Mudre misli

"Kad ti se prijatelj vine visoko ne prilazi mu dok te ne potraži." -
Mecler

OSKAR BENTON - Not The Same Dreams Anymore

OSCAR BENTON
"Not The Same Dreams Anymore"

Our honeymoon is over
And the best days of our love
Are dead and gone
Instead of growing closer
This time goes on and on
We're getting miles apart
Though you're beside me as before
And when we kiss goodnight I find...

...That since we're sharing the same bed
We're not sharing the same dreams
Anymore
That since we're sharing the same bed
We're not sharing the same dreams
Anymore

We're using the same bathroom
Where your personal things
Are lying close to mine
And I know that our clothes
Are drying on the same line
When friends come to call
They read our names on the door
If they could read our minds, they'd find...

...That since we're sharing the same bed
We're not sharing the same dreams
Anymore
That since we're sharing the same bed
We're not sharing the same dream(s)
Anymore

(We're) talking about problems
But we keep our feelings deep inside
We never say a tender word
We couldn't even if we tried
It's hard to realize you're the girl
I've been waiting for
'Cause when we kiss goodnight I find...

...That since we're sharing the same bed
We're not sharing the same dreams
Anymore
That since we're sharing the same bed
We're not sharing the same dreams
Anymore

Oo-woo-woo-wooi-woo...

 

 

 

 

Nebojša Višković blog - Kome još treba Tom Kruz...

http://blog.blic.rs/510/Kome-jos-treba-Tom-Kruz

Da postoji vremenska mašina, kao što tvrdi komšija Boki (ima sedam godina), voleo bih da malo putujem unazad, čisto da proverim istinitost nekih događaja. Recimo, da vidim taj meteor koji je kidisao na planetu, ali i da šmugnem odatle pre nego što potamani nesrećne T-rexe i ostatak ekipe. Da proverim tu čuvenu dremku Džesija Ovensa pre nego što se pred Hitlerovim očima naosvajao zlatnih medalja. I da vidim da li je zaista orkestar svirao dok je Titanik lagano dodirivao dno Atlantika. „Gospodo, bila je čast svirati sa Vama...“

Da se vratim u devedesete nemam neku želju. Ali ako bih baš morao, ne bih propustio da proverim neke sitnice. Recimo, da li je moja žena, tada tinejdžerka, zaista imala dark fazu (hihi..). I, normalno, to je već profi deformacija, podsetio bih se gde i kako se tada u Beogradu igrao tenis.

Postojala su tri kluba, a na jednom od njih sam radio kao trener, za mesečnu platu od tri dojč marke. Stajao sam na mreži, bacao lopte najmanjim klincima, početnicima, i postavljao sebi pitanje da li će ovde iko ikad postati pravi teniser. Bio sam ubeđen da neće. Kako? Od čega? Nisam mogao da zamislim da neki naš igrač uopšte kroči na ozbiljan svetski turnir, a kamoli nešto više...

I kako se to desilo i dalje nikome nije potpuno jasno, ali pojavili su se. I oni i one. Da im ne nabrajam imena, postaje patetično. Zna se ko su. Počeli su da igraju te turnire. Počeli su da osvajaju pehare. Došli su do finala Dejvis kupa. Ej!!! To je kao kad bi Kipar za 15-20 godina igrao finale SP u fudbalu. Ozbiljno. Svako ko je i sam preživljavao ove moje misli zna o čemu pričam. Ovo finale, to je ostvarenje nemoguće misije. I to bez pomoći Tome Kruza...

I pazi sad ovo: favoriti smo u finalu. Protiv zemlje koja je devet puta osvajala DC. I pustite sad sve priče o našem mentalitetu, ovakvi smo, onakvi smo, mi smo favoriti. Jer smo bolji. I ja, koji sam ’92. godine bio presrećan što se u Srbiji organizuje međunarodni turnir za decu do 12 godina (znači iz Srbije, Rumunije i Bugarske), sada neću drugo mesto. Hoću da budemo prvaci sveta. To će značiti da je vredelo...

Sastajaćemo se ovde 10-ak dana. Gospodo, biće čast ćaskati sa Vama...

Sjajni Federer savladao nemoćnog Nadala u finalu

http://sport.blic.rs/Tenis/188716/Sjajni-Federer-savladao-nemocnog-Nadala-u-finalu

D. M. | 28. 11. 2010. - 20:27h | Foto: AFP

Rodžer Federer je savladao Rafaela Nadala rezultatom 6:3, 3:6, 6:1 u finalu završnog turnira sezone u Londonu.

Švajcarac je blistao tokom celog turnira, a nastavio je da igra u fantastičnom ritmu i protiv svog najvećeg rivala. Fedeks je bez poraza u Londonu osvojio 66. titulu u karijeri, petu na Masters kupu i tako sprečio prvog tenisera planete da upotpuni svoju kolekciju jedinim od velikih trofeja koji mu nedostaje.

 

Federer i Nadal su žestoko započeli susret i uz pregršt fantastičnih poena su oduševljavali publiku u sedam gemova u kojima nije bilo brejka. Španac je tada za nijansu popustio i ostavio prostor Federeru za nešto više, a on, u svom stilu, to nije propustio. Završio je dve sjajne razmene i stigao do 5:3, posle čega je za samo 32 minuta igre poveo sa 1:0.

 

Nadal je uzvratio istom merom i agresivnim tenisom je stigao do brejka za 3:1, što mu je bilo dovoljno da osvoji drugi set.

 

Međutim, u trećem nije imao nikakve šanse. Federer mu je dozvolio da osvoji samo jedan, doduše fantastičan, prvi servis gem. Nakon toga, Švajcarac je dodao gas i na sjajan način stigao do novog trofeja - 6:1!

Zimonjić i Nestor osvojili London za kraj!

http://sport.blic.rs/Tenis/188707/Zimonjic-i-Nestor-osvojili-London-za-kraj

B. O. | 28. 11. 2010.

Nenad Zimonjić i Danijel Nestor su osvojili titulu u Londonu pobedom nad Mahešom Bupatijem i Maksom Mirnjim rezultatom 7:6 (6), 6:4 i tako na trijumfalan način završili zajedničku karijeru.

Jedan od najboljih dublova sveta je bio nekoliko puta na ivici u prvom setu, ali se do taj-brejka odbranio od dve brejk lopte, a zatim je napravio i veliki preokret u odlučujućem gemu.

 

Bupati i Mirnji su na Zimonjićevom servisu napravili mini-brejk i ubrzo stigli do dve prilike da završe set, ali im rezultat 6:4 nije bio dovoljan da se približe na korak od titule.

 

Zimonjić i Nestor su uzvratili serijom od četiri poena, uz sjajne servise i jedan odličan ritern Kanađanina - 8:6!

 

Zimonjić i Nestor su dodali gas u nastavku i konačno stigli i do prvih prilika za brejk. Za razliku od rivala, oni svoju šansu nisu propustili, posle čega su rutinski priveli meč kraju.

 

Poslednji servis gem fantastičnog dubla, koji je ovim susretom završio trogodišnju blistavu saradnju, odservirao je Nenad Zimonjić.

 

Zimonjić će u narednoj sezoni igrati sa Mikaelom Lodrom, dok će Nestor igrati u paru sa Mirnjim.

Joga lek za stres

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/220211/Joga-lek-za-stres

Slađana Vasić

Jedan od sigurnih načina da se oslobodite stresa, tenzije i negativnih misli a da ne uzimate sedative jeste indijska veština - joga. Pravilno disanje i određeni položaji čine da se oslobodite stresa i lakše nosite sa svakodnevnim obavezama. 

 

Polulotos položaj zadržava energiju u telu. Udah traje šest, a izdah 12 sekundi. Srce se kod izdaha opušta.

 

Ova veština postepeno menja nivo zdravlja i nivo energije ka boljem. Joga kombinuje sve aspekte ljudskog bića, ne samo fizički nego i emotivni i mentalni.

- Samo ako čovek posmatra sebe kako diše, automatski prebacuje pažnju sa problema na jednu vrlo jednostavnu aktivnost koja se dešava 24 sata dnevno. Prebacuje fokus na jednu stvar, a to je kao anestezija za um. I to utiče na njega tako što ga opušta i umiruje. To povećava svesnost i čovek bolje funkcioniše - kaže Vesko Minčić iz “Joga Srbije”.

