среда, 31. август 2011.
"Zverka" u Beogradu!
mondo.rs, Foto: Mondo- Petar Stojanović - 31. 08. 2011.
Zvezda serije i filmova "Seks i grad" Kris Not, igraće jednu od uloga u seriji o nastanku serije "Titanik: Krv i čelik" koja se delom snima u Kragujevcu, Beogradu i Belfastu.
Popularni Mr Big je već stigao u srpsku prestonicu i na kratko prošetao Knez Mihailovom ulicom u pratnji ženske osobe.
Naravno, glumac Kris Nort nije prošao neopaženo, ni kod devojaka koje su gledale kultnu američku seriju, a prilikom biskog susreta imale su priliku da primete da farba kosu ne bi li sakrio da će u novembru proslaviti 57. rođendan.
Kristofer Dejvid Nort se uputio u jedan hotel u glavnoj beogradskoj ulici, a interesantno je da je tu jesenas odsela i Patriša Fild, kostimografkinja u "Seksu i gradu".
уторак, 30. август 2011.
недеља, 28. август 2011.
Vuk Drašković piše za Blic: „Crvene linije se zatežu oko grla Srbije“
Vuk Drašković | 28. 08. 2011. - 02:02h | Foto: B. Belić
BEOGRAD - Crvene linije kosovske državne politike zatežu se oko grla Srbije. Prva i temeljna „crvena linija” je „očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta“ Srbije na Kosovu.
Čuva se ono što se ima, a svi znamo da Srbija nema nikakvu, a kamoli suverenu, vlast nad „južnom pokrajinom“ i da na spoljnim kosovskim granicama sa Albanijom, Crnom Gorom i Makedonijom nema ni srpskih graničara ni carinika niti ikakvih simbola naše države. Svi vidimo da je car go, ali „crvena linija“ nalaže da čuvamo njegovo nepostojeće odelo i da se odreknemo EU, koje ima, bude li od nas zatraženo da se odreknemo kosovskog carevog odela, kojeg nema. Druga „crvena linija“ je plaćanje nepostojećeg suvereniteta nad „južnom pokrajinom“. Već 11 godina odbornici, predsednici i činovnici skoro svih kosovskih opština južno od Ibra, policijske stanice, matični uredi, opštinski katastri, fakulteti, muzeji, pozorišta... preseljeni su u Srbiju. Na zgradama u koje je to sve premešteno istaknute su table sa natpisima da tu rade i zarađuju „pokrajinske vlasti“ iz Peći, Prištine, Podujeva, Vučitrna, Velike Hoče...
Preseljeni su čak i rudnici. Svake godine plaćanje tog i takvog suvereniteta košta Srbiju po nekoliko stotina miliona evra. Košta nas i više jer južno od Ibra danas nema opštine sa srpskom većinom bez dve lokalne samouprave. Jedne izabrane na kosovskim i druge izabrane na izborima koje raspisuje Skupština Srbije.
Primera radi, nekadašnja opština Priština i blizu hiljadu zaposlenih u njoj prebačeni su u Gračanicu. I to sve plaća država Srbija, a plaćala je donedavno i spoljni dug Kosova, sa obrazloženjem da i dugovi „naše pokrajine“ moraju biti naši.
Treća „crvena linija“ nalaže da Srbija, ni po koju cenu, ne sme pristati da na carinskom pečatu Kosova piše da je to carinski pečat Kosova. Koji je učinak? Za Srbiju izgubljeno kosovsko tržište i godišnji gubitak od 400 miliona evra.
Prihvatamo carinu na Merdaru i Jarinju, ali ne prihvatamo da su to carinski prelazi između države Srbije i njenog suseda kome je ime Kosovo. Ono je za nas „naša južna pokrajina“. Samo to i ništa drugo. Otkuda, onda, granične i carinske rampe između Srbije i njene „južne pokrajine“? Zašto tih rampi nema između Srbije i Vojvodine, njene severne pokrajine? Nema odgovora na ova pitanja, a ne može ih ni biti sve dok smo taoci „crvenih linija“ očuvanja suvereniteta kojeg nema i dok se naš narod hrani „patriotizmom“ koji ne zna ono što zna i ne vidi ono što vidi.
Četvrta „crvena linija“ štiti suverenitet Srbije nad kosovskim katastarskim knjigama, peta nad rodnim listovima, šesta nad putnim ispravama. U svemu tome nema državnog suvereniteta. Suverenitet države je, isključivo, u njenoj vojnoj, policijskoj, zakonodavnoj i sudskoj vlasti i upravi nad određenom teritorijom.
U onome svemu čega Srbija nema na Kosovu posle izgubljenog rata sa NATO alijansom i što ona sada ne može povratiti ni ratom ni diplomatijom. „Crvene linije“ nacionalnog autizma poriču stvarnost, državi Srbiji donose jedino štetu i prete nam povratkom tragičnoj politici sukoba sa susedima i moćnim zemljama Evrope i sveta. Postoji li razumni put?
Postoji, i nazvaću ga putem „zelenih linija“ koje su borba za moguće i garantuju pobedu. Stotine i stotine miliona evra koje godišnje trošimo na odbranu „crvenih linija“ poraza preusmerimo Srbima i manastirima na Kosovu. U svim kosovskim opštinama sa srpskom većinom, od Štrpca do opština na severu, prema Ahtisarijevom planu koji je Priština prihvatila, lokalna vlast može biti samo srpska, policija srpska, prvostepeni sudovi srpski, a nesporna je i njihova ekonomska i kulturna povezanost sa Srbijom.
Uz samo malo diplomatskog napora od EU možemo dobiti tvrde garancije i statusne vezanosti svakog kosovskog Srbina za državu Srbiju, da budu njeni državljani i učestvuju i na izborima za Skupštinu i predsednika Srbije. Možemo da Srbima naselimo i oko 40 zaštićenih zona oko naših manastira i crkava, a srpski jezik i ćirilica ravnopravni su sa albanskim jezikom i pismom...
Zašto se krije sve ovo i mnogo toga još? Zato što smo zbog „crvenih linija“ odbacili „zelene linije“ Martija Ahtisarija na isti način na koji smo 1995, uoči „Oluje“, odbacili i plan „Z-4“ za Srbe u Hrvatskoj. Iz Brisela i Vašingtona stižu ponude da dobijemo i više od Ahtisarijevog plana. Da dobijemo punu zaštitu i vezanost za Srbiju onog što zovemo našim kosovskim Jerusalimom: srpskog naroda i njegovog religijskog i istorijskog nasleđa.
Sve što nam Evropa predlaže u našem je interesu, a Srbija odlučuje u korist svoje štete.
субота, 27. август 2011.
петак, 26. август 2011.
четвртак, 25. август 2011.
Iza kulisa razgovara Borisa Tadića i Angele Merkel
Situacija je loša, pred Srbijom su teške odluke
Ivana Mastilović Jasnić | 24. 08. 2011. - 00:02h | Foto: A. Isaković
Nemačka kancelarka Angela Merkel juče je predsedniku Srbije Borisu Tadiću iza zatvorenih vrata saopštila da očekuje da Srbija ne utiče na formiranje kosovskih institucija na severu Kosova, a njen oštar stav iznenadio je srpske vlasti.
Jasne poruke: Nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Srbije Boris Tadić
Merkelova i Tadić izneli su suprotne stavove o mogućem rešenju kosovskog pitanja, a kako “Blic” saznaje, Tadić je bio vrlo jasan da Srbija nikada neće priznati nezavisno Kosovo.
- Predsednik je vrlo jasno rekao da Srbija preko svojih “crvenih linija” nikada neće preći i da tu ne postoji nikakva dilema - kaže izvor “Blica” blizak Predsedništvu.
Naš dobro obavešteni izvor tvrdi da je razgovor bio neprijatan, mučan i da su posle onoga što je Merkelova poručila Tadiću pred Srbijom sada dani teških odluka i da je situacija prilično loša.
- Nikakvog govora o podeli Kosova ili specijalnim statusima za Sever nije bilo budući da je kancelarka insistirala na tome da je Kosovo država zaključno sa administrativnim prelazima ka centralnoj Srbiji i da Priština ima apsolutnu vlast na celoj teritoriji - kaže naš izvor.
On navodi i da je na ručku na Andrićevom vencu, posle svih sastanaka, kancelarka poručila da moraju da se traže kreativnija i inovativnija rešenja, što je shvaćeno kao poruka vlastima u Srbiji da nađu pravu formulaciju kako će, kada dođe vreme, nezavisnost predstaviti građanima.
Isti izvor, međutim, kaže da otvorenog ultimatuma Kosovo ili EU nije bilo.
I po izjavama koje su dvoje zvaničnika posle sastanka dali novinarima mogle su se uočiti velike razlike. Predsednik Srbije je istakao da je svestan da Srbija ne može postati članica EU sa nerešenim pitanjem Kosova i da nema iluziju da naša zemlja u EU može da unese konflikt.
I po izjavama koje su dvoje zvaničnika posle sastanka dali novinarima mogle su se uočiti velike razlike. Predsednik Srbije je istakao da je svestan da Srbija ne može postati članica EU sa nerešenim pitanjem Kosova i da nema iluziju da naša zemlja u EU može da unese konflikt.
- Mislim da je politika “EU ili Kosovo” pogrešna i ultimativna politika, nije u skladu sa evropskim vrednostima i treba je izbeći.
