среда, 30. новембар 2011.
уторак, 29. новембар 2011.
понедељак, 28. новембар 2011.
недеља, 27. новембар 2011.
субота, 26. новембар 2011.
петак, 25. новембар 2011.
EKSKLUZIVNO: Džoni Štulić o životu u Holandiji
http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/291692/Gadi-mi-se-sta-sve-pisu-o-meni
On takođe kaže da ne planira da putuje nikud dalje od okruga njegovog gradića i da mu takav život potpuno odgovara.
- Ja sam dobro, za novine često kažem da ne radim ništa. Upućen sam u sve što se piše u medijima i moram da kažem da mi se sve te stvari gade. Zato i kažem da ne radim ništa, jer nemam neku priču za takve medije. Ono što zaista radim mukotrpno i predano mislim da medije kao priča ne zanima. Godinama sam posvećen prevođenju najvažnijih knjiga svetske baštine. Najveći deo toga objavljen je i publika moje prevode može da čita. Međutim, ima puno toga da se popravi. Nisam stavljao znake interpunkcije u mnogim prevodima i prepevima, pa sada to ponovo radim. Prevodim i Plutarha, čije sam neke radove bio izostavio. To mi oduzme gotovo čitav dan, a potom spavam. Nemam vremena da putujem, čak ni da idem u obližnje veće gradove. Živim sa knjigama koje neprekidno čitam i prevodim - rekao nam je Džoni na početku razgovora.
Ono od čega je odustao, bar za sada, jeste komponovanje, koje je iza njega još od kada je završio rad sa grupom “Azra”.
- Ja sam zaista uvek bio vredan. Volim neprekidno da radim i da stvaram. Kao što sam nekada puno radio muziku, tako danas puno prevodim i pišem. Ranije sam imao na stotine skica za pesme pre nego što sam započeo rad sa “Azrom”. Naučio sam i da sviram gitaru kako bih komponovao. Posle prestanka rada sa “Azrom”, nisam želeo da radim muziku za filmove ili predstave.
To je recimo uradio Vlada Divljan, a imao je sa “Idolima” sjajnu pop pesmicu “Maljčiki”. Uvek sam radio samo pop pesme. Prvo bih napravio muziku, pa potom tekst. Bile su suviše komplikovane sa puno akorda, pa sam često morao da ih pojednostavim kako bih ih svirao sa bendom i predstavio publici. Danas se najviše izvode moje najjednostavnije pesme kao što su “Balkane moj” i “A šta da radim” - kaže on.
Ljudi željni da čuju njegovu muziku u poslednjih godinu dana morali su da se zadovolje snimcima sa Jutjuba na kojima su Džonijeve obrade narodnih pesama.
- Nije bilo više od stotinak dobrih narodnih pesama iz svih krajeva Balkana. Otpevao sam ih sada ponovo, jer sam želeo da ljudi čuju te pesme na moj način. To su pesme kao što su “Šešir moj”, “Govori se da me varaš”, “Zvezda tera meseca”, “Danka”, “Pijem da je zaboravim”. Mislim da kod nas nije bilo pravih narodnih pevača. Većina dobrih narodnih pevača je pevala i druge pesme kao na primer Cune Gojković.
Džonijevi planovi za prevođenje su tek u povoju, a kako kaže, sledeće čime će se baviti je prevod indijskog speva “Mahabharata”.
- Mislim da su duhovna jezgra naše civilizacije bili sumerski i indijski epovi. To su bila dva različita centra sa drugačijim pogledom na istoriju starog sveta. Ja sam se opredelio za indijsko jezgro, Kali Jugu ili Kaljugu, i neke stare indijske tekstove sam već prevodio. Stari Indijci su pisali o brojnim nebeskim ratovima u spevu “Mahabharata”. Danas mi sve te pojave zovemo NLO, kontakti sa vanzemaljcima, ali u staroj Indiji takve stvari su bile deo realnosti. Takve stvari možemo zvati i duhovima i duhovnim svetom, ja duhove prevodim kao seni. Nadareni ih mogu videti mutno, kao kada neko ko dobro vidi stavi naočare sa dioptrijom. Mislim da su Indijci o takvim nadnaravnim stvarima pisali realnije od Sumera. Sve je to deo jedne zaista velike priče koja svakako nije za novine. Voleo bih možda da u budućnosti pokušam da prevedem „Mahabharatu“ - rekao nam je Džoni.
Galeb među golubovima
- Pesme koje sam pravio i svirao sa “Azrom” zaista su se sviđale najrazličitijoj publici. Kada bismo svirali, morali smo da vodimo računa kome sviramo i da se tome prilagodimo. Ako biste videli da su u prvim redovima momci kojima fale prednji zubi, morali biste da uradite nešto za njih. Kada sam se pojavio na jednom od prvih koncerata “Azre” obučen u fine pantalone sa crtom, prva dva reda publike su odmah otišla pre nego što smo počeli svirku. Kasnije sam se na koncertima trudio da ne štrčim, da ne budem galeb među golubovima - rekao je Džoni.
Gadi mi se šta sve pišu o meni
Vladimir Đurić Đura | 25. 11. 2011.
Branimir - Džoni Štulić je u nekoj vrsti dobrovoljnog izgnanstva u holandskom gradiću Hauten nadomak Utrehta već dvadeset pet godina. Kada smo ga pozvali, rekao je da se odlično oseća i da neprekidno radi.
Džoni je gitaru zamenio prevođenjem najznačajnijih klasičnih književnih dela
- Ja sam dobro, za novine često kažem da ne radim ništa. Upućen sam u sve što se piše u medijima i moram da kažem da mi se sve te stvari gade. Zato i kažem da ne radim ništa, jer nemam neku priču za takve medije. Ono što zaista radim mukotrpno i predano mislim da medije kao priča ne zanima. Godinama sam posvećen prevođenju najvažnijih knjiga svetske baštine. Najveći deo toga objavljen je i publika moje prevode može da čita. Međutim, ima puno toga da se popravi. Nisam stavljao znake interpunkcije u mnogim prevodima i prepevima, pa sada to ponovo radim. Prevodim i Plutarha, čije sam neke radove bio izostavio. To mi oduzme gotovo čitav dan, a potom spavam. Nemam vremena da putujem, čak ni da idem u obližnje veće gradove. Živim sa knjigama koje neprekidno čitam i prevodim - rekao nam je Džoni na početku razgovora.
- Ja sam zaista uvek bio vredan. Volim neprekidno da radim i da stvaram. Kao što sam nekada puno radio muziku, tako danas puno prevodim i pišem. Ranije sam imao na stotine skica za pesme pre nego što sam započeo rad sa “Azrom”. Naučio sam i da sviram gitaru kako bih komponovao. Posle prestanka rada sa “Azrom”, nisam želeo da radim muziku za filmove ili predstave.
To je recimo uradio Vlada Divljan, a imao je sa “Idolima” sjajnu pop pesmicu “Maljčiki”. Uvek sam radio samo pop pesme. Prvo bih napravio muziku, pa potom tekst. Bile su suviše komplikovane sa puno akorda, pa sam često morao da ih pojednostavim kako bih ih svirao sa bendom i predstavio publici. Danas se najviše izvode moje najjednostavnije pesme kao što su “Balkane moj” i “A šta da radim” - kaže on.
Ljudi željni da čuju njegovu muziku u poslednjih godinu dana morali su da se zadovolje snimcima sa Jutjuba na kojima su Džonijeve obrade narodnih pesama.
- Nije bilo više od stotinak dobrih narodnih pesama iz svih krajeva Balkana. Otpevao sam ih sada ponovo, jer sam želeo da ljudi čuju te pesme na moj način. To su pesme kao što su “Šešir moj”, “Govori se da me varaš”, “Zvezda tera meseca”, “Danka”, “Pijem da je zaboravim”. Mislim da kod nas nije bilo pravih narodnih pevača. Većina dobrih narodnih pevača je pevala i druge pesme kao na primer Cune Gojković.
Džonijevi planovi za prevođenje su tek u povoju, a kako kaže, sledeće čime će se baviti je prevod indijskog speva “Mahabharata”.
- Mislim da su duhovna jezgra naše civilizacije bili sumerski i indijski epovi. To su bila dva različita centra sa drugačijim pogledom na istoriju starog sveta. Ja sam se opredelio za indijsko jezgro, Kali Jugu ili Kaljugu, i neke stare indijske tekstove sam već prevodio. Stari Indijci su pisali o brojnim nebeskim ratovima u spevu “Mahabharata”. Danas mi sve te pojave zovemo NLO, kontakti sa vanzemaljcima, ali u staroj Indiji takve stvari su bile deo realnosti. Takve stvari možemo zvati i duhovima i duhovnim svetom, ja duhove prevodim kao seni. Nadareni ih mogu videti mutno, kao kada neko ko dobro vidi stavi naočare sa dioptrijom. Mislim da su Indijci o takvim nadnaravnim stvarima pisali realnije od Sumera. Sve je to deo jedne zaista velike priče koja svakako nije za novine. Voleo bih možda da u budućnosti pokušam da prevedem „Mahabharatu“ - rekao nam je Džoni.
Galeb među golubovima
- Pesme koje sam pravio i svirao sa “Azrom” zaista su se sviđale najrazličitijoj publici. Kada bismo svirali, morali smo da vodimo računa kome sviramo i da se tome prilagodimo. Ako biste videli da su u prvim redovima momci kojima fale prednji zubi, morali biste da uradite nešto za njih. Kada sam se pojavio na jednom od prvih koncerata “Azre” obučen u fine pantalone sa crtom, prva dva reda publike su odmah otišla pre nego što smo počeli svirku. Kasnije sam se na koncertima trudio da ne štrčim, da ne budem galeb među golubovima - rekao je Džoni.
четвртак, 24. новембар 2011.
среда, 23. новембар 2011.
уторак, 22. новембар 2011.
10 stvari koje su muškarcima važnije od izgleda
http://www.nadlanu.com/pocetna/stil/ljubav-i-sex/10-stvari-koje-su-muskarcima-bitnije-od-izgleda.a-121975.266.html
Neke od tih stvari izdvaja portal Index.hr, a portal Nadlanu.com ti prenosi!
Uvo koje zna da sluša
Većina muškaraca ceni žene koje znaju da slušaju ono što pričaju. Osoba koja sedi kraj njega i sluša što ima da kaže, bez previše upadanja u reč i davanja bespotrebnih saveta uvek će biti privlačnija od one koja svaku temu površno prelazi do trenutka kada nije reč o njoj. Muškarcima treba neko vreme da procesuiraju svoje osećaje, a najviše će ga zaintrigirati žena koja ga ne tera da joj kaže što mu je na umu, barem ne pre nego što je on spreman.
Spontana devojka
Cure koje znaju da se opuste i jednostavno uživaju u trenutku mnogo su privlačnije od onih koje su opsednute planiranjem svakog trenutka. Muškarci vole cure koje pred njima plešu ili pevaju, a sramežljivice koje su opsednute time gleda li ih ko ili ne, brzo im dosade.
Dobra vozačica
Iako se često žale kako niti jedna žena ne zna da vozi, muškarci su itekako svesni da to nije istina, a skladno tome kod žena cene dobru vožnju, pa i parkiranje. Neki čak i vole devojke koje divlje voze, jer smatraju da je žena za volanom izuzetno moćna i seksi.
Zadovoljna i ispunjena
Žene koje uživaju u svom poslu su mnogo privlačnije muškarcima, jer zrače pozitivnom energijom. Umesto da prigovaraš zbog stvari koje nemaš, počni da ceniši stvari koje imaš pa ćeš delovati mnogo zadovoljnije. Najobočniji dosadni posao može biti itekako seksi ako ga radiš bez previše jadikovanja, a pozitivan stav promeniće tvoj izgled i način na koji te drugi doživljavaju.
Voli da jede
Zdrava prehrana je uvek bitna, no devojka koja je opsednuta kalorijama neprivlačna je muškarcima. Neki će muškarci čak tvrditi da je žena koja uživa u hrani veoma seksi, a mi se u potpunosti slažemo s tom tvrdnjom. Cura koja uživa u masnom čisbrugeru u tri ujutro sigurno je opuštenija i spontanija od one koja trči kući da vaga svaku sitnicu.
Dobra kuvarica
Put do muškarčevog srca je kroz želudac; ovo su govorile naše bake, a istina je i danas. Muškarac će biti oduševljen devojkom koja se dobro snalazi u kuhinji, a to je ujedno znak da će jednoga dana biti dobra majka. Sumnjamo da bi se ijedan muškarac bunio kada bi ga nakon napornog dana dočekao topli obrok.
Stvarna je
Devojke koje imaju lažni izgled, umetak u kosi, nokte i ten možda će dobiti puno više besplatnih pića u životu, no retko će koji muškarac odabrati takvu devojku za ozbiljnu vezu. Na ceni su oduvek bile prirodne devojke koje svoje osobine stavljaju ispred fizičkog izgleda, a muškarci će se radije upustiti u razgovor sa takvom devojkom nego sa iskvarcanom sponzorušom.
Spremna na kompromis
Svaki se muškarac osjeća bolje kada zna da je u društvu djevojke s kojom se može dogovoriti oko bilo čega. Djevojke koje su razmažene i inzistiraju da sve bude po njihovom ne trebaju dečka, nego taticu, a svakom će tipu kad-tad prekipjeti, te će poželjeti normalnu curu.
Sa smislom za humor
Smisao za humor muškarcima je veoma bitan, pogotovo ako ozbiljno razmišljaju o devojci s kojom su u vezi. Humor je na ceni jer znači opuštenu i inteligentnu osobu koja zna da se šalii na sopstveni račun, a muškarac zna da mu s takvom devojkom nikada neće biti dosadno.
Samostalna
Snaga koju nosi samostalnost veoma je privlačna, jer daje muškarcu do znanja da se možeš snaći u životu i bez njegove pomoći. Ponekad mu još uvek možeš dopustiti da te spasi od neke neugodne situacije, ali samostalnost je ipak vrlina koju će najviše ceniti. Muškarci ne žele nesposobnu princezu koja ne može živeti bez njih, nego snažnu ženu koja se topi samo u njihovoj blizini.
N.V.
Muškarci najčešće padaju na iste stvari, a iako misliš da će ga najviše privući tvoje grudi, kosa ili guza, istina je kako većina muškaraca ipak traži nešto više u devojci.
Neke od tih stvari izdvaja portal Index.hr, a portal Nadlanu.com ti prenosi!
Uvo koje zna da sluša
Većina muškaraca ceni žene koje znaju da slušaju ono što pričaju. Osoba koja sedi kraj njega i sluša što ima da kaže, bez previše upadanja u reč i davanja bespotrebnih saveta uvek će biti privlačnija od one koja svaku temu površno prelazi do trenutka kada nije reč o njoj. Muškarcima treba neko vreme da procesuiraju svoje osećaje, a najviše će ga zaintrigirati žena koja ga ne tera da joj kaže što mu je na umu, barem ne pre nego što je on spreman.
Spontana devojka
Cure koje znaju da se opuste i jednostavno uživaju u trenutku mnogo su privlačnije od onih koje su opsednute planiranjem svakog trenutka. Muškarci vole cure koje pred njima plešu ili pevaju, a sramežljivice koje su opsednute time gleda li ih ko ili ne, brzo im dosade.
Dobra vozačica
Iako se često žale kako niti jedna žena ne zna da vozi, muškarci su itekako svesni da to nije istina, a skladno tome kod žena cene dobru vožnju, pa i parkiranje. Neki čak i vole devojke koje divlje voze, jer smatraju da je žena za volanom izuzetno moćna i seksi.
Zadovoljna i ispunjena
Žene koje uživaju u svom poslu su mnogo privlačnije muškarcima, jer zrače pozitivnom energijom. Umesto da prigovaraš zbog stvari koje nemaš, počni da ceniši stvari koje imaš pa ćeš delovati mnogo zadovoljnije. Najobočniji dosadni posao može biti itekako seksi ako ga radiš bez previše jadikovanja, a pozitivan stav promeniće tvoj izgled i način na koji te drugi doživljavaju.
Voli da jede
Zdrava prehrana je uvek bitna, no devojka koja je opsednuta kalorijama neprivlačna je muškarcima. Neki će muškarci čak tvrditi da je žena koja uživa u hrani veoma seksi, a mi se u potpunosti slažemo s tom tvrdnjom. Cura koja uživa u masnom čisbrugeru u tri ujutro sigurno je opuštenija i spontanija od one koja trči kući da vaga svaku sitnicu.
Dobra kuvarica
Put do muškarčevog srca je kroz želudac; ovo su govorile naše bake, a istina je i danas. Muškarac će biti oduševljen devojkom koja se dobro snalazi u kuhinji, a to je ujedno znak da će jednoga dana biti dobra majka. Sumnjamo da bi se ijedan muškarac bunio kada bi ga nakon napornog dana dočekao topli obrok.