Sporo i lagano disanje umiruje nervni sistem, daje mu signal da se opusti. Deluje i na telo tako što ga opušta, prestaje lučenje adrenalina, usporava krvotok i opušta srce. Osim na koncentraciju, vežbama u jogi utičemo na mišiće i zglobove tako što ih, kako objašnjava Minčić, naizmenično istežemo i jačamo, a to opet dovodi do njihovog optimalnog tonusa, zategnutosti kože, pravilne cirkulacije u telu i optimalnog zdravlja. Jogu mogu svi da vežbaju, ne postoje starosna ograničenja. 

Šavasana položaj opušta telo i um, idealan položaj za opuštanje, odmara kičmu i mišiće.

Joga je dobra i za glavobolje pošto su one često plod prevelike mentalne aktivnosti, stresa i napetosti. Pravilnim disanjem može da se taj višak energije raspodeli i da se izbaci. 

Nadi šodan položaj naizmenično disanje nozdrvama. Početnici treba prvo da urade pet udaha na levu nozdrvu, pa kroz desnu, pa kroz obe. Možete da ponovite pet rundi, pa postepeno povećate broj. Drugi stepen je udah kroz levu, izdah kroz desnu nozdrvu

 

- Dah je most između tela i uma, što znači da može da utiče i na jedno i na drugo. Stres utiče negativno na sve aspekte fizičkog tela, emocije, misli i mentalno stanje. Ako je čovek u strahu, fizički reaguje tako što se zatvara, grči i to stvara povišen tonus mišića i nervne čvorove. Dah postaje kratak, brz, luči se adrenalin. Um postaje fokusiran na odbranu, borbu, akciju i to je stanje konstantne napetosti koje ubrzava krvotok, disanje i loše utiče na srce i smanjuje životni vek - priča naš sagovornik.

- Učestalost vežbanja zavisi od toga koliko vremena, volje i discipline imate za vežbe. Jednom nedeljno je minimum da održite balans i ravnotežu. Dva puta nedeljno je optimum kada je napredak već primetan. Tri puta nedeljno je za one koji baš žele da rade na sebi. Što više i češće vežbate, to su jači efekti. Idealno bi bilo ko može da radi svaki dan bar po deset minuta - tvrdi Minčić. Najbolje je da vežbate ujutru na prazan stomak ili uveče laganije vežbe. Minimum mesec dana je potrebno da bi čovek osetio promene. Posle šest meseci već ima trajnih promena i promena na fizičkom telu, u načinu razmišljanja, funkcionisanja, imunitet jača... Nemojte da jedete najmanje dva do tri sata pre treninga jer će se hrana bućkati po stomaku i odvlačiće vam koncentraciju od vežbe.
 

Završio školu joge u Indiji Majka me je uvela u jogu kad sam imao 11 godina, ali aktivno treniram od 2005. godine posle studija u Biharskoj školi joge u Indiji. Od 2007. godine držim časove. Joga mi je promenila ceo život. Imao sam mnogo fizičkih, emotivnih i mentalnih problema koje sam rešio pomoću joge - kaže Vesko Minčić.

Više od 250.000 tajnih spisa

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/220318/Diplomatski-zemljotres-Vikiliks-objavio-poverljive-dokumente-Stejt-departmenta

Diplomatski zemljotres: Vikiliks objavio poverljive dokumente Stejt departmenta

Blic, Agencije | 28. 11. 2010. - 12:43h | Foto: AFP

VAŠINGTON - Vikiliks je objavio poverljive dokumente Stejt departmenta koji daju uvid u stavove američke diplomatije o stranim liderima i osetljive informacije o terorizmu i širenju nuklearnog oružja. U jednom od spisa se pominje i srpski ministar diplomatije Vuk Jeremić.

Džulijan Asanž, osnivač Vikiliksa

Britanski Gardijan je objavio da se u dokumentima nalaze navodi da je američkim zvaničnicima naređeno da špijuniraju vođe Ujedinjenih nacija i da se arapski lideri zalažu za vazdušni napad na Iran.
 

Saudijski kralj Abdulah tražio je od SAD da napadnu Iran da bi okončale nuklearne aktivnosti te zemlje, piše u jednom od dokumenata.
 
U jednom od poverljivih spisa se navodi i negativno mišljenje francuskog diplomate o Vuku Jeremiću, srpskom ministru diplomatije.
 

Delove dokumenata koje je sakupio Vikiliks su objavili na svojim sajtovima "Njujork tajms", britanski "Gardijan", nemački "Špigl", španski "El pais" i francuski "L' Mond".

Ovako su u tajnim spisima SAD opisani svetski državnici:

• ruski premijer Vladimir Putin - "alfa pas"
  
• avganistanski predsednik Hamid Karzai - "vođen paranojom"
  
• nemačka kancelarka Angela Merkel - "ne upušta se u rizik i nije kreativna"
• ruski predsednik Dmitri Medvedev - "izigrava Robina Betmenu Putinu"
  
• francuski predsednik Nikola Sarkozi - ima "autoritativni stil"
  
• italijanski premijer Silvio Berluskoni - "sujetan i neefikasan kao evropski lider" i "fizički i politički slab" političar predan "kasnim noćnim zabavama"
• predsednik Zimbabvea Robert Mugabe - "stari i ludi čovek"
  
• libijski lider Moamer Gadafi - "jednostavno čudan"
  
• izraelski premijer Benjamin Netanjahu - "elegantan i šarmantan čovek, koji nikada ne održi obećanja".

 

Sajt Vikiliks je večeras nedostupan, a ta organizacija je na svom nalogu na društvenoj mreži Tviter objavio da su njegove internet stranice onesposobljene.

Navedena je i paralela između Adolfa Hitlera i iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinedžada. 

 

Dokumenti se odnose uglavnom na poslednje tri godine i na komunikaciju

Vašingtona i velikim brojem ambasada i konzulata različitih zemlja sveta.

 

Takođe se navodi i mišljenje Vašingtona o mnogim osetljivim svetskim temama kao što su veliki pomak u odnosima Severne Koreje i Kine, problem nuklearnog naoružanja Pakistana i navodnim vezama između ruske vlade i organizovanog kriminala.

 

 

U dokumentima se vidi da su saudijski donatori i dalje glavni finansijeri militantnih grupa kao što je Al Kaida i da su operativci kineske vlade vodili organizovanu kampanju sabotaže kompjutera u SAD i njenim saveznicama, piše američki "Njujork tajms".

 

Osnivač sajta Vikiliks Džulijan Asanž rekao je ranije da ti tajni američki dokumenti, pokrivaju svako važno pitanje u svetu.

 

Asanž je rekao da će biti objavljeno više od 250 000 poruka i dokumenata iz američkih ambasada širom sveta i da su SAD za proteklih sedam dana učinile sve da ublaže posljedice objavljivanja.

"Materijal koji ćemo da objavimo pokriva u suštini svako važno pitanje u svakoj zemlji na svetu", rekao je Asanž novinarima u Jordanu, posredstvom video linka, odgovarajući na pitanje da li se novi dokumenti odnose na američke ratove u Iraku i Avganistanu.

 

On je na konferenciji istraživačkih novinara rekao da im se obraća putem video linka jer "Jordan nije najbolje mjesto ako vam je CIA za petama". Nije jasno odakle je osnivač Vikiliksa govorio.

 

"Tokom poslednjih mesec dana svu svoju energiju i aktivnosti uložio sam u predstojeće objavljivanje diplomatske istorije SAD", rekao je Asanž.  

 

Bela kuća osudila "Vikiliks" zbog objavljivanja dokumenata Bela kuća je osudila odluku vebsajta "VikiLiks" da objavi oko četvrt miliona poverljivih dokumenata koji se uglavnom odnose na diplomatsku prepisku Stejt departmenta sa američkim ambasadama i konzulatima. Portparol Bele kuće Robert Gibs je rekao da to objavljivanje ugrožava američke diplomate, obaveštajce i demokratske aktiviste koji traže američku pomoć.

Ana Ivanovic Quick-Fire Questions

Snimanje filma "Gavran"

http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/220315/Dzon-Kjuzak-stigao-u-Beograd

Džon Kjuzak stigao u Beograd

| 28. 11. 2010.