Treba naći elastično, kreativno rešenje u datim okolnostima, koje ne sprečava normalan život ljudi, ne ugrožava dignitet ni albanskog ni srpskog naroda, omogućava evropski put i ne proizvodi nove opasnosti za susedne zemlje - rekao je Tadić.
On je naglasio da od EU očekuje jasan stav upućen albanskom rukovodstvu u Prištini jer je neprihvatljivo da se onaj ko poseže za unilateralnim aktima nasilja nagrađuje novom realnošću na terenu.
Merkelova je istakla da se Nemačka protivi jednostranim potezima, da zvanični Berlin budućnost Srbije vidi u EU, ali i da očekuje napredak u dijalogu Beograda i Prištine.
- Nemačka je priznala Kosovo, Srbija nije, i to je situacija gde moramo uznapredovati. Sledeći koraci zato su obnavljanje dijaloga i postizanje rezultata kroz razgovore, omogućavanje rada Euleksu na terenu i ukidanje paralelnih institucija - istakla je Merkelova.
Kako piše AFP, nemačka kancelarka je praktično dostavila set uslova vezanih za Kosovo koje Srbija mora da ispuni ukoliko želi da ove godine dobije status kandidata.
Merkelova je podvukla četiri glavna uslova za Srbiju - neophodno je da se obnove pregovori i da se ostvare rezultati, da Euleksu omogući radi na celoj teritoriji Kosova, da ukine paralelne strukture i da ne stvara nove.
On, takođe, insistira da Srbija napusti administrativne strukture koje i dalje operišu na severu Kosova, kao što su pošte, škole i opštinske administracije.
Profesor političkih nauka Predrag Simić ocenio je da je posle posete nemačke kancelarke Angele Merkel jasno da će posledica odbijanja Ahtisarijevog plana za Kosovo biti blokada puta u EU.
- Beogradu će preostati da prihvati sprovođenje Ahtisarijevog plana, a ako ne prihvati, cena je blokada puta ka EU - rekao je Simić.
On objašnjava da je prihvatanje Ahtisarijevog plana najvažnija poruka nemačke kancelarke i da više nema dileme šta Beograd očekuje u nastavku procesa pridruživanja EU. Simić je podsetio da Ahtisarijev plan predviđa neku vrstu autonomije za sever Kosova.
- Određene veze između Srbije i severa Kosova, neke paralelne institucije će postojati. Postoje i u Ahtisarijevom planu i postojaće i dalje - rekao je Simić.
 Kolege: Angela Merkel i Mirko Cvetković Centralne teme razgovora Angele Merkel i premijera Srbije Mirka Cvetkovića bile su ekonomske. “Blic” saznaje da je na sastanku bilo vrlo operativno i da je nemačka kancelarka bila vrlo konkretna. Premijer Cvetković je upoznao nemačku kancelarku sa reformskim zakonima donetim u okviru procesa pridruživanja Srbije EU, makroekonomskom situacijom, kao i reformama koje je Vlada Srbije do sada sprovela u cilju poboljšanja investicionog ambijenta. "Nemačke kompanije već godinama uspešno posluju u Srbiji i one su najbolja preporuka budućim ulagačima", rekao je premijer. Merkelova je, kako je saopšteno iz Vlade Srbije, istakla da je upoznata sa pozitivnim iskustvima nemačkih investitora u Srbiji, i konstatovala da postoje veliki potencijali za dalji razvoj saradnje, pre svega u oblasti infrastrukture i energetike, posebno obnovljivih izvora energije. Kancelarka je dodala i da Srbija treba da posveti posebnu pažnju razvoju malih i srednjih preduzeća. Na sastanku je istaknuto da će Nemačka preko svoje Razvojne banke KFW nastaviti da pruža podršku projektu formiranja Razvojne banke Srbije. |
уторак, 23. август 2011.
En passant - Petar Popović, kolumna
Zastrašujuća lepota
Petar Popović | 23. 08. 2011.
Sve se više dobrovoljki baci u reku bez povratka ka neumerenom uvećanju sopstvene ženstvenosti. Tim fenomenom prošle su nedelje jedne novine zabavljale javnost serijom tekstova i fotografija pod naslovom „Zašto je srpska elita preterala sa silikonima?“. Ako je u opisu istinske elite da svojim autoritetom „otvara sporne i bolne teme u cilju opšteg interesa“, postavlja se pitanje kakva je to elita koja, u ovim vremenima, nema preča posla do da se neprestano bavi reciklažom svoga izgleda? Pouka: teško se podmlađuje, lako se podetinji!
U zemlji u kojoj se rekonstruiše sve od vlade do mleka, zašto se ne bi restaurirale i pripadnice stare i nove garde pevaljki, supruge sportista, biznismena i političara? Važno je da ima materijala, sredstava i hirurga. Pažnju izaziva nusproblem što sve, tako preparirane, neodoljivo liče jedna na drugu. Štampa to objašnjava poverenjem koje se ukazuje jednom istom restauratoru! Što me vraća na onu Kunderinu priču iz „Oproštajnog valcera“ o doktoru Skretu u banji za nerotkinje posle čijeg „specijalnog šprica“ sve pacijentkinje rađaju decu s markantnim nosom nalik donatorovom.
Znajući da su na Balkanu žene oduvek više ono što vidiš i pipneš nego ono što čuješ ili pročitaš, razumem oduševljenje s kojim su horde nežnijeg pola krenule pod nož, željne da, uprkos biologiji, budu lepše i seksepilne. Sređivanje sopstvene karoserije postalo je statusni simbol i poruka. Međutim, desilo se to
da je kod nekih „pripadnica elite“ želja za ličnim savršenstvom narasla do preterivanja i tako su bukvalno postale ovisne od majstora sa skalpelom, specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije, silikona i botoksa.
Kao i automobili pod pritiskom godina i kilometraže, tako i žene, ispale iz garantnog roka mladosti, dodatnim servisiranjima žude da abartuju preostale kapacitete. Ljubomorne na sopsvenu prošlost i tuđu sadašnjost, spremne su na sve načine da zaustavljaju tok prirode.
Estetski postmodernizam polako prerasta u teror predimenzioniranog. Danas se ugled „javne ličnosti“ bazira na publicitetu. Kao što predstavnici za štampu postoje da stvarnost udalje od istine, tako i izgled „elite“ mora da bude prilagođen nabudženoj stvarnosti, a ne realnosti vazduha koji zajednički dišemo. U tom svetlu se mogu razumeti potrebe i razlozi, ali nikako ne i odsustvo mere! Sve je potresnije na šta reciklirane žene liče. Zaboravlja se da plastika nije isto što i elastika. Pritom, pacijentinje koji liče na serijski, a ne na originalni produkt najveći su neuspeh te žudnje za atraktivnošću.
Postoji citat poznate francuske glumice Žane Moro, koja je na pitanje da li razmišlja o plastičnoj hirurgiji u 65. godini odgovorila: „Šta vam pada na pamet. Pa, ja ove bore gajim sve ovo vreme, a sada treba da ih uništim.“ Lično se sećam razgovora s kreatorom naše muzičke scene koji mi je u svojoj 40. kazao: „Jedva čekam starost. Svaku sam boru zaslužio i nijedne se ne stidim!“
Lepota je u duši, spolja je samo fasada. Ako je pedagogija stida bila moćan alat porobljavanja čoveka u prošlosti, onda je nedostatak stida trijumf opšte praznine našeg doba. Neodgovorna estetska hirurgija nudi premnogo neoborivih dokaza da je život stizanje raznim putevima do... ničega.
Na svet dolazimo nesavršeni i bez rezervnih delova. Kasnije nastupa sujeta u želji naknadnih isravljanja prirode. Žene znaju da svaki deo tela ima svoj ideal sreće. Sudeći po rezultatima istraživanja sajta za estetsku hirurgiju, sve je manje dama zainteresovanih za povećavanje grudi.
Nisam ovlašćen, ali mislim da muškarcima u Srbiji nikako ne odgovara otvaranje pitanja oko mode sužavanja vagine. Iz razumljivih (mitskih i patriotskih) razloga.
Kao i automobili pod pritiskom godina i kilometraže, tako i žene, ispale iz garantnog roka mladosti, dodatnim servisiranjima žude da abartuju preostale kapacitete. Ljubomorne na sopsvenu prošlost i tuđu sadašnjost, spremne su na sve načine da zaustavljaju tok prirode.
Estetski postmodernizam polako prerasta u teror predimenzioniranog. Danas se ugled „javne ličnosti“ bazira na publicitetu. Kao što predstavnici za štampu postoje da stvarnost udalje od istine, tako i izgled „elite“ mora da bude prilagođen nabudženoj stvarnosti, a ne realnosti vazduha koji zajednički dišemo. U tom svetlu se mogu razumeti potrebe i razlozi, ali nikako ne i odsustvo mere! Sve je potresnije na šta reciklirane žene liče. Zaboravlja se da plastika nije isto što i elastika. Pritom, pacijentinje koji liče na serijski, a ne na originalni produkt najveći su neuspeh te žudnje za atraktivnošću.
Postoji citat poznate francuske glumice Žane Moro, koja je na pitanje da li razmišlja o plastičnoj hirurgiji u 65. godini odgovorila: „Šta vam pada na pamet. Pa, ja ove bore gajim sve ovo vreme, a sada treba da ih uništim.“ Lično se sećam razgovora s kreatorom naše muzičke scene koji mi je u svojoj 40. kazao: „Jedva čekam starost. Svaku sam boru zaslužio i nijedne se ne stidim!“
Lepota je u duši, spolja je samo fasada. Ako je pedagogija stida bila moćan alat porobljavanja čoveka u prošlosti, onda je nedostatak stida trijumf opšte praznine našeg doba. Neodgovorna estetska hirurgija nudi premnogo neoborivih dokaza da je život stizanje raznim putevima do... ničega.
