiju marginalca. Zato što je marginalnost duša istorije. Druga Srbija, dakle Srbija evropska, jeste marginalna Srbija, i dan-danas, i upravo kao takva, kao marginalna, jedina moguća budućnost Srbije."
петак, 28. октобар 2011.
Džoni Dep: Pao sam na Vanesin vrat i oči
http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/286108/Dzoni-Dep-Pao-sam-na-Vanesin-vrat-i-oci
Džoni Dep otvoreno je ispričao detalje vezane za sam početak njegovog zabavljanja sa Vanesom Paradi, 2003. godine, koja mu je kasnije postala i supruga.
- Kada sam bio u teškoj socijalnoj situaciji, osećao sam se jako neprijatno. Bio sam mnogo nervozan. Odao sam se piću, zbog ćega sam protraćio dosta godina, otkrila je filmska zvezda.
Baš u tom periodu ( 1998.g.) Dep je upoznao Vanesu, kada je otišao u Francusku kako bi snimio film Romana Polanskog "Deveta kapija". Njihov prvi susret dogodio se u pariskom hotelu "Kostes".
- Nosila je haljinu koja je otkrivala leđa i vrat, a kada se okrenula video sam te prelepe oči. Tog trenutka moj život samca, bio je završen. Teško je opisati šta sam osetio u tom trenutku kada sam je video iz svoje sobe. Pomislio sam "šta mi se to dešava?" priznao je Džoni Dep.
Džonijeva "draga" Vanesa, već trinaest godina je majka njihovo dvoje dece, dvanaestogodišnje ćerke Lili Rouz i devetogodišnjeg sina Džeka.
- Vanesa je insistirala da smanjim alkohol i pušenje, da počnem da vežbam i da se zdravo hranim. Dolazak dece, pomogao mi je da odraste, rekao je glumac.
L.L.A. | 28. 10. 2011. - 10:54h | Foto: AP
Slavni glumac je u untervjuu za Daily mail ispričao je čime ga je osvojila njegova supruga, glumica i pevačica Vanesa Paradi. Dep je otkrio kako mu je Vanesa pomogla da preprodi fazu kada je mnogo pio. Zahvaljujući Vanesi i njihovo dvoje dece, Dep je od lošeg momka, postao pravi porodični čovek.
Džoni Dep
- Kada sam bio u teškoj socijalnoj situaciji, osećao sam se jako neprijatno. Bio sam mnogo nervozan. Odao sam se piću, zbog ćega sam protraćio dosta godina, otkrila je filmska zvezda.
Baš u tom periodu ( 1998.g.) Dep je upoznao Vanesu, kada je otišao u Francusku kako bi snimio film Romana Polanskog "Deveta kapija". Njihov prvi susret dogodio se u pariskom hotelu "Kostes".
- Nosila je haljinu koja je otkrivala leđa i vrat, a kada se okrenula video sam te prelepe oči. Tog trenutka moj život samca, bio je završen. Teško je opisati šta sam osetio u tom trenutku kada sam je video iz svoje sobe. Pomislio sam "šta mi se to dešava?" priznao je Džoni Dep.
Džonijeva "draga" Vanesa, već trinaest godina je majka njihovo dvoje dece, dvanaestogodišnje ćerke Lili Rouz i devetogodišnjeg sina Džeka.
- Vanesa je insistirala da smanjim alkohol i pušenje, da počnem da vežbam i da se zdravo hranim. Dolazak dece, pomogao mi je da odraste, rekao je glumac.
Pogledajte koje su najuspešnije firme u Srbiji
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/285931/Pogledajte-koje-su-najuspesnije-firme-u-Srbiji
Prema analizi 100 najuspešnijih preduzeća u 2010. godini objavljenoj na sajtu Ministarstva, NIS je ostvario 17,9 odsto dobiti od ukupnog iznosa za 100 najuspešnijih i 5,3 odsto dobiti srpske privrede.
Najveću dobit u prerađivačkoj industriji u 2010. godini imao je proizvođač podnih obloga "Tarket" iz Bačke Palanke, sa profitom od 5,4 milijarde dinara.
Ministarstvo finansija je navelo da je u 100 najuspešnijih preduzaća u Srbiji zaposleno 98.657 radnika, a da je stopa rasta zaposlenosti u prošloj godini iznosila 12,8 odsto.
Ocenjuje se i da je učešće 100 najuspešnijih kompanija u spoljnotrgovinskoj razmeni značajno i iznosi 19,2 odsto, ali izvozna orijentisanost nije dovoljna, jer izvoz čini 10,6 odsto ostvarenog prihoda tih kompanija.
POGLEDAJTE LISTU 20 NAJUSPEŠNIJIH FIRMI U 2010. GODINI:
Najveći uticaj na ostvarene rezultate poslovanja 100 najuspešnijih preduzeća sa 16,1 odsto ukupne dobiti privrede imalo je 15 velikih preduzeća - NIS, Tarket, Tigar tajres, Industrija mesa "Matijević", Sunoko, Koka kola, Lafarž, Telenor, Titan cementara, Duvanska industrija Filip Moris, Victorija grupa, Farmakom M.B, Holcim, Henkel Merima i Delta M.
U analizi se ističe i da je 100 najuspešnijih preduzeća u Srbiji u periodu od 2005. do 2010. godine povećalo broj zaposlenih za 45.000, dok je u celoj privredi Srbije broj radnika smanjen za 117.000.
Najuspešnije firme su u navedenom periodu povećale ukupan prihod za 2,2 puta, dok je na nivou celokupne privrede rast prihoda bio 16,7 odsto.
Najvišu profitnu stopu među 100 najuspešnijih firmi u Srbiji od 148,9 odsto imalo je preduzeće Juko-kaolin iz Zaječara, navodi se u analizi.
Nosioci privrednog razvoja Srbije, ocenilo je ministarstvo finasnija, jesu 53 preduzeća koja su od 2008. do 2010. godine u kontinuitetu među 100 najuspešnijih.
Blic | 27. 10. 2011.
Najuspešnijih 100 preduzeća u Srbiji ostvarili su neto dobit od 93,7 milijardi dinara u 2010, a najveću dobit, 16,7 milijardi, imala je Naftna industrija Srbije (NIS), objavilo je danas Ministarstvo finansija.
NIS u 2010. ostvario dobit od 16,7 milijardi dinara
Najveću dobit u prerađivačkoj industriji u 2010. godini imao je proizvođač podnih obloga "Tarket" iz Bačke Palanke, sa profitom od 5,4 milijarde dinara.
Ministarstvo finansija je navelo da je u 100 najuspešnijih preduzaća u Srbiji zaposleno 98.657 radnika, a da je stopa rasta zaposlenosti u prošloj godini iznosila 12,8 odsto.
| "Ringier Axel Springer" među 50 najboljih Na 38. mestu liste 100 najuspešnijih preduzeća u Srbiji godini nalazi se i “Ringier Axel Springer DOO”, koji izdaje dnevne listove “Blic”, “Alo”, “24 sata”, nedeljnik NIN, magazin “Puls”, “Blic Ženu”... |
Ocenjuje se i da je učešće 100 najuspešnijih kompanija u spoljnotrgovinskoj razmeni značajno i iznosi 19,2 odsto, ali izvozna orijentisanost nije dovoljna, jer izvoz čini 10,6 odsto ostvarenog prihoda tih kompanija.
POGLEDAJTE LISTU 20 NAJUSPEŠNIJIH FIRMI U 2010. GODINI:
| Pozicija | Preduzeće | Neto profit u milionima dinara |
| 1. | NIS AD | 16.736 |
| 2. | Tarkett DOO | 5.402 |
| 3. | Tigar Tyres DOO | 3.311 |
| 4. | IM Matijević DOO | 3.065 |
| 5. | Sunoko DOO | 2.829 |
| 6. | Coca-Cola HBC - Srbija AD | 2.457 |
| 7. | Lafarge BFC DOO | 2.354 |
| 8. | Telenor DOO | 2.248 |
| 9. | TCK DOO | 2.154 |
| 10. | Philip Morris Operations AD | 1.857 |
| 11. | Victoria Group AD | 1.826 |
| 12. | Koncern Farmakom M.B. DOO | 1.758 |
| 13. | Holcim (Srbija) | 1.679 |
| 14. | Henkel Merima DOO | 1.592 |
| 15. | Delta M DOO | 1.556 |
| 16. | Imlek AD | 1.420 |
| 17. | Umka AD | 1.364 |
| 18. | Beohemija DOO | 1.226 |
| 19. | Ineks - Morava DOO | 1.079 |
| 20. | Autoritas Investment DOO | 1.063 |
Najveći uticaj na ostvarene rezultate poslovanja 100 najuspešnijih preduzeća sa 16,1 odsto ukupne dobiti privrede imalo je 15 velikih preduzeća - NIS, Tarket, Tigar tajres, Industrija mesa "Matijević", Sunoko, Koka kola, Lafarž, Telenor, Titan cementara, Duvanska industrija Filip Moris, Victorija grupa, Farmakom M.B, Holcim, Henkel Merima i Delta M.
U analizi se ističe i da je 100 najuspešnijih preduzeća u Srbiji u periodu od 2005. do 2010. godine povećalo broj zaposlenih za 45.000, dok je u celoj privredi Srbije broj radnika smanjen za 117.000.
Najvišu profitnu stopu među 100 najuspešnijih firmi u Srbiji od 148,9 odsto imalo je preduzeće Juko-kaolin iz Zaječara, navodi se u analizi.
Nosioci privrednog razvoja Srbije, ocenilo je ministarstvo finasnija, jesu 53 preduzeća koja su od 2008. do 2010. godine u kontinuitetu među 100 najuspešnijih.
Nikola Kojo: Mi smo ovce koje čekaju klanje
http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/285596/Nikola-Kojo-Mi-smo-ovce-koje-cekaju-klanje
Za nedelju dana trejler filma „Parada“ videlo je 50.000 ljudi. Većina komentara je iz arsenala „neće nama pederi vršljati po Srbiji“. Brine li vas to?