Stvarna je
Devojke koje imaju lažni izgled, umetak u kosi, nokte i ten možda će dobiti puno više besplatnih pića u životu, no retko će koji muškarac odabrati takvu devojku za ozbiljnu vezu. Na ceni su oduvek bile prirodne devojke koje svoje osobine stavljaju ispred fizičkog izgleda, a muškarci će se radije upustiti u razgovor sa takvom devojkom nego sa iskvarcanom sponzorušom.
Spremna na kompromis
Svaki se muškarac osjeća bolje kada zna da je u društvu djevojke s kojom se može dogovoriti oko bilo čega. Djevojke koje su razmažene i inzistiraju da sve bude po njihovom ne trebaju dečka, nego taticu, a svakom će tipu kad-tad prekipjeti, te će poželjeti normalnu curu.
Sa smislom za humor
Smisao za humor muškarcima je veoma bitan, pogotovo ako ozbiljno razmišljaju o devojci s kojom su u vezi. Humor je na ceni jer znači opuštenu i inteligentnu osobu koja zna da se šalii na sopstveni račun, a muškarac zna da mu s takvom devojkom nikada neće biti dosadno.
Samostalna
Snaga koju nosi samostalnost veoma je privlačna, jer daje muškarcu do znanja da se možeš snaći u životu i bez njegove pomoći. Ponekad mu još uvek možeš dopustiti da te spasi od neke neugodne situacije, ali samostalnost je ipak vrlina koju će najviše ceniti. Muškarci ne žele nesposobnu princezu koja ne može živeti bez njih, nego snažnu ženu koja se topi samo u njihovoj blizini.
N.V.
понедељак, 21. новембар 2011.
Dobrodošli u Srbiju............
Добродошли у Србију, државу:
-која се граничи сама са собом
-где живе најлепше жене, а наталитет опада
-где сви играју фудбал, а побеђују у тенису
-где сви журе на посао, а не стижу на време
-где су најпаметнији они што се праве луди
-где нико не зна напамет државну химну
-где је гориво најскупље, а најгоре
-где сви презиру политику, а сви имају партијске књижице
-где се ратови никад не завршавају
-где се историја понавља сваког дана...!
-која се граничи сама са собом
-где живе најлепше жене, а наталитет опада
-где сви играју фудбал, а побеђују у тенису
-где сви журе на посао, а не стижу на време
-где су најпаметнији они што се праве луди
-где нико не зна напамет државну химну
-где је гориво најскупље, а најгоре
-где сви презиру политику, а сви имају партијске књижице
-где се ратови никад не завршавају
-где се историја понавља сваког дана...!
недеља, 20. новембар 2011.
Pearl Jam - I Believe in Miracles (Acoustic) / Ramones cover
I used to be on an endless run.
Believe in miracles 'cause I'm one.
I have been blessed with the power to survive.
After all these years I'm still alive.
I'm out here kickin' with the band.
I am no longer a solitary man.
Every day my time runs out.
Lived like a fool, that's what I was about, oh
I believe in miracles.
I believe in a better world for me and you.
Oh, I believe in miracles.
I believe in a better world for me and you.
Tattooed your name on my arm.
I always said my girl's a good luck charm.
If she can find a reason to forgive,
Then I can find a reason to live.
I used to be on an endless run.
Believe in miracles 'cause I'm one.
I have been blessed with the power to survive.
After all these years I'm still alive.
I believe in miracles.
I believe in a better world for me and you.
Oh, I believe in miracles.
I believe in a better world for me and you.
I close my eyes and think how it might be.
The future's here today.
It's not too late.
It's not too late, yeah!
I believe in miracles.
I believe in a better world for me and you.
Oh, I believe in miracles.
I believe in a better world for me and you.
Vladimir Arsenijević: Da imamo elitu, možda bi nešto i rekla
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/290647/Vladimir-Arsenijevic-Da-imamo-elitu-mozda-bi-nesto-i-rekla
Zašto su političke elite u Srbiji potrošile previše vremena i ideja na rešavanje kosovskog pitanja i dovele nas pred novu istorijsku raskrsnicu?
- Pa zato što igraju neku svoju političku ziher-partiju i ni najmanje ih ne interesuje koliko će to zapravo koštati građane, samo ukoliko oni uspeju u svojoj nameri da izvedu svoju fintu onako kako su zamislili. I Evropa i Kosovo, to je sama suština te njihove „lukave“ finte. Politički sinkretizam uvek skupo košta, a u našem slučaju on je nasleđen kao vreli krompir koji je Milošević, odlazeći u Hag, veselo izručio nespremnim novim vlastima Srbije.
Ipak, činjenica je da su se neke stvari promenile od Miloševićevog vremena?
- Sve što se događalo od 2000. do danas ukazuje na sušti jad političkih rešenja i odluka naše nove političke klase nekadašnjih opozicionih političara od kojih smo tokom čitavih devedesetih toliko mnogo očekivali. A sve što smo od njih dobili jeste jedna bedna decenija krajnjeg izneveravanja i kidanja svih naših nada i očekivanja. Šokiran sam da naši političari i dalje bez ikakvog vidnog srama izlaze pred građane, kao da to naše potpuno društveno srozavanje nije njihova direktna odgovornost.
A.Nikolić | 20. 11. 2011. - 02:00h | Foto: D.Goll
Naše društvo se do srži prozlilo od svih silnih frustracija koje vešto podgrevaju naša bedna država kao i naša jadna, izgubljena crkva okorela u „vrednostima“ koje su samo njima i njihovim sledbenicima jasne. Naše školstvo podučava našu decu kako da budu nova generacija frustriranih nacionalista s ruba Evrope, naši „intelektualci“ su i dalje oni zli ali žilavi starci iz SANU i Udruženja književnika, a društvo koje ima takvu državu i takvu crkvu i takvo školstvo, te takve „intelektualce“ i ne može da očekuje mnogo toga dobrog u budućnosti. Čini se, zaista, da ništa u ovom društvu nije usmereno na to da se jednog dana, kao njegovi građani, osetimo bolje, kaže u intervjuu za „Blic“ pisac Vladimir Arsenijević.
Šokiran sam da političari bez srama izlaze pred građane: Vladimir Arsenijević
- Pa zato što igraju neku svoju političku ziher-partiju i ni najmanje ih ne interesuje koliko će to zapravo koštati građane, samo ukoliko oni uspeju u svojoj nameri da izvedu svoju fintu onako kako su zamislili. I Evropa i Kosovo, to je sama suština te njihove „lukave“ finte. Politički sinkretizam uvek skupo košta, a u našem slučaju on je nasleđen kao vreli krompir koji je Milošević, odlazeći u Hag, veselo izručio nespremnim novim vlastima Srbije.
Ipak, činjenica je da su se neke stvari promenile od Miloševićevog vremena?
- Sve što se događalo od 2000. do danas ukazuje na sušti jad političkih rešenja i odluka naše nove političke klase nekadašnjih opozicionih političara od kojih smo tokom čitavih devedesetih toliko mnogo očekivali. A sve što smo od njih dobili jeste jedna bedna decenija krajnjeg izneveravanja i kidanja svih naših nada i očekivanja. Šokiran sam da naši političari i dalje bez ikakvog vidnog srama izlaze pred građane, kao da to naše potpuno društveno srozavanje nije njihova direktna odgovornost.
субота, 19. новембар 2011.
петак, 18. новембар 2011.
Masimo u Sava centru, preslušajte nove pesme
http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/290313/Masimo-u-Sava-centru-preslusajte-nove-pesme
- U pitanju je potpuno novi zvuk i drugačiji pristup. Jedva čekam da ga čujete – poručio je pevač koji je u dogovoru sa izdavačima na portalu "YouTube" postavio nekoliko numera.
Masimo je album snimio za kuću "Aquarius Records."
A.B. | 18. 11. 2011. Foto: Nenad Kojadinović
Masimo Savić će 22. decembra održati tradicionalni prednovogodišnji koncert u Sava centru, na kojem će promovisati i novi album "Dodirni me slučajno", saopštila je koncertna agencija Long plej. Njegov novi album "Dodirni me slučajno" od danas naći u prodaji.
- U pitanju je potpuno novi zvuk i drugačiji pristup. Jedva čekam da ga čujete – poručio je pevač koji je u dogovoru sa izdavačima na portalu "YouTube" postavio nekoliko numera.
Masimo je album snimio za kuću "Aquarius Records."
Jelena Milić - Zašto podržavam "Preokret"
http://blog.blic.rs/717/Zasto-podrzavam-Preokret
Zašto sam potpisala “Apel-Preokret-Srbiju u Evropu-Evropu u Srbiju”? Zato što je jedan od krajnjih dometa sadašnje politike, statički i dinamički nemoguće na duge staze, i polovična reforma sektora bezbednosti. A bez sveobuhvatne reforme sektora bezbednosti, insitucionalne i personalne, nema ni istinske evropeizacije Srbije, regionalne saradnje, suočavanja sa prošlošću i sveobuhvatne tranzicione pravde. Ona podrazumeva, između ostalog, i demokratsku insitucionalnu kontrolu nad sektorom, a ne kabinetsko –partijsko- individualno odmervanje snaga. Centri opstrukcije preokretu u ovoj oblasti ili imaju prećutnu saglasnost, ili su dovoljno jaki da mogu da odbijaju naređenja sadašnjih formalnih nosilaca vlasti. To rezultira nestabilnim i kontradiktornim politikama u skoro svom drugim oblastima. Otuda je i domet svih reformi koje se sporadično sprovode u sektoru bezbednosti vrlo ograničen i nesiguran.
Ljudi i stranke okupljeni oko “Preokreta” pokazali su da imaju ne samo hrabrosti da se retorički suprotstave zlu koje je kreirao monstruozni sektor bezbednosti Miloševićevog režima, već i operativne snage i državničkog ponašanja da, dok su pripremali petooktobarski preokret i dok su učestovali u vlasti, bitne poluge tog sitema i demontiraju na miran način. Bez obzor da li je to donoslio ili odnosilo glasove. Imali su snage da nastave da se bore za daljnju evropeizaciju Srbije i onda kada im je taj monstrum ubijao najbliže, i kada je ubio premijera Đinđića, i kad su ih provlačili po blatu i sudovima, i kad su ih medijski satanizovali. To nisu radili samo ostatci Miloševićevog režima u strukturama sistema bezbednosti već i kvazievropejci koji su s njima dragovoljno sarađivali. Pokretači “Preokreta” su i pored toga uspeli da se nametnu kao legitimni politički akteri. Uspeli su da nateraju vast da neke od politika i vrednosti koje zagovaraju, traljavo i sporo doduše, počnu da sprovode i usvajaju i sami, pre svega dublje suočavanje sa ratnozločinačkim nasleđem, nastavak saradnje sa Hagom, borbu protiv diskriminacije i regionalu saradju. Upravo su ovo oblasti koje su nas suštinski vodile do sadašnje situacije, pozitivnog mišljenja Evropske komisije o kandidaturi za članstvo u EU, koje nikako ne smemo prokockati.
Istovremeno, ljudi i stranke oko “Preokreta” pokazali su kvalitet da razdvoje moguće od želejnog, da operišu u realnom vremenu i okolnostima, izvlačeči maksimum iz raspoloživih resursa, balansirajući svim aspektima političkog života, neretko po cenu velikih kompromisa. To predstavlja suštinsku razliku imeđu političkih stranka i pokreta sa jedne i organizacija civilnog društva sa druge strane. Bili su pioniri podrške nezavisnim regulatornim telima, ukidanju blanko ostavki, depolitizacije upravljačkih funkcija i solidan partner u podršci usvajaju evropskog zakonodavstva. Bez nepotrebnih istorijskih pomirenja, sa preko potrebnom, ma kako bolnom, prihvatanjem realnosti koji demokratski proces dolaska na vlast podrazumeva.
Potpisala sam apel za “Preokret” zato što verujem da će sa njegovim akterima u vlasti država Srbija konačno dati odgovore na neka ključna pitanja koja zanimaju mene i organizaciju na čijem sam čelu, a koja smatramo bitnim i za u nastavak sveobuhvatne reforme sektora bezbednosti. Od toga ko je odgovoran a ko kriv za ubistva vojnika na odsluženju mirnodopskog redovnog vojog roka po kasarnama u Srbiji, preko toga ko je sve kriv za stradanje civila u NATO bombardovanju zgrade RTS, do toga kako je moguće da su haški begunci toliko dugo uspevali da se skrivaju po Srbiji. Potpisala sam “Preokret” zato što se nadam da će sa nejgovim čelnicima u vlasti Srbija brže uskladiti svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU.
Zašto sam potpisala “Apel-Preokret-Srbiju u Evropu-Evropu u Srbiju”? Zato što je jedan od krajnjih dometa sadašnje politike, statički i dinamički nemoguće na duge staze, i polovična reforma sektora bezbednosti. A bez sveobuhvatne reforme sektora bezbednosti, insitucionalne i personalne, nema ni istinske evropeizacije Srbije, regionalne saradnje, suočavanja sa prošlošću i sveobuhvatne tranzicione pravde. Ona podrazumeva, između ostalog, i demokratsku insitucionalnu kontrolu nad sektorom, a ne kabinetsko –partijsko- individualno odmervanje snaga. Centri opstrukcije preokretu u ovoj oblasti ili imaju prećutnu saglasnost, ili su dovoljno jaki da mogu da odbijaju naređenja sadašnjih formalnih nosilaca vlasti. To rezultira nestabilnim i kontradiktornim politikama u skoro svom drugim oblastima. Otuda je i domet svih reformi koje se sporadično sprovode u sektoru bezbednosti vrlo ograničen i nesiguran.
Ljudi i stranke okupljeni oko “Preokreta” pokazali su da imaju ne samo hrabrosti da se retorički suprotstave zlu koje je kreirao monstruozni sektor bezbednosti Miloševićevog režima, već i operativne snage i državničkog ponašanja da, dok su pripremali petooktobarski preokret i dok su učestovali u vlasti, bitne poluge tog sitema i demontiraju na miran način. Bez obzor da li je to donoslio ili odnosilo glasove. Imali su snage da nastave da se bore za daljnju evropeizaciju Srbije i onda kada im je taj monstrum ubijao najbliže, i kada je ubio premijera Đinđića, i kad su ih provlačili po blatu i sudovima, i kad su ih medijski satanizovali. To nisu radili samo ostatci Miloševićevog režima u strukturama sistema bezbednosti već i kvazievropejci koji su s njima dragovoljno sarađivali. Pokretači “Preokreta” su i pored toga uspeli da se nametnu kao legitimni politički akteri. Uspeli su da nateraju vast da neke od politika i vrednosti koje zagovaraju, traljavo i sporo doduše, počnu da sprovode i usvajaju i sami, pre svega dublje suočavanje sa ratnozločinačkim nasleđem, nastavak saradnje sa Hagom, borbu protiv diskriminacije i regionalu saradju. Upravo su ovo oblasti koje su nas suštinski vodile do sadašnje situacije, pozitivnog mišljenja Evropske komisije o kandidaturi za članstvo u EU, koje nikako ne smemo prokockati.
Istovremeno, ljudi i stranke oko “Preokreta” pokazali su kvalitet da razdvoje moguće od želejnog, da operišu u realnom vremenu i okolnostima, izvlačeči maksimum iz raspoloživih resursa, balansirajući svim aspektima političkog života, neretko po cenu velikih kompromisa. To predstavlja suštinsku razliku imeđu političkih stranka i pokreta sa jedne i organizacija civilnog društva sa druge strane. Bili su pioniri podrške nezavisnim regulatornim telima, ukidanju blanko ostavki, depolitizacije upravljačkih funkcija i solidan partner u podršci usvajaju evropskog zakonodavstva. Bez nepotrebnih istorijskih pomirenja, sa preko potrebnom, ma kako bolnom, prihvatanjem realnosti koji demokratski proces dolaska na vlast podrazumeva.
Potpisala sam apel za “Preokret” zato što verujem da će sa njegovim akterima u vlasti država Srbija konačno dati odgovore na neka ključna pitanja koja zanimaju mene i organizaciju na čijem sam čelu, a koja smatramo bitnim i za u nastavak sveobuhvatne reforme sektora bezbednosti. Od toga ko je odgovoran a ko kriv za ubistva vojnika na odsluženju mirnodopskog redovnog vojog roka po kasarnama u Srbiji, preko toga ko je sve kriv za stradanje civila u NATO bombardovanju zgrade RTS, do toga kako je moguće da su haški begunci toliko dugo uspevali da se skrivaju po Srbiji. Potpisala sam “Preokret” zato što se nadam da će sa nejgovim čelnicima u vlasti Srbija brže uskladiti svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU.
четвртак, 17. новембар 2011.
Zemlja sreće, plesa, kafe i beskrajnih plaža
http://www.superodmor.rs/magazin/putopisi/197340/zemlja-srece-plesa-kafe-i-beskrajnih-plaza?ref=blicside
Nedaleko glavnog grada Honolulua, što u prevodu znači zaštićeni grad, nalazi se Waikiki i njegove predivne plaže duge više od 3 000 kilometra. Obavezna zanimacija je surfovanje koje su izmislili domoroci i vožnja kajacima.