Na svet dolazimo nesavršeni i bez rezervnih delova. Kasnije nastupa sujeta u želji naknadnih isravljanja prirode. Žene znaju da svaki deo tela ima svoj ideal sreće. Sudeći po rezultatima istraživanja sajta za estetsku hirurgiju, sve je manje dama zainteresovanih za povećavanje grudi.
Nisam ovlašćen, ali mislim da muškarcima u Srbiji nikako ne odgovara otvaranje pitanja oko mode sužavanja vagine. Iz razumljivih (mitskih i patriotskih) razloga.
Vesna Pešić: SPC je retrogradna, treba da pojačamo ateizam u društvu
23. 08. 2011.
Nezavisna poslanica Vesna Pešić ocenila je danas da Srbija i dalje destabilizuje region, tako što održava stanje "razvaljene Bosne" i što pokušava da u Crnoj Gori održi nade da će se ona vratiti pod okrilje Srbije.
Pešićeva je u intervjuu za internet portal Autonomija izjavila da se ovakvo stanje najviše održava uz pomoć Srpske pravoslavne crkve, opozicije i direktnim pritiscima.
"Srbija u tome nema nikakav realan interes, jer njeni građani izumiru u bedi. Reč je o opsesiji teritorijama koja je užljebljena u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i zato su srpske nacionalističke ideje teško izlečiva bolest", rekla je Vesna Pešić.
Ona je kazala da pred izbore političare interesuju glasovi i zato im je važna i crkva, koja je u Srbiji glavna.
"U Srbiji dominira jedna veoma retrogradna crkva, kakva je Srpska pravoslavna crkva. Ona za 600 godina nije izgovorila nijednu novu reč. Moramo da pojačamo ateizam u društvu, baš zato što je dominantna crkva toliko konzervativna da nam ne da da dišemo", rekla je Pešićeva.
Ona je ocenila da na predstojećim izborima postoji šansa da Demokratska stranka uđe u koaliciju sa Srpskom naprednom strankom, ako budu veliki pritisci iz Evropske unije da se ubrzano reši problem Kosova.
"Ako bi Tadić bio prinuđen da se brže povlači sa Kosova, više bi mu odgovarao Nikolić, koji među biračima ima jak nacionalni imidž. Zajedno s njim lakše bi pregurao izbore nego sa izrazitim proevropejskim strankama, koje se smatraju nedovoljno patriotskim", kazala je Vesna Pešić.
Govoreći o poseti nemačke kancelarke Angele Merkel, ona je ocenila da postoji mogućnost da će Tadić izdejstvovati blaže povlačenje Srbije sa Kosova i manje napadno prihvatanje kosovske realnosti, ali da će nakon izbora pritisak Evrope po pitanju definitivnog rešavanja pitanja granica biti mnogo veći.
"Kada Srbija definitivno zatvori pitanje svojih granica, tek tada će ozbiljno biti spremna da udje u EU. Srpski nacionalizam mora do kraja da bude savladan da bi Srbija ušla u Evropu", istakla je Vesna Pešić.
понедељак, 22. август 2011.
Marko Vidojković: Treba da stvaramo još bolju zemlju
A. Nikolić | 21. 08. 2011. - 14:00h | Foto: D. Živančević
Hvaljeni i nagrađivani beogradski pisac Marko Vidojković piše novu knjigu, zapravo nastavak kultnog romana „Kandže“, koji mu je doneo respekt stručne javnosti i publike. Kako kaže, smestiće sudbine junaka „Kandži“ u 2011. godinu i pokušati da literarno oživi njihova razočaranja, sumnje, strahove, moralne jednačine, nade...
Marko Vidojković, pisac
- Pustiću mašti na volju, što predstavlja lični izazov koji treba obuzdati. Znam da čitaoci navijaju da izgubim kontrolu nad događajima u svojim knjigama, ali neka misaona putanja po kojoj će slediti priču mora da postoji - kaže za „Blic“ Marko Vidojković.
- Šta se nama dogodilo u međuvremenu, između dva dela „Kandži“?
Ma, dok završim knjigu, ko zna šta će nam se još dogoditi, ali upadljivo je da su se kod nas intelektualci, misleći ljudi uopšte, pokrili ušima i utišali jer nema više ideje oko koje bi se okupili. Intelektualci u Srbiji su se uvek delili u dve grupe. Jedni su namigivali nacionalizmu, a drugi želeli da žive kapitalizam. U oba koncepta su se debelo razočarali, a mnogo vremena su potrošili govoreći o tome. Život ih je pretekao i egzistencijalno survao njihovo promišljanje. U oba slučaja su poraženi. Teritorijalno i egzistencijalno. Zato sada ćute i gledaju kako da se snađu. Ideje i budućnost nacije ih ne interesuju jer ne vide napred. Život ih tera da najdalje misle do sutra. Kako će platiti račune, kredite, obezbediti zimnicu i poslati decu na letovanje. Zabluda više nema, samo borba za opstanak u agresivnom izdanju kapitalizma.
- Pa, kako da preživimo to novo zapečaćeno doba?
Svakome od nas treba da bude ideal da svoje okruženje napravi boljim od onog u Evropskoj uniji, pa da ta Evropska unija na nas gleda kao na nekoga ko je u najmanju ruku njoj ravnopravan. Mislim da ne stoji teza da mi ništa ne možemo dok nas neko ne „klepne po ušima“. Nas je celi svet stavio u geto; sada su nas izvukli iz geta i mislim da jednom normalnom narodu vrlo malo treba da shvati šta je dobar život. Od samog ulaska u EU i NATO mnogo je bolje stvoriti zemlju koja će se ponositi time šta može, ali i ne mora da im se pridruži. Treba na nekom mikroplanu da krenemo od sebe i ophođenja prema najbliskijima, da stvaramo zemlju koja može da bude još mnogo bolja. Taj ideal je neiscrpan, možda za našu generaciju nije ostvariv, ali ćemo se osećati dobro ako počnemo da radimo nešto dobro.
- Koliko su režirani, a koliko stvarni naizgled veliki poremećaji na svetskom nivou kao što su socijalne revolucije u Africi ili apsolutni kolaps berze?
lNa planeti ima sedam milijardi ljudi, ali i mnogo velikih bombi i granica. Socijalni protesti su neminovni, ali mnogo je vojske i sprovodioca interesa krupnog kapitala da bi se svet značajnije promenio. Postoji opcija da svetom zavladaju verski fanatici i ultradesničari, ali to nikako nije u interesu vlasnika krupnog kapitala koji im daju rezervni plan i za slučaj ekološke katastrofe. Dok neki meteor ne udari usred planete, teško da će neko promeniti socijalnu mapu sveta. Možda samo migracije stanovništva zbog gladi, ali samo do prve granice sa ozbiljnom vojskom, i tu je kraj. Priče o solidarnosti, slobodi i jednakosti su bajkoviti prividi i razbibriga salonskih intelektualaca.
- Zašto ovde ljudi pristaju na različite kamuflaže političkih elita oko Kosova, izgradnje puteva, bolje ekonomije, reforme pravosuđa?
Zato što su stariji zapamtili Jugoslaviju i sada tihuju i tuguju. Digli su ruke od pomisli da bi mogli da žive normalno jer nema ko ih nije razočarao. Zapravo, razočarali su sami sebe kada nisu uspeli da spreče gušenje u krvi zemlje u kojoj su živeli. Danas preživljavaju i nije im ni do čega. Ne mogu sebi da priznaju da je samoupravljanje bilo mnogo bolje od gazde koga baš zabole. Njihova deca ne znaju za bolje, pa im ništa i ne treba. Njima je stanje psihoze regularna sitacija. Već su ih svi ubedili da ih čeka pakao. Mi smo već u Evropskoj uniji, to je kapitalizam. Nije mi problem globalni sistem, ali ono gde padamo na testu jeste - ostatak života koji ti ostane mimo sistema. U ovom trenutku na planeti vlada haos. I mi, mali Srbi, ništa nismo gori u odnosu na ostatak sveta. Dosta sam putovao i shvatam da je naš narod dobar, istinski sam patriota, i verujem da Beograd može da postane sjajan i opušten grad, bez ikakvih tenzija. Možemo da napravimo mesto koje je nama potaman.
недеља, 21. август 2011.
субота, 20. август 2011.
Andželina Žoli doputovala na Brione da gleda "Kralja Lira"!
http://www.pulsonline.rs/puls-poznatih/3119/andzelina-zoli-doputovala-na-brione-da-gleda-kralja-lira
24sata.hr - 19. 08. 2011.
Anđa će večeras će na Brionima pogledati predstavu 'Kralj Lir' teatra Uliks, a o glumica je došla na poziv svog prijatelja Radeta Šerbedžije, a nakon predstave će dati izjavu za medije. Stigla je s dvoje dece, ali bez Breda Pita
S dvoje dece i dadiljom, ali bez Breda, privatnim je avionom sletela na aerodrom u Puli oko 16:30, a na pisti ju je dočekala delegacija teatra Uliks predvođena Lenkom Udovički.