 

Poznati američki glumac Džon Kjuzak stigao je juče u poslepodnevnim satima u Beograd, gde će narednih dana snimati scene za film "Gavran" u kome će između ostalih igrati i Sergej Trufunović.

Prva fotografija sa snimanja filma "Gavran" sa Džonom Kjuzakom

 

- Pozdrav iz Srbije! - oglasio se Kjuzak sinoć na svom "tviter" profilu, te tako obznanio da je stigao u glavni grad Srbije, gde ga u narednim danima očekuje nastavk snimanja filma "gavran", nastalog na osnovu čuvene poeme Edgara Alana Poa.

Film „Gavran” režira Džejms Mektig, autor  filmova „Ninja Assasin” i „V for Vendetta”.

 

Priča će pratiti pet poslednjih dana života Edgara Alana Poa (Džon Kjuzak), kada serijski ubica otme njegovu verenicu (Alis Iv), pa pisac zajedno sa detektivom (Luk Evans) kreće u potragu.

 

Veći deo filma se snima u Srbiji, pa će biti interesantno videti i kako je u Beogradu dočarana atmosfera iz Baltimora 1849. godine.

 

 

Američki pisac i pesnik Edgar Alan Po bio je majstor horora i mračne atmosfere u svojim kratkim pričama i poemama.

 

Iako su poslednji dani piščevog života glavna tema ovog filma, veći deo priče je izmišljen budući da je i u stvarnosti Po skončao pod veoma čudnim okolnostima.

 

Naime, pisac je pronađen na ulici u Baltimoru u poslusvesnom stanju, nosio je tuđu odeću i jedina reč koju je buncao do zadnjeg časa bila je "Rejnolds".

 

Umro je nedugo potom u bolnici, ne uspevajući da otkrije šta mu se dogodilo.

Srpski predsednik završio posetu Zagrebu

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/219933/Poznati-na-svecanom-prijemu-kod-Tadica-i-Josipovica

Poznati na svečanom prijemu kod Tadića i Josipovića

Blic online | 26. 11. 2010. - 00:25h 11:39h | Foto: AFP

ZAGREB - U četvrtak uveče na kraju dvodnevne zvanične posete Borisa Tadića Zagrebu, predsednik Hrvatske Ivo Josipović je priredio svečani prijem kome su prisustvovale brojne ličnosti iz javnog života Srbije i Hrvatske.

Ivo Josipović i Boris Tadić

 

Na prijemu u Muzeju za umetnost i obrt okupili su se, među ostalima,  predstavnici političkog, privrednog, kulturnog i estradnog života dve zemlje, prenosi Beta.

Predsednik Srbije dočekan uz taktove nezaboravnog hita Frenka Sinatre "My Way". Zagrebački "Večernji list" piše u internet izdanju da je Tadić kasnio na ovo druženje u Muzeju umetnosti 45 minuta - pošto se zadržao u razgovoru sa premijerkom Jadrankom Kosor.
 

Kratko se obraćajući gostima, Josipović je rekao da su odnosi Hrvatske i Srbije sve bolji i da će biti još bolji kad se Hrvatska i Srbija pojave zajedno na trećim tržištima.

 

Tadić je rekao da je, razmišljajući o protekla dva dana, došao do definicije da tu nije bila reč o odnosu dve države i dva predsednika, već o odnosu dva društva - hrvatskog i srpskog.

 

- Ovo je nova stranica u odnosima i ako smo predsednik Josipović i ja tome doprineli, biću vrlo srećan. Ja moram uskoro otići, a vi ostanite i uživajte, jer pretpostavljam da vaša reč tulum to podrazumeva - rekao je Tadić i umešao se s Josipovićem među goste.

 

Predsednici su, u jednom trenutku, zapevali uz klapu hrvatske vojske "Sveti Juraj", navodi zagrebački list.

 

Svečanosti su prisutvovali i hrvatski političari među kojima Luka Bebić, predsednik Hrvatskog sabora i ministar spoljnih poslova Gordan Jandroković.

 

A među 300 zvanica iz Beograda i Zagreba bile su i hrvatske pevačke zvezde - Severina i Nina Badrić, Kemal Monteno, Damir Urban, Davor Gobac, zatim operske pevačice Sandra Bagarić i Martina ali i Boba Živojinović i Lepa Brena, Miki Manojlović, Sergej Trifunović, Blanka Vlašić...

Slike možete pogledati ovde.

INTERVJU: Dragoljub Đuričić, bubnjar

http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/219890/Ja-sam-decak--u-godinama

Ja sam dečak u godinama

Ana Kalaba | 26. 11. 2010. - 00:02h | Foto: D. Danilović

Koncertom „Balkanska lavina“, Dragoljub Đuričić će 29. decembra u Sava centru obeležiti 40 godina staža na sceni. U to su stali nastupi po najboljim svetskim klubovima sa sastavom Leb i sol, „marširanje“ sa mladim bubnjarima tokom građanskih demonstracija, saradnja sa gotovo svim relevantnim pop i rok imenima domaće scene, komponovanje za balet i pozorište... 

 

Popularni bubnjar najavljuje puno zanimljivih gostiju na koncertu

U razgovoru za „Blic“, čuveni bubnjar priseća se nekih bitnih momenata u karijeri, ali i daje nagoveštaj novih projekata.

Zašto ste koncert naslovili sa „Balkanska lavina“?
– Godinama unazad tražim ime koje bi obuhvatilo sve što ovaj mentalitet sa sobom nosi, i dobro i zlo, a mislim je to u nama upravo snažno kao lavina. Ovde se ni veselja ne mogu završiti dok nešto ne krene da sve upropasti. Samo je problem da krene, ali kad krene – ne zaustavlja se.

Kako će izgledati sam nastup?
– Neće to biti koncert koji ima obaveze prema hitovima, biće mnogo izvođača i nekih zanimljivih gostiju. Ovaj koncert dolazi posle svega što sam za 40 godina uradio i zbog toga imam obavezu da bude veliki koncert.

Kako se osećate sa 40 godina staža?
– Osećam se kao dečak u poodmaklim godinama. Nekako, kada se osvrnem, uopšte mi to ne izgleda dugo, ali kada pogledam s kime sam sve radio, e, tada je baš...

Utisak je da ste se malo povukli u poslednje vreme. Šta se dešavalo?
– U jednom trenutku sam mimo svoje volje baš bio u medijima dosta, kao da sam sve rupe krpio, ali sam onda odlučio da se sklonim, da me se bar rodbina uželi. A i već tri godine ne radim sa Čolićem, pa i to je jedan proces. Tamo sam bio iskren do kraja, pa se i ne može preko noći početi nešto novo, mora sve da odleži...

Imate li neke nove projekte?
– „Balkanska lavina“ je upravo najveći projekat u mom životu, jer od ovog koncerta treba da radim sasvim nešto drugo, nešto što bi trebalo da nastavi i kad ja stanem...

Sarađivali ste s mnogim poznatim muzičarima. Koga nikad ne biste odbili za saradnju?
– Vlatka Stefanovskog. S njim se uvek i bez reči dovoljno dobro razumem. Mislim da smo divni prijatelji, a i kada se sretnemo, uglavnom se pitamo za familije. A to je ono što je ostalo, toplo i iskreno...

Koliko se za vas kao bubnjara razlikuje rad u rok bendu u odnosu na saradnju sa Zdravkom Čolićem, na primer?
– Velika je to razlika. Rok je nešto posebno, čak je i poželjno da što više beži od estrade, jer je tada pravi i bolji. Pop muzika je obaveza prema hitu, svakoj reči, a i nekako nema tu snagu, iako je Čolić nešto posebno i niko ne može da da tačnu definiciju šta je to. Znam samo da je veliko.

Svojevremeno ste sa bubnjarima izlazili na demonstracije. Iz ove perspektive, da li biste se ponovo uključili u takvu akciju?
– Ma ja demonstriram svaki dan, to je u ljudskoj prirodi. Možda to ne bih organizovao ali... Pa, osnovna poruka roka je buntovnost.

Koliko je danas bitan takav angažman umetnika?
– Umetnik i nije umetnik ako nema sukob. Umetnik mora da opominje. Pa, dovoljno je da se stalno pitaš između duše i mozga, i to je već nešto.

Koji je vaš glavni savet za mlade bubnjare?
– Svirati, svirati i svirati.