NACIONALNO MRAMORNO GROBLJE PACIFIKA
Memorijalni centar Arizona je američka vojna baza na Pacifiku, nekoliko kilometara zapadno od Honolulua, u kojoj je deo pretvoren u muzej, kao spomen na hiljade mornara koji su poginuli 1941. tokom japanskog napada na Pearl Harbour.
PALATA LOLANI
Lolani palata je službena rezidencija havajske monarhije izgrađena 1882. Bila je dom kralja Kalakaua i kraljice Liliuokalani. Danas je obnovljena i otvorena za javnost.
BOTANIČKA BAŠTA FOSTER
Najstariji botanički vrt na Havajima poseduje impresivnu zbirku tropskih stabala. Neke od biljaka posadio je davne 1850. australijski botaničar William Hillebrand.
DIJAMANTSKA GLAVA
Dijamantna glava je ime vulkana koji ima oblik leđne peraje tuna. Ime je dobio po kalcitu u steni koga su u 19. veku britanski mornari zamenili za dijamante.
KAPIOLANI PARK
Najstariji javni park na Havajima otvoren je 1877. kada su otkazane konjske trke zbog muljevitog tla. Područje je zatim isušeno i pretvoreno u park. U njemu je danas zoološki vrt, tereni za košarku, tenis i kriket.
HRANA
Stanovnici Havaja posebno su ponosni na voće i povrće koje gaje. Manapua, jela od piletine, kobasica i pržene svinjetine začinjene curryjem su tradicionalna jela. Havajska kafa je poseban specijalitet.
HULA PLES
Hula je jedinstveni havajski ples koji uz pomoć pesme čuva i održava priče, tradiciju i kulturu Havaja. Postoje mnoge vrste i stilovi hula plesa. Hula auana (moderna hula) se pleše na zapadu pod uticajem muzike i ima moderniji stil. Hula kahiko (antički hula) se pleše uz dramatične napeve i uz pratnju udaraljke u tradicionalnim narodnim nošnjama.
Havaji su najsrećnija zemlja za život, otkriva studija američkog istraživačkog centra Gallup. Ovu najmlađu američku državu koju čini 137 ostrva ljudi obožavaju i predstavljavaju kao raj za hedoniste. Predstavljamo vam najatraktivnije predele i stvari koje treba da vidite.
Waikiki plaža - Foto: foot fingers/flickr.com
WAIKIKI PLAŽA Nedaleko glavnog grada Honolulua, što u prevodu znači zaštićeni grad, nalazi se Waikiki i njegove predivne plaže duge više od 3 000 kilometra. Obavezna zanimacija je surfovanje koje su izmislili domoroci i vožnja kajacima.
NACIONALNO MRAMORNO GROBLJE PACIFIKA
Memorijalni centar Arizona je američka vojna baza na Pacifiku, nekoliko kilometara zapadno od Honolulua, u kojoj je deo pretvoren u muzej, kao spomen na hiljade mornara koji su poginuli 1941. tokom japanskog napada na Pearl Harbour.
Lolani palata - Foto: cliff1066â„¢/flickr.com
Lolani palata je službena rezidencija havajske monarhije izgrađena 1882. Bila je dom kralja Kalakaua i kraljice Liliuokalani. Danas je obnovljena i otvorena za javnost.
BOTANIČKA BAŠTA FOSTER
Najstariji botanički vrt na Havajima poseduje impresivnu zbirku tropskih stabala. Neke od biljaka posadio je davne 1850. australijski botaničar William Hillebrand.
Vulkan Dijamantska glava - Foto: exfordy/flicker.com
DIJAMANTSKA GLAVA
Dijamantna glava je ime vulkana koji ima oblik leđne peraje tuna. Ime je dobio po kalcitu u steni koga su u 19. veku britanski mornari zamenili za dijamante.
KAPIOLANI PARK
Najstariji javni park na Havajima otvoren je 1877. kada su otkazane konjske trke zbog muljevitog tla. Područje je zatim isušeno i pretvoreno u park. U njemu je danas zoološki vrt, tereni za košarku, tenis i kriket.
HRANA
Stanovnici Havaja posebno su ponosni na voće i povrće koje gaje. Manapua, jela od piletine, kobasica i pržene svinjetine začinjene curryjem su tradicionalna jela. Havajska kafa je poseban specijalitet.
HULA PLES
Hula je jedinstveni havajski ples koji uz pomoć pesme čuva i održava priče, tradiciju i kulturu Havaja. Postoje mnoge vrste i stilovi hula plesa. Hula auana (moderna hula) se pleše na zapadu pod uticajem muzike i ima moderniji stil. Hula kahiko (antički hula) se pleše uz dramatične napeve i uz pratnju udaraljke u tradicionalnim narodnim nošnjama.
| VULKANI Sva ostrva su vulkanskog porekla. Vulkan Mauna Kea uzdiže se 4201 metar iznad mora, a dno mu leži čak 5000 m ispod morskog nivoa - što znači da je ukupno visok 9000 metara i da je najviši vrh na svetu. Malo niži Mauna Loa je najmasivniji vulkan na Zemlji. Vrlo atraktivan je i aktivni vulkan Kilauea na Velikom ostrvu, koji je česta meta turista. HONOLULU Na ostrvu Oahu nalazi se glavni grad američke države Havaji Honolulu. U njemu živi milion stanovnika. Zanimljivo je da su Havajci stigli s Tahitija pre više hiljada godina, a danas je to mešana nacija zbog doseljavanja raznih drugih naroda. JEZIK Havajski jezik ima 12 slova, od čega je 5 samoglasnika, a čita se kao što se piše. Havajska kultura može da se upozna kroz razne priredbe. VREME IDEALNO ZA PUT Bilo koje doba godine je dobro vreme za posetiti Havaje, ali leto je najtoplije. Prosečna temperatura iznosi oko 40 stepeni, dok je zimi temperatura niža za osam stepeni. VENČANJA Posebno mesto u turizmu Havaja imaju medeni mesec i venčanja. Razvijena je cela industrija koja omogućuje da vaš najsrećniji dan prođe bez problema. |
понедељак, 14. новембар 2011.
недеља, 13. новембар 2011.
4 osobine važnije od pameti
http://zena.blic.rs/Zdravlje/8861/4_osobine_vaznije_od_pameti
Dugo se mislilo da isključivo od koeficijenta inteligencije zavisi da li ćemo i koliko biti uspešni u životu. Međutim, rezultati istraživanja koja su osamdesetih godina prošlog veka rađena na članovima Mense (klub najinteligentnijih ljudi na svetu, prim. aut.) pokazala su da najpametniji ljudi na svetu nisu ni uspešniji ni srećniji od prosečno inteligentnih.
– Najnovije studije pokazuju da za uspeh nije presudna ni emotivna, ni socijalna, ni kognitivna inteligencija, već kapacitet da preuzmemo odgovornost za ono što nam se dešava, da postanemo svesni uticaja koji imamo na okolnosti u kojima se nalazimo, da u stresnim situacijama kontrolišemo svoje emocije i ponašanje i ne dozvolimo da problemi koje imamo na jednom polju preplave i ostale – objašnjavaju dr Jelena Želeskov Đorić, psiholog, psihoterapeut i istraživač Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, i Žana Borisavljević, pedagog, direktorka međunarodnog programa Teorija ograničenja u interkulturalnom dijalogu, konflikt medijator i savetnik za lični razvoj.
Ove snage zovu se rezilijentnost, a rezilijentnost predstavlja sposobnost osobe da lako prevazilazi teškoće na koje nailazi u životu i da iz njih svaki put izlazi snažnija i spremnija za buduće izazove.
Rezilijentnost, nova vrsta pameti
Prema najnovijoj teoriji o koeficijentu rezilijentnosti dr Pola Stolza, rezilijentnost se sastoji od četiri dimenzije, a to su:
1. Sposobnost da se uvidi mogućnost sopstvenog pozitivnog uticaja na neku negativnu situaciju.
2. Sposobnost da se kontrolišu emocije, da se prihvati odgovornost za tešku situaciju i odabere najbolji način reagovanja na stres.
3. Sposobnost realne procene koliko nešto loše što nam se dešava na jednom životnom planu može da utiče i na ostale aspekte našeg života.
4. Sposobnost da se proceni koliko dugo će trajati loše okolnosti.
Naučite da sami sebi pružate podršku
Rezilijentnost se, srećom, može razvijati. Samo vreme u kom živimo (obeleženo ubrzanim razvojem nauke, tehnike i komunikacionih tehnologija, te velikom ekonomskom nestabilnošću) zahteva od nas da stalno pronalazimo načine da prevladavamo stres i prilagođavamo se promenama.
Nekima to ide lakše, a nekima je potrebna dodatna podrška da bi naučili kako da kod sebe razviju veštine prilagodljivosti i otpornost na stres.
U detinjstvu je važno da u tome imamo podršku roditelja, vaspitača i učitelja, koji treba da nas uče kako da konstruktivno rešavamo probleme, razvijamo samopouzdanje, razmišljamo kritički i kreativno, a kada odrastemo, na nama je da sami sebi dajemo podršku i radimo na svom ličnom razvoju.
Postanite otporni na stres i sve vrste pritiska
U Centru za razvoj rezilijentnosti održavaju se radionice pomoću kojih svako može da usvoji i razvija tehnike za lakše prevazilaženje životnih problema.
Radionice se organizuju u vidu šestonedeljnih kurseva ili jednodnevnih intenzivnih seminara, a program je zasnovan na holističkom pristupu – sastoji se iz teorijskih i praktičnih delova koji polaznicima pomažu da, pre svega, razumeju šta znači rezilijentnost, a zatim i da nauče konkretne tehnike i vežbe koje će im pomoći da u sebi razvijaju otpornost na stres, sposobnost prilagođavanja promenama, kreativnost u prevazilaženju prepreka i iznalaženje rešenja za probleme sa kojima se suočavaju.
Ne čekajte da se nešto lepo desi, uzmite stvar u svoje ruke
Naše sagovornice otkrivaju tri veoma jednostavne, a efikasne vežbe pomoću kojih ćete posredno razvijati sopstveni koeficijent rezilijentnosti.
Gospodarite svojim vremenom
Napravite spisak stvari koje morate da radite, onih koje bi bilo dobro da radite i onih koje ne morate da radite. Ovo će vam pomoći da osvestite svoje navike i napravite prve korake u boljem upravljanju svojim vremenom.
Probajte nešto novo, recimo piće
Jedan od načina da prevaziđete otpor prema promenama jeste da uvedete novine u svoj život. Ako stalno idete na posao istim putem, jednom nedeljno odaberite neku drugu rutu. Ako stalno kupujete iste namirnice, jedete iste grickalice i naručujete isto piće, probajte da s vremena na vreme isprobate nešto novo. Kad izađete s prijateljicama, neka jedna od njih izabere piće umesto vas.
Pronađite zadovoljstvo u sebi
Većina ljudi očekuje da ih neko drugi usreći. Rezilijentni ljudi, međutim, pronalaze izvore zadovoljstva u sebi i sposobni su da sami sebi priušte uživanje.
Zato počnite dan uz omiljenu muziku. Rezervišite termin za neku aktivnost koja vam prija, bilo da je to šetnja, čitanje, plivanje, gledanje TV-a. Organizujte druženje. Ili ga otkažite ako vas opterećuje.
Nemojte čekati da vam se nešto lepo desi, uradite to.
Dugo se mislilo da isključivo od koeficijenta inteligencije zavisi da li ćemo i koliko biti uspešni u životu. Međutim, rezultati istraživanja koja su osamdesetih godina prošlog veka rađena na članovima Mense (klub najinteligentnijih ljudi na svetu, prim. aut.) pokazala su da najpametniji ljudi na svetu nisu ni uspešniji ni srećniji od prosečno inteligentnih.
– Najnovije studije pokazuju da za uspeh nije presudna ni emotivna, ni socijalna, ni kognitivna inteligencija, već kapacitet da preuzmemo odgovornost za ono što nam se dešava, da postanemo svesni uticaja koji imamo na okolnosti u kojima se nalazimo, da u stresnim situacijama kontrolišemo svoje emocije i ponašanje i ne dozvolimo da problemi koje imamo na jednom polju preplave i ostale – objašnjavaju dr Jelena Želeskov Đorić, psiholog, psihoterapeut i istraživač Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, i Žana Borisavljević, pedagog, direktorka međunarodnog programa Teorija ograničenja u interkulturalnom dijalogu, konflikt medijator i savetnik za lični razvoj.
Ove snage zovu se rezilijentnost, a rezilijentnost predstavlja sposobnost osobe da lako prevazilazi teškoće na koje nailazi u životu i da iz njih svaki put izlazi snažnija i spremnija za buduće izazove.
Rezilijentnost, nova vrsta pameti
Prema najnovijoj teoriji o koeficijentu rezilijentnosti dr Pola Stolza, rezilijentnost se sastoji od četiri dimenzije, a to su:
1. Sposobnost da se uvidi mogućnost sopstvenog pozitivnog uticaja na neku negativnu situaciju.
2. Sposobnost da se kontrolišu emocije, da se prihvati odgovornost za tešku situaciju i odabere najbolji način reagovanja na stres.
3. Sposobnost realne procene koliko nešto loše što nam se dešava na jednom životnom planu može da utiče i na ostale aspekte našeg života.
4. Sposobnost da se proceni koliko dugo će trajati loše okolnosti.
Naučite da sami sebi pružate podršku
Rezilijentnost se, srećom, može razvijati. Samo vreme u kom živimo (obeleženo ubrzanim razvojem nauke, tehnike i komunikacionih tehnologija, te velikom ekonomskom nestabilnošću) zahteva od nas da stalno pronalazimo načine da prevladavamo stres i prilagođavamo se promenama.
Nekima to ide lakše, a nekima je potrebna dodatna podrška da bi naučili kako da kod sebe razviju veštine prilagodljivosti i otpornost na stres.
U detinjstvu je važno da u tome imamo podršku roditelja, vaspitača i učitelja, koji treba da nas uče kako da konstruktivno rešavamo probleme, razvijamo samopouzdanje, razmišljamo kritički i kreativno, a kada odrastemo, na nama je da sami sebi dajemo podršku i radimo na svom ličnom razvoju.
Postanite otporni na stres i sve vrste pritiska
U Centru za razvoj rezilijentnosti održavaju se radionice pomoću kojih svako može da usvoji i razvija tehnike za lakše prevazilaženje životnih problema.
Radionice se organizuju u vidu šestonedeljnih kurseva ili jednodnevnih intenzivnih seminara, a program je zasnovan na holističkom pristupu – sastoji se iz teorijskih i praktičnih delova koji polaznicima pomažu da, pre svega, razumeju šta znači rezilijentnost, a zatim i da nauče konkretne tehnike i vežbe koje će im pomoći da u sebi razvijaju otpornost na stres, sposobnost prilagođavanja promenama, kreativnost u prevazilaženju prepreka i iznalaženje rešenja za probleme sa kojima se suočavaju.
Ne čekajte da se nešto lepo desi, uzmite stvar u svoje ruke
Naše sagovornice otkrivaju tri veoma jednostavne, a efikasne vežbe pomoću kojih ćete posredno razvijati sopstveni koeficijent rezilijentnosti.
Gospodarite svojim vremenom
Napravite spisak stvari koje morate da radite, onih koje bi bilo dobro da radite i onih koje ne morate da radite. Ovo će vam pomoći da osvestite svoje navike i napravite prve korake u boljem upravljanju svojim vremenom.
Probajte nešto novo, recimo piće
Jedan od načina da prevaziđete otpor prema promenama jeste da uvedete novine u svoj život. Ako stalno idete na posao istim putem, jednom nedeljno odaberite neku drugu rutu. Ako stalno kupujete iste namirnice, jedete iste grickalice i naručujete isto piće, probajte da s vremena na vreme isprobate nešto novo. Kad izađete s prijateljicama, neka jedna od njih izabere piće umesto vas.
Pronađite zadovoljstvo u sebi
Većina ljudi očekuje da ih neko drugi usreći. Rezilijentni ljudi, međutim, pronalaze izvore zadovoljstva u sebi i sposobni su da sami sebi priušte uživanje.
Zato počnite dan uz omiljenu muziku. Rezervišite termin za neku aktivnost koja vam prija, bilo da je to šetnja, čitanje, plivanje, gledanje TV-a. Organizujte druženje. Ili ga otkažite ako vas opterećuje.
Nemojte čekati da vam se nešto lepo desi, uradite to.
субота, 12. новембар 2011.
петак, 11. новембар 2011.
четвртак, 10. новембар 2011.
уторак, 8. новембар 2011.
понедељак, 7. новембар 2011.
Rambo Amadeus: Važno mi je da ja uživam, ne da se dopadnem drugima
http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/287953/Rambo-Amadeus-Vazno-mi-je-da-ja-uzivam-ne-da-se-dopadnem--drugima
Radite muziku za film „Frau Einstain“. Kako doživljavate Milevu Ajnštajn?