Predstava, kojom je Šerbedžija pre jedanaest godina otvorio teatar Uliks na Brionima, je rasprodata. Glumicu će se moći da fotografišu, ali nije dozvoljeno da joj postavljaju pitanja.
Ranije popodne se susrela sa hrvatskim predsednikom Ivom Josipovićem.
Anđa je i prošle godine trebalo da dođe na Brione, no njen dolazak tada je otkazan jer je obezbeđenje procenilo da je nemoguće zaštiti njen mir i privatnost.
Šerbedžija u njenom rediteljskom prvencu 'U zemlji krvi i meda' glumi srpskog patriotu, oca glavnog junaka.
петак, 19. август 2011.
Severinin Milan, pravi ili lažni kralj?
globus.hr - 19. 08. 2011.
Novinari hrvatskog Globusa istražili kako se srpski „kralj bakra“ Milan Popović, momak iz Pančeva, vinuo među najbogatije u Evropi
Svi ga zovu „kralj bakra“, a niko ne zna šta i s kim radi Milan Popović, koji je u javnosti počeo da se pominje tek kad je počeo da se zabavlja s pevačicom Severinom Vučković. Da li je Milan pravi ili lažni kralj, istražili su novinari zagrebačkog nedeljnika Globus.
Na internet stranici Popovićeve firme „Amalko grup“ našli su tek oskudne podatke - da je specijalizovana za trgovinu roba između Rusije i ostatka sveta. Krenulo se redom: u posetu Milanovoj majci Radi, kod bivših komšija u Pančevu, na salaš koji je „kralj bakra“ kupio u Čeneju, raspitivalo se kod lokalnih naftaša...
Milanova majka Rada živi u kiparskom gradu Limasolu, u stanu u kom je, kako kaže, Milan započeo biznis.
- Tu nas je živelo sedmoro, svi smo radili za Milana. Brat (Slobodan) mu i danas vodi knjigovodstvo, i moj brat je radio za njega, a i ja primam platu - rekla je mama Rada, objašnjavajući da sada ne zna čime joj se sve sin bavi „jer bi joj trebalo jedan ceo dan da joj sve prepriča“.
Današnjeg „kralja bakra“ majka sredinom osamdesetih nije imala od čega da školuje. Zato je Milan nakon vojske 1986. godine otišao u posetu sada pokojnom ocu Aleksandru, u Švajcarsku, i sam se školovao radeći na prevozu ski-opreme. O počecima Milanovog biznisa njegova majka kaže:
- Prodavao je čak i prirodnu kozmetiku u Americi i Kanadi. Pokušavao je s tim i na Kipru, ali nije išlo.
U Srbiji Milan Popović je sarađivao sa biznismenom Zoranom Drakulićem, vodio se i kao suvlasnik livnice u Sevojnu, ali Drakulić je na poziv hrvatskog nedeljnika bio izričit: „Neću o njemu“.
Popovićeva majka tvrdi da se njen sin u tom poslu razočarao:
- Pošalje im novac za radnike, njih ne plate, a novac se potroši. Mislim da u Srbiji više ništa ne radi.
- Pošalje im novac za radnike, njih ne plate, a novac se potroši. Mislim da u Srbiji više ništa ne radi.
Ono o čemu majka nikako ne želi da priča, jesu sinovljeve egzibicije avionom.
- Tražio je još kao klinac da ga upišem u pilotsku školu - kaže Rada, dodajući da ona u taj avion nije sela. Boji se.
- Tražio je još kao klinac da ga upišem u pilotsku školu - kaže Rada, dodajući da ona u taj avion nije sela. Boji se.
четвртак, 18. август 2011.
уторак, 16. август 2011.
Elvis: 55 godina od prve ploče
Izvor: Tanjug
Hiljade obožavalaca Elvisa Prislija obeležiće 16. avgusta godišnjicu smrti popularnog pevača i 55 godina od objavljivanja njegova prva dva albuma.
Foto: Beta
Svake godine, veliki broj obožavalaca Elvisa Prislija okupi se 16. avgusta u Memfisu kako bi odali poštu ovom pevaču, koji je preminuo 1977. godine.
''Ovo je neverovatna godina za rok muziku'', rekao je muzički producent Ernest Džodžensen.
Kako bi obeležili godišnjicu smrti Elvisa Prislija, Džodžensen i njegov tim napravili su set od pet diskova pod nazivom ''Young Man with the Big Beat''.
Set neće uključivati samo pet diskova, već i knjigu od 80 stranica koja nudi uvid u hronologiju života Elvisa Prislija.
U knjizi će se naći Prislijeve fotografije, razglednice, pisma obožavatelja, naslovne stranice časopisa i ostale stvari koje podsećaju na njega.
''Ovo je neverovatna godina za rok muziku'', rekao je muzički producent Ernest Džodžensen.
Kako bi obeležili godišnjicu smrti Elvisa Prislija, Džodžensen i njegov tim napravili su set od pet diskova pod nazivom ''Young Man with the Big Beat''.
Set neće uključivati samo pet diskova, već i knjigu od 80 stranica koja nudi uvid u hronologiju života Elvisa Prislija.
U knjizi će se naći Prislijeve fotografije, razglednice, pisma obožavatelja, naslovne stranice časopisa i ostale stvari koje podsećaju na njega.
Foto: Beta
Na prva dva diska naći će se muzika sa debitantskog albuma Elvisa Prislija ''Elvis Prisli'' i narednog ''Elvis''. Na ova dva albuma koja su izašla 1956. godine nalaze se neke od njegovih najpoznatijih pesama, kao što su ''Heartbreak Hotel''', ''Blue Suede Shoes'', ''Don''t Be Cruel'', ''Hound Dog'', ''Love Me Tender'' i mnoge druge.
Ova dva albuma prodata su u 800.000 primeraka u godini kada su izašli.
Na trećem disku iz ovog seta biće stavljene retke pesme sa živih Prislijevih nastupa, dok će se na četvrtom disku naći pesme sa njegovih prvih snimanja u januaru i februaru 1956. godine, na kojima je Prisli uradio 12 pesama.
Peti i poslednji disk uključuje intervjue i dva segmenta Prislijevog retkog monologa "The Truth About Me''''.
Kolekcija od pet diskova pojaviće se u prodaji 27. septembra.
Ova dva albuma prodata su u 800.000 primeraka u godini kada su izašli.
Na trećem disku iz ovog seta biće stavljene retke pesme sa živih Prislijevih nastupa, dok će se na četvrtom disku naći pesme sa njegovih prvih snimanja u januaru i februaru 1956. godine, na kojima je Prisli uradio 12 pesama.
Peti i poslednji disk uključuje intervjue i dva segmenta Prislijevog retkog monologa "The Truth About Me''''.
Kolekcija od pet diskova pojaviće se u prodaji 27. septembra.
понедељак, 15. август 2011.
недеља, 14. август 2011.
петак, 12. август 2011.
среда, 10. август 2011.
Petar Popović, kolumna - Bajka izrasla iz istine
Petar Popović | 09. 08. 2011.
Biće valjda zbog starosti, sve češće odškrinem antikvarnicu duše. Tako otkrivam koliko logika, pravda i život ponekad umeju da se nađu u trokoraku. Sećanje me zato vraća u onu ”godinu raspleta” koja je, uprkos svemu, mogla da bude predivna za jednu simpatičnu, dečačku trapađozu iz komšiluka. Sa radošću se spremao za prvi osnovne. Baš u nevreme, već kako to ume, njegovog tatu napade zla bolest. Mrvila ga je brzinom svoje sebičnosti. Kad je iznemogao odnesen u bolnicu, dečko je prešao u našu kuću da se u društvu svojih vršnjaka malo izmakne od neizbežne loše vesti.
Pošto je sudbina došla po svoje, nevična i zgromljena situacijom, majka je sina pokušala da zamaje pričom kako je otac otputovao među zvezde i da će nas ubuduće pažljivo gledati odozgo. Onda se psiholog usprotivio: Pametan je to klinja, odvedite ga na tatin grob, kažite istinu i slobodno isplačite koliko god suza imate. Tako je i bilo.
Dok su druga deca prvi put kretala ka školi držeći oba roditelja za ruke, dečko tužnog pogleda čvrsto je stezao samo maminu šaku. Odličan učenik škole sa Topčiderskog brda kasnije se, daleko po Istoku, obrazovao na stranim jezicima. Ekspresno je završio fakultet i dobio niz primamljivih ponuda za posao. Godinama radi u uglednoj naftnoj kompaniji. Tek trideset, a već je finansijski direktor.
Na poslu se zagledao pa zaljubio u devojku neodoljivog osmeha. Posle nekoliko godina zabavljanja, odlučili da se venčaju. Po nepisanom pravilu ulice u kojoj se rodio, odrastao i živi, kuma je našao u svom komšiluku.
Starinski rituali okupili su nedavno svatove na glamuroznom vrhu zgrade u glavnoj ulici Zemuna. Svadba ko svadba, koktel običaja, pića i neizbežnog kiča. Venčanje na predivno uređenoj terasi okrenutoj ka velikoj vodi koja se valja još iz Nemačke. Uzbuđeni gosti ispred bine sa mladencima i kumovima čekaju zvanični čin dok se letnje nebo poput baksuza narogušilo i preti olujom. Matičarka svečanim glasom čita delove zakona o braku, a onda citira divne maksime starog čika Duška. Mladoženja vadi burmu i stavlja je na domali prst desne ruke svoje izabranice.