- Ne brine me. Ja to sve očekujem od zemlje u kojoj živimo i od primitivnog naroda koji jesmo. Pazite, to su komentari ljudi koji ne znaju o čemu se radi u filmu i koji su svoje zaključke doneli na osnovu trejlera i novinskih naslova tipa: „Dragojević pravi film o pederima, Koja igra pedera“ i slično. Pored žutila koje šire štampani mediji, prostakluka koji kulja iz televizora, načina komunikacije koji dolazi iz skupštine i arogancije koju propagiraju crkve, eto ti pune ulice agresivnih besposlenih i besciljnih mladih ljudi, nabijenih testosteronom.
Da li ste u filmu težili nedvosmislenoj poruci da je različitost okej, i da se tu ništa ne sme dirati, ni palicom ni zabranom?
- Naravno. To je osnovna ideja filma. Ali šta može mali jadni film protiv PR agencija koje imaju direktan link sa Bogom i koje daju sebi za pravo da umesto njega obeležavaju krstićem, poput šumara, koja voćka je za seču jer ploda ne rađa, a koja nije. Šta može mali film protiv „velikog“ srpskog političara, kome više nije cilj ni da krade. Došli su neki koji imaju i manje apetite i manje ciljeve. Zadovolje se da imaju vozača, „audi“, sekretaricu, da su pozvani svuda, da se ne predstavljaju kad se rukuju s vama, da im se seljaci uvlače u dupe, da govore svašta a ne kažu ništa i da što manje talasaju. Jer, ako slučajno nešto pogreše i ne dodvore se dobro srpskom primitivcu, nema ni „audija“ ni sekretarice ni novog mandata.
Jeste li imali dilemu da prihvatite ulogu posle one histerije i batina prošle godine?
- Ne. Taj film je u pripremi skoro tri godine. Nisam imao dilemu ni trenutka, jer taj film upravo ima misiju da zaustavi bilo kakve histerije i batine i da dokaže da smo svi isti pod kapom nebeskom. Ja volim da igram u delima koja mogu da promene svest ljudi nabolje. Ovaj film jeste takav.
Kroz kakav preobražaj prolazi vaš lik, od tvrdog momka s ratišta do...?
- Do čoveka koji shvata da smo svi sa svojim različitostima ipak jednaki pred Bogom i da se ljudi ipak dele na ljude i neljude a ne na navijačke grupe, homoseksualce i strejtaše, levake i dešnjake, bate i seke...
U filmu je vaš sin jedan od ćelavaca koji mrze, a da ne znaju zašto to rade? Odakle u generaciji (sedamnaestogodišnjaka) toliko iracionalne mržnje?
- Ne znam, mislim da sam dao odgovor na to pitanje, ali se i dalje istinski čudim svemu tome. Kako neko ko se rodio posle završenih svih ratova može da mrzi, na primer, Hrvate? Nije ni bio u Hrvatskoj, ni letovao na Jadranu, ni išao na utakmice protiv Dinama i Hajduka. Ali nije samo ni u međunacionalnoj mržnji stvar. Čitam o maltretiranju i vezivanju pertli oko vrata osmogodišnjim devojčicama u školi. Pa gde je tu to srpsko viteštvo o kojem nam seru decenijama? Gde su tvorci i korisnici „nebeskog naroda“ da stanu pred te mlade ljude i kažu da su sve to neviteške akcije nedostojne nebeskog naroda? Nema ih. Nema ih u skupštini, nema ih u zaboravljenom obrazovnom programu, nema ih u crkvi, a nažalost, nema ih ni u kući. Bojim se da je i moja generacija roditelja podbacila. Da li je podbacila jer je svoje najlepše godine provela pijući benzin, ponižavajući se po redovima u ambasadama, ratujući s komšijama i celim svetom, ne znam. Znam samo da je vreme da se tome stane na put. Svako u svojoj kući, sa svojim detetom. Tačno je da smo kao ovce koje stanu u red za klanje naučeni da gubimo teritorije, ljude, komšije, dostojanstvo... Mehanizam gubljenja i letargija. Nedostatak želje da se bilo šta promeni. Mislim da je kucnuo zadnji čas da se trgnemo i spasemo glave svoje dece i njihove dece i svih generacija koje dolaze. Bilo da je u pitanju spas od palice koja otvara glavu, ili spas od ovih (ranije pobrojanih) koji bi da nam isperu glavu.
Utisak je da ste u nekoj fazi apstinencije od glume? U pozorištu vas dugo nema, a i na filmu ste sve ređe.
- Nije vam dobar utisak. Ima me tačno onoliko koliko treba da ne dosadim (nadam se).
U kakvom filmu biste igrali i bez honorara?
- Ni u kakvom. To je kao da tražite da ne platite hranu u supermarketu. Mogu da vam cepam drva, pomognem u selidbi klavira, mešam malter na mešalici (ako baš nemate za radnika, a dobri smo prijatelji), ali ono od čega živim i za šta sam se školovao ne radim za džabe.
Jezik brži od pameti
Za premijeru „Šišanja“ tzv. tvrdi momci su se organizovali i sedeli negde u prvim redovima, spremni na akciju, šta god to bilo. Šta mislite o tome?
- Opet kažem, ne obazirem se na to iako trenutno imam i dosta ličnih pretnji. Kad vide film, shvatiće da im je jezik bio brži od pameti.
Tatjana Čanak | 26. 10. 2011. - 11:59h | Foto: V. Veljić
Do premijere (31. oktobar, Sava centar, 20.30) filma „Parada“ Srđana Dragojevića ostalo je još nekoliko dana, a zapaljiva tema kojom se film bavi već izaziva reakcije. Glumac Nikola Kojo, tumač glavne uloge, tvrdi da ga primitivni komentari dati na slepo niti brinu niti iznenađuju. Zna gde živi, a ovim filmom ekipa je želela da barem nešto promeni.
Odakle kreće mržnja: Nikola Kojo kao Limun u filmu „Parada“
- Ne brine me. Ja to sve očekujem od zemlje u kojoj živimo i od primitivnog naroda koji jesmo. Pazite, to su komentari ljudi koji ne znaju o čemu se radi u filmu i koji su svoje zaključke doneli na osnovu trejlera i novinskih naslova tipa: „Dragojević pravi film o pederima, Koja igra pedera“ i slično. Pored žutila koje šire štampani mediji, prostakluka koji kulja iz televizora, načina komunikacije koji dolazi iz skupštine i arogancije koju propagiraju crkve, eto ti pune ulice agresivnih besposlenih i besciljnih mladih ljudi, nabijenih testosteronom.
Da li ste u filmu težili nedvosmislenoj poruci da je različitost okej, i da se tu ništa ne sme dirati, ni palicom ni zabranom?
- Naravno. To je osnovna ideja filma. Ali šta može mali jadni film protiv PR agencija koje imaju direktan link sa Bogom i koje daju sebi za pravo da umesto njega obeležavaju krstićem, poput šumara, koja voćka je za seču jer ploda ne rađa, a koja nije. Šta može mali film protiv „velikog“ srpskog političara, kome više nije cilj ni da krade. Došli su neki koji imaju i manje apetite i manje ciljeve. Zadovolje se da imaju vozača, „audi“, sekretaricu, da su pozvani svuda, da se ne predstavljaju kad se rukuju s vama, da im se seljaci uvlače u dupe, da govore svašta a ne kažu ništa i da što manje talasaju. Jer, ako slučajno nešto pogreše i ne dodvore se dobro srpskom primitivcu, nema ni „audija“ ni sekretarice ni novog mandata.
Jeste li imali dilemu da prihvatite ulogu posle one histerije i batina prošle godine?
- Ne. Taj film je u pripremi skoro tri godine. Nisam imao dilemu ni trenutka, jer taj film upravo ima misiju da zaustavi bilo kakve histerije i batine i da dokaže da smo svi isti pod kapom nebeskom. Ja volim da igram u delima koja mogu da promene svest ljudi nabolje. Ovaj film jeste takav.
Kroz kakav preobražaj prolazi vaš lik, od tvrdog momka s ratišta do...?
- Do čoveka koji shvata da smo svi sa svojim različitostima ipak jednaki pred Bogom i da se ljudi ipak dele na ljude i neljude a ne na navijačke grupe, homoseksualce i strejtaše, levake i dešnjake, bate i seke...
U filmu je vaš sin jedan od ćelavaca koji mrze, a da ne znaju zašto to rade? Odakle u generaciji (sedamnaestogodišnjaka) toliko iracionalne mržnje?
- Ne znam, mislim da sam dao odgovor na to pitanje, ali se i dalje istinski čudim svemu tome. Kako neko ko se rodio posle završenih svih ratova može da mrzi, na primer, Hrvate? Nije ni bio u Hrvatskoj, ni letovao na Jadranu, ni išao na utakmice protiv Dinama i Hajduka. Ali nije samo ni u međunacionalnoj mržnji stvar. Čitam o maltretiranju i vezivanju pertli oko vrata osmogodišnjim devojčicama u školi. Pa gde je tu to srpsko viteštvo o kojem nam seru decenijama? Gde su tvorci i korisnici „nebeskog naroda“ da stanu pred te mlade ljude i kažu da su sve to neviteške akcije nedostojne nebeskog naroda? Nema ih. Nema ih u skupštini, nema ih u zaboravljenom obrazovnom programu, nema ih u crkvi, a nažalost, nema ih ni u kući. Bojim se da je i moja generacija roditelja podbacila. Da li je podbacila jer je svoje najlepše godine provela pijući benzin, ponižavajući se po redovima u ambasadama, ratujući s komšijama i celim svetom, ne znam. Znam samo da je vreme da se tome stane na put. Svako u svojoj kući, sa svojim detetom. Tačno je da smo kao ovce koje stanu u red za klanje naučeni da gubimo teritorije, ljude, komšije, dostojanstvo... Mehanizam gubljenja i letargija. Nedostatak želje da se bilo šta promeni. Mislim da je kucnuo zadnji čas da se trgnemo i spasemo glave svoje dece i njihove dece i svih generacija koje dolaze. Bilo da je u pitanju spas od palice koja otvara glavu, ili spas od ovih (ranije pobrojanih) koji bi da nam isperu glavu.