- Nažalost, ništa ne znam o njoj, osim da je bila žena Alberta Ajnštajna, ali i dobar matematičar. Čekam da vidim izmontiran film i nadam se da ću nešto naučiti iz materijala koji budem video. Pristao sam na neviđeno da uradim muziku, jer film radi moj prijatelj Miloš Jovanović, koji mi je dao potpuno odrešene ruke. I baš mi je zanimljivo da radim neku do sada nečuvenu muziku, ovako ću biti siguran da će je neko čuti.
U filmu „Mitu o Sizifu“, igrate viteza. U kojim situacijama u životu se ponašate kao vitez?
- Samo u društvu vitezova se ponašam tako, u suprotnom bih izazivao podsmeh. Pokušao sam puno puta i po pravilu ispadao velika budala.
U tom filmu se borite protiv smrti.
- Svi umetnici imaju izražen strah od prolaznosti, smrtnosti; taj strah ih tera da iza sebe ostavljaju neki trag svog postojanja.
O vašem poslednjem albumu jedan kritičar je napisao: „Ovo je udžbenik za otvorenu masažu kore velikog mozga i za spa kičmene moždine...“ Slažete li se?
- Muziku i tekstove radim uglavnom s tom namerom. Ponekad mi se omakne, pa ne ispadne tako.
Da li se menjate da biste se dopali drugima ili da biste se dopali sebi?
- Čini mi se, zapravo, da što se više menjam, sve se manje dopadam drugima. Ali svakom čoveku vremenom postane jako važno da se napokon dopadne samom sebi. Ponekad ni najbliskiji saradnici i prijatelji to nisu u stanju da podnesu. Ono što mi je sada važno jeste uvažavanje, a ne dopadanje.
Na čemu još radite?
- Trenutno radim milion stvari. Za koji dan, 15. novembra, imam promociju poslednjeg CD-a; malo se zezam oko toga, a već sam uveliko počeo da pripremam novi album. Već sam nagomilao 20 novih pesama, ideje dolaze brže nego što mogu da realizujem. Volontiram za Unicef i njihove humanitarne programe. Brinem o porodici i roditeljima, koji više nisu u cvetu mladosti. Intenzivno tražim novi prostor za svoj atelje koji bi morao da bude iznad zemlje, sa dnevnim svetlom. Groteskno je u pedesetoj biti andergraund.
Simonida Milojković | 07. 11. 2011. - 15:15h | Foto: N.Raus
Mrzim slobodno vreme i dokolicu. Nerad me podseća na smrt - kaže Rambo Amadeus, bivši „svetski megacar“ koji se samoinicijativno odrekao te titule i dodelio sebi drugu, nižeg ranga: „svetski kilocar“, a sve to samo da bi podsetio na zaboravljenu vrlinu - skromnost.
Mrzim slobodno vreme i dokolicu. Nerad me podseća na smrt - kaže Rambo Amadeus, bivši „svetski megacar“ koji se samoinicijativno odrekao te titule i dodelio sebi drugu, nižeg ranga: „svetski kilocar“, a sve to samo da bi podsetio na zaboravljenu vrlinu - skromnost.
Rambo je autor muzike za film o Milevi Ajnštajn, u kojem igra Anica Dobra
- Nažalost, ništa ne znam o njoj, osim da je bila žena Alberta Ajnštajna, ali i dobar matematičar. Čekam da vidim izmontiran film i nadam se da ću nešto naučiti iz materijala koji budem video. Pristao sam na neviđeno da uradim muziku, jer film radi moj prijatelj Miloš Jovanović, koji mi je dao potpuno odrešene ruke. I baš mi je zanimljivo da radim neku do sada nečuvenu muziku, ovako ću biti siguran da će je neko čuti.
U filmu „Mitu o Sizifu“, igrate viteza. U kojim situacijama u životu se ponašate kao vitez?
- Samo u društvu vitezova se ponašam tako, u suprotnom bih izazivao podsmeh. Pokušao sam puno puta i po pravilu ispadao velika budala.
U tom filmu se borite protiv smrti.
- Svi umetnici imaju izražen strah od prolaznosti, smrtnosti; taj strah ih tera da iza sebe ostavljaju neki trag svog postojanja.
O vašem poslednjem albumu jedan kritičar je napisao: „Ovo je udžbenik za otvorenu masažu kore velikog mozga i za spa kičmene moždine...“ Slažete li se?
- Muziku i tekstove radim uglavnom s tom namerom. Ponekad mi se omakne, pa ne ispadne tako.
Da li se menjate da biste se dopali drugima ili da biste se dopali sebi?
- Čini mi se, zapravo, da što se više menjam, sve se manje dopadam drugima. Ali svakom čoveku vremenom postane jako važno da se napokon dopadne samom sebi. Ponekad ni najbliskiji saradnici i prijatelji to nisu u stanju da podnesu. Ono što mi je sada važno jeste uvažavanje, a ne dopadanje.
Na čemu još radite?
- Trenutno radim milion stvari. Za koji dan, 15. novembra, imam promociju poslednjeg CD-a; malo se zezam oko toga, a već sam uveliko počeo da pripremam novi album. Već sam nagomilao 20 novih pesama, ideje dolaze brže nego što mogu da realizujem. Volontiram za Unicef i njihove humanitarne programe. Brinem o porodici i roditeljima, koji više nisu u cvetu mladosti. Intenzivno tražim novi prostor za svoj atelje koji bi morao da bude iznad zemlje, sa dnevnim svetlom. Groteskno je u pedesetoj biti andergraund.
| Nova titula Šta je bio povod da titulu „svetski megacar“ zamenite sa „svetski kilocar“? - Povod je bio izlivanje nafte u meksičkom zalivu. Megalomanija pohlepa koje rezultiraju uništavanjem planete. Promena titule je metaforična poruka da je skromnost zaboravljana vrlina kojoj se treba vratiti. |
Ekonomska slika Srbije
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/288067/Ekonomska-slika-Srbije
Broj nezaposlenih veći za 3 odsto
Ukupan broj zaposlenih u Republici Srbiji, krajem septembra 2011. godine procenjuje se na 1.754.662 lica, od čega je privatnih preduzetnika i zaposlenih kod njih bilo 405.476, dok je preostalih 1.349.186 lica bilo zaposleno u okviru privrednih društava i u administrativnim delatnostima. U poređenju sa septembrom 2010. godine, ukupan broj nezaposlenih veći je za 3 odsto.
Prosečna zarada 38.763 dinara
Prosečna neto zarada isplaćena u septembru iznosi 38.763 dinara i u odnosu isplaćenu u avgustu, nominalno je veća za jedan odsto, a realno za 0,8 procenata. Prosečna zarada u odnosu na zaradu isplaćenu u septembru 2010. godine, nominalno je veća za 12,1 odsto, a realno je veća 2,6 odsto.
Bruto domaći proizvod porastao u trećem kvartalu
Bruto domaći proizvod privrede Srbije, izražen u cenama iz prethodne godine, prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku, realno je porastao u trećem kvartalu 2011. za 0,7 odsto u odnosu na odgovarajuće tromesečje prethodne godine.
Povećan izvoz, ali i uvoz
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-septembar 2011. iznosi 23.578,4 miliona dolara , što je za 24,2 odsto više u odnosu na odgovarajući period prethodne godine. Izvezeno je robe u vrednosti od 8.849,5 miliona, što čini povećanje od 28,1 procenata u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno za 14.728,9 miliona dolara, što predstavlja rast od 22 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Devizne rezerve
Neto devizne rezerve Narodne banke Srbije krajem septembra su iznosile 6.554 miliona evra, što obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 446,0 odsto,a kratkoročnog duga u iznosu od 1.515,0 odsto i istovremeno pokriva više od osam meseci uvoza robe i usluga.
Z. Luković | 07. 11. 2011.
Ukupna ekonomska aktivnost za devet ovogodišnjih meseci beleži stagnaciju industrijske proizvodnje, manjak u budžetu nastavlja da raste, inflacija se vratila na jednocifreni iznos, prosečna zarada je realno neznatno veća, a pad zaposlenosti se nastavlja. Sve to govore poslednji, novembarski podaci dostupni iz više zvaničnih izvora, koje je objedinila Privredna komora Srbije.
Ukupan broj zaposlenih u Republici Srbiji, krajem septembra 2011. godine procenjuje se na 1.754.662 lica, od čega je privatnih preduzetnika i zaposlenih kod njih bilo 405.476, dok je preostalih 1.349.186 lica bilo zaposleno u okviru privrednih društava i u administrativnim delatnostima. U poređenju sa septembrom 2010. godine, ukupan broj nezaposlenih veći je za 3 odsto.
Opala industrijska proizvodnja Industrijska proizvodnja opala je u septembru 2011. za 1,8 odsto u odnosu na odgovarajući mesec prethodne godine, tako da je trend usporavanja rasta kumulativne proizvodnje nastavljen, što ukazuje na ozbiljnu krizu u koju je ovaj setkor zapao tokom poslednjih meseci. U prerađivačkoj industriji, kao najznačajnijem sektoru domaće industrije, evidentiran je pad proizvodnje u septembru ove godine za 4,8 procenata. |
Prosečna zarada 38.763 dinara
Prosečna neto zarada isplaćena u septembru iznosi 38.763 dinara i u odnosu isplaćenu u avgustu, nominalno je veća za jedan odsto, a realno za 0,8 procenata. Prosečna zarada u odnosu na zaradu isplaćenu u septembru 2010. godine, nominalno je veća za 12,1 odsto, a realno je veća 2,6 odsto.
| Kurs ojačao su septembru Kurs dinara u septembru nominalno je ojačao, u odnosu na prethodni mesec, prama evru za 0,4 odsto i prema švajcarskom franku za 3,8 procenata, dok je oslabio u poređenju sa američkim dolarom za 5,7 odsto. U odnosu na kraj prethodne godine, dinar je u nominalnom iznosu povećao svoju vrednost prema švajcarskom franku za 1,8 odsto, prema evru za 4,3 procenta i prema SAD dolaru za 6,2 odsto. |
Bruto domaći proizvod porastao u trećem kvartalu
Bruto domaći proizvod privrede Srbije, izražen u cenama iz prethodne godine, prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku, realno je porastao u trećem kvartalu 2011. za 0,7 odsto u odnosu na odgovarajuće tromesečje prethodne godine.
Cene u proseku više za 0,1 odsto Robne cene su u proseku više za 0,1, a cene usluga za 0,2 procenta. Tako je, za devet meseci ove godine, rast potrošačkih cena iznosio 6,3 odsto. U septembru 2011. godine u odnosu na prethodni mesec, najveći rast cena zabeležen je u grupama: nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje (1,7%), transport (0,4%), stan, voda, električna energija, gas i druga goriva (0,4%), odeća i obuća (0,3%) i restorani i hoteli (0,2%), dok je najveći pad cena evidentiran u grupi alkoholna pića i duvan (-0,6%). |
Povećan izvoz, ali i uvoz
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-septembar 2011. iznosi 23.578,4 miliona dolara , što je za 24,2 odsto više u odnosu na odgovarajući period prethodne godine. Izvezeno je robe u vrednosti od 8.849,5 miliona, što čini povećanje od 28,1 procenata u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno za 14.728,9 miliona dolara, što predstavlja rast od 22 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Devizne rezerve
Neto devizne rezerve Narodne banke Srbije krajem septembra su iznosile 6.554 miliona evra, što obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 446,0 odsto,a kratkoročnog duga u iznosu od 1.515,0 odsto i istovremeno pokriva više od osam meseci uvoza robe i usluga.
Negotin i Zaječar imaće upola manje stanovnika za 20 godina
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/287976/Negotin-i-Zajecar-imace-upola-manje-stanovnika-za-20-godina
Zvanični rezultati popisa biće poznati za desetak dana, ali i bez njih jasno je da je u poslednjih devet godina broj stanovnika smanjen za oko 300.000. Ovogodišnji popis pokazuje da je u najmanje dvadesetak opština broj stanovnika smanjen i do 20 odsto. Prognoze za naredni period još su pesimističnije.
Ukoliko se prati trend opadanja broja stanovnika, sa karte Srbije prvo bi mogla da bude izbrisana Crna Trava, i to već 2015. godine, kada bi u toj opštini ostala svega 53 stanovnika.
U Gadžinom Hanu gde je 2002. godine živelo nešto više od 10.000 ljudi, ove godine evidentirano je 18,3 odsto manje stanovnika. Ukoliko se trend iseljavanja i negativnog prirodnog priraštaja nastavi, ova opština bi, prema računici statističara, mogla da nestane već 2038. godine. Dve godine kasnije „opština aveti” mogla bi da postane i Babušnica u kojoj trenuto živi oko 12.500 stanovnika.
Prema rečima demografa i statističara, najugroženija područja su pogranična mesta, istok i jug Srbije. Računica pokazuje da će se najpre isprazniti manje opštine, one do 5.000 stanovnika, dok opštine do 15.000 stanovnika neće fizički nestati, ali će se smanjiti.
- Potrebno je gledati čitavo područje. Ugrožen je ceo pojas - od Banata, pa cela istočna i južna Srbija, do Trgovišta i Crne Trave. Bez razlike, svi su u problemu. Majdanpek, Zaječar, Kladovo, Negotin. Ovi gradovi neće potpuno nestati, ali problem što će njihova okolina ostati prazna - kaže Dragan Vukmirović, direktor Republičkog zavoda za statistiku.
Saša Đorđević, predsednik opštine Gadžin Han, kaže da u ovoj opštini za sada nema sela bez stanovnika, ali da je veliki broj onih čija je prosečna starost žitelja veća od 60 godina.
- Pokušavamo da olakšamo život ljudima, ali naš najveći problem je nedostatak posla. Još sedamdesetih godina smo imali veliki odliv stanovništva ka Nišu, u periodu kada su se tamo otvarale Mašinska i Elektronska industrija. Procena je da u Nišu živi oko 35.000 ljudi sa ovog područja. Ranije je u privredi naše opštine bilo zaposleno oko 1.600 ljudi, ali danas većina tih firmi ili loše radi ili je u stečaju, tako da sada imamo svega 300 zaposlenih - kaže Đorđević.
To je i osnovni razlog zašto mladi i danas napuštaju ovu opštinu. Da bi se to zaustavilo, kako kaže Đorđević, država mora da motiviše one koji žele da ulažu.
- Ko će da dođe u Gadžin Han? Investitori moraju da se rasterete nekih plaćanja. Potrebna je strategija države kako opštine na jugu i istoku, počev od Knjaževca pa do Trgovišta, ne bi ostale prazne - kaže Đorđević.
Državna strategija je, međutim, potrebna za šire područje od istoka i juga Srbije. Računica pokazuje da će se opština Rekovac koja prema poslednjem popisu broji nešto više od 12.000 stanovnika do 2050. smanjiti na oko svega 1.700 građana. Nesreća za ovu opštinu je što je podjednako udaljena od Kragujevca, Kruševca, Jagodine u koje mladi najčešće odlaze.
Dragan Prodanović, predsednik ove opštine, kaže da se opština poslednjih godina bori da ponovo pokrene neke fabrike, ali i voćarsku proizvodnju.
- Pokušavamo da zaposlimo što veći broj ljudi. Sredstvima iz lokalne samouprave pokrenuli smo i proces sadnje voća. Radi se o 100.000 sadnica krušaka, dunja i trešanja. To je naš pokušaj da se vratimo voćarstvu kako bi se možda u nekoj perspektivi ovde otvorila i fabrika za preradu voća. Međutim, uz sve naše napore potrebno je i veće razumevanje države u smislu ulaganja u infrastrukturu. Imamo mala sredstva sa kojima ništa ne može da se uradi. Puno novca dajemo na socijalne programe. Problem su i stara domaćinstva, pa će tako selo Dobroselica verovatno biti prvo koje će ostati prazno budući da ima svega sedam, osam stanovnika - kaže Prodanović.
I Banat ugrožen
U Banatu su skoro sve opštine zabeležile pad broja stanovnika. Jedna od tih opština je i Srpska Crnja u kojoj je od poslednjeg popisa broj stanovnika opao za 2.000, pa tako sada ima 10.500 žitelja.
- Na popisu 1948. odnos broja stanovnika Srpske Crnje i Zrenjanina je bio jedan prema tri, a sada je odnos jedan prema 40. Migracija, negativan prirodni priraštaj i politika od 1948. do danas su od Crnje napravili selo na granici. U poslednje tri godine je uloženo dosta u poboljšanje kvaliteta života, ali je slabo išlo kada je reč o investicijama, a investicije su te koje će vratiti ljude - kaže Pera Milankov, predsednik opštine Srpska Crnja.
Ana Slović | 07. 11. 2011. - 14:30h | Foto: Beta
Ukoliko se dosadašnji trend smanjenja broja stanovnika nastavi u periodu od 2020. do 2050. godine, kako su za „Blic” izračunali profesori matematike sa državnih univerziteta, opštine Babušnica, Gadžin Han i Crna Trava ostaće bez stanovnika, dok će one najugroženije sa juga i istoka Srbije ostati na nekoliko hiljada. Postoji velika opasnost da se veći gradovi poput Majdanpeka ili Negotina prepolove, ali njihov opstanak nije ugrožen za razliku od njihove okoline.