 

Uspeh i kajanje Šta vam je najuzbudljivije iskustvo u dosadašnjoj karijeri? – Najviše me je uzbudilo to što sam svirao u najvećem klubu na svetu „Ronnie Scott’s“ u Londonu. To je možda najveći moj, naš uspeh – Leb i sol, 1993. godine. Postoji li nešto zbog čega se kajete? – Da, mislim da sam malo duže svirao s nekim ljudima nego što je to trebalo. Ponekad su te promene važne jer ponestane energija za jedno te isto, a ja sam nemiran.

Blic Strip Crta i piše Marko Somborac

R.I.P.

8 surovih istina o životu

http://www.b92.net/zivot/antitabu.php?yyyy=2010&mm=11&dd=09&nav_id=470901

Naravno da život ima svoje uspone i padove, ali način na koji se nosimo sa njima pravi razliku. Neke od ideja koje ćete pročitati su za vas možda stare i poznate, u tom slučaju, pokušajte da u njima pronađete novu suštinu, novu vezu kako biste izvukli maksimum.

Ako se sa nekim idejama apsolutno ne slažete, kažite to nekome, možda njemu pomognete.

1. Prijatelji dolaze i odlaze

U srednjoj školi maštamo kako ćemo do kraja života biti okruženi ljudima koje smo tada poznavali. Kada krenemo na fakultet, neke više nikada ne sretnemo. Kada promenite mesto boravka, promenite i ljude. U tome nema ništa loše, uvek imate vremena za neke nove. Postoje milioni ljudi koji bi baš za vas bili uvek tu i koji su vaši potencijalni najbolji prijatelji.

Kada ostavljate neke ljude iza sebe, imate priliku da uđete u sasvim novi svet sa sasvim dugačijim mogućnostima. Ako nemate mnogo prijatelja, verujte, u svetu ih je gomila koji čekaju samo na vas.

2. Nećete uvek dobiti ono što želite

Za rođendan poželite samo jednu stvar i ne dobijete je. Verujete da ako ste imali samo jednu želju, ko bi bio lud da se usudi da vam je ne ispuni? Na kraju štedite 10 meseci da biste sebi to kupili. To je život: ljudi kasne, ljudi vas razočaraju, ne postoji vaš broj haljine, nemate novca za premijeru...

Nemojte tražiti sreću u materijalnim zadovoljstvima i naučite da prihvatite kada nešto ne može biti vaše. Život je previše kratak da biste očajavali.

3. Mnogi ljudi će vas voleti, mnogi neće

Bilo da ste slavni, sveštenik ili običan dečko sa sela, neki će voleti i vas i ono što radite, ali mnogi baš neće. Kao i ljudi, mnogi su i razlozi – ljubomora, sličnosti, razlike ili jednostavno niste njihov tip.

Neće vas svi uvek „gotiviti“ i to je sasvim u redu. Ako žele da provode svoje vreme pričajući o vama to je samo njihov problem. Vi ste savršeni takvi kakvi jeste, vaša savršenost nekome bi bila mana, i obrnuto. Nije vam potrebno da vas neko voli da biste imali dovoljno samopouzdanja.

4. Niko ne može da promeni vaš život do vas samih

Baš bi bilo sjajno kada bi naši prijatelji činili samo divne stvari od kojih svi imamo koristi. Isto tako bi bilo sjajno da ne moramo da se penjemo na pozornicu već samo da pročitamo taj govor ili blog i postanemo savršeni govornik.

Pa, ljudi neće baš biti toliko darežljivi prema vama. Samo vi možete promeniti sebe i svoj svet.

Naučite da stojite na svojim nogama makar i ne mogli da dohvatie najvišu policu. Ljudi na koje se oslanjate neće biti tu zauvek, a ne želite, sigurno ne želite, da koristite druge kao merdevine.

5. Bićete i na dnu

Radićete mnoge poslove dok ne pronađete pravi, a za mnoge ćete isto to i misliti. Šta god radili, moraćete se nositi i sa velikim neuspesima.

Postoji izreka da samo oni koji spavaju ne greše.

Možete dosta naučiti od drugih, naravno, ali samo na svojim neuspesima i greškama ćete zaista nešto izvući kao korist. Prigrlite svoje greške i iskoristite ih na putu kao uspehu.

6. Dosta zavisi od okolnosti

Ponekad će krenuti kiša baš kada ste na putu na plažu. Neće stvari biti uvek onakve kakvim ih očekujete. Nemojte se nervirati zbog stvari na koje ne možete da utičete.

Naučite da živite sa onim što ne možete promeniti. Ne možete promeniti prošlost ali možete budućnost.

7. Možda ne postoji sutra

Pa, realno je. Može biti nesreća na ulici, srčani udar, ko zna šta sve. Čak i taj smak sveta je moguć. Iako bi većina živela 70 godina, to nije baš opcija za sve.

Jedan od narednih dana će biti poslednji. Iskoristite svaki dan. Postarajte se da ljudi znaju da vam je do njih stalo. Radite ono što volite i nećete promašiti svoj život, svoju jedinu priliku.

8. Neko će uvek imati veći kolač

Bilo da je to novac, prijatelji, partner ili bilo šta, uvek neko ima više. To što vi želite više govori o vama dosta. To što on ima više ne znači da je srećan.

Pogledajte biografiju neke poznate osobe i recite koliko je zaista srećna. Koliko uopšte zna šta je sreća. Njihova razonoda je trošenje novca a to nije sreća. Okrenite se onome što volite, a ne onome šta to što volite može da vam kupi.

ATP World Tour Finals (London, Great Britain)

History of the United States in two minutes

10 centuries in 5 minutes

Đorđe Balašević o koncertima u Hrvatskoj

http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/217844/Ja-sam-kao-mini--suknja-cesto-se-vracam-u--modu

Ja sam kao mini suknja, često se vraćam u modu

N. Džodan | 17. 11. 2010. - 00:02h | Foto: V. M.

Đorđe Balašević, popularni kantautor, napravio je pravu pometnju najavivši premijeru filma “Kao rani mraz” i koncerte u arenama u tri hrvatska grada. Ulaznice su prvo rasprodate u Osijeku i to za samo dva sata, u Zagrebu su nestale za jedan dan, a nakon toga su razgrabljene i za nastup u Splitu. U razgovoru za “Blic”, Đole kaže da je odavno prestao da se bavi ciframa, ne takmiči se ni sa kim iako je činjenica da neke od najvećih svetskih muzičkih zvezda nisu ovako munjevitom brzinom rasprodale iste koncertne prostore.

Đorđa Balaševića očekuju koncerti u Osijeku, Splitu, Zagrebu...

 

- Cifre su kategorija za početnike i egomanijake, bilo da se radi o broju ulaznica ili o minutima za koje su našle put do onih kojima su namenjene. Ta čudna strana reč “poverenje” kod nas se sve teže može prevesti, dobro to znam još iz vremena nikad neprežaljenih novogodišnjih koncerata u Beogradu. Ono što me čini ponosnim kao autora je to što ne davim po bilbordima, televiziji, novinama, nego pesme, knjige, a ovog puta i film obave sav marketing oko mojih nastupa, bilo to u “Madlenijanumu”, “Spaladijumu” ili na premijeri filma u Baču - kaže Đorđe Balašević.

On ističe da je za njega važno prepoznati pravi momenat za druženje sa publikom, a ne kalkulisati sa tim koliko će biti interesovanje u nekom gradu.

- Pomenuvši maločas početnike, pokušao sam da učtivo proturim da baš nisam od tih. Nisu ovo prvi moji koncerti za kojih karata nema nedeljama unapred, ali nikad sa sobom nisam vodio pun autobus likova koji će to slikati i u nastavcima pisati kako sam “glavni”. Dugo me nije bilo u nekim gradovima, upamtili su me po dobru, i eto ti ga. Ja sam ti kao mini suknja, svakih pet godina se vraćam u modu, štos je jedino u tome da taj trenutak prepoznaš. To se ponekad naziva mera, ali mislim da ima malo veze i sa vaspitanjem - objašnjava Đole. Iako i dalje postoji veliko interesovanje publike za projekcije filma i koncertima “Panonske mornarice”, za sada nema naznake da će biti dodatnih datuma u ovim gradovima.