Utisak je da ste u nekoj fazi apstinencije od glume? U pozorištu vas dugo nema, a i na filmu ste sve ređe.
- Nije vam dobar utisak. Ima me tačno onoliko koliko treba da ne dosadim (nadam se).
U kakvom filmu biste igrali i bez honorara?
- Ni u kakvom. To je kao da tražite da ne platite hranu u supermarketu. Mogu da vam cepam drva, pomognem u selidbi klavira, mešam malter na mešalici (ako baš nemate za radnika, a dobri smo prijatelji), ali ono od čega živim i za šta sam se školovao ne radim za džabe.
| Ekipa filma „Parada“ Film Srđana Dragojevića „Parada“ premijerno će biti prikazan 31. oktobra (20.30) u Sava centru. U filmu igraju Nikola Kojo, Miloš Samolov, Goran Jevtić, Hristina Popović, Goran Navojec, Dejan Aćimović, Toni Mihajlovski, Nataša Marković, Mladen Adrejević, Relja Popović, Radoslav Milenković, Anita Mančić, Branimir Popović i drugi. Film prati grupu gej aktivista koji pokušavaju da organizuju Paradu ponosa u Beogradu. Kada policija odbije da obezbedi skup, oni se obraćaju Limunu (Nikola Kojo), vlasniku agencije za obezbeđivanje i ratnom veteranu. On kreće da okupi ekipu po zemljama u kojima je ratovao devedesetih... „Parada“ će u bioskopima biti od 3. novembra. |
Jezik brži od pameti
Za premijeru „Šišanja“ tzv. tvrdi momci su se organizovali i sedeli negde u prvim redovima, spremni na akciju, šta god to bilo. Šta mislite o tome?
- Opet kažem, ne obazirem se na to iako trenutno imam i dosta ličnih pretnji. Kad vide film, shvatiće da im je jezik bio brži od pameti.
Mirko Đorđević: SPC ne može da vrati Kosovo Srbiji
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/286055/Mirko-Djordjevic-SPC-ne-moze-da-vrati-Kosovo-Srbiji
"To što govori SPC o Kosovu je apsolutna besmislica. SPC ne može da vrati Kosovo Srbiji, već treba da se dogovori sa postojećim vlastima na Kosovu", rekao je Đorđević na tribini u Kuli, koju je organizovalo Nezavisno udruženje novinara Vojvodine.
On tvrdi da na severu Kosova na spornim prelazima sarađuju srpski i albanski kriminalci i ocenio da je to razlog zašto se ne dozvoljava uspostavljanje carinske kontrole na tim prelazima.
"Oni ne samo da neće albanske carinike na tim prelazima, oni neće carinike uopšte, već žele slobodan šverc, koji je vredan 100 miliona dolara godišnje", rekao je Đorđević.
Reditelj Želimir Žilnik rekao je na skupu da ekonomsko uređenje u Srbiji nema nikakve veze sa neoliberalnim konceptom.
"Ovo je prevarantsko-pljačkaški koncept, a ne neoliberalni", ocenio je Žilnik i naveo nekoliko primera loših privatizacija u Srbiji.
Politikolog Pavel Domonji ocenio je da Srbija uopšte nije država, već "režim koji sjedinjuje najgore u sebi".
"Taj režim u sebi sjedinjuje demagogiju i oligarhiju", kazao je Domonji.
Prema njegovim rečima, ministarstva u Vladi Srbije su koncipirana po principu feuda i kontrolišu se po partijskim linijama.
Domonji je ocenio da je "besmislena" priča da decentralizacija može da dovede do dezintegracije Srbije i rekao da je decentralizacija "najintegrativniji" faktor, pošto podrazumeva preraspodelu moći i novca.
Ilustrujući koliko je Srbija centralizovana država, on je naveo primer opštine Paraćin koja je otvorila svoju kancelariju u Beogradu, pošto su izračunali da im je jeftinije da plaćaju zakup prostora u prestonici i jednog zaposlenog, nego da svako malo dolaze u Beograd po različite papire i na različite razgovore.
Nenad Živković iz Kancelarije Nacionalnog saveta za decentralizaciju rekao je da "svaki dinar" javnih prihoda u Srbiji mora da prođe preko računa u Beogradu.
"A ne vredi da se na lokalne samouprave ili na pokrajinu prenesu nadležnosti, ako te nadležnosti nisu praćene finansijama", rekao je Živković.
Beta | 27. 10. 2011. - 22:41h | Foto: F.B.
Publicista Mirko Đorđević kritikovao je večeras Srpsku pravoslavnu crkvu i njen odnos prema Kosovu nazivajući je "vodećom opozicionom snagom" u Srbiji, a patrijarha Irineja "vodećim opozicionarom".
Đorđević: SPC vodeća opoziciona snaga u Srbiji
On tvrdi da na severu Kosova na spornim prelazima sarađuju srpski i albanski kriminalci i ocenio da je to razlog zašto se ne dozvoljava uspostavljanje carinske kontrole na tim prelazima.
"Oni ne samo da neće albanske carinike na tim prelazima, oni neće carinike uopšte, već žele slobodan šverc, koji je vredan 100 miliona dolara godišnje", rekao je Đorđević.
Žilnik: Prevarantsko-pljačkaški koncept
"Ovo je prevarantsko-pljačkaški koncept, a ne neoliberalni", ocenio je Žilnik i naveo nekoliko primera loših privatizacija u Srbiji.
Politikolog Pavel Domonji ocenio je da Srbija uopšte nije država, već "režim koji sjedinjuje najgore u sebi".
"Taj režim u sebi sjedinjuje demagogiju i oligarhiju", kazao je Domonji.
Prema njegovim rečima, ministarstva u Vladi Srbije su koncipirana po principu feuda i kontrolišu se po partijskim linijama.
Domonji je ocenio da je "besmislena" priča da decentralizacija može da dovede do dezintegracije Srbije i rekao da je decentralizacija "najintegrativniji" faktor, pošto podrazumeva preraspodelu moći i novca.
Ilustrujući koliko je Srbija centralizovana država, on je naveo primer opštine Paraćin koja je otvorila svoju kancelariju u Beogradu, pošto su izračunali da im je jeftinije da plaćaju zakup prostora u prestonici i jednog zaposlenog, nego da svako malo dolaze u Beograd po različite papire i na različite razgovore.
Nenad Živković iz Kancelarije Nacionalnog saveta za decentralizaciju rekao je da "svaki dinar" javnih prihoda u Srbiji mora da prođe preko računa u Beogradu.
"A ne vredi da se na lokalne samouprave ili na pokrajinu prenesu nadležnosti, ako te nadležnosti nisu praćene finansijama", rekao je Živković.
Čanak: Borba protiv fašizma prioritet LSV
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/285637/Canak-Borba-protiv-fasizma-prioritet-LSV
"To je posebno bitno u sredinama gde se fašizam veštački proizvodi. U poslednje vreme, to je divljanje takozvanih patriotskih grupacija. To nisu samo ulične bande već i pripadnici terorističkih grupacija", rekao je Čanak nakon skupa sa članovima stranke u Subotici.
Aludirajući na pretnje protivnika održavanja gej parade u Srbiji, on je ocenio da se onaj ko najavljuje da će ugroziti ustavni poredak rušenjem gradova i otimanjem autobusa ne razlikuje od Al Kaide.
Čanak je upozorio i da Srbiji preti opasnost od "rusifikacije" i da je nedopustivo da ambasador Rusije deli lekcije iz patriotizma državnim funkcionerima Srbije.
"Neka mi neko objasni izgradnju ruske baze kod Niša. Ako neko tvrdi da to nije baza, neka mi to dokaže. To je direktan dokaz o uticaju ruskih službi u Srbiji", rekao je lider LSV govoreći o otvaranju centra za vanredne situacije u Nišu u kome učestvuje Rusija.
Beta | 25. 10. 2011. - 23:15h | Foto: NIN
Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak izjavio je večeras da je ukazivanje na opasnost od širenja fašističke ideologije u Srbiji jedan od prioriteta njegove stranke.
"To je posebno bitno u sredinama gde se fašizam veštački proizvodi. U poslednje vreme, to je divljanje takozvanih patriotskih grupacija. To nisu samo ulične bande već i pripadnici terorističkih grupacija", rekao je Čanak nakon skupa sa članovima stranke u Subotici.
Aludirajući na pretnje protivnika održavanja gej parade u Srbiji, on je ocenio da se onaj ko najavljuje da će ugroziti ustavni poredak rušenjem gradova i otimanjem autobusa ne razlikuje od Al Kaide.
Čanak je upozorio i da Srbiji preti opasnost od "rusifikacije" i da je nedopustivo da ambasador Rusije deli lekcije iz patriotizma državnim funkcionerima Srbije.
"Neka mi neko objasni izgradnju ruske baze kod Niša. Ako neko tvrdi da to nije baza, neka mi to dokaže. To je direktan dokaz o uticaju ruskih službi u Srbiji", rekao je lider LSV govoreći o otvaranju centra za vanredne situacije u Nišu u kome učestvuje Rusija.
Drašković: Vlada da se izvini zbog politike balvana
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/285892/Draskovic-Vlada-da-se-izvini-zbog-politike-balvana
Drašković je za Radioteleviziju Vojvodina rekao da do 9. decembra, kada Brisel bude odlučivao o kandidaturi Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, treba izvršiti pritisak na vodeću proevropsku stranku - Demokratsku stranku, da promeni politiku prema Kosovu.
Prema njegovim rečima, 70 odsto članova DS misli isto što i kritičari dosadašnje politike o Kosovu, ali ih je "zaledio strah od antievropskog pokreta".
Fonet | 27. 10. 2011. - 10:57h | Foto: V. Lalić
Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković smatra da bi Vlada Srbije, posle izveštaja o Kosovu, trebalo da izađe pred Skupštinu Srbije i izvini se za "politiku balvana".