Najugroženija područja su pogranična mesta, istok i jug Srbije
Ukoliko se prati trend opadanja broja stanovnika, sa karte Srbije prvo bi mogla da bude izbrisana Crna Trava, i to već 2015. godine, kada bi u toj opštini ostala svega 53 stanovnika.
U Gadžinom Hanu gde je 2002. godine živelo nešto više od 10.000 ljudi, ove godine evidentirano je 18,3 odsto manje stanovnika. Ukoliko se trend iseljavanja i negativnog prirodnog priraštaja nastavi, ova opština bi, prema računici statističara, mogla da nestane već 2038. godine. Dve godine kasnije „opština aveti” mogla bi da postane i Babušnica u kojoj trenuto živi oko 12.500 stanovnika.
Prema rečima demografa i statističara, najugroženija područja su pogranična mesta, istok i jug Srbije. Računica pokazuje da će se najpre isprazniti manje opštine, one do 5.000 stanovnika, dok opštine do 15.000 stanovnika neće fizički nestati, ali će se smanjiti.
- Potrebno je gledati čitavo područje. Ugrožen je ceo pojas - od Banata, pa cela istočna i južna Srbija, do Trgovišta i Crne Trave. Bez razlike, svi su u problemu. Majdanpek, Zaječar, Kladovo, Negotin. Ovi gradovi neće potpuno nestati, ali problem što će njihova okolina ostati prazna - kaže Dragan Vukmirović, direktor Republičkog zavoda za statistiku.
Saša Đorđević, predsednik opštine Gadžin Han, kaže da u ovoj opštini za sada nema sela bez stanovnika, ali da je veliki broj onih čija je prosečna starost žitelja veća od 60 godina.
- Pokušavamo da olakšamo život ljudima, ali naš najveći problem je nedostatak posla. Još sedamdesetih godina smo imali veliki odliv stanovništva ka Nišu, u periodu kada su se tamo otvarale Mašinska i Elektronska industrija. Procena je da u Nišu živi oko 35.000 ljudi sa ovog područja. Ranije je u privredi naše opštine bilo zaposleno oko 1.600 ljudi, ali danas većina tih firmi ili loše radi ili je u stečaju, tako da sada imamo svega 300 zaposlenih - kaže Đorđević.
To je i osnovni razlog zašto mladi i danas napuštaju ovu opštinu. Da bi se to zaustavilo, kako kaže Đorđević, država mora da motiviše one koji žele da ulažu.
- Ko će da dođe u Gadžin Han? Investitori moraju da se rasterete nekih plaćanja. Potrebna je strategija države kako opštine na jugu i istoku, počev od Knjaževca pa do Trgovišta, ne bi ostale prazne - kaže Đorđević.
Državna strategija je, međutim, potrebna za šire područje od istoka i juga Srbije. Računica pokazuje da će se opština Rekovac koja prema poslednjem popisu broji nešto više od 12.000 stanovnika do 2050. smanjiti na oko svega 1.700 građana. Nesreća za ovu opštinu je što je podjednako udaljena od Kragujevca, Kruševca, Jagodine u koje mladi najčešće odlaze.
Dragan Prodanović, predsednik ove opštine, kaže da se opština poslednjih godina bori da ponovo pokrene neke fabrike, ali i voćarsku proizvodnju.
- Pokušavamo da zaposlimo što veći broj ljudi. Sredstvima iz lokalne samouprave pokrenuli smo i proces sadnje voća. Radi se o 100.000 sadnica krušaka, dunja i trešanja. To je naš pokušaj da se vratimo voćarstvu kako bi se možda u nekoj perspektivi ovde otvorila i fabrika za preradu voća. Međutim, uz sve naše napore potrebno je i veće razumevanje države u smislu ulaganja u infrastrukturu. Imamo mala sredstva sa kojima ništa ne može da se uradi. Puno novca dajemo na socijalne programe. Problem su i stara domaćinstva, pa će tako selo Dobroselica verovatno biti prvo koje će ostati prazno budući da ima svega sedam, osam stanovnika - kaže Prodanović.
I Banat ugrožen
U Banatu su skoro sve opštine zabeležile pad broja stanovnika. Jedna od tih opština je i Srpska Crnja u kojoj je od poslednjeg popisa broj stanovnika opao za 2.000, pa tako sada ima 10.500 žitelja.
- Na popisu 1948. odnos broja stanovnika Srpske Crnje i Zrenjanina je bio jedan prema tri, a sada je odnos jedan prema 40. Migracija, negativan prirodni priraštaj i politika od 1948. do danas su od Crnje napravili selo na granici. U poslednje tri godine je uloženo dosta u poboljšanje kvaliteta života, ali je slabo išlo kada je reč o investicijama, a investicije su te koje će vratiti ljude - kaže Pera Milankov, predsednik opštine Srpska Crnja.
недеља, 6. новембар 2011.
Miljenko Jergović: Jugoslaviju sada najviše mrze oni koji su od nje dobili sve
http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/287834/Miljenko-Jergovic-Jugoslaviju-sada-najvise-mrze-oni-koji-su-od-nje-dobili-sve
- “Inšallah, Madona, Inšallah” sadrži niz priča po nizu bosanskih i dalmatinskih lirskih ili lirsko-epskih pevanih pesama. Zapravo, pokušao sam ispričati priču koja stoji, teče, događa se kao podtekst svake pojedine pesme. U njoj se mešaju Zapad i Orijent, prošlost i sadašnjost, hrišćani i muslimani, Kauri i Turci, Osmansko i Habzburško carstvo, stara i nova Jugoslavija, Hrvati, Bošnjaci, Srbi, Crnogorci, Dalmatinci, Hercegovci, Arapi, Jevreji... Baš kao u Bosni koja je večna konstanta. Sevdah se zapadnjačkim jezikom objašnjava kao melodramska tuga i bol, osećaj nedostižne čežnje, neuhvatljivost ljubavnog osećanja, ali on je nešto više od toga. To znaju ljudi koju uživaju u sevdalinkama - kaže za “Blic” Miljenko Jergović.
- To je kao pitanje ima li u Portugalu previše saudada ili na američkome jugu previše bluza. Dok god se ne pretvori u kič, dert je dobra, inspirativna, tačna emocija. U istoriji naših književnosti, Bora Stanković bio je najizrazitiji pisac derta. Važno da se priča ne pretvori u kič, ili da ju ne progutaju kič osećaji. Za početak, valja znati da ne može svako pevati sevdalinku, kao što svako ne može biti ni Bora Stanković.
- Mnogo me nervira što ja i meni slični preuzimamo jednu strašnu odgovornost za osećaj jugonostalgije. Kao da mi branimo nešto za šta smo jako vezani u odnosu na druge koje baš briga za Jugoslaviju. To je jako podlo. Nikada nisam bio član SKJ, od Jugoslavije nisam dobio stan, niti sam dobio išta osim što sam se u toj državi školovao. Apsolutno nemam nikakvu osobnu odgovornost za bilo šta što se u toj državi ikada dešavalo. Bez prestanka o Jugoslaviji ružno drobe oni koji su od nje sve dobili: partijske karijere, kadrovske stanove, sigurnost, kredite, vikendice. Nisam nostalgičan u odnosu na državu, već na ljude, vreme, društvo, neki grad ili sopstvenu mladost. U tom smislu ja sam sasvim normalno nostalgičan čovek i vrlo često me ta emocije drži. Ako sam ja živeo u tom vremenu i u toj zemlji, ne želim nikom dozvoliti da mi to sećanje uskraćuje. To bi bilo kao da te neko retroaktivno osudi na zatvor.
- Informacije se razmenjuju bolje nego pre desetak godina, a lošije nego što bi trebalo i što bi moralo. Mi govorimo istim jezikom, delimo kulturu toga jezika i sve zaista važno u toj kulturi jeste zajedničko. Dakle, dobar srpski pisac i te kako je važan hrvatskoj kulturi, i obrnuto.
- Kao i svugde, neke zanimaju, neke ne zanimaju. Ali dobro je da svi dolaze na sajam jer oni koji za čitanje i nisu zainteresovani možda među tolikim knjigama pronađu motiv za čitanje. A što se tiče broja nepismenih, mislim da Srbija, kao ni Hrvatska, u tom smislu danas nije ništa lošija od, recimo, Austrije ili Italije. Ako je išta bilo dobro u socijalizmu, a ponešto je sasvim sigurno bilo dobro, tada je dobro bilo insistiranje na opismenjavanju i stvaranje uverenja kod naroda kako su knjige važne. Mislim da je nešto od tog uverenja ipak preživelo.
- Svi smo u tom smislu i odgovorni pred samima sobom i pred društvenom zajednicom, i sposobni da mislimo i reagujemo na ono što se oko nas događa. Ljudi ne reaguju zato što su umorni, deprimirani, ubijeni u pojam, zavedeni, zaglupljeni. Zato što ih je pojeo nacionalizam, koji je neprijatelj slobodne misli, ali i potrebe da se uopšte misli i da se oseća. Ne reagiraju zato što im se čini da više ništa ne mogu postići, zato što kod nas ne postoji stvarna demokratska tradicija, zato što smo otupili od samoupravnog socijalizma, zato što ne znamo ili ne razumemo koliko je važno reagovati na gramzivost ovoga balkanskog grabežnog kapitalizma i na idiotizam političke klase.
- Uglavnom ne utiču, ali je važno delovati. Ili što reče jedan pametan, stari čika, promene ne treba očekivati od drugih, niti ih prizivati pred drugima. Sam čovek treba biti promena.
Nova četvorka iz Srbije
Koji pisac iz Srbije je svojim delom privukao vašu pažnju?
- Srđan Tešin, Mića Vujičić, Milena Marković, Vladimir Kecmanović... Ima ih još, i nije im mesto iza ove tri tačkice, nego ih vredi spomenuti punim imenima i prezimenima, ali ostanimo na ovih četvoro.
A.Nikolić | 06. 11. 2011. - 02:00h | Foto: G. Srdanov
Miljenko Jergović jedan je od najznačajnijih aktuelnih pisaca teritorije koja obuhvata veliki deo nekadašnje Jugoslavije, ili područja zapadnog Balkana, ukoliko nekome smetaju reči iz bivšeg života. Knjige su mu prevedene na dvadeset jezika, dobio je mnoga značajna priznanja, a njegov zamašni literarni opus sad već podrazumeva ozbiljan čitalački angažman. Nedavno je i srpskoj publici predstavio svoju knjigu “Inšallah, Madona, Inšallah” koja je neka vrsta književnog ekpserimenta.
Miljenko Jergović: Dobar srpski pisac i te kako je važan hrvatskoj kulturi, i obrnuto
- Imali previše derta na Balkanu i na koji način tu emociju treba kanalisati?
- To je kao pitanje ima li u Portugalu previše saudada ili na američkome jugu previše bluza. Dok god se ne pretvori u kič, dert je dobra, inspirativna, tačna emocija. U istoriji naših književnosti, Bora Stanković bio je najizrazitiji pisac derta. Važno da se priča ne pretvori u kič, ili da ju ne progutaju kič osećaji. Za početak, valja znati da ne može svako pevati sevdalinku, kao što svako ne može biti ni Bora Stanković.
- Izgleda da je u ponovo ušlo u modu stavljati prefiks “jugo” ispred odrednica za region koji je obuhvatala nekadašnja SFRJ. Jugosfera kao politički korektni pogled u budućnost i jugonostalgija kao sinonim za ružnu prošlost...
- Mnogo me nervira što ja i meni slični preuzimamo jednu strašnu odgovornost za osećaj jugonostalgije. Kao da mi branimo nešto za šta smo jako vezani u odnosu na druge koje baš briga za Jugoslaviju. To je jako podlo. Nikada nisam bio član SKJ, od Jugoslavije nisam dobio stan, niti sam dobio išta osim što sam se u toj državi školovao. Apsolutno nemam nikakvu osobnu odgovornost za bilo šta što se u toj državi ikada dešavalo. Bez prestanka o Jugoslaviji ružno drobe oni koji su od nje sve dobili: partijske karijere, kadrovske stanove, sigurnost, kredite, vikendice. Nisam nostalgičan u odnosu na državu, već na ljude, vreme, društvo, neki grad ili sopstvenu mladost. U tom smislu ja sam sasvim normalno nostalgičan čovek i vrlo često me ta emocije drži. Ako sam ja živeo u tom vremenu i u toj zemlji, ne želim nikom dozvoliti da mi to sećanje uskraćuje. To bi bilo kao da te neko retroaktivno osudi na zatvor.
- Kako funkcioniše kulturni prostor nekadašnje SFRJ? Da li informacije brzo putuju i koliko su umetnički sadržaji dostupni zainteresovanim ljudima?
- Informacije se razmenjuju bolje nego pre desetak godina, a lošije nego što bi trebalo i što bi moralo. Mi govorimo istim jezikom, delimo kulturu toga jezika i sve zaista važno u toj kulturi jeste zajedničko. Dakle, dobar srpski pisac i te kako je važan hrvatskoj kulturi, i obrnuto.
- U Srbiji je preko milion ljudi funkcionalno nepismeno. Bili ste na Sajmu knjiga u Beogradu... Da li i koliko ljudi po mediteranskoj inerciji dolaze na svetkovinu ili ih knjige zaista zanimaju?
- Kao i svugde, neke zanimaju, neke ne zanimaju. Ali dobro je da svi dolaze na sajam jer oni koji za čitanje i nisu zainteresovani možda među tolikim knjigama pronađu motiv za čitanje. A što se tiče broja nepismenih, mislim da Srbija, kao ni Hrvatska, u tom smislu danas nije ništa lošija od, recimo, Austrije ili Italije. Ako je išta bilo dobro u socijalizmu, a ponešto je sasvim sigurno bilo dobro, tada je dobro bilo insistiranje na opismenjavanju i stvaranje uverenja kod naroda kako su knjige važne. Mislim da je nešto od tog uverenja ipak preživelo.
- Zašto danas misleći ljudi na prostoru bivše SFRJ uglavnom ćute i okreću glavu od provincijalizma političkih elita i gramzivosti nove klase bogataša koji su prvi milion stekli u ratu?
- Svi smo u tom smislu i odgovorni pred samima sobom i pred društvenom zajednicom, i sposobni da mislimo i reagujemo na ono što se oko nas događa. Ljudi ne reaguju zato što su umorni, deprimirani, ubijeni u pojam, zavedeni, zaglupljeni. Zato što ih je pojeo nacionalizam, koji je neprijatelj slobodne misli, ali i potrebe da se uopšte misli i da se oseća. Ne reagiraju zato što im se čini da više ništa ne mogu postići, zato što kod nas ne postoji stvarna demokratska tradicija, zato što smo otupili od samoupravnog socijalizma, zato što ne znamo ili ne razumemo koliko je važno reagovati na gramzivost ovoga balkanskog grabežnog kapitalizma i na idiotizam političke klase.
- Da li literatura i javni istupi pisaca na bilo koji način utiču na društvene prilike na prostoru bivše SFRJ?
- Uglavnom ne utiču, ali je važno delovati. Ili što reče jedan pametan, stari čika, promene ne treba očekivati od drugih, niti ih prizivati pred drugima. Sam čovek treba biti promena.
Nova četvorka iz Srbije
Koji pisac iz Srbije je svojim delom privukao vašu pažnju?
- Srđan Tešin, Mića Vujičić, Milena Marković, Vladimir Kecmanović... Ima ih još, i nije im mesto iza ove tri tačkice, nego ih vredi spomenuti punim imenima i prezimenima, ali ostanimo na ovih četvoro.
Deset filmskih erotskih simbola
http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/287895/Deset-filmskih-erotskih-simbola
Film je na početku 20. veka, kad su ga nazvali nemim, stvorio zvezde koje su otelovljavale mistiku i tajnu erotizma. Snovi generacija su se oblikovali zahvaljujući njima. U tami bioskopskih ekrana velike zvezde su bile mistične i erotizam je izbijao iz onog što je nagovešteno i skrivano. Ali nešto se bitno promenilo pre tridesetak godina: ukidanje cenzure (daleko joj bila kuća) i prodor eksplicitnih seksualnih sadržaja doveli su do gubitka aure koju su negovale filmske zvezde. Danas, u eri prevage televizije, kućnog videa i interneta, zvezde su izgubile čar tajanstvenosti, zvezde su kao potrošna roba, a ugrožene su modelima, pa i porno-junakinjama. Nova vremena. Pa ipak podsetimo se vremena kad su, kako reče Glorija Svanson u čuvenom „Bulevaru sumraka“, zvezde bile velike a ekrani mali.