Tada, baš tada, stvarnost je pukla ispod površine slavlja. Tamo iza krovova, u jazu između Dunava i Banata, gde je razdaljina baš ništa, odjednom je, kao sve plemenito, izrasla ogromna usamljena duga i uporno stajala dok mlada nije uzvratila burmom svom ozakonjenom mužu. I prvi poljubac, kunem se ovim tekstom, desio se sa meteorološkom pojavom višebojnog luka u pozadini. Onda je poleteo bidermajer i sa sobom poneo naglo izbledele ostatke šarenih pruga sa uskovitlanog beskraja.
Dragi Bogo, kako je trošno sve ljudsko. Je li majka pre 24 godine pogrešila što je dečku rekla ono o tatinom odlasku na nebeski vidikovac? Nek oprosti psiholog, čvrsto verujem da je duga u sebi krila pogled dva ponosna pomalo zaboravljena oka. Ona su terala majku da se uspravi, baki dala snagu da uprkos godinama izdrži višečasovnu lumperajku, stricu pristiglom iz sveta kapacitet za još koju rakiju staru koliko i sinovac. Nas podsetila na istinu da deca izrasla u najgorim godinama jednog doba mogu, uprkos neprilikama, postati bolji ljudi od nas. Imam taj blesavi utisak da nam je čarobni spektar, pre nego nestade između gromova, anđela, oblaka i razuma šapatom citirao Pola Valerija: Ono što je očevidno, ne postoji!
Sreća je slepa, duga se ne može uhvatiti, pepeo izgoreti ni sećanje umreti, a život je, da se ne lažemo, kao i smrt - stvar mašte. Svaka porodica oduvek ima jednu dušu koja se u zgodnom trenutku prenese na novo koleno. U pristojnoj radosti mladoženje jedna intimna istorija, celo čovečanstvo i zrno životne pravde.
Za to vreme sumrak i muzika svečano su silazili u moj sluh.
Sumnjivo lice
Slučaj građanina Kuršumlije, koji se upregao da sam samcit očisti od smeća korito reke Toplice, veoma je poučan jer na tužan način govori i o našim naravima i o zemlji Srbiji.
Ne samo da čoveku koji ulaže sopstvena sredstva u radu za opšte dobro niko nije pomogao već se, naprotiv, mnogi trude da mu odmognu. Najpre inspekcija koja mu je naložila da obustavi radove na čišćenju rečnog korita jer ne poseduje projektnu dokumentaciju i dozvole za obavljanje pomenutog posla.
Kao da gradi Empajer Stejt Bilding, a ne čisti reku od smeća. Sugrađani i komšije, za čije dobro to čini, ne samo da mu se nisu pridružili već ga, naprotiv, svojski ometaju. Kako? Tako što ga potkazuju inspekciji. Koja, naravno, ne okleva da protiv tako nastrane osobe povede upravni postupak. Zašto? Pa, zato zaboga, što se ne samo bez naknade već i o svom trošku upustio u posao za koji su nadležne komunalne službe.
Imajući to u vidu ne preostaje nam drugo već da zaključimo da u Srbiji rad za opšte dobro pobuđuje ozbiljne sumnje. Ajde da čovek nešto radi za svoj račun, to se može razumeti. Shvatljivo je takođe da koristi položaj za ličnu korist. Ajd’ i da malo potkrada državu. I to je za ljude.
Ali da iznajmi bager, plati ga svojim novcem, zasuče rukave i grbači ceo dan da bi drugima bilo bolje, to je već „van pameti“. Takva „sumnjiva lica“ treba smesta prijaviti. Kako je počeo taj se neće zaustaviti na samo pet stotina metara korita. Očistiće korito Toplice od izvora do ušća.
To je već ne samo sumnjivo već i krajnje opasno, jer bi nekome moglo da padne na pamet da je za posao, koji on dobrovoljno i o svom trošku obavlja, neko već plaćen.
Jovan Ćirilov, kolumna - Bilo je bolje
Nema emisije na televiziji ili na radiju, nema okruglog stola ili tribine na kojoj, ako se povede razgovor o Titu i njegovom vremenu, neko ne izgovori rečenicu: „Ja sam u to vreme kritikovao Tita, a sada, ako malo bolje razmislim, moram da priznam da je tada bilo bolje.“ Samo su izrazi lica drugačiji.
Jedan se pri tom izvinjavajući smeši, drugi je grdno ozbiljan što je izgovorio to pokajničko priznanje, treći se trudi da bude što ležerniji i time valjda prihvatljiviji. Međutim, gotovo niko ne daje neko ozbiljnije obrazloženje svom „istorijskom“ priznanju.
Neki odgovori imaju karakter nostalgičnih sećanja na vreme mladosti. Puni su emocija. Živelo se veselo, išlo se na radne akcije, osećala se solidarnost, bilo je manje para, ali se preko sindikata išlo na more i u planine. A danas, kažu, letovanje je mislena imenica.
Neki osećaju, sa rukama u džepovima, puno poštovanja prema tom vremenu jednakosti. Nije bilo tajkuna. Svi smo, kažu, bili jednako siromašni. Istina, priznaju oni koji se sećaju i hoće da se sećaju, visoki političari su imali privilegije, diplomatske magazine, vile bivših kapitalista. Ali takvih je bilo malo. I nekako smo se navikli na njih. A i nisu se mnogo razmetali kao ovi novi bogataši. Knjige su bile jeftine, ulaznice za pozorišta, bioskope i stadione, takođe.
A nije vam smetalo što nije smelo da se zucne. Koliki su zaglavili u zatvoru čak i zbog nekog bezazlenijeg vica. A tek kako je prošao pesnik koji je stavio u pesmu druga Tita sa „nedopustivim“ metaforama.
Na to će oni koji tvrde da je bilo bolje završiti raspravu na razne načine. Cinici će reći, a šta su imali da se bune kad je bilo baš dobro. Oni pomirljiviji će reći da se to sa slobodama baš nije rimovalo, ali sve ostalo je bilo OK, zapravo nekako harašo.
Skeptik će uzvratiti da nije baš „bilo bolje“, već je reč o sindromu optimizma pamćenja.
Goran Milovanović, blog - Zeitgeist
Zeitgeist: duh vremena, duh određene generacije, epohe, civilizacije. Film “Zeitgeist” (2007) režirao je Piter Džozef i postigao planetaran uspeh, vodeći ka osnivanju društvenog pokreta koji je, po svemu sudeći, osuđen na kratkovečnost i propast sličnu šezdesetosmaškim pokretima XX veka. Naime, ako umesto realne društvene teorije kao podlogu društvenom pokretu postavite skup socijalnih fantazama (karakteristično za '68) ili teoriju zavere (karakteristično za Zeitgeist), kao posledicu dobijete neki vid socijalnog pozorišta; ne revoluciju, ne reformu, ne realnu promenu. Unosno osvajanje vlasti za par momaka i devojaka koji na vreme saberu dva i dva, da - predviđeno je. Nemojte propustiti dobre žurke (mene su uvek zanimale više od vlasti koja tek ponekad tu zna da se (s)nađe), a film pogledajte svakako – odličan je, za razliku od dva prilično dosadna nastavka (2008. i 2011). Žan Bodrijar, “Simbolička razmena i smrt”, davne 1976: još jedna revolucija u skladu sa pravilima sistema. Niste čitali? Oh...
Zeitgeist: cena krompira na beogradskim pijacama je izgleda udesetostručena u odnosu na prošlogodišnju sezonu; nemojte mi uzeti za zlo ako sam preterao, ne pratim baš revnosno zvanične statistike, nekako mi lakše ide ocena na osnovu sivih, suvih lica po gradskim trgovinama. Ugledam u lokalnoj prodavnici mlad krompir pre neki dan, cifra oko 200 dinara, donesem kući i hvalim se vidi kako je sladak a za Ok novac; neki dan posle vratim sa Kalinića lepu količinu rukole za mislim istih 200 din, vidi, rekoh, kako se isplati, a kasnije uz ručak slušam vesti tokom kojih govorimo mi, građani Srbije, na beogradskim pijacama; baka neka, u penziji, kaže: ne zna šta će.
Zeitgeist: sleteo Putin, ali se izgleda od celog događaja sugrađanima najviše dopalo to što je ovaj put nekako uspela organizacija saobraćaja po gradu pa niko nije trpeo baš teško što je neka velika faca odlučila da svrati. Kao klinci, na prvim godinama studija, čitali smo – kako se i valja – i Crnjanskog, među ostalima: “I svako smo veče govorili o Rusiji. Svi smo govorili mnogo. Sećam se jednog što je ćutao. Sećate li se dragi moj njegove senke nagnute nad mikroskop, na beloj zavesi pod tavanom, koju smo gledali dugo, zorom kad bi se vraćali kući?” Danas, samo fenomeni na krajnjoj, i sve više marginalizovanoj, desnici, sne sniju o Rusiji. Nama svejedno: bio Bajden - anarhisti palili američku zastavu, bila Hilari Klinton - slikala se moja drugarica s njom, došao Putin – nije bilo ništa. Što kaže jedan moj prijatelj: mala zemlja. Gasni sporazum, Kosovo, Libija, NATO, tržišna razmena, ovo i ono: ma, da gasovod Nabuko može da prođe kroz Srbiju, svejedno bismo mi potpisali i to. “Jesen, i život bez smisla”, pisao je Crnjanski; zeitgest: ravnodušnost, to najopasnije i najsubverzvnije od svih opasnih i subverzivnih stanja duha, danas preovlađuje: to pišem ja, danas, ovde.