- U ovom trenutku to je majka svih pitanja. Kalkulacije tipa “sad bi mogao da proda tri ‘Arene’”, ili “rasprodalo bi se za dva dana”, prepune su trgovačkih termina, bar za moj ukus. Ima, jednostavno, stvari kojima se ne trguje. Jedna od najotrcanijih rečenica u našem poslu je “zbog ogromnog interesovanja”. Hajde da na silu uglavimo još jedan, podelićemo pet-šest hiljada karata, pa ćemo usnimiti DVD sa tog koncerta, a onda i to valjati po kioscima. Ko bi odoleo? Imate pravo da tri puta pogađate - naglašava u svom stilu “panonski mornar”.

Poznato je da se njegovim koncertima osim publike raduju i tapkaroši, još iz perioda čuvenih novogodišnjih koncerata u “Sava centru”, jer se tu uvek nađe posla i za njih. Trenutno ruke trljaju preprodavci karata u Hrvatskoj.

- Žao mi je što će neki morati da ulaznicu nabave na taj način, ali da se ne foliramo, to je kompliment za svakog ko nešto organizuje. Ipak, mislim da su tapkaroši odavno gotovi. Pravi lopovi su odavno svojim “agencijama” i “produkcijama” uništili svaku romantiku. Ja tu nisam jako bitan, odličan sam gost, retko dolazim i kratko ostajem, zato mi se valjda svi i raduju? A tapkarošima je mesečno potreban bar jedan koncert za kartu više, ako samo od mene zavise, nema im spasa - zaključuje Đole od koga u narednom periodu i publika u drugim gradovima u regionu može očekivati slična iznenađenja.
 

Naredni nastupi
Osijek - ”Arena Gradski vrt”
27.11. projekcija filma “Kao rani mraz”
28.11. koncert Đorđe Balašević i “Panonska mornarica”
Zemun - pozorište “MadleniJanum”
29.11. koncert “Kalendar mog detinjstva”
Split - Arena “SpaladiJum”
10.12. koncert Đorđe Balašević i “Panonska mornarica”
11.12. premijera filma “Kao rani mraz”
Zagreb - “Arena”
18.12. koncert Đorđe Balašević i “Panonska mornarica”
19.12. premijera filma “Kao rani mraz”

Rudno bogatstvo naše zemlje još nije procenjeno

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/217882/Stranci-u-Srbiji-u--potrazi-za-litijumom-zlatom--i-srebrom

Stranci u Srbiji u potrazi za litijumom, zlatom i srebrom

V. Spasić | 17. 11. 2010. - 00:02h | Foto: K. Kamenov

Stranim kompanijama su od rudnog bogatstva Srbije najzanimljiviji zlato, bakar, olovo, cink, molibden i litijum. U Srbiji postoje i dva nalazišta uranijuma, osnovnog goriva za nuklearnu elektranu, ali eksploatacija nikada nije počela, delom i zbog uvođenja zabrane gradnje nuklearki u SFRJ krajem osamdesetih godina. Rezerve uranijuma su smeštene u okolini Aranđelovca i kod Kalne u istočnoj Srbiji. 

Srbija najbogatija ugljem i uljnim škriljcima

 

Sve to, uz ugalj i bakar, Srbiju čini srednje bogatom rudama u odnosu na države regiona i Evrope. Firme ne vole da kažu da traže zlato, ali obično na njega ciljaju kada spominju bakar. Tako je i otkrivanje novog minerala jadarita, po sastavu sličnog kriptonitu iz filma o Supermenu, stranoj firmi bilo važno pre svega zbog pratećeg litijuma koji se koristi za pravljenje baterija za električne i hibridne automobile.

Dve poslednje informacije o zlatu na Crnom vrhu i kod Medveđe treba, kažu stručnjaci, uzimati sa zadrškom. Do potvrđivanja rezervi u prvom slučaju proći će još najmanje dve godine, ovo su samo prolazni rezultati sa jedne bušotine koji se mogu, ali i ne moraju potvrditi kao tačni. Za veliki procenat zlata u rudniku Lece se znalo i ranije, ali je pitanje koliko ima tako bogate rude.

- Srbija ima najviše uglja, oko četiri milijarde tona, uljnih škriljaca iz kojih se može dobiti nafta oko dve milijarde tona i fosforita oko 100 miliona tona. Ni po jednoj rudi nismo ni među deset u Evropi i svetu. Treba reći da je ruda ekonomska kategorija, odnosno to je ono što se može eksploatisati uz ekonomsko opravdanje. Istina, Srbija ne zna da li su joj rude pravo bogatstvo jer ne postoji procena o tome, poslednja je urađena 1972. godine - kaže Dušan Podunavac, tehnički direktor Geološkog instituta Srbije.

Za uvećanje kliknite na sliku [+]

 

U međuvremenu u našoj zemlji se najviše iskopavao lignit, koji je najlošiji ugalj, zatim mrki i kameni ugalj, olovo, cink, bakar, zlato, srebro, bizmut, selen, ali i kamen, cementne sirovine, razne gline, mermer. Miroslav Ignjatović, savetnik u Udruženju za energetiku i energetsko rudarstvo, kaže da se dinar uložen u ovu granu najsporije vraća. To je i razlog što su domaći rudnici propadali, a novih nije bilo.

- Istraživanja metala su poslednjih nekoliko godina dobila na ceni, time se bavi više stranih kompanija. Na to je prilično uticalo poskupljenje ovih sirovina na berzama. Bakar je pre nekoliko godina bio samo 2.000 dolata po toni, a sada je sedam, osam hiljada. Situacija je lošija kod kamena, raznih glina, magnezita, zeolita, azbesta jer je potrebno dobiti proizvod što veće finalne obrade, a to traži veća ulaganja i ozbiljnije firme od ovih koje smo dobili u privatizaciji - objašnjava Ignjatović.

 

Tone zlata Bogićeviću
Istina je da rudnik Lece ima 160-200 grama zlata u toni olovnog koncentrata i da je to najviše u Srbiji, ali i u Evropi - kaže Filip Petrovski, direktor rudnika. Ova vest obradovala je i Miroslava Bogićevića, vlasnik „Farmakoma MB“, i još 13 rudnika u Srbiji i Makedoniji. U rudniku Lece ima rude za narednih desetak godina, nezahvalno je govoriti koliko će se zlata dobiti, ali reč je o tonama. “Veliki sadržaj sjajnog metala pronađen je u delu rudnika iz kojeg se već sada može vaditi ruda”, kaže Petrovski. Rudnik ima 260 radnika, a prosečna zarada je 400 evra.

Ispovest: Slavimir Stojanović

http://www.blic.rs/Intervju/217303/Slavimir-Stojanovic-Gladovao-sam-na--studijama-u-Svedskoj

Slavimir Stojanović: Gladovao sam na studijama u Švedskoj

Aleksandar Nikolić

Jugoslavija se u ratu raspadala a ja sam shvatio da nepotrebno gubim vreme i energiju na Beogradskom univerzitetu. Nismo imali kompjuter na Akademiji i onda sam u leto 1992.godine otišao kod ujaka u Švedsku.

Slavimir Stojanović je jedan od najboljih evropskih dizajnera

Poneo sam sa sobom neke dizajnerske radove i pokazao ih profesoru Hansu Kristijanu Eriksonu, koji je predavao u Školi za dizajn i primenjenu umetnost pri univerzitetu u Geteborgu. Rekao mi je: “Vi morate da budete moj student.” Niko nije bio srećniji od mene.Odmah su me primili na studije, ali je sreća kratko trajala jer su te godine uvedene sankcije našoj SRJ i nikako nisam mogao da produžim vizu radi studiranja u Švedskoj. Računao sam, ako ne mogu da mi produže, onda mogu da ostanem kod njih dok me ne uhvate, kaže u ispovesti za „Blic nedelje“ Slavimir Stojanović, jedna od vodećih dizajnera u Evropi.