Drašković je za Radioteleviziju Vojvodina rekao da do 9. decembra, kada Brisel bude odlučivao o kandidaturi Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, treba izvršiti pritisak na vodeću proevropsku stranku - Demokratsku stranku, da promeni politiku prema Kosovu.
Prema njegovim rečima, 70 odsto članova DS misli isto što i kritičari dosadašnje politike o Kosovu, ali ih je "zaledio strah od antievropskog pokreta".
Novi pokret izdaje proglas do kraja nedelje
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/285355/Koalicija-oko-LDP--racuna-na-najmanje-14-odsto-glasova
Koalicija oko LDP računa na najmanje 14 odsto glasova
Ivana Mastilović Jasnić | 25. 10. 2011. - 00:02h | Foto: Beta
Koalicija oko LDP računa na najmanje 14 odsto glasova
Ivana Mastilović Jasnić | 25. 10. 2011. - 00:02h | Foto: Beta
Liberalno demokratska partija i druge stranke okupljene oko LDP najkasnije do subote objaviće proglas koji će sadržati elemente jasno i apsolutno usmerene ka daljem evropskom putu Srbije, saznaje “Blic” od dobro obaveštenih izvora bliskih toj stranci.
Čedomir Jovanović i Vuk Drašković će do subote objaviti proglas pokreta „Preokret“
Posle toga potpisnici će krenuti u kampanju po Srbiji kako bi tu opredeljenost ka EU, kao i ono što članstvo u Uniji Srbiji zaista može da donese predstavili građanima do 9. decembra, kada bi Srbija trebalo da dobije status kandidata.
Ideja o osnivanju pokreta je, kako “Blic” saznaje, podstaknuta istraživanjem javnog mnjenja.
Jučerašnja izjava lidera LDP Čedomira Jovanovića govori u prilog saznanjima do kojih je “Blic” došao. Jovanović je rekao da je “priča o koalicijama potrošena u Srbiji”, ali i da je zemlji potreban politički preokret koji njegovu stranku obavezuje na inicijativu s ciljem da se na kraju formuliše politika prihvatljiva za sve one koji imaju evropski potencijal.
- To je bila inicijativa koju je trebalo da pokrene DS, ali pošto to nije učinio, LDP smatra da više ne treba da čeka - kaže Jovanović.
On ističe da do 9. decembra ima vremena da se evropska orijentacija učini konkretnom.
- To možemo uraditi ne tako što ćemo prodati Kosovo i okrenuti glavu od onoga što se tamo dešava, nego tako što ćemo ponuditi jasne odgovore na ključna pitanja - rekao je lider LDP.
Svi gosti i najverovatnije potpisnici proglasa i juče su negirali konkretizovanje saradnje, dok u Demokratskoj stranci kažu da je u pitanju “podizanje cena” tih partija uoči izbora.
- Oni koji u politici imaju iskustva svoju cenu podižu tako što dokazuju da imaju i druge varijante i to ne mora da znači ništa više od toga - rekla je šefica poslaničkog kluba “Za evropsku Srbiju” Nada Kolundžija, i naglasila da je toliko posla i ciljeva koji su vezani za decembar, kada se očekuje konačna odluka o kandidaturi Srbije za članstvo u EU, da DS uopšte ne razmišlja o izborima, niti se bavi bilo kakvom kombinatorikom.
Čeka se Ljajić
Iako je prvobitna ideja bila da i Rasim Ljajić uđe u pokret, ta priča je bar zasad odložena.
- Ljajić je načelno ideju o osnivanju pokreta podržao, ali je deo Vlade Mirka Cvetkovića, pa bi u ovom trenutku bilo neodgovorno neko ozvaničenje saradnje - navodi naš dobro obavešteni izvor i ne isključuje da će do saradnje doći kasnije.
уторак, 25. октобар 2011.
понедељак, 24. октобар 2011.
Around the world
Dragi beli svete, uvedi nam ponovo sankcije, vrati nam vize, samo da ne gledamo Duška i RaDOjku na putu oko sveta... kad već niko neće da uništi Pink.....
Mirjana Karanović
"Nikada, dosad, uopšte nisam pomišljala da bi moglo da se dogodi da se osetim kao da sam iz nekog drugog vremena. Uvek sam o sebi razmišljala kao o osobi koja živi u korak s vremenom, prati šta se dešava, sluša muziku, gleda filmove, čita knjige. Dakle, ne živim u prošlosti, ne živim u nekom vremenu koje više ne postoji. Ali, sada, prvi put počinjem da osećam da zapravo ne razumem ovo vreme i da sam nesposobna da stavim sebe pored svega toga. Dešavaju se nezamislive stvari što me potpuno racionalno i emotivno rastura. I uopšte ne znam kako da se postavim prema tome. Nespremna sam, nesposobna da budem hladnokrvna prema takvim stvarima i da, što bi valjda trebalo (imam toliko godina, toliko iskustva), imam neki stav, mir, mudrost. Ali, onda se nađete u vremenu u kome shvatite da nemate tu mudrost, osećate se kao totalni gubitnik bez obzira na sve ove nagrade i pomislite - možda dobijam nagradu zato što mi je vreme da nestanem, kao neki dinosaurus." - Mirjana Karanović, dobitnica nagrade Žanka Stokić
недеља, 23. октобар 2011.
'Kaća - Možda sam trudna'
Naslov sa Blicovog sajta.......
'ajde, Kaća, raspitaj se, pa nam javi, strašno me zanima.........
субота, 22. октобар 2011.
уторак, 18. октобар 2011.
The Jesus And Mary Chain - Head On (Video)
As soon as I get my head round you
I come around catching sparks off you
I get an electric charge from you
That second hand living it just won't do
And the way I feel tonight
I could die and I wouldn't mind
And there's something going on inside
Makes you want to feel makes you want to try
Makes you want to blow the stars from the sky
I can't stand up I can't cool down
I can't get my head off the ground
As soon as I get my head round you
I come around catching sparks off you
And all I ever got from you
Was all I ever took from you
And the world could die in pain
And I wouldn't feel no shame
And there's nothing holding me to blame
Makes you want to feel makes you want to try
Makes you want to blow the stars from the sky
I'm taking myself to the dirty part of town
Where all my troubles can't be found
The Jesus And Mary Chain - Blues From A Gun (Video)
I don't care about the state of my hair
I got something out of nothing
That just wasn't there
And your kiss kiss kiss
Is never gonna blow me away
Dreams of escape keep me awake
I'm never gonna get out and make it away
I'm a stone dead tripper
Dying in a fantasy
Like a cracked open sky it helps you to die
Don't split it scrape it
You're screaming automatic pain
Too young kid you're gonna get hit
Looks like your never gonna make it
Off the government plans
I don't mind about the state of my mind
But you know it's good for nothing
And I left you behind
It's a sick sick city
But it's never gonna make me insane
If you're talking for real
Then go cut a deal
You're facing up to living out
The way that you feel
And you shake shake shake
'Cause you know you'll never make it away
Well I guess that's why I've always
Got the blues
понедељак, 17. октобар 2011.
субота, 15. октобар 2011.
четвртак, 13. октобар 2011.
Strah od vremena
http://www.blic.rs/Komentar/Sa-rukama-u-dzepovima/282660/Strah-od-vremena
| 12. 10. 2011.
Srbi, međutim, imaju i drugih osobenosti. Jedna je strah od promaje. Stranci koji nas, taj hrabri narod, sa rukama u džepovima, optužuju za tako smešan strah, obmanjuju vas, jer kako nema promaje, kad je vi, braćo Englezi i Francuzi, imate u svom jeziku!
Ove izuzetno vruće, a zatim izuzetno hladne jeseni naš narod je bio u panici zbog tih temperaturnih promena. Ne znam kako bi se jednim izrazom nazvalo, ali i to je nešto u našem mentalitetu. Temperatura jedva preko trideset, a sve televizije prenose izjave starijih gospođa kako ne mogu da žive od ove jesenje žege.
Sutradan spustila se živa tu negde oko desetog podeoka, kad, rekao bih, ista ta dama na ekranu prosto ne može da veruje kako je odjednom hladno. Ja njoj verujem, ali zašto se televizijski overava taj „užas“. A otkako znam za sebe naše meteorološke prilike su kapriciozne. Bar svaka druga ili treća sezona sva je u znaku tih iznenadnih promena.
Koliki je taj stah od vremena, ne kao filozofske kategorije, svedoči i neprikriveno sladostrašće sa kojom nam najavljivačice naše skore meteorološke budućnosti serviraju prognozu da jeste danas strahovito vruće, ali, kao da preti, saopštava - žalićete vi za tim vremenom kad vam budemo servirali još goru studen.
Vrhunac sladostrašća, dok još nismo ni odložili letnju odeću, javljaju da je u planinskim predelima čak pao sneg. Da, znam dobra vest nije vest. Ali, ako niste znali, obaveštavam vas da živimo u kontinentalnoj klimi koja je starija i trajnija od ljudskog roda.
| 12. 10. 2011.
Američki pisac sa francuskim imenom Adam Žako de Boano je višegodišnjim proučavanjem raznih jezika izvodio nacionalne karakteristike iz reči koje postoje samo u tom jeziku.
Tako je u svojoj knjizi „Tingo“ (Dosije, Beograd, 2007) ustanovio da su Srbi inadžije jer, navodno, samo u Srba postoji reč inat. Čini mi se da je u pravu što se tiče nama svojstvenog inata, koji definiše kao „stav ponosnog otpora, tvrdoglavosti i samozaštite, ponekad na štetu svih drugih - ili na sopstvenu štetu“ (str. 76). Međutim, nije u pravu kad piše da je reč srpska. Inat je turska reč, a poreklom je iz arapskog. Srbi, međutim, imaju i drugih osobenosti. Jedna je strah od promaje. Stranci koji nas, taj hrabri narod, sa rukama u džepovima, optužuju za tako smešan strah, obmanjuju vas, jer kako nema promaje, kad je vi, braćo Englezi i Francuzi, imate u svom jeziku!