Dokon mozak – đavolje igralište. Aristotel je još primetio da je za filozofiju neophodna dokolica, slobodno vreme, uz zadovoljene potrebe, vreme koje čovek može da posveti slobodnoj aktivnosti, refleksiji duha, traganju za dubljom istinom; upravo zato je privilegovani sveštenički sloj u drevnom Egiptu imao prilike da otkriva tajne geometrije. Marks je tome dodao prazan stomak kao dodatni motivator za jednu filozofiju prakse, sasvim drugačije prirode. A šta su maheri napravili posle od toga, u potezu 1917 – 1989?
Zeitgeist: levica i desnica u savremenoj političkoj misli nemaju više apsolutno nikakvog smisla; najmanje od 1968, a sasvim sigurno od pada Zida '89. Cut the deal.
* * *
Nikad neću zaboraviti, pre nekih deset godina, služio sam vojni rok, u džepu vojničkih pantalona, maskirnih, onom jednom od dva široka sa strane, koliko sam mogao da sačuvam od vlage i blata, džepno izdanje Artura Šopenhauera. Knjigu mi je poslao dragi prijatelj iz Beograda, da mi se nađe u tim beskrajnim satima dosade i besmisla. Jednom, komandir mog voda, nešto mlađi od mene, mislim tada poručnik u činu, lik sasvim na mestu, izvadi tu knjižicu iz mog džepa: “Milovanoviću... ponovo čitaš stvari koje nikakve veze sa obukom nemaju?”
A ja se mislim, ti znaš šta ima veze sa obukom.
Ranih devedesetih po beogradskim klubovima i kafanima (jeste, to je čuvena generacija koja se seća “...one Akademije”, da odmah nahranim sujetne) su se, kao i uvek po tzv. beogradskoj čaršiji, kretale veoma, veoma, veoma lepe devojke. Toliko lepe da neki među nama i dan danas - uključujući mene sasvim sigurno (i slobodno me sada optužite za nacionalizam) – tvrde da su Beograđanke by far najbolje ribe na planeti. Ali, još tih ranih devedesetih si u tzv. klupskoj aktivnosti u razgovoru morao da pokažeš makar minimalan nivo kompetentnosti da bi se sa tobom uopšte razgovaralo. Da čitaš nešto; ne mislim na novine; makar zanimljivije momente školske lektire (zamislite, mi smo to stvarno čitali), makar Kafkin “Proces”, makar “Stranca” (bar je kratko!), za ime božje - makar Hesea. Odmakle faze četovanja u klubovima nisu mogle da promaše ispipavanja po tim ipak elementarnim intelektualnim faktorima. Momci iz gimnazija su muvali klinke iz dizajnerske, vice versa. Znaš kako, nema duga lepa noga i čarapa sa šavom i uglancanom martinkom na kraju u rukama a da si ispao buzdovan ne znajući da El Greco ipak nije Španac...
A propos čitanja ozbiljnijih tekstova. Devedesetih, neki delovi nastave psihologije na Filozofskom fakultetu, u sred pobune protiv SPS-a, bili su toliko bespotrebni i dosadni da sam tokom njih uspeo da savladam čak i Brohovu “Vergilijevu smrt” (da ne pominjem Harmsa, Beketa i druge) a na kraju položim sa časnim devetkama. To je, možda, dobra slika idiotizma u kom smo odrastali. Kakvu su percepciju tek morale da imaju generacije koje su videle pravu SFRJ, mogu samo da mislim; mora da je bilo mnogo zabavno za one koji su znali kako da iskoriste vreme.
A ja se mislim, ti znaš šta ima veze sa obukom.
Ranih devedesetih po beogradskim klubovima i kafanima (jeste, to je čuvena generacija koja se seća “...one Akademije”, da odmah nahranim sujetne) su se, kao i uvek po tzv. beogradskoj čaršiji, kretale veoma, veoma, veoma lepe devojke. Toliko lepe da neki među nama i dan danas - uključujući mene sasvim sigurno (i slobodno me sada optužite za nacionalizam) – tvrde da su Beograđanke by far najbolje ribe na planeti. Ali, još tih ranih devedesetih si u tzv. klupskoj aktivnosti u razgovoru morao da pokažeš makar minimalan nivo kompetentnosti da bi se sa tobom uopšte razgovaralo. Da čitaš nešto; ne mislim na novine; makar zanimljivije momente školske lektire (zamislite, mi smo to stvarno čitali), makar Kafkin “Proces”, makar “Stranca” (bar je kratko!), za ime božje - makar Hesea. Odmakle faze četovanja u klubovima nisu mogle da promaše ispipavanja po tim ipak elementarnim intelektualnim faktorima. Momci iz gimnazija su muvali klinke iz dizajnerske, vice versa. Znaš kako, nema duga lepa noga i čarapa sa šavom i uglancanom martinkom na kraju u rukama a da si ispao buzdovan ne znajući da El Greco ipak nije Španac...
A propos čitanja ozbiljnijih tekstova. Devedesetih, neki delovi nastave psihologije na Filozofskom fakultetu, u sred pobune protiv SPS-a, bili su toliko bespotrebni i dosadni da sam tokom njih uspeo da savladam čak i Brohovu “Vergilijevu smrt” (da ne pominjem Harmsa, Beketa i druge) a na kraju položim sa časnim devetkama. To je, možda, dobra slika idiotizma u kom smo odrastali. Kakvu su percepciju tek morale da imaju generacije koje su videle pravu SFRJ, mogu samo da mislim; mora da je bilo mnogo zabavno za one koji su znali kako da iskoriste vreme.
Nekoliko meseci pre događaja sa Arturom Šopenhaurom, ispratim kuma u vojsku, i poklonim čoveku knjigu da ponese. Kurcio Malaparte, “Tehnika državnog udara”, svojevremeno (tridesetih godina XX veka, mislim) zabranjena u skoro dvadeset evropskih zemalja. To će im se dopasti sigurno, rekoh. Toliko sam kopija podelio da više nemam original; i meni je za kućnu biblioteku ostala samo fotokopija knjige.
Nekoliko godina posle, prethodeći mom dvogodišnjem boravku u USA, čovek mi pokloni “Leksikon Yu mitologije”, i izrazi želju da knjigu obavezno ponesem na put. Na stranu to što je jugoslovenska priča i danas i politički i kulturno passe koliko može da bude; čovek je i danas Jugosloven u srcu, a godinama simpatizer Vojislava Koštunice i DSS; ja sam liberal a ni za jotu ne odstupam od priče da je Jugoslavija bila najtragičniji i najgluplji politički projekat u koji je srpski narod ikad ušao. Kontradiktorno? Zeitgeist: levica i desnica u savremenoj političkoj misli nemaju više apsolutno nikakvog smisla; najmanje od 1968, a sasvim sigurno od pada Zida '89.
The moral of the story: čitajte više knjiga, nije naodmet.
* * *
Kažu, jedan od najbitnijih stavova “Traktata o semiotici” Umberta Eka je onaj, sa samog početka, koji tvrdi da svaki put kad postoji laž, postoji označavanje, i svaki put kada postoji označavanje, postoji mogućnost da je ono iskorišćeno u svrhu laži.
Koliko vidim danas, po tzv. beogradskoj čaršiji, ako ne podržavaš časnu borbu pukovnika Gadafija protiv sopstvenog naroda (saveznici su uleteli kasnije, da podsetim), uopšte nisi faca. Nisi nikakva “alternativa”; šta ćeš ti na žurci gde mi studentkinjama objasnimo da je svetska revolucija u stvari tek počela i posle dva džointa krenemo nasumično da ih muvamo u ime iste? Pa da. Mi još nismo savladali stepen preko toga da je biti pukim intelektualcem u stvari identično sa biti pukim levičarem, ma kakve okolnosti i principijelne pretpostavke rasprave bile. Delimično smo pročitali knjige i pokupili efetkne fraze; uopšte nismo shvatili, i u suštini, lepo nas je bolelo uvo, za to koliko je odluka da se bori za ljudsko dostojanstvo, u svojoj suštini, veoma složena. Ali koga briga: uz dva, tri piva u kafani, ako ne u prvoj, onda u drugoj, u trećoj, dokazaćemo mi sve; pa čak i to da smo mi u pravu. Davno su nam još, dok smo bili pioniri, objasnili da u suprotnom slede šamari. A mi nikad nismo imali “what it takes” - da se ne izrazim grublje – da pomislimo da može drugačije. A tek da se suprostavimo. Ali, realnost: vidiš, može drugačije. Ne veruješ? Pa pogledaj bolje: da vidiš da može.
9 tajni dizajnera za uređenje doma
Često nam se desi da nešto što vidimo u magazinima deluje kao delo genija dekoratera koji uz to ima i porpiličan budžet. Ali, to baš i nije tako. Naime, čak se i oni prilikom dekorisanja koriste nekim osnovnim pravilima čija realizacija ne zahteva mnogo novca. Otkrivamo tajne kako da koristite boje, kako da dodate malo luksuza u vaš dom.