Portreti

Osam meseci sam na crno išao na predavanja kod profesora Eriksona i izdržavao se crtajući karikature u šoping centru u Geteborgu. Obično bi dva Rusa sedela pored mene koji su u dva poteza olovkom prenosili karakter lica svoje mušterije na papir. Meni je trebalo pola sata. Bio sam žrtva sopstvene fiks ideje da moram da živim isključivo od svog talenta. Često se dešavalo da mi je jedna viršla sva hrana za ceo dan, pa sam kupovao džakove pirinča kako bih nekako preživeo. Ujak je imao svoju porodicu i nisam želeo da ga opterećujem duže od mesec dana, a stalo mi je da slušam predavanja na fakultetu. Video sam da neću dugo izdržati tako, pa sam uštedeo šest stotina dolara za iseljeničku vizu u Kanadu za mene i moju tadašnju devojku, ali naš konzul u Geteborgu nije želeo da nas venča. Rekao nam je: “Mladi talentovani ljudi su potrebni Srbiji. Idite u Beograd pa se tamo venčajte.” Nismo mogli u Kanadu, pa sam bio primoran da se vratim u Beograd. Srećom, Dragan Sakan me je zaposlio u svojoj marketinškoj agenciji i konačno sam dobio priliku da plasiram svoje ideje u dizajnu. Posle nekoliko meseci postao sam regionalni art direktor Sakanove mreže marketinških agencija. Uradio sam omote za albume Ramba Amadeusa, Plejboja, Aleksandre Kovač... i dobio 150 nagrada na svetskim takmičenjima. Prestižnu evropsku nagradu „Epica“ dobio sam za dizajn reklame „Sonijevog“ vokmena i posle toga radio sam dizajn za „Mercedes“, „Koka Kolu“, „Mišlen“... Posle bombardovanja Srbije, 1999. godine, posao me je odveo u Sloveniju, gde sam registrovao svoju firmu i živeo nekoliko godina.

Njujork

Njujork jeste svojevrsni epicentar planete. Bližila mi se četrdeseta godina života i želeo sam neko vreme da osetim adrenalin koji stvara borba za život u Njujorku. Tamo sam doživeo da vodeći svetski dizajneri u Umetničkom dizajnerskom klubu raspravljaju o mojim radovima i povremeno ih hvale. Klecala su mi kolena i bio sam mutav pred njima desetak sekundi.

U Njujorku sam se inače najluđe proveo na koncertu grupe „Massive Attack“, na koji me je povela prijateljica koja je studirala modni dizajn. Zajedno smo posle otišli na zabavu sa članovima benda u neki mali kafić u centru grada. Tamo su nam se priključili muzičari i pevačica benda „Theivery corporation“ i zabava je bila bolja nego na samom koncertu. Sa svetskim zvezdama sam se zafrkavao kao u nekom kafiću u Beogradu.

Deda boem

Moj deda Slavimir Stojanović, po kojem sam dobio ime, bio je činovnik u Kragujevcu i time prekinuo oficirski tradiciju u našoj familiji. Doselio se u Beograd posle Drugog svetskog rata i uglavnom uživao u boemskom štimungu u Skadarliji. Moj otac Momčilo imao je samo 14 godina kada je ostao bez svog oca Slavimira, što je najviše uticalo na njegovo rano vezivanje za moju majku Ljiljanu. Išli su u sedmi razred osnovne škole kada su počeli da se zabavljaju. Moja baba po majci Stana poreklom je sa Korduna, a deda Miloš iz Slavonije. Oboje su verovali u socijalnu jednakost i odmah po izbijanju Drugog svetskog rata priključili se partizanskim jedinicama kako bi se borili protiv nacista i kapitalizma. Iz rata su izašli kao pobednici, ali nikada se u našoj kući nije govorilo o građanskoj i partizanskoj Srbiji. Momčilo i Ljiljana su mene i mog tri godine mlađeg brata Nebojšu vaspitavali u duhu jugoslovenstva. I dan-danas instiktivno kada treba negde da se predstavim, kažem da sam Jugosloven. To je deo mog identiteta, koji nikad nisam želeo na silu da potisnem.

Sportista

Moja učiteljica Rosa Klikovac u osnovnoj školi na Karaburmi, u izrazito radničkom naselju, naučila me je urednosti i marljivosti. Umela je da motiviše zainteresovanu decu, pa sam vrlo brzo zavoleo da budem hvaljen pred celim odeljenjem. Ona mi je ugradila predan odnos prema obavezama. Bio sam vukovac sa svim peticama, ali i uzorni sportista u školi. Fudbal, rukomet, košarku, odbojku... igrao sam za školske timove na različitim takmičenjima, a ozbiljniji talenat sam pokazao jedino za atletiku. U omladinskom atletskom klubu na Karaburmi trenirao sam sprinterske discipline i postao juniorski prvak Beograda u trkama na sto i dve stotine metara.U to vreme sam imao dilemu da li ću postati novinar ili profesionalni sportista.

Prvi honorar za farmerke

Prvi konkurs na koji sam poslao svoj rad raspisala je Omladinska politička škola „Ivo Lola Ribar“. Između nekoliko stotina radova odabrali su moj u kojem izlaze šrafovi iz glave polaznika škole. Kazali su mi da je ideja rada bila precizna i da sam zbog toga pobedio. Dobio sam novčanu nagradu koja je bila taman dovoljna da sa Ljiljanom odem u Trst kako bih tamo kupio „501“ farmerke, „spitfajer“ jaknu i „starke“. Posle mature samouvereno sam se zaleteo da upišem dizajn na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Nisam hteo više da menjam životni pravac. Za upis na dizajn prijavilo se preko stotinu kandidata, ali primljeno je samo nas osmoro. U tom momentu ostvario sam životni san.

Rekord u kasarni

Nekoliko nedelja posle strašnog incidenta u kojem je Aziz Keljmendi pobio vojnike u kasarni u Paraćinu dobio sam poziv za odsluženje vojnog roka. Nikome u kući nije bilo svejedno zbog toga, ali su znali da nema šanse da foliram kako nisam sposoban za vojsku. Do tada sam navikao organizam na sportske napore i bilo mi je ispod časti da se pravim blesav. Našao sam se kao pravi gušter inženjerac u kasarni u Mostaru. Starešine su videle da ne bežim od obuke i da sam fizički spreman, pa su me u nekoliko atletskih disciplina spremali za svearmijsko takmičenje. Opšta euforija u kasarni je nastala kada sam srušio rekord u prelaženju prepreka star deset godina. Pre mene u kasarni u Mostaru najbrže je prešao preko prepreka neki stariji vodnik. Popravio sam njegov rezultat za četiri sekunde. Kasnije sam bio pobednik svearmijskog prvenstva SFRJ u trci na sto metara, iako je vreme merio štopericom lokalni zastavnik kojeg je bio glas da voli da popije neku čašicu vinjaka više. Posle toga, kao nagradu dobio sam kancelariju i obavezu da uređujem zidne novine u kasarni. Prvu izložbu radova otvorio sam upravo u kasarni u Mostaru. Na kraju su mi dodelili značku primerg vojnika zbog afirmacije vojničkog kolektiva.

Porodica

Posle povratka u Beograd sa nekog od uobičajnih jurcanja po svetu sreo sam svoju sadašnju suprugu, sa kojom sam se u kasnoj adolescenciji kratko zabavljao. Pitao sam je: “Nemaš valjda muža i troje dece?” Ona mi je rekla da nema i ja sam tada znao da ćemo probati da provedemo ostatak života zajedno. Ćerka Nađa, koja sada ima dve godine, učvrstila je tu našu želju. Nađa je toliko slatka da je jednim pogledom izborila zid za crtanje u svojoj sobi.

 

Lična karta
Slavimir Stojanović je rođen u Beogradu 7. januara 1969. godine. Završio je Akademiju primenjenih umetnosti u Beogradu, Školu za dizajn i primenjenu umetnost u Geteborgu i Likovnu akademiju u Ljubljani. Njegov najpoznatiji rad je logo za Radio-stanicu B92, ali radio je za „Mercedes“, „Koka Kolu“, „Soni“... Oženjen je i otac je ćerke Nađe.

Kako ćemo živeti naredne godine

http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/217328/Prezivljavanje-i-u-2011

Preživljavanje i u 2011.

Zoran Luković | 14. 11. 2010. - 00:02h | Foto: Dreamstime

Kome će dogodine biti teže, a kome možda lakše? Svima koji direktno i indirektno rade za državu i sada je bolje nego onima koji su u kompanijama gde je neizvesnost mnogo veća. Mali procenat tajkunskih kapitalista neće imati briga, ali je stanovništvo već iscrpljeno finansijski, veliki deo privrede je dugo nelikvidan i radi na minimumu, standard pada, a nezaposlenost raste. Malo kome može biti dobro.