Ove izuzetno vruće, a zatim izuzetno hladne jeseni naš narod je bio u panici zbog tih temperaturnih promena. Ne znam kako bi se jednim izrazom nazvalo, ali i to je nešto u našem mentalitetu. Temperatura jedva preko trideset, a sve televizije prenose izjave starijih gospođa kako ne mogu da žive od ove jesenje žege.
Sutradan spustila se živa tu negde oko desetog podeoka, kad, rekao bih, ista ta dama na ekranu prosto ne može da veruje kako je odjednom hladno. Ja njoj verujem, ali zašto se televizijski overava taj „užas“. A otkako znam za sebe naše meteorološke prilike su kapriciozne. Bar svaka druga ili treća sezona sva je u znaku tih iznenadnih promena.
Koliki je taj stah od vremena, ne kao filozofske kategorije, svedoči i neprikriveno sladostrašće sa kojom nam najavljivačice naše skore meteorološke budućnosti serviraju prognozu da jeste danas strahovito vruće, ali, kao da preti, saopštava - žalićete vi za tim vremenom kad vam budemo servirali još goru studen.
Vrhunac sladostrašća, dok još nismo ni odložili letnju odeću, javljaju da je u planinskim predelima čak pao sneg. Da, znam dobra vest nije vest. Ali, ako niste znali, obaveštavam vas da živimo u kontinentalnoj klimi koja je starija i trajnija od ljudskog roda.
Balvani nisu put
Nataša Bogović | 13. 10. 2011.
Evropska komisija poručila je vlastima u Srbiji ono što se i očekivalo: put u Evropsku uniju ne vodi preko balvana. Vlasti u Srbiji pak, zadovoljne zbog pozitivne ocene onog što su odradile, odluku o kandidaturi vide kao dobru vest na koju su ponosni. S druge strane, komentarišući kosovski uslov, poručuju: dijalog - da, ali postoje granice koje nećemo preći.
Granice su, zapravo, administrativne linije. Slučaj poprilično zamršen, ali kako iskustvo i istorija već uče - ma koliko zapetljan i komplikovan slučaj bio i ma kakav se sukob vodio - dogovor (i to onaj suštinski) uvek je bio jedino trajno rešenje i do njega je, na kraju, bolje pre nego kasnije uvek moralo da dođe. I niko ne tvrdi da je u pitanju laka rabota - ali vlast je zato vlast - ne samo da preseca vrpce i prima i šalje čestitke, medalje i kandidature već i da rešava bolne, teške i naizgled nerešive probleme.
Kosovski je problem (ili je sada to već problem severa Kosova) upravo takav. I valjalo bi ga rešavati/rešiti i bez dodatnih podsticaja i pritisaka, kakav je onaj Evropske unije, koja je napredak na tom polju istakla kao uslov za dodeljivanje datuma početka pregovora. Tim pre što je ova vlast izbore dobila zahvaljujući proklamovanju politike približavanja Evropskoj uniji.
A balvani svakako nisu put. Ni ka EU, a ni ka rešavanju kosovskog problema. Balvani su uvek (pa i sada) služili da nešto zaustave. A Srbija je dovoljno bila zaustavljena, zakočena i unazađena. Potreban joj je napredak, a to iziskuje mudrost, spremnost na kompromise, na bolne rezove, prihvatanje činjenica i suočavanje s njima. Za to su potrebni državnici, a ne političari. Srbija ovih drugih ima za izvoz. Vreme je da birači utvrde ima li među njima i kojeg državnika.
„Srbiji treba bič, a ne kocke šećera“
„Srbija nije zaslužila status kandidata za članstvo u EU“, piše Zidojče cajtung. A Frankfurter algemajne cajtung ocenjuje da „o približavanju Srbije EU treba dvaput, pa i triput, razmisliti.“
List Zidojče cajtung piše da, uz svo poštovanje za politički napredak Srbije, „ta zemlja nije zaslužila status kandidata za članstvo u EU. Državu koja se nalazi u otvorenom sporu sa drugom državom, a ne pokazuje ubedljiv trud da taj spor reši, treba držati podalje od vrata Evropske unije. Evropska komisija bi trebalo da Srbiji još jednom jasno stavi do znanja da će pristup Uniji imati tek kada kosovski konflikt definitivno i mirnim putem bude rešen, u čemu se očekuje značajan doprinos Beograda. […] Unija ne bi ništa rizikovala ni na političkom ni na geostrateškom planu kada bi vladi u Beogradu pokazala bič, umesto da je obasipa kockama šećera. Srbija je mnogo više upućena na EU nego obratno. Jer, Beograd nema alternativu, nema na šta drugo da se orijentiše. Jedn pogled na geografsku kartu i na privredne interese Srbije pokazao bi da su njene pretnje da će se ponovo približiti Rusiji ili vratiti na preddemokratski stupanj – šuplje…“
Dnevnik Frankfurter algemajne cajtung kaže da o približavanju Srbije EU „treba dvaput, pa i triput, razmisliti. EU bi trebalo da uslovi to približavanje rešavanjem konflikta sa Kosovom. Slučaj Kipra je pokazao da je kasnije rešavanje problema nemoguće – sa svim posledicama po unutrašnje funkcionisanje EU. […] Osim toga, ima i sumnji u to da će unutrašnji sastav Srbije u doglednoj budućnosti biti kompatibilan sa EU.“
среда, 12. октобар 2011.
недеља, 9. октобар 2011.
Džobs ostavio "Eplu" planove za naredne četiri godine
M. Milikšić | 09. 10. 2011. - 18:18h | Foto: Reuters
Nekadašnji izvršni direktor “Epla” Stiv Džobs je umro, ali je za sobom ostavio planove rada, čije ćemo proizvode verovatno videti u godinama koje dolaze.
Nekadašnji izvršni direktor “Epla” Stiv Džobs je umro, ali je za sobom ostavio planove rada, čije ćemo proizvode verovatno videti u godinama koje dolaze.
PC magazin prenosi da je Džobs ostavio planove za najmanje četiri generacije “ajpedova”, “ajfonova”, “ajpodova” i “mekbukova”-
S namerom da zaštiti budućnost svoje kompanije, Džobs je potrošio godine na pripremanje planova za još četiri proizvodna ciklusa ovih gedžeta.
Uprkos bolesti, koja ga je na kraju savladala, Džobs se izborio i za odobrenje planova za “Eplov” novi, moderni centar u Kupertinu.
Preminuli tehnološki genije je u junu gradskom veću Kupertina izneo osnove plana za izgradnju masivnog kružnog objekta, veličine 945.000 metara kvadratnih, u kojem bi radilo 12.000 “Eplovih” radnika.
Povrh svega, Džobs je nadgledao i radove na “ajklaudu”. Njegov naslednik na funkciji Tim Kuk prezentovao je ove nedeljepetu generaciju “Eplovih” “pametnih telefona”, “ajfon 4S”.
Stiv Džobs preminuo je u sredu, 6. oktobra.
Intervju: Milan Nikolić, sociolog
Narodu reći ono što već zna - Kosovo nije u Srbiji
Tamara Spaić/Ivana Mastilović Jasnić | 09. 10. 2011.
Svako ko ima pameti mora da kaže da nova demokratska elita nema snage da se bori za Kosovo, jednostavno zato što je ono izgubljeno. Da ima pameti, političari bi jasno rekli da je ono izgubljeno za vreme Miloševića, a borili bi se za prava Srba na Kosovu, za manastire, za prava starih, za prava mladih, za radna mesta - kaže u intervjuu za “Blic” Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa.
Milan Nikolić: Emocionalno je teško prihvatiti gubitak Kosova, ali problemi se ne rešavaju emocijama
Nikolić političare na vlasti optužuje da nemaju hrabrosti da kažu istinu, ali i da iz sebičnih interesa opstanka na vlasti “manipulišu iluzijama o navodnoj borbi za Kosovo”.
Procenjuje se da smo u veoma lošoj situaciji i da smo na pragu da izgubimo i evropsku perspektivu zemlje. Kako vi vidite uzroke?
- Kad je Kosovo u pitanju, situacija nije ni najmanje jednostavna. Napravljen je veliki niz grešaka, neke su izrazito glupe, a najgluplja je ta što nova demokratska elita nije jasno rekla narodu da je Milošević izgubio Kosovo. Umesto toga, DSS i DS, Koštunica i Tadić, pa i oni iz DS pre njega, takmiče se ko će više da odbrani Kosovo, a ono se svakim danom sve više udaljava od Srbije. To navodno rodoljublje, pogotovo iz DSS, jedna je jeftina i ružna demagogija. Vreme je za hrabre političare koji će sve ovo jasno reći.
- Kad je Kosovo u pitanju, situacija nije ni najmanje jednostavna. Napravljen je veliki niz grešaka, neke su izrazito glupe, a najgluplja je ta što nova demokratska elita nije jasno rekla narodu da je Milošević izgubio Kosovo. Umesto toga, DSS i DS, Koštunica i Tadić, pa i oni iz DS pre njega, takmiče se ko će više da odbrani Kosovo, a ono se svakim danom sve više udaljava od Srbije. To navodno rodoljublje, pogotovo iz DSS, jedna je jeftina i ružna demagogija. Vreme je za hrabre političare koji će sve ovo jasno reći.
Da li su građani spremni za tu istinu?
- U anketama između 60 i 70 odsto građana kaže da je Kosovo izgubljeno i da je to realnost. Umesto da političari iz nove demokratske elite nauče da čitaju te ankete, oni su se bacili u uzaludan posao. Najbolje je narodu reći ono što već zna, jer ne prolaze manipulacije sa televizora o tome kako se oni kao bore za Kosovo. Građani u anketama kažu da je u pitanju nasilna amputacija dela teritorije, da je to veoma bolno i emocionalno pitanje, ali ističu da su za njih prioriteti ekonomski rast, posao, rešavanje egzistencijalnih problema, a oni se ne mogu rešavati ako se prepustimo emocijama. Na prvih deset mesta među prioritetima su životni problemi građana, a Kosovo se popne u vrh samo u situacijama kad neki uplašeni vojnik Kfora u strahu za svoj život pripuca na ljude i neko strada. Građani traže bolji život i jasno im je da manipulatori nisu u stanju da im to obezbede i da im zato nude “borbu za Kosovo” umesto da se spreme da dočekaju novi talas ekonomske krize, koji će nas uskoro žestoko ošinuti.