ODREDITE TEMU
Najbolji način da osigurate dekorativnu celovitost je da utvrdite temu i da je se držite. Da li je u pitanju inspiracija sportom ili prefinjenim Parizom, fokusiranje na određenu temu prizemljuje dizajnerove kreativne opcije. Fokusiranje pomaže da prilikom kupovine proizvoda uvek krećete od jedne zadate premise i uklapate u celinu. To daje prednost da upoređujete i sagledate kontrast dekorativnih predmeta, tako da jedna tema ne kreira samo jedinstvene parametre u okviru kojih ćete raditi, nego pomaže "novajlijama" da bolje sagledaju stvari i definišu sopstveni imidž.
TESTIRAJTE IDEJE
Pre nego što napravite novu postavku slika, napravite papirne odsečke u veličini originalnih slika i okačite na mesta u stanu gde bi slika najbolje došle so izražaja. Na ovaj način možete unapred da vidite li će željene pozicije stvarno da "imaju smisla". Takođe, pre nego što presvučete stolicu nekom od željenih tkanina pričvrstite i menjajte uzorke tkanine na predmetu koji želite da tapacirate.
KORISTITE ONO ŠTO IMATE
Pre nego što krenete da rasipate novac i kupujte dekorativne predmeta pogledajte šta se nalazi u okolini! Začudićete se koliko stare stvari svojim renoviranjem mogu da dobiju novu dimenziju... ne obazirite se na boje, ogrebotine ili nefunkcionalne delove, fokusirajte se na oblik, strukturu predmeta i kako će sve to da se uklopi u prostor.
IZABERITE KOMBINACIJU BOJA
Dobra kombinacija boja se sastoji od uglavnom tri boje: bazne, koja je uglavnom neutralna i postavlja ton, kontrastne, koja je često tamnija i daje dubinu prostoru i "naglašavajuće" koja spaja sve zajedno i daje akcenat. Raspodela boja je okvirno 60 odsto za neutralnu, 30 odsto za kontrastnu i 10 odsto za akcentnu boje. Možete da koristite i već spremljene palete boja koje imaju unapred određenu kombinaciju boja za vaš enterijer.
SVETLA SA PODEŠAVANJEM JAČINE
Ukoliko ne koristite svetla čija je jačina promenljiva ograničavate potencijal prostora. Mislite o tome na sledeći način: Potencijometar na prekidaču ne dodaje prostoru lepotu koliko ga njegova "svetost", neonska svetlost ili klasična sijalica, oduzima. Neki dekorateri govore o sijalicama sa regulišućom jačinom kao "prekidaču raspoloženja". Možete da podignete nivo raspoloženja tako što ćete utihnuti i ravnomerno rasporediti svetlost.
ODREDITE TEMU
Najbolji način da osigurate dekorativnu celovitost je da utvrdite temu i da je se držite. Da li je u pitanju inspiracija sportom ili prefinjenim Parizom, fokusiranje na određenu temu prizemljuje dizajnerove kreativne opcije. Fokusiranje pomaže da prilikom kupovine proizvoda uvek krećete od jedne zadate premise i uklapate u celinu. To daje prednost da upoređujete i sagledate kontrast dekorativnih predmeta, tako da jedna tema ne kreira samo jedinstvene parametre u okviru kojih ćete raditi, nego pomaže "novajlijama" da bolje sagledaju stvari i definišu sopstveni imidž.
TESTIRAJTE IDEJE
Pre nego što napravite novu postavku slika, napravite papirne odsečke u veličini originalnih slika i okačite na mesta u stanu gde bi slika najbolje došle so izražaja. Na ovaj način možete unapred da vidite li će željene pozicije stvarno da "imaju smisla". Takođe, pre nego što presvučete stolicu nekom od željenih tkanina pričvrstite i menjajte uzorke tkanine na predmetu koji želite da tapacirate.
KORISTITE ONO ŠTO IMATE
Pre nego što krenete da rasipate novac i kupujte dekorativne predmeta pogledajte šta se nalazi u okolini! Začudićete se koliko stare stvari svojim renoviranjem mogu da dobiju novu dimenziju... ne obazirite se na boje, ogrebotine ili nefunkcionalne delove, fokusirajte se na oblik, strukturu predmeta i kako će sve to da se uklopi u prostor.
IZABERITE KOMBINACIJU BOJA
Dobra kombinacija boja se sastoji od uglavnom tri boje: bazne, koja je uglavnom neutralna i postavlja ton, kontrastne, koja je često tamnija i daje dubinu prostoru i "naglašavajuće" koja spaja sve zajedno i daje akcenat. Raspodela boja je okvirno 60 odsto za neutralnu, 30 odsto za kontrastnu i 10 odsto za akcentnu boje. Možete da koristite i već spremljene palete boja koje imaju unapred određenu kombinaciju boja za vaš enterijer.
SVETLA SA PODEŠAVANJEM JAČINE
Ukoliko ne koristite svetla čija je jačina promenljiva ograničavate potencijal prostora. Mislite o tome na sledeći način: Potencijometar na prekidaču ne dodaje prostoru lepotu koliko ga njegova "svetost", neonska svetlost ili klasična sijalica, oduzima. Neki dekorateri govore o sijalicama sa regulišućom jačinom kao "prekidaču raspoloženja". Možete da podignete nivo raspoloženja tako što ćete utihnuti i ravnomerno rasporediti svetlost.
PONAVLJAJTE PREDMETE KOJI DAJU AKCENAT
Prilikom dekorisanja, ponavljanje "govori glasno". Na primer, jednu lampu koristite kao detalj u prostoru koji daje akcenat, ali dve lampe predstavljaju fokusnu tačku u prostoru. Zavese? Višak tekstila odaje osećaj luksuznosti, tako da uvek koristite dva ili tri komada zavese.
OBOJENI DETALJI
Zidna dekoracija razbija monotoniju jednobojnog zida, ali to isto rade i naslikane šare, na primer pruge. Mnogi enterijeristi koriste obojene detalje da bi dodali novu dimenziju prostoru. Razmišljajte o tonovima boja. Što više tonova iz iste porodice boja to je jači umirujući efekat, dok boje sa povećanim kontrastom daju dramatičnost prostoru.
LUKSUZNI DETALJI NA NEOČEKIVANIM MESTIMA
Posebno za tematiku koja odiše duhom seoskog enterijera, dodavanje neočekivanih detalja može dati vašem prostoru umetnički doživljaj. Primera radi, mnogi dizajneri enterijera dodaju male i jeftine lustere u kupatilima, tako da izgleda šik, a svetlost je mnogo opuštenija od standardne kupatilske rasvete.
ZIDNE NALEPNICE
Nisu skupe, a dostupne su u mnogo boja i šara. Pri tom su i lake za ugradnju. Njihova glavna uloga je da popune i daju živost prostoru. Upotreba je vrlo raznovrsna. Jedan od primera je upotreba zidne nalepnice koja oslikava uzglavlje kreveta za krevete koji nemaju klasično uzglavlje.
Koji ste tip udavače?
Imate više od 30 godina i niste se udali? Voleli biste da se konačno skrasite pored svog gospodina Pravog. Američki porodični terapeuti utvrdili su da se sve neudate devojke mogu svrstati u pet grupa. Otkrijte kom tipu vi pripadate.
Problem žena 21. veka leži u tome što one veruju da u svetu postoji savršen muškarac koga će pronaći samo ako ga neprestano budu tražile. Nikada im ne pada na pamet da je onaj koga imaju kraj sebe najbolje što može da se nađe. Zato stalno proviruju iza ćoška, ubeđene da ih baš tamo čeka samo njihov gospodin Pravi. Da bi pomogli ženama da izbegnu ovaj scenario, američki porodični terapeuti su identifikovali pet novih tipova udavača 21. veka. To može da vam posluži kao putokaz kako da izvučete maksimalnu korist iz svog solo statusa.
PROFESIONALNA USAMLJENICA
PROFIL LIČNOSTI: Čim okončate jednu vezu, odmah počnete da se ponašate u stilu "sama sam i time se dičim". Stalno pričate o tome kako je život neudatih dama sjajan, dok su udate, kao po nekom nepisanom pravilu, večito nesrećne.
ČESTO KAŽETE: Više mi neće trebati ove tange, kupujem pamučne gaćice!
RETKO KAŽETE: Čestitajte mi, sama sam punih godinu dana!
ŠTA KAŽU PSIHOLOZI: Vi ste dovoljno pametni da shvatite da muškarci ne bi trebalo da budu vaš centar sveta, ali ipak želite da imate jednog kraj sebe. Volite da vas drugi vide kao nezavisnu ženu, ali netremice vrebate podobnog kandidata za svog "večnog partnera". Crpite samopoštovanje iz svake veze.
SAVET PLUS
Uložite što više truda i vremena u druge aspekte svog života. Ako pored sebe uvek imate muškarca, mnogo propuštate u istraživanju vlastite ličnosti. Pokušajte da ostvarite ležernu vezu umesto što se svim srcem i telom bacate u svaki ljubavni odnos. Kad počnete da se viđate s novim muškarcem, postavite sebi rok od četiri nedelje tokom koga će reč „stalna veza“ biti izbačena iz vašeg rečnika.
PROFIL LIČNOSTI: Čim okončate jednu vezu, odmah počnete da se ponašate u stilu "sama sam i time se dičim". Stalno pričate o tome kako je život neudatih dama sjajan, dok su udate, kao po nekom nepisanom pravilu, večito nesrećne.
ČESTO KAŽETE: Više mi neće trebati ove tange, kupujem pamučne gaćice!
RETKO KAŽETE: Čestitajte mi, sama sam punih godinu dana!