Cena potrošačke korpe naredne godine sigurno će da raste

Neki ministri su svojevremeno govorili da će nas kriza mimoići, pa onda da smo ekonomski još malo pa “zdravi ko dren”, sve je zvučalo nekako optimistički ili demagoški, zavisi kako ko gleda na te izjave. A onda, hladan tuš predsednika Tadića koji prvo reče da iz krize nećemo pre 2013. a potom da će 2011. godina biti “vrlo teška i kompleksna”. Opet, stav je ekonomske struke, Srbija bi bila u krizi i bez svetske krize jer godinama sami sebe zaplićemo.

- Političari često izbegavaju da kažu istinu, a to što je rekao predsednik je istina i naša realnost, jer privreda za sada samo pokazuje prve jasne znake oporavka - ocenjuje profesor Dejan Erić, direktor Instituta ekonomskih nauka.

On primećuje i da je u ekonomiji poznato načelo “vremena zaostajanja”, a to je period koji mora da prođe dok se ne osete pozitivni efekti u realnoj privredi i kod stanovništva. Ipak, sva je prilika da nećemo brzo do zelene grane.

- Dva su razloga naših nevolja: spoljašnje (ne)prilike i ono što sami sebi radimo - konstatuje ekonomista Miroslav Prokopijević, tvrdeći da političari nisu pokazali spremnost za ozbiljnije reforme jer nije “skinuta država sa grbače firmi i stanovništva, javna potrošnja je ogromna, nije realizovana privatizacija javnih preduzeća, a sve to ima loše posledice“.

Početkom 2001. godine tadašnji premijer Zoran Đinđić s razlogom je tvrdio da je Srbiji neophodna stopa rasta od 13 odsto godišnje. Međutim, protekle decenije naš bruto društveni proizvod je ukupno porastao nešto više od tog procenta koji je označen i planiran kao godišnja stopa. Ekonomska struka se slaže da smo mi sada siromašno društvo sa skupom državom.

- Stvari su poremećene u privredi još 90-ih godina i posle toga ništa nije urađeno strateški i kako valja, osim sporadično. Privatizacija je promašena, uništili smo industriju, a to se od sada pa do janura 2012. godine ne može popraviti, stav je doktora Zorana Popova.

Ekonomisti potvrđuju izjavu predsednika Tadića jer prognoziraju da građane i privredu sledeće godine očekuje dalji pad dinara i plata, skakanje cena i možda, daleko bilo, dvocifrena inflacija. Računica govori da kada bi Srbija imala dva odsto godišnji rast BDP, to je predviđanje MMF za dogodine, trebalo bi nam, prema tvrdnji ekonomista, više od dve decenije da dosegnemo nivo iz 1989. godine.

- Proces oporavka industrijske proizvodnje je na dugom štapu a već trošimo kao država više nego što napravimo. Naša unutrašnja kriza, bez svetske, traje već dvadeset godina i ja takođe mislim da će naredna godina biti teža od ove koja prolazi - stav je Petrašina Jakovljevića, generalnog direktora fabrike “Metalac”. Na predviđanja o tome šta nas čeka, otrežnjujuće deluje činjenica koju navodi ekonomista Miodrag Zdravković da se “dug države dnevno uvećava za 204 miliona dinara i da trenutno država bankama duguje 165 milijardi dinara“. Biće dogodine i te kako povuci-potegni.
 

Kašnjenje plata 90 i duže dana zbog nelikvidnosti - 1.538 malih ili 14,46% od ukupnog broja malih preduzeća - 95 srednjih ili 13,31% od ukupnog broja srednjih preduzeća - 17 velikih ili 14,41% od ukupnog broja velikih preduzeća - 2012. preduzetnika ili 25,2% od ukupnog broja preduzetnika

 

Ko je i kada dostigao nivo BDP-a iz 1989. godine - Poljska 1995. - Slovenija 1998. - Mađarska 2000. - Slovačka, Rusija, Češka, Rumunija, Bugarska, Hrvatska, 2002-2008.

 

Ko ni 2010. nije dostigao nivo BDP-a iz 1989. godine
- Srbija
- Ukrajina
- Bosna i Hercegovina 

Evropska komisija procenila našu ekonomiju

http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/217327/Drzava-da-manje--trosi-ili-idemo-u-sunovrat

Država da manje troši ili idemo u sunovrat

Zoran Luković | 14. 11. 2010. - 00:02h | Foto: G. Srdanov - Beta

Evropska komisija nas je u svom izveštaju jasno upozorila na činjenicu da se dalje sprovođenje strukturnih reformi ne sme odlagati, da javna potrošnja treba da bude primerena mogućnostima, da je smanjenje minusa u državnoj kasi neminovno i da proces javnih nabavki više ne može ići po principu nabavke “kilo kruške, dva kila peteljke”, pa ko se okoristi.

Najveći makroekonomski rizik s kojim će se privreda suočiti biće naglo i značajno smanjenje priliva stranog kapitala i kriza platnog bilansa.

Pitanje javnih nabavki verovatno je ipak lakše rešivo, što potvrđuje i Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija.

- Jasno je da EK pozitivno ocenjuje formiranje nezavisnog tela, odnosno Komisije za zaštitu prava ponuđača uz istovremeno postavljanje javnog portal na sajtu Uprave za javne nabavke jer to doprinositi javnosti i manjim troškovima. Zakonska kontrola države kod trošenja i zaduživanja je pozitivno ocenjena, ali jeste iskazana bojazan kako ćemo to primenjivati.

Biće da političkom maniru prodaje iluzija i obećanja, umesto suočavanja sa realnom ekonomskom stvarnošću, ističe rok upotrebe.

- Političari su u obavezi da objasne težinu problema jer je ovo vreme poslednja prilika da se uozbiljimo i uđemo u radikalne reforme, zato što nije u redu da jedna generacija potroši budućnost naredne dve. Rezerve su u javnom sektoru i umesto političkih kadrova ubuduće kroz javni konkurs treba doći do najstručnijih ljudi koji će upravljati tim poslom. Izveštaj bi morao biti shvaćen kao podsticaj - stavovi su profesora Dragana Đuričina, predsednika Saveza ekonomista Srbije.

Evropska komisija ocenjuje da je priliv finansija i kapitala u našu zemlju skroman i navodi da je 2009. obim direktnih stranih investicija opao za četvrtinu u poređenju sa 2008, a da su za devet meseci ove godine direktne strane investicije i druga ulaganja dodatno smanjena. U ciframa, prema poslednjim podacima, to je nešto iznad 800 miliona evra.

Ćel-Morten Jonsen, predsednik Saveta stranih investitora, a to je asocijacija koju u Srbiji čini 120 kompanija sa više od 100.000 zaposlenih i četiri milijarde uloženih direktnih investicija, smatra da će “najveći makroekonomski rizik sa kojim će se srpska privreda suočiti biti naglo i značajno smanjenje priliva stranog kapitala i kriza platnog bilansa”.

Ekonomisti i privrednici znaju šta valja činiti, ali se plaše predizborne godine, kada po pravilu političari traže od države više novca za stranačko rejting trošenje.

- Nije primereno da imamo toliku javnu potrošnju prema onome što stvaramo, privreda je već veoma opterećena, nema jasnog i brzog oporavka i ja ne vidim koji će potez Vlade odmah doneti oporavak. Svako dalje prekomerno javno trošenje u bilo koje svrhe je dodatni problem - kaže Zoran Drakulić, vlasnik više firmi koje rade u Srbiji.

Da je već teško i uz sadašnji nivo raspodele budžetskog kolača, ne treba posebno dokazivati. Nedavni štrajk gradonačelnika i predsednika opština pokazao je koliko mnogo novca već nedostaje.

- Realno, ne znam šta može Vlada da smanji više nego što je smanjila kada je reč o opštinama. Stara Pazova je već zakinuta za skoro 200 miliona dinara - priča Goran Jović, predsednik istoimene opštine, uz stav da bi “izlaz mogao biti u kompletnoj racionalizaciji i smanjenju državne administracije”.