- U anketama između 60 i 70 odsto građana kaže da je Kosovo izgubljeno i da je to realnost. Umesto da političari iz nove demokratske elite nauče da čitaju te ankete, oni su se bacili u uzaludan posao. Najbolje je narodu reći ono što već zna, jer ne prolaze manipulacije sa televizora o tome kako se oni kao bore za Kosovo. Građani u anketama kažu da je u pitanju nasilna amputacija dela teritorije, da je to veoma bolno i emocionalno pitanje, ali ističu da su za njih prioriteti ekonomski rast, posao, rešavanje egzistencijalnih problema, a oni se ne mogu rešavati ako se prepustimo emocijama. Na prvih deset mesta među prioritetima su životni problemi građana, a Kosovo se popne u vrh samo u situacijama kad neki uplašeni vojnik Kfora u strahu za svoj život pripuca na ljude i neko strada. Građani traže bolji život i jasno im je da manipulatori nisu u stanju da im to obezbede i da im zato nude “borbu za Kosovo” umesto da se spreme da dočekaju novi talas ekonomske krize, koji će nas uskoro žestoko ošinuti.
Zašto je Kosovo završena priča i da li priča o podeli i menjanju granica takođe spada u manipulacije?
- Oko Kosova su interesi Amerike suprotstavljeni našim. SAD su želele da svoju vojnu bazu Bondstil stave u prijateljsko, sigurno okruženje i zato su Kosovu ponudili ono što im je najdragocenije - nezavisnost. Za uzvrat su dobili prijateljsko okruženje. To je bit. Time su napravili opasan presedan da jednoj etničkoj manjini, koja već ima svoju državu, daju još jednu.
- Oko Kosova su interesi Amerike suprotstavljeni našim. SAD su želele da svoju vojnu bazu Bondstil stave u prijateljsko, sigurno okruženje i zato su Kosovu ponudili ono što im je najdragocenije - nezavisnost. Za uzvrat su dobili prijateljsko okruženje. To je bit. Time su napravili opasan presedan da jednoj etničkoj manjini, koja već ima svoju državu, daju još jednu.
Osim toga, Amerika, nakon neuspeha u Iranu i Avganistanu želi da ima jednu uspešnu tačku, a od imperilajnog trijumfa ostalo im je Kosovo.
A Rusija?
- Rusija je povukla svoje trupe pre nekoliko godina iako je prva stigla na Kosovo i sad joj je preostala samo uloga nadraživanja Srba.
Sve što oni rade, uključujući i ispade njihovog ambasadora u Beogradu Aleksandra Konuzina, ne služi ničemu osim igranju igre i održavanju utiska da imaju uticaj.
Ponašanje političara na vlasti diktira predizborna kampanja. Mogu li oni uoči izbora da priznaju istinu?
- Sve će se završiti veoma loše jer će narod prozreti ovu novu demokratsku elitu kao grupu manipulatora i šatrovanaca, koji pokušavaju da ga zamajavaju. Umesto uzaludne borbe za Kosovo, ajde da krenemo u borbu protiv kriminalaca, protiv naših pokvarenih političara i protiv pokvarenih tajkuna. Sve je vrlo jasno, mada je emocionalno veoma teško prihvatiti gubitak Kosova. Međutim, problemi se ne rešavaju emocijama.
- Sve će se završiti veoma loše jer će narod prozreti ovu novu demokratsku elitu kao grupu manipulatora i šatrovanaca, koji pokušavaju da ga zamajavaju. Umesto uzaludne borbe za Kosovo, ajde da krenemo u borbu protiv kriminalaca, protiv naših pokvarenih političara i protiv pokvarenih tajkuna. Sve je vrlo jasno, mada je emocionalno veoma teško prihvatiti gubitak Kosova. Međutim, problemi se ne rešavaju emocijama.
Koje poteze vlast sada treba da napravi?
- Treba se vratiti za pregovarački sto i tražiti od EU garancije za bezbednost Srba na Kosovu i da nema više tolerisanja jednostranih poteza. Pre svega, međutim, treba izaći u javnost i reći glasno da je Kosovo izgubljeno, da će od sada o manastirima brinuti kaluđeri uz garancije Ujedinjenih nacija, jer su to manastiri u tuđoj zemlji. Isto kao što je Hilandar ili Sveta gora. Treba pomoći ljudima koji hoće da se isele u Srbiju i prihvatiti ih. Treba obezbediti sigurnost za one koji ostanu. Političari moraju da prestanu da manipulišu Kosovom da bi se održali na vlasti ili da bi na nju došli, kao da je cilj i smisao političkog ciklusa doći na vlast i krasti.
- Treba se vratiti za pregovarački sto i tražiti od EU garancije za bezbednost Srba na Kosovu i da nema više tolerisanja jednostranih poteza. Pre svega, međutim, treba izaći u javnost i reći glasno da je Kosovo izgubljeno, da će od sada o manastirima brinuti kaluđeri uz garancije Ujedinjenih nacija, jer su to manastiri u tuđoj zemlji. Isto kao što je Hilandar ili Sveta gora. Treba pomoći ljudima koji hoće da se isele u Srbiju i prihvatiti ih. Treba obezbediti sigurnost za one koji ostanu. Političari moraju da prestanu da manipulišu Kosovom da bi se održali na vlasti ili da bi na nju došli, kao da je cilj i smisao političkog ciklusa doći na vlast i krasti.
Da li je Ahtisarijev plan prihvatljiv i kako pregovarati o nekom boljem?
- Ahtisarijev plan plus, sa većom autonomijom za Srbe na severu bio bi prihvatljiv model koji bi u pregovorima mogao da se postigne ako se zauzvrat ponudi priznanje Kosova. To bi bila razmena realnih predloga. Evropskoj uniji i SAD bi trebalo staviti do znanja da za stabilnost Balkana nije dobro da jedna strana dobije sve, a druga ništa.
- Ahtisarijev plan plus, sa većom autonomijom za Srbe na severu bio bi prihvatljiv model koji bi u pregovorima mogao da se postigne ako se zauzvrat ponudi priznanje Kosova. To bi bila razmena realnih predloga. Evropskoj uniji i SAD bi trebalo staviti do znanja da za stabilnost Balkana nije dobro da jedna strana dobije sve, a druga ništa.
субота, 8. октобар 2011.
петак, 7. октобар 2011.
среда, 5. октобар 2011.
Zoran Đinđić o 5. oktobru
"Mnogi ljudi su 5. oktobar shvatili kao kraj utakmice, kao rešenje svih naših problema i kao krajnju pobedu. Možda nažalost, možda na sreću, ja moram da vam kažem da je 5. oktobar bio samo prvo poluvreme. Mi smo ga hrabrošću našeg naroda dobili. Ali, sledi drugo poluvreme. Drugo poluvreme su društvene i ekonomske reforme. Drugo poluvreme traje nekoliko godina. U tih nekoliko godina svaki dan je 5. oktobar. Svaki dan iziskuje istu onu odlučnost, istu volju, istu koncentraciju energije koju smo imali tog jednog dana. Naš najveći protivnik u sprovođenju reformi nije inostranstvo, nisu opozicione stranke, naš najveći protivnik je malodušnost, gubitak volje i vere. Reforme mogu uspeti samo ako većina ljudi u jednoj zemlji aktivno radi na njima. Ja želim da vam kažem nešto kao činjenicu, ne kao upozorenje: Ovo je istorijska šansa."
уторак, 4. октобар 2011.
Alise iz zemlje odbojkaških čuda
Petar Popović | 04. 10. 2011.
Bitef je završen tekovog vikenda mojim naklonom do zemlje nositeljkama glavnih uloga. Grupa devojaka čudesnom snagom volje u dva različite petočinske drame oslobodila je pozornicu odbojke od predrasuda više ne robujući ni istoriji ni stvarnosti trenutka. Svojom igrom, emocijama, ženskošću i sposobnošću da nemalodušnošću zavedu naciju, smešom uzavrele čulnosti i usijanog besa, duhovitosti u napadu i nelomnosti u odbrani, sebične i velikodušne istovremeno, prikazale su duboku složenost i kontradiktornost naroda iz koga dolaze.
U odbojku se razumem toliko što sam učestvovao u jednoj nezaboravnoj tuči od ”Šibice” ispod Zvezde do Senjačke pijace, kada smo u ferci prebili kompletan prvoligaški tim koji se posle toga dugo lečio. Dovoljno nevaspitan zapitao sam u avionu za mediteranske igre ka Splitu 1979. Lazara Grozdanovića mogu li odbojku da igraju glupaci? Pedagog se nasmejao i odmahnuo glavom. Na upit ima li šansi da i mi budemo sila, rekao je: „To vreme sigurno dolazi!“
U najgorem periodu naših života, devedesetim, počelo je naše čudo. Prvo muško. Malo-malo, pa medalja. U euforiji novosadske TV promenade pitam Zorana Gajića da li smo već dotakli vrh. Rekao je: Ne! Mi smo uspostavili kontinuitet koji će tek davati kvalitet i rezultate. Posle toga sam stavljao nitroglicerin pod jezik i toliko puta terao nakvašene ptice iz očiju kada su ti momci pa te devojke vrhunski igrale tu igru.
Pamtim onu čudesnu i drsku odbranu Grbića, ne sa kraja hale već sidnejskog aerodroma, koja je polomila finale i nas proizvela u olimpijske šampione. Odavno se čudim kakvim se uranijumom hrani taj Miljković kad onako odvaljuje loptu.