1. Marlen Ditrih
Touch of Evil
Rođena 1901. posle svetskog i uspeha „Plavog anđela“ 1929. otišla sa rediteljem Jozefom fon Šternbergom u Ameriku, i sledećih 40 godina ostvarila ogroman broj sjajnih uloga kobnih i zagonetnih junakinja, od „Šangaj ekspresa“ do Langovog vesterna „Ranč prokletih“. Njena verzija šlagera „Lili Marlen“ - dugačke noge, izazovan pogled kroz trpavice i otpor Hitleru - zaokružila je mit o njoj.
2. Glorija Svanson
Queen Kelly
Rođena 1898. stigla je u Holivud 1919. gde je postala najomiljenija glumica velikog Sesila B. Demila. Uvek je igrala lepotice bogatog društva, po visokoj modi tog vremena, a njene domete su neki istoričari filma označili kao uzrok za pad moralnih vrednosti tokom dvadesetih. (!) Igrala je sa Rudolfom Valentinom, Daglasom Ferbanksom Mlađim, a sa 42 godine bila je pregažena zvezda u „Bulevaru sumraka“.
3. Greta Garbo
Mata Hari
Po mnogim istoričarima najveća filmska zvezda u istoriji. Rođena u Švedskoj kao Greta Gustavson 1905. najpre se probila tokom dvadesetih u domovini i Nemačkoj, da bi otišla u Holivud, gde je do rata ostvarila senzacionalnu karijeru fatalne žene na filmu. Igrala je u filmovima najboljih reditelja i sa najvećim glumcima, i početkom rata se povukla sa ekrana čuvajući se sledećih četrdesetak godina od javnih pojavljivanja.
4. Merilin Monro
Niagara
U svom nesrećno kratkom životu (1926-1963) ostvarila je niz glamuroznih uloga kao zamamna lepotica, pevačica u mjuziklima, komičarka u „Neki to vole vruće“ Bilija Valjdera... O njoj je napisano tuce monografija, sa naglaskom na njene seksualne veze i zagonetno samoubistvo. U knjizi „Merilin“ veliki američki pisac Norman Mejler tvrdi da je ona ušla u vlažne snove nekoliko muških naraštaja.
5. Teda Bara
A Fool There Was
Rođena kao Teodosija Gudmen 1890. u Sinsinatiju, pod imenom Teda Bara se pojavila 1917. u nizu tajanstveno satanskih uloga, kao otelotvorenje zlokobne ženskosti (žena-vampir, otuda pojam vampa). Prva je bila ženska „Saloma“ i u jednoj godini je odigrala 35 filmova. Povukla se l918. a nekoliko pokušaja iz tridesetih je neslavno propalo.
6. Brižit Bardo
Le trou Normand
Rođena 1934. pojavila se u Vadimovom filmu „I bog stvori ženu“ (1956) koji je izazvao metež i moralno zgražanje u francuskom društvu. Postala je BB, najveći izvozni proizvod uz Reno i Šanel. Stvoren je mit nalik onom Džejmsa Dina i Merilin Monro, ali BB je uglavnom igrala samo u sledećoj deceniji. Potom je stala i sada štiti životinje.
7. Meri Pikford
Pollyanna
Sredinom dvadesetih prošlog veka otkrio ju je veliki D. V. Grifit i njena devojačka senzualnost i lepota doneli su joj nadimak „svačija dragana“. Sledećih dvadesetak godina igrala je u najznačajnim filmovima neme epohe, ponajviše sa Čaplinom, dobila prvog Oskara 1929, i sredinom sledeće decenije karijera joj se praktično završava.
8. Ingrid Bergman
Casablanca
Još jedna Šveđanka (1915-1982) koja je u Holivudu napravila vrtoglavu karijeru u „Kazablanki“ (1942) uz Hamfrija Bogarta, a njena uloge u Hičkokovom filmu „Ozloglašena“ sve do oproštajne u „Jesenjoj sonati“ (1978) Ingmara Bergmana čine vrh u umetnosti i lepoti glume.
9. Rita Hejvort
Gilda
Rođena 1918. kao Margarita Karmen Kansino, teško se probijala najpre kao mjuzikl igračica, da bi se proslavila u čuvenom filmu „Gilda“ 1946. sa muzičkom numerom i striptizom koji ostaju neprevaziđeni do danas. Na prvoj atomskoj bombi je bilo ispisano ime ove junakinje, a njena karijera u filmu Orsona Velsa „Dama iz Šangaja“ je vrhunac njene kratke karijere. Povukla se 1949. zbog udaje za princa Ali Kana i nikad se više nije pojavila u zapaženijim ulogama. Ali mit je ostao.
10. Žana Moro
Les Amants
Rođena 1928. zablistala je u „Ljubavnicima“ (1958), potom u „Žilu i Džimu“ (1961) Fransoa Trifoa, postavši tako najzagonetnija zvezda francuskog novog talasa. Možda najfascinantnija njena uloga je u „Liftu ta gubilište“ u kojem cele noći šeta kroz Pariz praćena solo trubom Majlsa Dejvisa. Igra do danas, podsećajući nas da slava ne prolazi, ali ženska lepota... Avaj.
Milan Vlajčić | 06. 11. 2011.
Poznati istoričar filma Rodžer Menvil im je posvetio opsežnu knjigu pod naslovom „Boginje ljubavi“, a američki reditelj Robert Oldrič ih je nazvao „erotskim simbolima koji svakih deset godina spasavaju kinematografiju“.
1. Marlen Ditrih
Touch of Evil
Rođena 1901. posle svetskog i uspeha „Plavog anđela“ 1929. otišla sa rediteljem Jozefom fon Šternbergom u Ameriku, i sledećih 40 godina ostvarila ogroman broj sjajnih uloga kobnih i zagonetnih junakinja, od „Šangaj ekspresa“ do Langovog vesterna „Ranč prokletih“. Njena verzija šlagera „Lili Marlen“ - dugačke noge, izazovan pogled kroz trpavice i otpor Hitleru - zaokružila je mit o njoj.
2. Glorija Svanson
Queen Kelly
Rođena 1898. stigla je u Holivud 1919. gde je postala najomiljenija glumica velikog Sesila B. Demila. Uvek je igrala lepotice bogatog društva, po visokoj modi tog vremena, a njene domete su neki istoričari filma označili kao uzrok za pad moralnih vrednosti tokom dvadesetih. (!) Igrala je sa Rudolfom Valentinom, Daglasom Ferbanksom Mlađim, a sa 42 godine bila je pregažena zvezda u „Bulevaru sumraka“.
3. Greta Garbo
Mata Hari
Po mnogim istoričarima najveća filmska zvezda u istoriji. Rođena u Švedskoj kao Greta Gustavson 1905. najpre se probila tokom dvadesetih u domovini i Nemačkoj, da bi otišla u Holivud, gde je do rata ostvarila senzacionalnu karijeru fatalne žene na filmu. Igrala je u filmovima najboljih reditelja i sa najvećim glumcima, i početkom rata se povukla sa ekrana čuvajući se sledećih četrdesetak godina od javnih pojavljivanja.
4. Merilin Monro
Niagara
U svom nesrećno kratkom životu (1926-1963) ostvarila je niz glamuroznih uloga kao zamamna lepotica, pevačica u mjuziklima, komičarka u „Neki to vole vruće“ Bilija Valjdera... O njoj je napisano tuce monografija, sa naglaskom na njene seksualne veze i zagonetno samoubistvo. U knjizi „Merilin“ veliki američki pisac Norman Mejler tvrdi da je ona ušla u vlažne snove nekoliko muških naraštaja.
5. Teda Bara
A Fool There Was
Rođena kao Teodosija Gudmen 1890. u Sinsinatiju, pod imenom Teda Bara se pojavila 1917. u nizu tajanstveno satanskih uloga, kao otelotvorenje zlokobne ženskosti (žena-vampir, otuda pojam vampa). Prva je bila ženska „Saloma“ i u jednoj godini je odigrala 35 filmova. Povukla se l918. a nekoliko pokušaja iz tridesetih je neslavno propalo.
6. Brižit Bardo
Le trou Normand
Rođena 1934. pojavila se u Vadimovom filmu „I bog stvori ženu“ (1956) koji je izazvao metež i moralno zgražanje u francuskom društvu. Postala je BB, najveći izvozni proizvod uz Reno i Šanel. Stvoren je mit nalik onom Džejmsa Dina i Merilin Monro, ali BB je uglavnom igrala samo u sledećoj deceniji. Potom je stala i sada štiti životinje.
7. Meri Pikford
Pollyanna
Sredinom dvadesetih prošlog veka otkrio ju je veliki D. V. Grifit i njena devojačka senzualnost i lepota doneli su joj nadimak „svačija dragana“. Sledećih dvadesetak godina igrala je u najznačajnim filmovima neme epohe, ponajviše sa Čaplinom, dobila prvog Oskara 1929, i sredinom sledeće decenije karijera joj se praktično završava.
8. Ingrid Bergman
Casablanca
Još jedna Šveđanka (1915-1982) koja je u Holivudu napravila vrtoglavu karijeru u „Kazablanki“ (1942) uz Hamfrija Bogarta, a njena uloge u Hičkokovom filmu „Ozloglašena“ sve do oproštajne u „Jesenjoj sonati“ (1978) Ingmara Bergmana čine vrh u umetnosti i lepoti glume.
9. Rita Hejvort
Gilda
Rođena 1918. kao Margarita Karmen Kansino, teško se probijala najpre kao mjuzikl igračica, da bi se proslavila u čuvenom filmu „Gilda“ 1946. sa muzičkom numerom i striptizom koji ostaju neprevaziđeni do danas. Na prvoj atomskoj bombi je bilo ispisano ime ove junakinje, a njena karijera u filmu Orsona Velsa „Dama iz Šangaja“ je vrhunac njene kratke karijere. Povukla se 1949. zbog udaje za princa Ali Kana i nikad se više nije pojavila u zapaženijim ulogama. Ali mit je ostao.
10. Žana Moro
Les Amants
Rođena 1928. zablistala je u „Ljubavnicima“ (1958), potom u „Žilu i Džimu“ (1961) Fransoa Trifoa, postavši tako najzagonetnija zvezda francuskog novog talasa. Možda najfascinantnija njena uloga je u „Liftu ta gubilište“ u kojem cele noći šeta kroz Pariz praćena solo trubom Majlsa Dejvisa. Igra do danas, podsećajući nas da slava ne prolazi, ali ženska lepota... Avaj.
Jovanović: Tadić ozbiljno greši što naš predlog proglašava ekstremizmom
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/287891/Jovanovic-Tadic-ozbiljno-gresi-sto-nas-predlog-proglasava-ekstremizmom
"Mi želimo da sprečimo novu nacionalnu katastrofu i više ne možemo da trpimo oklevanje koje nam se nudi. Nemamo vremena za gubljenje i više nikoga ne možemo da čekamo", kaže Jovanović.
Ta stranka smatra da predsednik Boris Tadić treba da traži ekstremizam na drugom mestu, u fatalizmu Nikolića i Koštunice kojima je često mnogo bliži u stavovima o Kosovu i evropskoj budućnosti, nego nama i dobronamernim potpisnicima apela, koji je okupio najhrabrije predstavnike civilnog društva, nesporne autoritete našeg intelektualnog, umetničkog, medijskog i javnog života.
"Neka Tadić ne očekuje da bez reči statiramo u obračunu koji se traje protiv evropske Srbije. On vodi državu i dužan je da preuzme odgovornost. Ako se samo okrene oko sebe, videće nas, koji nećemo da čekamo, kako kroz minsko polje krčimo evropski put Srbiji, umesto onih čija je obaveza da ovu zemlju vode. Mi se svojim jasnim stavom suprotstavljamo političkoj hipnozi kojom se umanjuje stvarni značaj Evrope za Srbiju. Zato ujedinjujemo sve koji su za Srbiju u Evropi i odbijamo da se povlačimo pred antievropskim uzurpatorima naše budućnosti", izjavio je Jovanović.
On ukazuje da Srbiji ne treba gatanje o tome šta će se desiti za 30 godina, ni politika novog Gazimestana, već da Srbija mora da misli o tome šta je čeka za 3 meseca ističući da "ništa od Srba i Srbije na Kosovu neće ostati ako Srbija 9. decembra stane i ako živote i sudbine vežemo za barikade".
"Želimo preokret zato što smisao svojih života i politike vidimo samo u Srbiji promenjenih prioriteta, zemlji slobodnih građana koja je konačno pronašla mir sa sobom i susedima, društvu kojim vladaju pravo i efikasne institucije, zajednici koja ceni i podstiče znanje, rad i uspeh, razvija konkurenciju i otvara ekonomiju, modernizuje sve zaostalo. Samo tu ideju vreme može potvrditi kao pozitivnu viziju i pokretača društva koje zna šta će sa sobom u 21. veku, smatra lider LDP-a.
Predsednik LDP-a pozvao je juče Tadića da potpiše proglas "Preokret", što je predsednik Srbije sinoć odbio pošto se ne slaže sa politikom odustajanja od legitimnih državnih i nacionalnih interesa.
"Tadić ozbiljno greši ako razuman predlog Preokreta proglašava ekstremizmom i sumnja u naš patriotizam", smatra lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović.
"Mi želimo da sprečimo novu nacionalnu katastrofu i više ne možemo da trpimo oklevanje koje nam se nudi. Nemamo vremena za gubljenje i više nikoga ne možemo da čekamo", kaže Jovanović.
Ta stranka smatra da predsednik Boris Tadić treba da traži ekstremizam na drugom mestu, u fatalizmu Nikolića i Koštunice kojima je često mnogo bliži u stavovima o Kosovu i evropskoj budućnosti, nego nama i dobronamernim potpisnicima apela, koji je okupio najhrabrije predstavnike civilnog društva, nesporne autoritete našeg intelektualnog, umetničkog, medijskog i javnog života.
"Neka Tadić ne očekuje da bez reči statiramo u obračunu koji se traje protiv evropske Srbije. On vodi državu i dužan je da preuzme odgovornost. Ako se samo okrene oko sebe, videće nas, koji nećemo da čekamo, kako kroz minsko polje krčimo evropski put Srbiji, umesto onih čija je obaveza da ovu zemlju vode. Mi se svojim jasnim stavom suprotstavljamo političkoj hipnozi kojom se umanjuje stvarni značaj Evrope za Srbiju. Zato ujedinjujemo sve koji su za Srbiju u Evropi i odbijamo da se povlačimo pred antievropskim uzurpatorima naše budućnosti", izjavio je Jovanović.
On ukazuje da Srbiji ne treba gatanje o tome šta će se desiti za 30 godina, ni politika novog Gazimestana, već da Srbija mora da misli o tome šta je čeka za 3 meseca ističući da "ništa od Srba i Srbije na Kosovu neće ostati ako Srbija 9. decembra stane i ako živote i sudbine vežemo za barikade".
"Želimo preokret zato što smisao svojih života i politike vidimo samo u Srbiji promenjenih prioriteta, zemlji slobodnih građana koja je konačno pronašla mir sa sobom i susedima, društvu kojim vladaju pravo i efikasne institucije, zajednici koja ceni i podstiče znanje, rad i uspeh, razvija konkurenciju i otvara ekonomiju, modernizuje sve zaostalo. Samo tu ideju vreme može potvrditi kao pozitivnu viziju i pokretača društva koje zna šta će sa sobom u 21. veku, smatra lider LDP-a.
Predsednik LDP-a pozvao je juče Tadića da potpiše proglas "Preokret", što je predsednik Srbije sinoć odbio pošto se ne slaže sa politikom odustajanja od legitimnih državnih i nacionalnih interesa.
Periodni sistem dobio tri nova elementa
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/287948/Periodni-sistem-dobio-tri-nova-elementa
Elementi su tako veliki i nestabilni da se jedino mogu stvoriti u laboratorijskim uslovima. Reč je o super teškim elementima koji imaju tendenciju radioaktivnosti, s obzirom na činjenicu da njihovi atomi imaju više neutrona nego protona i brzo se raspadaju.
"Imena ova tri elementa prihvaćena su u konsultacijama sa fizičarima širom sveta", kazao je dr Robert Kirbi-Haris, generalni sekretar IUPAP-a čija generalna skupština okuplja delegate nacionalnih akademija i društava fizičara iz 60 zemalja.
Kopernicijum je nazvan po poljskom astronomu Nikoli Koperniku (1473-1543) koji je prvi formulisao teoriju o kružnom kretanju nebeskih tela. Atom je prvi put otkriven 1996. kada su nemački naučnici sudarili cink i olovo, dobivši težak, radioaktivni element.
Rentgenijum je otkriven 1994. kada su nemački istraživači Helmholc centra kreirali tri atoma ovog elementa koji je dobio ime po nemačkom fizičaru i Nobelovcu Vilhelmu Konradu Rentgenu (1845-1923) koji je prvi proizveo i registrovao elektromagnetne zrake, danas poznate kao iks-zraci ili rendgenski zraci.
Darmštatijum je 1994. otkrila ista grupa naučnika, a dobio je naziv po nemačkom gradu Darmštatu gde se nalazi sedište Helmholc centra.
Tanjug | 06. 11. 2011.