Još jedan detalj iz izveštaja privlači pažnju. Reč je o slabom rejtingu Srbije u “globalnoj konkurentnosti”, a iza ove formulacije kriju su nedoslednosti i trapavosti oko svojinskih prava, prevelike državne regulative, (ne)efikasnosti pravosudnog sistema u rešavanju sporova, antimonopolske politike, saradnje radnika i poslodavaca. Po svemu tome nas je i Svetski ekonomski forum svrstao na 96 mesto od ukupno 136 zemalja. Istina, uoči vikenda nas je Den i Bredstrit, svetski priznata agencija za rejting, zadržala u grupi zemalja sa umerenim rizikom poslovanja. Ipak, valja znati da je od početka krize dinar izgubio 40 odsto vrednosti, a samo u ovoj godini više od 11 procenata.

Evropska komisija će se u procesu našeg približavanja Uniji još više i detaljnije baviti nama. Valjda i zato predsednik Tadić, uz ocenu da je izveštaj u osnovi pozitivan po Srbiju, reče:

- EU predstavlja sažetak najboljih iskustava organizacije država. Standard ljudi u EU je viši zato što su oni efikasnije organizovali svoje države, bolje organizovali privredu, imaju bolju primenu zakona, viši nivo efikasnosti kažnjavanja, i zato i mi treba da idemo tim putem.

Kao u onom kultnom filmu, “šta reći”, osim “živi bili pa videli”.
 

Tehnološko stanje mašina i opreme u Srbiji
Privredna grana	Prosečna starost
Tekstilna industrija	35,17 godina
Mašinska industrija	34,67 godina
Farmaceutska industrija	21 godina
Prehrambena industrija	27,17 godina
Hemijska industrija	28,67 godina
Industrija građ. materijala	30,5 godina

 

 

Industrijska proizvodnja u Srbiji 1990. godine =100 %
1991	1992	1993	1994	1995	1996	1997	1998	1999	2000
82.0	65.6	41.3	42.2	43.8	46.0	50.6	52.7	39.0	43.3
2001	2002	2003	2004	2005	2006	2007	2008	2009
43.3	44.1	42.8	45.8	46.2	48.4	50.2	50.7	44.6

 

Dnevnik Jovane Brakočević: BRAVO DEVOJKE

http://www.odbojka24.rs/najnovije-vesti/dnevnik-jovane-brakocevic-bravo-devojke?sms_ss=facebook&at_xt=4cdd4f3b0fec2a2e%2C0

Sutra igramo protiv Italije. Borba od 5-8 mesta na SP. Nismo ostvarile očekivanja naroda, pardon većine - da se borimo za medalju. Nismo uspele da ispunimo sopstvene želje - polufinale i borba za medalju.

Nije lako odreći se svega. Uskratiti vreme porodici, prijateljima, mužu, dečku, osobi koju volite, žrtvovati sve da bi se to raspršilo u 3 seta ili samo 2h igre. Kako objasniti bratu, sestri da nemaš vremena da ih zagrliš, poljubiš, ispratiš bar malo u njihovim aktivnostima, ispričaš se sa njima, kako objasniti da je sport, odbojka prioritet?

Koliko je nama odbojka prioritet i koliko nam je čast da igramo za Srbiju ne govore rezultati, govore meseci i meseci i meseci koji se pretvore u godine bez odmora, mora, porodice, prijatelja... Zalaganje na terenu ne meri se osmesima, pobedama, porazima - meri se odricanjem. Svako svakog danas pokušava da "pročita", "provali" igru, spremi se na najbolji način, nadigra. Nekad smo to mi, nekad je neka druga selekcija pa nama sledi poraz. Niko ne voli da gubi, u profesionalnom sportu ne važi pravilo: "Važno je učestvovati."

Sport - zalaganje jednako odricanje! Koliko se ko odrekao i odriče se, toliko se zalaže za ovaj ili onaj sport ili za bilo šta u životu.

Pitala sam se, od kad je bilo jasno da ne možemo u polufinale, šta sam jos mogla da uradim? Da li sam negde pogrešila (odnosi se na sve devojke, ne samo na mene, sve ovako razmišljamo). Koliko sam samo puta trenirala sa bolovima? Nisam ni jedan trbušnjak zabušila... Šta sam jos mogla da uradim? Slobodne dane sam provodila u hotelskoj sobi i odmarala, a time sam samo svela na još veći minimum vreme za porodicu i prijatelje. Šta još? Šta još? NIŠTA!

Ima neko bolji. Dajemo sve od sebe sutra, pokidaćemo za to 5. mesto. Da li je loše biti medju 8 najboljih ekipa na svetu? Mislim da nije, ZNAM da nije!

BRAVO devojke za TRUD, ZALAGANJE, POSVEĆENOST, ODRICANJE!

BRAVO buduće majke, supruge što ste jedan deo vašeg životnog veka posvetile Srbiji!

BRAVO SVIM ŽENAMA SPORTISTIMA!

BRAVO!

Detalji iz života holivudske dive

http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/216996/Andzelina-Moj-sin-kuva-bolje-od-mene

Andželina: Moj sin kuva bolje od mene

M.Mijatović | 12. 11. 2010. - 09:37h | Foto: Beta/AP,

Zbog konstantne medijske eksponiranosti čini se da čitav svet zna sve detalje iz života holivudske glumice Andželine Žoli. Međutim, u intervjuu za decembarsko izdanje magazina “Vogue” Andželina otkriva zanimljive detalje iz njenog porodičnog života, uključujući i to da je njen šestogodišnji sin Paks bolji kuvar od nje.

Andželina sa decom u Veneciji

 

Zanosna glumica, koja trenutno u Budimpešti snima poslednje kadrove svog rediteljskog prvenca “bezimena ljubavna priča” istakla je u razgovoru za “Vogue” da je jedina stvar koja je razlikuje od prosečne majke i domaćice njen status posznate ličnosti i ništa više.

 

Andželina je ekipu “Vogue” ugostila u svom domu, gde su se na licu mesta uverili kakva atmosfera vlada u mnogobrojnom domaćinstvu Žoli-Pit.

 

Glumica je istakla da ponekad oseća kako je njen najstariji usvojeni sin Medoks na neki način njoj pomogao da odraste, te da često ume da je pohvali kada nešto dobro uradi, naročito je ohrabrujući dok ujutru sprema doručak.

 

Mama šestoro dece ispričala je za i neobičnu anegdotu kada je njena biološka kćerka Šajlo nedavno u dvorištu pronašla mrtvu pticu koju je želela da zadrži kao kućnog ljubimca.

- Možeš da je zadržiš samo ako je preparirana - reagovala je Andželina, te poverila čitaocima da ona i Bred Pit imaju iste dileme kao i svi ostali roditelji na svetu, ali da svoju decu vrednuju iznad svega.

 

 

Govoreći sa puno nežnosti o ljubavi koju i dalje oseća prema Bredu, Andželina je otkrila da je on “užasno zgodan i vrlo seksi”, ali da ga najviše voli u trenucima kada ga vidi okruženog sa njihovo šestoro dece.

 

Holivudski par Džoli-Pit ima i buldoga po imenu Žak, a dadilje sa Paksom koji je usvojen iz Vijetnama pričaju njegovom maternjem jeziku, te na kambodžanskom sa Medoksom koji je rođen u Kambodži.

 

Cela porodica trenutno boravi u Budimpešti, gde su iznajmili luksuznu vilu sa velikm dvorištem, gde se deca igraju, a Medoks i Paks su čak razvukli i šatore, a Šajlo i zahara su usvojile još jednog malog psa.

 

Uprkos velikom broju posla koji ona i Bred Pit imaju, filmove snimaju na smenu, kako bi uvek bar jedno od njih dvoje bilo kod kuće sa decom.

 

Iako je u Holivudu najvažnije imati dobrog publicistu, Andželina nema čak ni svog agenta, ali joj to ne smeta da uspešno sklapa nove poslove.

 

Tako je u svom novom filmu o zabranjenoj ljubavi Srbina i muslimanke tokom rata u Bosni, ona i autor scenaria, i rediteljka, ali i producent, ali kada se vrati kući ima samo jednu ulogu - da bude mama. 

Rivalstvo sa Dženifer

 

Poznato je da još uvek postoji rivalstvo između bivše supruge Breda Pita, Dženifer Aniston i njegove sadašnje ljubavi Andželine Žoli, a ove dve lepotice sada odmeravaju snage i u takmičenju za “People’s Choice Award”, nagrade koje dodeljuje magazin “People”. Naime, obe glumice nominovane su u kategorji za omiljenu filmsku glumicu, a ime pobednice biće poznato 5. januara na gala dodeli nagrada.