Zašto krasote devojke, rođene da budu manekenke, onako neumorno ginu za svaku loptu. Zbog te igre prošlog leta u otmenoj đelateriji u Korso Venuči u Peruđi dobio sam ogromni sladoled pošto mi je gazda rekao da je to mali poklon zemljaku maestra Terzića. Iz duboke senke vlasnik temperamenta Bastera Kitona odveo je žensku odbojku ka novom sportskom dobu. (Četvrti set, Nemice razvaljuju sa 6:0, tajm-aut, a on će epski: “Smemo da izgubimo, ne smemo da se predamo!”). I razoružavajući osmeh Sanje Malagurski, tako u neskladu sa razornim smečom. Nekad sam imao druga zvanog Ica Subotica. Deo je beogradske istorije kraja šezdesetih. Prezivao se Malagurski. On je umeo da protumba atmosferu kao ova mala istog prezimena, što nam prepravi nedeljno veče. Mora da su od istog materijala. Ovi što se razumeju napisaće šta dolikuje osvojenom zlatu. Meni je duša puna zbog te dve drame protiv Turkinja i Nemica koje su grupu devojaka i njihovog vođu uvele u istoriju igre, umećem su da se u oba meča vrate kad sam potišten hteo da menjam kanal. Ima Milton Kesler pesmu ”Žene u našim očima”. Bila mi je u glavi dok sam gledao zlatne odbojkaške trilere. Balada o ženi koja se neprestano menja, a ipak kao Mona Liza ostaje uvek ista: devojče iz roditeljskog krila.Ta slika žene u množini sjedinjene sa vetrom u ritualu obavljanja dužnosti - simbolično svedena na ambijent proključale hale i cura jačih od sudbine, e to je čista poezija!
Volim Srbiju odbojkašica. Srbiju lepojki što ginu za nacionalni dres, skromnih i borbenih čije rečenice nose smisao a ne demagogiju, što naglas pevaju himnu znajući svaku reč, koje su i dalje velika tajna za većinu naših profesionalnih patriota.
Rešite se "kesa" ispod očiju
Ako vaše oči ujutru izgledaju kao dve manje krofne, potrebno je da znate da podočnjaci i naotečenost mogu da budu simptomatski ili manifestacija alergije, umora, iscrpljenosti, bolest bubrega, znak starenja. Ni prospavana noć ne rešava problem. Da biste se izbori uspešno, naoružajte se čajevima, krastvacima, krompirom, peršunom...
Stres i plakanje više ističu kese ispod očiju, a ova pojava može biti i nasledna. Bez obzira šta je uzrokuje, postoje sigurni načini da "vratite" oči u normalu.
SAN
Izbegavajte da kasno legnete i spavajte najmanje 8 sati dnevno. Spavanje nije samo zdravo za oči, već i za celo telo.
ŽALFIJA
Pravite obloge od čaja žalfije (hladne i tople). Jednu kašikicu listova žalfije prelite sa pola čaše vrele vode. Ostavite poklopljeno 10-15 minuta, procedite, polovinu ohladite, drugu polovinu podgrejte. Na kapke naizmenično stavljajte obloge natopljene čas toplim, a čas hladnim čajem. Ovaj tretman obavite pre spavanja.
SAN
Izbegavajte da kasno legnete i spavajte najmanje 8 sati dnevno. Spavanje nije samo zdravo za oči, već i za celo telo.
ŽALFIJA
Pravite obloge od čaja žalfije (hladne i tople). Jednu kašikicu listova žalfije prelite sa pola čaše vrele vode. Ostavite poklopljeno 10-15 minuta, procedite, polovinu ohladite, drugu polovinu podgrejte. Na kapke naizmenično stavljajte obloge natopljene čas toplim, a čas hladnim čajem. Ovaj tretman obavite pre spavanja.
| Izbegavajte pušenje i korišćenje soli. Izbećićete oticanje ne samo očiju, već i drugih delova tela. |
PERŠUN
Kod otečenih kapaka i "kesa" ispod očiju preporučuju se obloge od lista peršuna. Lišće iseckajte i stavite na kapke, pokrite vlažnim tuferom od vate. Skinite posle 15 minuta. Pomaže i smesa od 2 kašikice kisele pavlake i 1 kašikice izgnječenih listova peršuna. Stavite masku da odstoji na licu 20-30 minuta, skinite hladnom vodom.
KROMPIR
Skuvajte ga u ljusci. Kada bude topao presecite ga i staviti na oči 30-40 minuta. Maska smanjuje otoke ispod očiju.
KRASTAVCI
Krastavci su vrlo delotvorni, mnogo bolji od bilo koje kreme. Isecite ih na kolutove i držite u frižideru. Neka stoje na očima ne više od 15 minuta, najmanje jednom dnevno, idealno bi bilo svako jutro. Kao alternativa mogu da posluže i ohlađene jagode i očišćene jabuke.
Kod otečenih kapaka i "kesa" ispod očiju preporučuju se obloge od lista peršuna. Lišće iseckajte i stavite na kapke, pokrite vlažnim tuferom od vate. Skinite posle 15 minuta. Pomaže i smesa od 2 kašikice kisele pavlake i 1 kašikice izgnječenih listova peršuna. Stavite masku da odstoji na licu 20-30 minuta, skinite hladnom vodom.
KROMPIR
Skuvajte ga u ljusci. Kada bude topao presecite ga i staviti na oči 30-40 minuta. Maska smanjuje otoke ispod očiju.
KRASTAVCI
Krastavci su vrlo delotvorni, mnogo bolji od bilo koje kreme. Isecite ih na kolutove i držite u frižideru. Neka stoje na očima ne više od 15 minuta, najmanje jednom dnevno, idealno bi bilo svako jutro. Kao alternativa mogu da posluže i ohlađene jagode i očišćene jabuke.
VODA
Pijte puno vode. Ne samo osam čaša dnevno, već onoliko često koliko možete. Voda značajno poboljšava cirkulaciju krvi, što je zdravo i za oči.
LED
Ledena terapija smanjuje nadutost. Uzmite nekoliko kockica leda, zamotajte ih u krpu i stavite na oči. Držite 10-15 minuta.
Pijte puno vode. Ne samo osam čaša dnevno, već onoliko često koliko možete. Voda značajno poboljšava cirkulaciju krvi, što je zdravo i za oči.
LED
Ledena terapija smanjuje nadutost. Uzmite nekoliko kockica leda, zamotajte ih u krpu i stavite na oči. Držite 10-15 minuta.
понедељак, 3. октобар 2011.
Indija - Da li ste znali...
- …da se u Indiji govori oko 250 jezika? Od tog broja samo hindu i engleski se ubrajaju u službene
- …da Indusi čuvaju mungose kao kućne ljubimce? Kako bi se zaštitili od zmija koje se ponekad uvlače u kuće, stanovnici Indije su se dosetili da gaje njihove najveće neprijatelje
- …da su krave svete životinje koje u saobraćaju imaju prvenstvo prolaza? U saobraćaju se Indusi prema kravama ponašaju kao prema državnoj delegaciji
- …da u Indiji rastu džinovske palme? Porastu u visinu 22m i imaju po 5m duge listove
- … da u Indiji postoji Kondom bar? Natpisi na stolnjacima o sigurnom sexu, polica sa paketićima kondoma, za šankom kristalna činija sa besplatnim prezervativima, sve u prilog zaštite od polno prenosivih bolesti
- …da se u Indiji nalazi kuća na najvećoj nadmorskoj visini na svetu? U pitanju je visina od 5486m
- ….da se u Indiji nalazi most od ostrvaca? Adamov most je skupina ostrvaca poređanih u nizu dužine 29km između jugoistočne obale Indije i severozapadne obale Sri Lanke
- …da pripadnik niže kaste ne sme dotaći pripadnika više? Oštra drušvena podela na kaste u Indiji je utvrđena strogim zakonima
- …da je vapasanu, koncept meditacije, prvi primenio Buda još pre 2500 godina? Danas je ovaj vid meditacije široko rasprostranjen u svetu, brzo se uči, ali zaheva težak i ozbiljan rad
- … da u Indiji postoji specifičan ples oko šipke? Mallakhamb – ples oko drvenog stuba priznat je kao sport
- … da na podkontinentu postoji “Berlinski zid”? Selo Wogah Border je podeljeno na dve države – Indiju i Pakistan
- …da Indija tokom svoje duge istorije nikada nije napala nijednu zemlju? Možemo reći da su Indusi po prirodi miroljubiv narod, posvećen svojoj religiji
- … da je Indija zemlja sa najvećim brojem pošti na svetu? Ukoliko želite da radite na šalteru, u Indiji ima najviše poslovnih ponuda ovog tipa
- … da je u Indiji nastao prvi univerzitet? Još oko 700 godina pre nove ere, Indusi su znali za visoko obrazovanje
- … da je Pitagorina teorema prvi put objašnjena u Indiji? Badajana, indijski matematičar, objasnio je teoremu i izračuanao vrednost broja “pi”
- … da se u Indiji nalazi najveći most na svetu? Baily Bringe na Himalajima između reka Dras i Suru, u dolini Ladak, izgrađen je 1982.g od strane indijske armije
- … da su Indusi prvi upotrebili anesteziju? Bilo je to još u antičkom periodu
- …da iz Indije potiču četiri religije? Hinduizam, budizam, jainizam i sikizam su nastali u ovoj zemlji
- … da Indusi mrze toalet papir? Retko ga upotrebljavaju, a levom rukom, kojom se peru ne jedu kasnije
- … da je ilegalno izneti indijsku valutu van zemlje? Nemojte rupije da nosite kao suvenire
- …da se više od milion Indusa ubraja u milionere? Ali sa druge strane, ima još više ljudi koji žive sa manje od 2 dolara na dan
- …da mnoge žene u Indiji nikad ne izgovore ime svog muža glasno? Čin izgovaranja njegovog imena se smatra nepoštovanjem
- …da se u Indiji smatra da udovice donose lošu sreću? Veruje se da njihovi muževi nije trebalo da umru i zato se Indusi na neki način plaše ovih žena
- …da u Indiji ako nekoga uhvatite za uši znači da ste iskreni i da ste se pokajali? Što je kod nas običaj za rođendan, u Indiji se smatra lepim gestom i pokazivanjem iskrenosti
- …da je Indija centar svetske filmske industrije? U Bollywood-u najveći broj filmova koji se proizvede su mjuzikli
- …da većina Indusa opere lice, ruke i stopala pre jela? Žene jedu tek kad svi završe
- …da Indusi na sahranama oblače belo? Udovice nose belo kao suprotnost šarenim tonovima udatih ili single žena
- …da joga potiče iz Indije? Joga se primenjuje oko 5000 godina unazad
недеља, 2. октобар 2011.