Mendeljejev periodni sistem veći je za još tri elementa. Generalna skupština Međunarodnog udruženja čiste i primenjene hemije (IUPAP), koja se održava u Institutu za fiziku u Londonu, potvrdila je imena tri nova elementa zasnovana na njihovim atomskim brojevima 110, 111 i 112 - darmštatijuma (Ds), rentgenijuma (Rg) i kopernicijuma (Cn).
Elementi su tako veliki i nestabilni da se jedino mogu stvoriti u laboratorijskim uslovima. Reč je o super teškim elementima koji imaju tendenciju radioaktivnosti, s obzirom na činjenicu da njihovi atomi imaju više neutrona nego protona i brzo se raspadaju.
"Imena ova tri elementa prihvaćena su u konsultacijama sa fizičarima širom sveta", kazao je dr Robert Kirbi-Haris, generalni sekretar IUPAP-a čija generalna skupština okuplja delegate nacionalnih akademija i društava fizičara iz 60 zemalja.
Kopernicijum je nazvan po poljskom astronomu Nikoli Koperniku (1473-1543) koji je prvi formulisao teoriju o kružnom kretanju nebeskih tela. Atom je prvi put otkriven 1996. kada su nemački naučnici sudarili cink i olovo, dobivši težak, radioaktivni element.
Rentgenijum je otkriven 1994. kada su nemački istraživači Helmholc centra kreirali tri atoma ovog elementa koji je dobio ime po nemačkom fizičaru i Nobelovcu Vilhelmu Konradu Rentgenu (1845-1923) koji je prvi proizveo i registrovao elektromagnetne zrake, danas poznate kao iks-zraci ili rendgenski zraci.
Darmštatijum je 1994. otkrila ista grupa naučnika, a dobio je naziv po nemačkom gradu Darmštatu gde se nalazi sedište Helmholc centra.
Ivana
- Ivana Žigon ne ustaje iz kreveta ujutru, ona se vozdiže.
- Ivana Žigon ne ljubi, ona celiva.
- Ivana Žigon ne kuva ručak nego sprema gozbu.
- Ivana Žigon ne lajkuje. Ona blagosilja.
- Ivana Žigon se ne fotka, ona se izobražava.
- Ivana Žigon ne ide na spavanje, nego na počinak.
- Ivana Žigon je pola žena, pola Vidovdan.
- Ivana Žigon ne pije sok, već nektar.
- Ivana Žigon ne briše fajl, ona ga uspokojava.
- Kad Ivana Žigon uključuje računar, sistem se vozdiže.
- Ivana Žigon ne šljaka, već bogoradi.
- Ivana Žigon ne grdi, ona kara.
- Ivana Žigon se ne moli, ona tihuje.
- Ivana Žigon nije vođa, nego vožd skupa.
- Ivana Žigon ne čita „Dragu Savetu“, već „Dragu Sovjetu“.
- Ivana Žigon ne poziva telefonom, ona vaspostavlja vezu.
- Ivana Žigon ne sanja, ona sniva.
- Ivana Žigon se ne ljuti, ona se srdi.
- Ivana Žigon ne govori, ona zbori.
- Ivana Žigon ne ljubi, ona celiva.
- Ivana Žigon ne kuva ručak nego sprema gozbu.
- Ivana Žigon ne lajkuje. Ona blagosilja.
- Ivana Žigon se ne fotka, ona se izobražava.
- Ivana Žigon ne ide na spavanje, nego na počinak.
- Ivana Žigon je pola žena, pola Vidovdan.
- Ivana Žigon ne pije sok, već nektar.
- Ivana Žigon ne briše fajl, ona ga uspokojava.
- Kad Ivana Žigon uključuje računar, sistem se vozdiže.
- Ivana Žigon ne šljaka, već bogoradi.
- Ivana Žigon ne grdi, ona kara.
- Ivana Žigon se ne moli, ona tihuje.
- Ivana Žigon nije vođa, nego vožd skupa.
- Ivana Žigon ne čita „Dragu Savetu“, već „Dragu Sovjetu“.
- Ivana Žigon ne poziva telefonom, ona vaspostavlja vezu.
- Ivana Žigon ne sanja, ona sniva.
- Ivana Žigon se ne ljuti, ona se srdi.
- Ivana Žigon ne govori, ona zbori.
субота, 5. новембар 2011.
Srbija, kao zemlja trećeg sveta
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=11&dd=03&nav_category=12&nav_id=554873
Izvor: Večernje novosti
Srbija ima jednu osobinu kojom može da se ”podiči” - broj mesta u kojima smo među najlošije rangiranim zemljama u svetu.
Imamo više od milion nepismenih, među deset smo najstarijih naroda na svetu, kaskamo u privlačenju investicija, ali smo među rekorderima po inflaciji, korupciji, a treći na listi po odlivu mozgova.
U mnogim stvarima, pogotovo iz oblasti ekonomije i infrastrukture, na rang-listama društvo nam prave zemlje trećeg sveta, ali ima i oblasti gde su nas čak i one pretekle. Tako, na primer, Srbija ima 41.000 kilometara puteva, a ispred nas su čak i Namibija, Gana i Sri Lanka. U investicijama, gde zauzimamo 101. mesto od 149 država, pretekli su nas Jamajka, Kambodža, Malavi...
Prema poslednjim istraživanjima Svetskog ekonomskog foruma, koji je analizirao 142 zemlje, Srbija je na 102. mestu po železničkoj infrastrukturi, 128. po nezavisnosti sudstva, 131. po kvalitetu puteva...
"Ima mnogo poražavajućih statistika po nas, a među njima su i analize Evropske banke za obnovu i razvoj, gde smo, recimo, 102. od 139 zemalja po efikasnosti tržišta rada. Loše kotiranje na mnogim svetskim rang-listama posledica je toga što ovde još mnoge reforme nisu sprovedene", kaže, za ”Novosti” Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike.
Prema nezvaničnim podacima, u poslednjih nekoliko decenija Srbija je ostala bez više od 40.000 stručnjaka sa diplomom, a po broju visoko obrazovanih je na 74. mestu. U Ministarstvu prosvete kažu da je Vlada još prošle godine usvojila niz mera da zadrži mlade istraživače i vrati one koje su otišli, a ministar Žarko Obradović, za ”Novosti”, objašnjava:
"Srbija u obrazovanje ulaže nešto više od četiri odsto budžeta, dok većina evropskih zemalja izdvaja iznad šest odsto. Nekad je loše kotiranje na listama odraz suštinskih problema, a nekad i tehničkih propusta, što se desilo kada Beogradski univerzitet nije ušao u prvih 500 najboljih fakulteta na Šangajskoj listi."
Prošle godine Srbija je bila 78. od 178 zemalja po korupciji, novi izveštaj očekuje se u decembru, a prof. Zoran Stojiljković iz Agencije za borbu protiv korupcije ne očekuje da ćemo se ovog puta bolje kotirati:
"Mi smo u grupi tzv. manjkavih ili defektnih demokratija i dalje muku mučimo sa partokratijom, nedostatkom medijskih sloboda, slabim institucijama... A kriza svakako nije pogodan okvir da se tu stvari poprave."
Srbija je i neslavni rekorder po niskom natalitetu, odnosno visokom mortalitetu. Demograf Ivan Marinković kaže za naš list da smo mi, kada se izuzmu afričke zemlje, četvrti na listi po stopi smrtnosti:
"Japanci su najstarija nacija na svetu, ali ni približno nemaju tako visok mortalitet kao mi. Razlozi visoke smrtnosti kod nas su, pre svega, loša ekonomska situacija i kvalitet života."
I pored niskog standarda, naši građani nekih stvari ne žele da se odreknu, pa čak i u njima prednjače. Tako, Srbija ima 10 miliona pretplatnika mobilnih telefona, a čak je na zavidnom 57. mestu od 216 zemalja po korišćenju interneta.
Izvor: Večernje novosti
Beograd -- Kakva je lična karta Srbije, prema parametrima kojima se poredi sa drugim zemljama. Rekorderi smo po smrtnosti, lošim putevima, odlivu mozgova i broju mobilnih.
Srbija ima jednu osobinu kojom može da se ”podiči” - broj mesta u kojima smo među najlošije rangiranim zemljama u svetu.
Imamo više od milion nepismenih, među deset smo najstarijih naroda na svetu, kaskamo u privlačenju investicija, ali smo među rekorderima po inflaciji, korupciji, a treći na listi po odlivu mozgova.
U mnogim stvarima, pogotovo iz oblasti ekonomije i infrastrukture, na rang-listama društvo nam prave zemlje trećeg sveta, ali ima i oblasti gde su nas čak i one pretekle. Tako, na primer, Srbija ima 41.000 kilometara puteva, a ispred nas su čak i Namibija, Gana i Sri Lanka. U investicijama, gde zauzimamo 101. mesto od 149 država, pretekli su nas Jamajka, Kambodža, Malavi...
Prema poslednjim istraživanjima Svetskog ekonomskog foruma, koji je analizirao 142 zemlje, Srbija je na 102. mestu po železničkoj infrastrukturi, 128. po nezavisnosti sudstva, 131. po kvalitetu puteva...
"Ima mnogo poražavajućih statistika po nas, a među njima su i analize Evropske banke za obnovu i razvoj, gde smo, recimo, 102. od 139 zemalja po efikasnosti tržišta rada. Loše kotiranje na mnogim svetskim rang-listama posledica je toga što ovde još mnoge reforme nisu sprovedene", kaže, za ”Novosti” Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike.
|
"Srbija u obrazovanje ulaže nešto više od četiri odsto budžeta, dok većina evropskih zemalja izdvaja iznad šest odsto. Nekad je loše kotiranje na listama odraz suštinskih problema, a nekad i tehničkih propusta, što se desilo kada Beogradski univerzitet nije ušao u prvih 500 najboljih fakulteta na Šangajskoj listi."
Prošle godine Srbija je bila 78. od 178 zemalja po korupciji, novi izveštaj očekuje se u decembru, a prof. Zoran Stojiljković iz Agencije za borbu protiv korupcije ne očekuje da ćemo se ovog puta bolje kotirati:
"Mi smo u grupi tzv. manjkavih ili defektnih demokratija i dalje muku mučimo sa partokratijom, nedostatkom medijskih sloboda, slabim institucijama... A kriza svakako nije pogodan okvir da se tu stvari poprave."
Srbija je i neslavni rekorder po niskom natalitetu, odnosno visokom mortalitetu. Demograf Ivan Marinković kaže za naš list da smo mi, kada se izuzmu afričke zemlje, četvrti na listi po stopi smrtnosti:
"Japanci su najstarija nacija na svetu, ali ni približno nemaju tako visok mortalitet kao mi. Razlozi visoke smrtnosti kod nas su, pre svega, loša ekonomska situacija i kvalitet života."
I pored niskog standarda, naši građani nekih stvari ne žele da se odreknu, pa čak i u njima prednjače. Tako, Srbija ima 10 miliona pretplatnika mobilnih telefona, a čak je na zavidnom 57. mestu od 216 zemalja po korišćenju interneta.
петак, 4. новембар 2011.
четвртак, 3. новембар 2011.
Oliver Dragojevic - Pred tvojim vratima --VIDEO-- (HD)!!!
... dok sam kopirao prethodne tekstove, na radiju je sviralo.........
Da li zaista postoji naša druga polovina
http://www.lovesensa.rs/clanci/psihologija/da-li-zaista-postoji-nasa-druga-polovina?page=1
Sanja Lučić
Kada su se 1929. godine sreli, Simone de Beauvoir i Jean Paul Sartre znali su da je to ljubav za sva vremena. I mada nikada nije živeo zajedno, taj antikonformistički par, još tada otvoren za svaku vrstu iskustva „slobodne ljubavi“, ostao je zajedno do kraja života. Poput Kleopatre i Marka Antonija, čija je strast bila toliko moćna da im je omogućila da savladaju sve prepreke i zajedno ostvare sve što požele: ljubav, strast i mit o srodnoj duši o kojoj smo maštali gledajući njihovu životnu priču u filmovima sa Richardom Burtonom i Elizabeth Taylor. Srodnu dušu svi mi zamišljamo kao nekoga ko nas upotpunjuje, ko nas prihvata onakvima kakvi smo bez obzira na sve naše mane, ko nas voli intenzitetom kojim nas niko drugi na svetu ne voli, ko nam je najbolji prijatelj, zbog koga ne moramo da pravimo mnogo kompromisa, s kim smo duboko povezani, te za tren zna šta mislimo i šta ćemo da izgovorimo, kao nekoga za koga momentalno znamo da je onaj pravi, bez sumnji, bez preispitivanja, bez nedoumica. I iznad svega, kao nekoga ko nas nikada neće napustiti.
Srodna duša znači sresti se i prepoznati se, a ne upoznati se. To je toplina, prepoznavanje, neverovatna intimnost još od prvog momenta, situacija u kojoj sve nekako teče svojim tokom. Jer ako, kada upoznate nekoga, poželite da budete bolji nego što jeste i pokušate da zamaskirate svoje negativne osobine, to znači da ta osoba nije vaša druga polovina. Da li zaista postoji takva osoba? Ili postoji nekoliko takvih osoba koje možemo sresti u životu? Može li nam se pak desiti da nikada ne sretnemo srodnu dušu? Ili da je propustimo iako je jednom ušla u naš život?
Dotičemo tako mit o androginu (od grčke reči andròs – muškarac i gynè – žena = onaj koji se nalazi u prirodi oba pola), koji je, za Platona, bio perfektno biće, kako pripoveda u Simpozijumu: „Aristofan nije bio dete Sunca kao muškarci, ni dete Zemlje kao žene, već dete Meseca, koji učestvuje u prirodi oba pola. Kako su androgini, kompletni i perfektni, postali arogantni misleći da mogu da prevaziđu Zevsa, on ih je kazne radi podelio na dva dela, stvarajući od njih dva odvojena bića, muškarca i ženu.“ Za Platona, ta snaga koja navodi odvojene polovine da se traže kroz vekove, odvajkada, jeste Eros, koji nastoji da stabiliše to antičko jedinstvo. Svako posvećuje svoj život traženju te jedne jedine osobe koja će s njim stvoriti perfektan sklad i učiniti ga srećnim. Nostalgija ka toj potpunosti predstavlja osnovu koja nas vodi ljubavi.
S druge strane, psiholozi imaju podeljena mišljenja o postojanju srodne duše. Mnogi smatraju da postoje fizionomije, karakteri i boje glasa koji nam oživljavaju sećanja iz detinjstva i aktiviraju neurobiološke mehanizme koji nas vode ka posebnim osećanjima prema određenoj osobi, vrlo često ka ljubavi na prvi pogled.
Mnogi od nas sreli su u životu nekoliko partnera koji su se kasnije ispostavili kao pogrešni i ta iskustva pomažu nam da shvatimo koji delovi naše ličnosti zahtevaju najviše pažnje, pa zato, ako nas konstantno privlače isti tipovi osoba zbog kojih smo kasnije nesrećni, moramo prvobitno da se pozabavimo sobom i blokovima koji nas sputavaju u uživanju u ljubavi i njenoj pozitivnoj dimenziji. Ovako posmatrana, srodna duša predstavljena je u svojoj pravoj konotaciji, tj. kao jedan lični put odrastanja, upoznavanja sebe i otvaranja ka novim dimenzijama ljubavi.
S druge strane, mnogi psiholozi smatraju da je srodna duša samo mit. Današnje statistike pokazuju da se 50 odsto bračnih veza završava razvodom, što znači da na svaki par koji se venčava dolazi jedan koji se razvodi. I mada smo se oslobodili stroge društvene kontrole koja nas je decenijama navodila da se upuštamo u bračne veze radi socijalnog statusa, ekonomskih razloga ili praktične strane, danas većina ljudi želi vezu koja podrazumeva ujedinjenje sa srodnom dušom.
To je odgovornost koja nas opterećuje i zatrpava pitanjima i nedoumicama: da li smo našli srodnu dušu, da li smo srećni onoliko koliko zaista zaslužujemo? Postajemo žrtve velikih očekivanja. Tražimo osobe koje su u stanju da kompenzuju naše slabosti, da ojačaju našu snagu i da nam daju podršku i bezuslovno poštovanje.
Frank Pittman, psihijatar iz Atlante, tvrdi da ništa nije donelo toliko nesreće i nezadovoljstva koliko ta potraga za srodnom dušom koja, po njegovom mišljenju, zapravo ne postoji: „Potrebno je da prestanemo da verujemo u mit o srodnoj duši. Sve osobe koje čine bračnu ili bilo koju drugu ljubavnu vezu dolaze iz različitog društvenog miljea, potiču iz različitih familija i imaju drugačiju viziju sveta. Magija se nalazi upravo u tome što smo u mogućnosti da razvijemo takav pogled na svet koji nam omogućava da posmatramo život očima partnera, ali i vlastitim.“ Njegov kolega Joshua Coleman iz San Franciska smatra da je taj konstantni društveni pritisak ono što nas nagoni da želimo sve od života, uključujući i savršen ljubavni odnos.