ŠTA KAŽU PSIHOLOZI: Vi ste dovoljno pametni da shvatite da muškarci ne bi trebalo da budu vaš centar sveta, ali ipak želite da imate jednog kraj sebe. Volite da vas drugi vide kao nezavisnu ženu, ali netremice vrebate podobnog kandidata za svog "večnog partnera". Crpite samopoštovanje iz svake veze.
SAVET PLUS
Uložite što više truda i vremena u druge aspekte svog života. Ako pored sebe uvek imate muškarca, mnogo propuštate u istraživanju vlastite ličnosti. Pokušajte da ostvarite ležernu vezu umesto što se svim srcem i telom bacate u svaki ljubavni odnos. Kad počnete da se viđate s novim muškarcem, postavite sebi rok od četiri nedelje tokom koga će reč „stalna veza“ biti izbačena iz vašeg rečnika.
NEPROBIRLJIVA OČAJNICA
PROFIL LIČNOSTI: Veče bez muškarca je za vas kao Nova godina bez jelke. Nikada ne napuštate noćni klub rano za slučaj da se "gospodin Pravi" ili makar "gospodin Potpuno Pogrešni" pojavi u poslednji čas.
ČESTO KAŽETE: Još samo pet minuta, mislim da sam ga upecala.
RETKO KAŽETE: Večeras je kod mene ženska žurka.
ŠTA KAŽU PSIHOLOZI: Imate manjak samopouzdanja. Ne osećate se dobro u vlastitom društvu zbog toga što ste stalno nesrećni i nezadovoljni sobom. Osećate se prazno i tražite muškarca da popuni tu emocionalnu prazninu. Ali, muškarci na kilometar umeju da nanjuše vaš očaj, pa vas iskorišćavaju i tako vas čine još ranjivijom.
SAVET PLUS
Prestanite da lovite muškarce tako što ćete se jednom nedeljno baviti nečim u čemu oni ne učestvuju. Napravite pakt s najboljom drugaricom, obavežite je da vas odvede sa žurke sat vremena pre kraja da ne biste ostali da skupljate „otpad“. Nikad ne prihvatajte vezu na prvom sastanku. Obratite pažnju na neprobirljive očajnice oko sebe da biste s distance videli koliko takvo ponašanje ne zaslužuje truda.
ČESTO KAŽETE: Još samo pet minuta, mislim da sam ga upecala.
RETKO KAŽETE: Večeras je kod mene ženska žurka.
ŠTA KAŽU PSIHOLOZI: Imate manjak samopouzdanja. Ne osećate se dobro u vlastitom društvu zbog toga što ste stalno nesrećni i nezadovoljni sobom. Osećate se prazno i tražite muškarca da popuni tu emocionalnu prazninu. Ali, muškarci na kilometar umeju da nanjuše vaš očaj, pa vas iskorišćavaju i tako vas čine još ranjivijom.
SAVET PLUS
Prestanite da lovite muškarce tako što ćete se jednom nedeljno baviti nečim u čemu oni ne učestvuju. Napravite pakt s najboljom drugaricom, obavežite je da vas odvede sa žurke sat vremena pre kraja da ne biste ostali da skupljate „otpad“. Nikad ne prihvatajte vezu na prvom sastanku. Obratite pažnju na neprobirljive očajnice oko sebe da biste s distance videli koliko takvo ponašanje ne zaslužuje truda.
VEČITO NEZADOVOLJNAPROFIL LIČNOSTI: Vi možda imate stalnog partnera, ali sve vreme motrite da li će da naiđe neka bolja prilika. Nikada niste zadovoljni onim što imate, i ne ustručavate se da tražite "hleba preko pogače".
ČESTO KAŽETE: Moj dečko me ne razume.
RETKO KAŽETE: Toliko sam srećna što sam s Perom, Mikom, Lazom…
ŠTA KAŽU PSIHOLOZI: Ne umete da uživate u trenutku, već neprestano maštate o svetlijoj budućnosti. Vaše nezadovoljstvo je uslovljeno niskim pragom tolerancije za svakodnevne, obične stvari u vezi. Obožavate romantiku, ali ne umete da raspirite strasti. Čim pronađete novog partnera, počećete da vrebate sledećeg.
SAVET PLUS
Napravite spisak svih pozitivnih aspekata vaše veze i zakačite ga na vidno mesto u stanu. Isprobajte novu seksi tehniku sa partnerom jednom-dvaput mesečno. Nagovestite mu da biste voleli malo romantike, a on će uvek biti voljan da vas sledi samo ako ga povedete. Kad počnete da sanjarite o drugom, idealnom muškarcu, setite se da ćete morati da perete i njegove prljave čarape.
UDATA SAMICA
PROFIL LIČNOSTI: I kada ste u srećnoj vezi, vi naprosto ignorišete tu činjenicu. Mada volite svog partnera, ponašate se kao slobodna devojka. Izlazite bez njega zanosno obučeni i flertuje s drugima.
ČESTO KAŽETE: Ne čekaj me.
RETKO KAŽETE: U subotu uveče? Neću moći, pošto je to naše intimno veče kod kuće.
ŠTA KAŽU PSIHOLOZI: Vi crpite samopoštovanje iz pažnje koju vam poklanjaju muškarci. Stalno su vam potrebni novi obožavaoci. Uzbuđuje vas i rizik, a to je opasna kombinacija pošto prenaglašeno flertovanje vodi u tuđi krevet. Hteli biste da imate sigurnost kod kuće, a uzbuđenje napolju. Tek kada izgubite muškarca, shvatate šta ste imali.
SAVET PLUS
Da li biste trpeli da se vaš partner tako ponaša? Pozovite ga da povremeno izađete na neko novo, uzbudljivo mesto. Igrajte različite uloge: neka se on pretvara da vas ne poznaje, a vi ga zavedite seksi flertovanjem. Dogovorite se da oboje flertujete s nepoznatim ljudima, to vam možda i pojača uzbuđenje.
PROFIL LIČNOSTI: I kada ste u srećnoj vezi, vi naprosto ignorišete tu činjenicu. Mada volite svog partnera, ponašate se kao slobodna devojka. Izlazite bez njega zanosno obučeni i flertuje s drugima.
ČESTO KAŽETE: Ne čekaj me.
RETKO KAŽETE: U subotu uveče? Neću moći, pošto je to naše intimno veče kod kuće.
ŠTA KAŽU PSIHOLOZI: Vi crpite samopoštovanje iz pažnje koju vam poklanjaju muškarci. Stalno su vam potrebni novi obožavaoci. Uzbuđuje vas i rizik, a to je opasna kombinacija pošto prenaglašeno flertovanje vodi u tuđi krevet. Hteli biste da imate sigurnost kod kuće, a uzbuđenje napolju. Tek kada izgubite muškarca, shvatate šta ste imali.
SAVET PLUS
Da li biste trpeli da se vaš partner tako ponaša? Pozovite ga da povremeno izađete na neko novo, uzbudljivo mesto. Igrajte različite uloge: neka se on pretvara da vas ne poznaje, a vi ga zavedite seksi flertovanjem. Dogovorite se da oboje flertujete s nepoznatim ljudima, to vam možda i pojača uzbuđenje.
PRAVA USEDELICA
PROFIL LIČNOSTI: Živite sa mačkama. Ubeđeni ste da muškarci samo donose nevolje. Vi mislite da ste sami sebi dovoljni. Ali tvrdite da vam takav život prija. Šta tu još ima da se doda?
ČESTO KAŽETE: Ne večeras. Moram da četkam moje mace dok gledam seriju.
RETKO KAŽETE: Dođi kod mene da vodimo ljubav.
ŠTA KAŽU PSIHOLOZI: Zaista uživate samo kada ste sami. Ukoliko vam se muškarac udvara, odmah pomislite "zašto da se gnjavim". Zaboravili ste kako se održava jedna veza i verovatno ste duboko potisnuli svoj libido i interesovanje za muškarce.
SAVET PLUS
Izađite iz svoje čaure i vežbajte flertovanje sa drugovima. Posmatrajte kako brbljivi ljudi razgovaraju da biste mogli da ih imitirate i tako povećate svoje samopouzdanje u društvu. Podsetite se svih prednosti veze, a ne samo nedostataka. Izađite u mešovitom društvu i povedite sa sobom prijateljicu da vam drži strah.
PROFIL LIČNOSTI: Živite sa mačkama. Ubeđeni ste da muškarci samo donose nevolje. Vi mislite da ste sami sebi dovoljni. Ali tvrdite da vam takav život prija. Šta tu još ima da se doda?
ČESTO KAŽETE: Ne večeras. Moram da četkam moje mace dok gledam seriju.
RETKO KAŽETE: Dođi kod mene da vodimo ljubav.
ŠTA KAŽU PSIHOLOZI: Zaista uživate samo kada ste sami. Ukoliko vam se muškarac udvara, odmah pomislite "zašto da se gnjavim". Zaboravili ste kako se održava jedna veza i verovatno ste duboko potisnuli svoj libido i interesovanje za muškarce.
SAVET PLUS
Izađite iz svoje čaure i vežbajte flertovanje sa drugovima. Posmatrajte kako brbljivi ljudi razgovaraju da biste mogli da ih imitirate i tako povećate svoje samopouzdanje u društvu. Podsetite se svih prednosti veze, a ne samo nedostataka. Izađite u mešovitom društvu i povedite sa sobom prijateljicu da vam drži strah.
Пријавите се на:
Постови (Atom)