субота, 1. октобар 2011.
Vrh vlasti zabranio održavanje Parade ponosa u nedelju
Država poklekla pred voljom ekstremista zbog izbora
Slavica Tuvić/Branislava Gigović | 01. 10. 2011. - 02:02h | Foto: D. Milenković
Savet za nacionalnu bezbednost odlučio je da se zabrane svi skupovi zakazani za vikend, uključujući i Paradu ponosa. U organizacionom odboru ovog skupa kažu da je ovakvom odlukom država kapitulirala pred grupom nasilnika, a iz Komiteta pravnika za ljudska prava već najavljuju pokretanje postupka protiv države pred domaćim i Sudom za ljudska prava u Strazburu zbog zabrane.
Skup zabranjen na osnovu bezbednosnih procena
Sagovornici „Blica” jedinstveni su u stavu da je politička podrška Prajdu ove godine izostala zbog približavanja izbora.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić rekao je da su svi skupovi otkazani jer je postojala opasnost da se „sva nezadovoljstva u društvu sjedine u jednu tačku i sve pretvori u haos”. On je poručio da će policija svim sredstvima sprečiti pokušaje bilo kakvog okupljanja uključujući i Dragana Markovića Palmu koji je za nedelju najavio porodičnu šetnju u Jagodini.
Bezbednosne procene su, kako nezvanično saznajemo iz izvora u vrhu MUP-a, pokazale da se pojedine ekstremističke grupe spremaju da prave nerede po periferiji grada kako bi razbile policijske snage na više strana, a zatim palile sedišta stranih firmi, stranaka, ambasada. Organizatori skupa kažu da se Parada ponosa organizuje poslednja četiri meseca i da do sada nisu dobili nikakve podatke da je bezbednost ugrožena, ali da neće pozvati ljude da tog dana izađu na ulice.
- Odluka o zabrani nije u skladu sa Zakonom o okupljanju građana. Okupljanja se zabranjuju kad je ugrožena nacionalna bezbednost, osetljivi verski skupovi i slično. Ako postoje pretnje i bezbednosni rizici, šta rade tužilaštvo i policija? Odluka da se zabrani Parada ponosa je sramota države i njena kapitulacija pred grupom nasilnika - kaže Goran Miletić iz Organizacionog odbora Parade ponosa, i dodaje da je neprihvatljivo izjednačavanje Prajda, kao mirnog skupa, sa skupovima na kojima je rušen i paljen grad.
Milica Delević, direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije, kaže da Srbija kao društvo nije sazrela i da nas zbog zabranjivanja Parade ponosa Evropa neće drugačije gledati.
- Zabranom parade se jasno pokazuje da u Srbiji ne postoji okruženje u kome je bezbedno biti drugačiji. U izveštaju Evropske komisije sigurno će biti zabeleženo da ove godine parada nije održana zbog nemogućnosti da se manifestacija bezbedno održi - kaže za „Blic” Delevićeva, i dodaje da EU ni u jednom trenutku nije po pitanju održavanja parade uslovila Srbiju za kandidaturu za članstvo.
Miljenko Dereta, direktor Građanske inicijative, kaže da je ove godine izostala politička podrška Paradi ponosa jer se približavaju izbori.
- Otvorena politička podrška Prajdu može da umanji broj glasova na njima. Takođe, pitanje kandidature za članstvo u EU manje je izvesno nego ranije, pa ne osećaju obavezu da prikrivaju svoje iskrene stavove prema tom pitanju. Otkazivanje Parade znači da se država vratila na pozicije 2009. godine i iskazala nespremnost da obezbedi prava svojih građana na javnim skupovima. Time se opravdava nasilje kao metoda suprostavljanja različitim idejama - izričit je Dereta.
On kaže da zabrana ipak neće bitnije uticati na odnose Srbije sa EU.
I univerzitetski profesor Ljubiša Rajić slaže se da je politička podrška izostala jer se približavaju izbori, i da niko ne želi da se zamera biračima, a dugogodišnja propaganda učinila je da se nasilje prema manjinama smatra normalnim.
I univerzitetski profesor Ljubiša Rajić slaže se da je politička podrška izostala jer se približavaju izbori, i da niko ne želi da se zamera biračima, a dugogodišnja propaganda učinila je da se nasilje prema manjinama smatra normalnim.
Boris Milićević, član Glavnog odbora SPS-a i bivši predsednik Gej-strejt alijanse koji je pre dve godine učestvovao u organizaciji Prajda, stao je na stranu svog stranačkog lidera Ivice Dačića i poručuje da je u trenutnoj bezbednosnoj situaciji zabranjivanje parade jedina racionalna odluka, „jer je postalo jasno da su nasilničke grupe htele da izazovu nemire širih razmera, čiji cilj nije bio samo nasilje nad učesnicima parade već rušenje ustavnog poretka”.
Iz Jukoma, koji su u pravnom timu organizacionog odbora Parade ponosa, upozoravaju da će, čim dobiju od države zvanično saopštenje o otkazivanju skupa, pokrenuti upravni postupak pred domaćim pravosuđem, zatim Ustavnim sudom, kao i pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
- Sigurni smo da će ovakva predstavka biti pozitivno ocenjena, jer je sud u Strazburu već osudio Poljsku, koja je 2005. godine zabranila Paradu ponosa - objašnjava Milan Antonijević iz Jukoma za „Blic”.
Zabranu Prajda, ali i svih drugih skupova podržao je Policijski sindikat Srbije, i ocenio da je to najbolje rešenje zbog velikih bezbednosnih izazova.
Boris Tadić: Zabranom
skupa štitimo sve građane
Predsednik Srbije Boris Tadić podržao je danas odluku nadležnih državnih organa da ovog vikenda zabrane sve skupove visokog rizika i tako zaštite građane od mogućeg nasilja prema njima.
- U cilju zaštite svih građana, a u skladu sa bezbednosnom procenom nadležnih, država isuviše rizične događaje mora da odloži ili zabrani. Na taj način štite se građani, pripadnici LGBT populacije i preveniraju posledice nasilja i mogući gubitak ljudskih života - rekao je predsednik Tadić, a prenosi pres služba predsednika Srbije.
Predsednik Tadić smatra da, u isto vreme, država ima pravo i treba da zabrani i skupove koji kao ideju vodilju imaju nasilje prema onima koji su drugačiji i predstavljaju pretnju po javnu bezbednost.
skupa štitimo sve građane
Predsednik Srbije Boris Tadić podržao je danas odluku nadležnih državnih organa da ovog vikenda zabrane sve skupove visokog rizika i tako zaštite građane od mogućeg nasilja prema njima.
- U cilju zaštite svih građana, a u skladu sa bezbednosnom procenom nadležnih, država isuviše rizične događaje mora da odloži ili zabrani. Na taj način štite se građani, pripadnici LGBT populacije i preveniraju posledice nasilja i mogući gubitak ljudskih života - rekao je predsednik Tadić, a prenosi pres služba predsednika Srbije.
Predsednik Tadić smatra da, u isto vreme, država ima pravo i treba da zabrani i skupove koji kao ideju vodilju imaju nasilje prema onima koji su drugačiji i predstavljaju pretnju po javnu bezbednost.
Ivica Dačić da prepusti
mesto Mladenu Obradoviću
Predstavnici Gej-lezbijskog info-centra ocenjuju da je za zabranu Parade ponosa kriv isključivo ministar Ivica Dačić koji, kako kažu, nije obavljao svoj posao kako treba.
- Ivica Dačić treba da podnese ostavku, jer je nesposoban kao ministar policije, a fotelju treba da ustupi Mladenu Obradoviću iz “Obraza” koji se pokazao kao uspešan organizator - ironičan je Predrag Azdejković iz Gej-lezbijskog info-centra.
Predstavnici Gej-lezbijskog info-centra ocenjuju da je za zabranu Parade ponosa kriv isključivo ministar Ivica Dačić koji, kako kažu, nije obavljao svoj posao kako treba.
- Ivica Dačić treba da podnese ostavku, jer je nesposoban kao ministar policije, a fotelju treba da ustupi Mladenu Obradoviću iz “Obraza” koji se pokazao kao uspešan organizator - ironičan je Predrag Azdejković iz Gej-lezbijskog info-centra.
Crkva: To je Parada srama
Patrijarh Irinej pozvao je juče nadležne organe u Srbiji da ne dopuste održavanje Parade ponosa, koju je nazvao paradom srama. „Sa puno opravdanja ovu pošast nazvao bih, ne paradom ponosa, već paradom srama, kojom se blati ljudsko dostojanstvo i gazi svetinja života i porodice”, naveo je patrijarh i apelovao na nenasilje.
Patrijarh Irinej pozvao je juče nadležne organe u Srbiji da ne dopuste održavanje Parade ponosa, koju je nazvao paradom srama. „Sa puno opravdanja ovu pošast nazvao bih, ne paradom ponosa, već paradom srama, kojom se blati ljudsko dostojanstvo i gazi svetinja života i porodice”, naveo je patrijarh i apelovao na nenasilje.
Visok stepen homofobije
Nevena Petrušić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, ocenila je da zabrana najdirektnije pokazuje koliko je visok stepen homofobije u Srbiji. I zaštitnik građana Saša Janković izrazio je žaljenje zbog odluke da se zabrani Parada ponosa jer se na taj način pokazuje da Srbija nije bezbedno mesto za one koji se po seksualnoj orijentaciji razlikuju od većine.
Nevena Petrušić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, ocenila je da zabrana najdirektnije pokazuje koliko je visok stepen homofobije u Srbiji. I zaštitnik građana Saša Janković izrazio je žaljenje zbog odluke da se zabrani Parada ponosa jer se na taj način pokazuje da Srbija nije bezbedno mesto za one koji se po seksualnoj orijentaciji razlikuju od većine.
Пријавите се на:
Постови (Atom)