Američki psiholozi smatraju da ne postoji srodna duša, da svako od nas želi da živi u ubeđenju da postoji tako nešto čemu se možemo nadati, partner kao naše ogledalo sa kojim smo toliko slični, čak i onda kada su sličnosti nepostojeće ili vrlo zanemarljive, ali da upravo ta vrsta autoreferencijalnosti dovodi do toga da imamo stabilne i lepe veze.
Srodna duša mogla bi se definisati i kao osoba koja nas uvek opravdava pred drugima, koja je naš saučesnik koji u nama vidi ono što drugima promiče. Srodna duša poziva nas telefonom baš onda kada smo mi želeli da pozovemo nju/njega. Zna kako se osećamo a da ništa ne kažemo, prepoznaje i obraća pažnju na te mini-signale koje šalje naše telo, a koje je samo ona u stanju da vidi. U nju imamo potpuno poverenje, znamo da nam govori istinu i da ne postoje skrivena značenja. Čita nam misli, ume da oseti unapred naše potrebe.
To nije idealizovan odnos, ali nije ni odnos u kome vlada opsesivna ljubomora, što znači i nedostatak poverenja, to nije odnos u kome postoje svakodnevne dramatične svađe, niti odnos koji nas čini nesrećnima i nesigurnima i u kome imamo potrebu da kontrolišemo partnera, koji, kada nam je potreban, uvek ima nešto preče da uradi. Srodna duša neće nas konstantno kritikovati zbog vlastitog kompleksa inferiornosti i mi nećemo živeti u konstantnom strahu da će nas ostaviti.
Mnogi misle da su već jednom u životu sreli srodnu dušu i da su je izgubili, ali psiholozi tvrde da se prave srodne duše nikada ne mogu izgubiti jer je reč o konačnim sjedinjavanjima. Postoje i verovanja da srodne duše, baš poput blizanaca, imaju moć da komuniciraju mislima. Vrlo su česti slučajevi telepatije, prenosa misli, vršenja radnji istovremeno čak i kada su kilometrima razdvojeni. To je upravo koncept jedne duše u dva tela, kada je razdvajanje samo prividno; druga osoba je deo nas i u stanju smo da je osetimo i na daljinu i da se sintonizujemo u svakom momentu. Srodne duše anuliraju koncept vremena i prostora jer žive u totalnoj simbiozi koja prevazilazi zemaljske limite. Prema rečima psihologa, razlika u godinama nema nikakvog uticaja na srodne duše (Ashton Kutcher i Demi Moore). Nema nikakve veze ni to kako osobe izgledaju i odakle dolaze. Tajna je u duši, u onome što leži skriveno duboko u nama.
Kada budete u vezi koja vam donosi unutrašnji mir, znaćete da ste našli srodnu dušu. Ali ono što je najbitnije, što je osnova i početak svega, jeste biti u miru sa samom sobom, sa partnerom ili bez njega. Psiholozi tvrde da svako od nas poznaje samo jednu desetinu vlastitih potreba i osećanja. Sve ostalo su aspekti naše ličnosti koji su zakopani, često negirani i zatrpani u dubini naše duše, pa zato, da bismo shvatili ko je i šta je ono za čim imamo potrebu, moramo da istražimo prvenstveno te svoje delove. Iznad svega, potrebno je da se oslobodimo preteranih zahteva od jedne ljubavne veze jer je to osnov za krah. Ipak, ne postoji recept za srodnu dušu, niti validni kriterijumi po kojima ćemo prepoznati da li je osoba pored nas ona prava.
Srodna duša i danas ostaje enigma. I najverovatnije baš zato ima toliku moć već vekovima. John Lennon, koji je smatrao da je njegova simbiotička i nekonvencionalna veza i ljubav sa Yoko Ono zapravo reinkarnacija snažne ljubavi Napoleona prema Josephini, tu emociju opisao je rečima: „Pre nego što smo se Yoko i ja sreli, bili smo samo polovina osobe. Postoji mit o tome da je svako od nas jedna polovina, dok druga polovina luta ko zna gde, a predstavlja naše ogledalo. Mi smo bili dve polovine, a sada smo napokon jedna celina.“ Možda je zaista u tome tajna.
Sanja Lučić
„U ljubavi ne postoje pravila, možemo da pokušamo da sledimo neka uputstva, da kontrolišemo srce, da usvojimo određenu strategiju ponašanja. Ali sve su to nevažne stvari: odlučuje srce. I samo ono što srce odluči ima značenje." (Paulo Coelho)
Kada su se 1929. godine sreli, Simone de Beauvoir i Jean Paul Sartre znali su da je to ljubav za sva vremena. I mada nikada nije živeo zajedno, taj antikonformistički par, još tada otvoren za svaku vrstu iskustva „slobodne ljubavi“, ostao je zajedno do kraja života. Poput Kleopatre i Marka Antonija, čija je strast bila toliko moćna da im je omogućila da savladaju sve prepreke i zajedno ostvare sve što požele: ljubav, strast i mit o srodnoj duši o kojoj smo maštali gledajući njihovu životnu priču u filmovima sa Richardom Burtonom i Elizabeth Taylor. Srodnu dušu svi mi zamišljamo kao nekoga ko nas upotpunjuje, ko nas prihvata onakvima kakvi smo bez obzira na sve naše mane, ko nas voli intenzitetom kojim nas niko drugi na svetu ne voli, ko nam je najbolji prijatelj, zbog koga ne moramo da pravimo mnogo kompromisa, s kim smo duboko povezani, te za tren zna šta mislimo i šta ćemo da izgovorimo, kao nekoga za koga momentalno znamo da je onaj pravi, bez sumnji, bez preispitivanja, bez nedoumica. I iznad svega, kao nekoga ko nas nikada neće napustiti.
Srodna duša znači sresti se i prepoznati se, a ne upoznati se. To je toplina, prepoznavanje, neverovatna intimnost još od prvog momenta, situacija u kojoj sve nekako teče svojim tokom. Jer ako, kada upoznate nekoga, poželite da budete bolji nego što jeste i pokušate da zamaskirate svoje negativne osobine, to znači da ta osoba nije vaša druga polovina. Da li zaista postoji takva osoba? Ili postoji nekoliko takvih osoba koje možemo sresti u životu? Može li nam se pak desiti da nikada ne sretnemo srodnu dušu? Ili da je propustimo iako je jednom ušla u naš život?
Mitovi o srodnoj duši
Aristotel je verovao da zaljubljeni dele istu dušu smeštenu u dva tela i da su se zahvaljujući tome sreli i prepoznali. Neki veruju da je to neko s kim smo delili živote tokom reinkarnacija, bilo da je reč o partneru, prijatelju, detetu, supružniku. Svi rečnici sveta, bilo da upotrebljavaju reč soulmates (na engleskom) bilo anima gemella (na italijanskom), srodnu dušu definišu kao osobu koja nam je po svemu kompatibilna, po pogledu na život, po senzibilitetu. Budizam i hinduizam smatraju da se srodne duše vole i čuvaju van ovog vremena, tražeći se iz jednog života u drugi. U tu kategoriju spada i Jung, koji je takođe smatrao da se ljubavna sreća i emocije prenose iz sadašnjeg u buduće živote i da ćemo svakako opet sresti svoju srodnu dušu u obliku prijatelja, roditelja, deteta ili ljubavnika.
Nostalgija ka potpunosti
Potraga za srodnom dušom jedna je od onih tema koje oduvek zaokupljaju čovečanstvo. Svako od nas mašta o tome da se negde na ovom svetu nalazi neko ko nam u potpunosti odgovara, ko se prepoznaje, ko se uklapa kao savršeni pazl, ko iako misli drugačije, zna kako da nađe put do našeg srca. Nije reč samo o romantičnom snu koji je osnažen medijskom kampanjom i iskorišćen u komercijalne svrhe (poput miliona sajtova koji nude upoznavanje srodne duše preko interneta) već je to često i naš osećaj da nismo kompletni, da nam, iako naizgled imamo sve, nešto nedostaje, pa čak i ako u tom momentu imamo partnera koji nas više-manje usrećuje. To je ideja da ćemo u drugoj osobi i u ljubavi prema njoj imati priliku da se potpuno otvorimo, da se transformišemo, da prevaziđemo vlastite limite, da napokon prepoznamo aspekte koji su nam dostupni samo kada je reč o pravoj ljubavi koja zbog svog intenziteta može biti definisana kao božanska.Dotičemo tako mit o androginu (od grčke reči andròs – muškarac i gynè – žena = onaj koji se nalazi u prirodi oba pola), koji je, za Platona, bio perfektno biće, kako pripoveda u Simpozijumu: „Aristofan nije bio dete Sunca kao muškarci, ni dete Zemlje kao žene, već dete Meseca, koji učestvuje u prirodi oba pola. Kako su androgini, kompletni i perfektni, postali arogantni misleći da mogu da prevaziđu Zevsa, on ih je kazne radi podelio na dva dela, stvarajući od njih dva odvojena bića, muškarca i ženu.“ Za Platona, ta snaga koja navodi odvojene polovine da se traže kroz vekove, odvajkada, jeste Eros, koji nastoji da stabiliše to antičko jedinstvo. Svako posvećuje svoj život traženju te jedne jedine osobe koja će s njim stvoriti perfektan sklad i učiniti ga srećnim. Nostalgija ka toj potpunosti predstavlja osnovu koja nas vodi ljubavi.
S druge strane, psiholozi imaju podeljena mišljenja o postojanju srodne duše. Mnogi smatraju da postoje fizionomije, karakteri i boje glasa koji nam oživljavaju sećanja iz detinjstva i aktiviraju neurobiološke mehanizme koji nas vode ka posebnim osećanjima prema određenoj osobi, vrlo često ka ljubavi na prvi pogled.
Šta kažu psiholozi
Upravo ta privlačnost posle prvog susreta zasniva se na određenom prepoznavanju, kao da su se srele dve zvezde koje pripadaju istoj konstelaciji. Najprirodnije i najspontanije upotpunjavanje jeste ono sa suprotnim polom ili istim polom ukoliko postoji seksualna atrakcija, što je prvi korak ka tome da se između nas i druge osobe razvije priča koja kasnije može prerasti u duboku i pravu intimnost.Mnogi od nas sreli su u životu nekoliko partnera koji su se kasnije ispostavili kao pogrešni i ta iskustva pomažu nam da shvatimo koji delovi naše ličnosti zahtevaju najviše pažnje, pa zato, ako nas konstantno privlače isti tipovi osoba zbog kojih smo kasnije nesrećni, moramo prvobitno da se pozabavimo sobom i blokovima koji nas sputavaju u uživanju u ljubavi i njenoj pozitivnoj dimenziji. Ovako posmatrana, srodna duša predstavljena je u svojoj pravoj konotaciji, tj. kao jedan lični put odrastanja, upoznavanja sebe i otvaranja ka novim dimenzijama ljubavi.
S druge strane, mnogi psiholozi smatraju da je srodna duša samo mit. Današnje statistike pokazuju da se 50 odsto bračnih veza završava razvodom, što znači da na svaki par koji se venčava dolazi jedan koji se razvodi. I mada smo se oslobodili stroge društvene kontrole koja nas je decenijama navodila da se upuštamo u bračne veze radi socijalnog statusa, ekonomskih razloga ili praktične strane, danas većina ljudi želi vezu koja podrazumeva ujedinjenje sa srodnom dušom.
To je odgovornost koja nas opterećuje i zatrpava pitanjima i nedoumicama: da li smo našli srodnu dušu, da li smo srećni onoliko koliko zaista zaslužujemo? Postajemo žrtve velikih očekivanja. Tražimo osobe koje su u stanju da kompenzuju naše slabosti, da ojačaju našu snagu i da nam daju podršku i bezuslovno poštovanje.
Tajna je u duši
Frank Pittman, psihijatar iz Atlante, tvrdi da ništa nije donelo toliko nesreće i nezadovoljstva koliko ta potraga za srodnom dušom koja, po njegovom mišljenju, zapravo ne postoji: „Potrebno je da prestanemo da verujemo u mit o srodnoj duši. Sve osobe koje čine bračnu ili bilo koju drugu ljubavnu vezu dolaze iz različitog društvenog miljea, potiču iz različitih familija i imaju drugačiju viziju sveta. Magija se nalazi upravo u tome što smo u mogućnosti da razvijemo takav pogled na svet koji nam omogućava da posmatramo život očima partnera, ali i vlastitim.“ Njegov kolega Joshua Coleman iz San Franciska smatra da je taj konstantni društveni pritisak ono što nas nagoni da želimo sve od života, uključujući i savršen ljubavni odnos.
Američki psiholozi smatraju da ne postoji srodna duša, da svako od nas želi da živi u ubeđenju da postoji tako nešto čemu se možemo nadati, partner kao naše ogledalo sa kojim smo toliko slični, čak i onda kada su sličnosti nepostojeće ili vrlo zanemarljive, ali da upravo ta vrsta autoreferencijalnosti dovodi do toga da imamo stabilne i lepe veze.
Karakteristike srodnih duša
Da bismo zaista uspeli da prepoznamo svoju srodnu dušu, moramo prvo upoznati sebe, pa ćemo tek onda biti u stanju da obratimo pažnju na bitne i opšte usvojene pretpostavke o srodnoj duši. Veza s nekim ko nam je zaista srodna duša jeste izbalansirana, jaka i pozitivna. Ne postoji manipulacija ni iskorišćavanje, prava osoba čini nas sigurnima. Jednostavno, sve se uklapa i imamo osećaj da je sve baš onako kako treba da bude. Naša veza je strastvena i harmonična i sve što radimo zajedno ima uspeha, a svaki naš pojedinačni uspeh partner slavi. Naša srodna duša, neće od nas tražiti da se promenimo, prihvatiće nas onakvima kakvi jesmo i trudiće se da iz nas izvuče ono najbolje. Ta osoba nas upotpunjuje, to je ljubav koja raste iz dana u dan, daje nam ravnotežu, snagu i hrabrost. Ponekad se za partnere koji su se zaista pronašli u životu kaže da liče jedni na druge, da imaju nešto isto u pogledu, da su im crte lica slične, da imaju neke zajedničke detalje.Srodna duša mogla bi se definisati i kao osoba koja nas uvek opravdava pred drugima, koja je naš saučesnik koji u nama vidi ono što drugima promiče. Srodna duša poziva nas telefonom baš onda kada smo mi želeli da pozovemo nju/njega. Zna kako se osećamo a da ništa ne kažemo, prepoznaje i obraća pažnju na te mini-signale koje šalje naše telo, a koje je samo ona u stanju da vidi. U nju imamo potpuno poverenje, znamo da nam govori istinu i da ne postoje skrivena značenja. Čita nam misli, ume da oseti unapred naše potrebe.
To nije idealizovan odnos, ali nije ni odnos u kome vlada opsesivna ljubomora, što znači i nedostatak poverenja, to nije odnos u kome postoje svakodnevne dramatične svađe, niti odnos koji nas čini nesrećnima i nesigurnima i u kome imamo potrebu da kontrolišemo partnera, koji, kada nam je potreban, uvek ima nešto preče da uradi. Srodna duša neće nas konstantno kritikovati zbog vlastitog kompleksa inferiornosti i mi nećemo živeti u konstantnom strahu da će nas ostaviti.
Mnogi misle da su već jednom u životu sreli srodnu dušu i da su je izgubili, ali psiholozi tvrde da se prave srodne duše nikada ne mogu izgubiti jer je reč o konačnim sjedinjavanjima. Postoje i verovanja da srodne duše, baš poput blizanaca, imaju moć da komuniciraju mislima. Vrlo su česti slučajevi telepatije, prenosa misli, vršenja radnji istovremeno čak i kada su kilometrima razdvojeni. To je upravo koncept jedne duše u dva tela, kada je razdvajanje samo prividno; druga osoba je deo nas i u stanju smo da je osetimo i na daljinu i da se sintonizujemo u svakom momentu. Srodne duše anuliraju koncept vremena i prostora jer žive u totalnoj simbiozi koja prevazilazi zemaljske limite. Prema rečima psihologa, razlika u godinama nema nikakvog uticaja na srodne duše (Ashton Kutcher i Demi Moore). Nema nikakve veze ni to kako osobe izgledaju i odakle dolaze. Tajna je u duši, u onome što leži skriveno duboko u nama.
Kada budete u vezi koja vam donosi unutrašnji mir, znaćete da ste našli srodnu dušu. Ali ono što je najbitnije, što je osnova i početak svega, jeste biti u miru sa samom sobom, sa partnerom ili bez njega. Psiholozi tvrde da svako od nas poznaje samo jednu desetinu vlastitih potreba i osećanja. Sve ostalo su aspekti naše ličnosti koji su zakopani, često negirani i zatrpani u dubini naše duše, pa zato, da bismo shvatili ko je i šta je ono za čim imamo potrebu, moramo da istražimo prvenstveno te svoje delove. Iznad svega, potrebno je da se oslobodimo preteranih zahteva od jedne ljubavne veze jer je to osnov za krah. Ipak, ne postoji recept za srodnu dušu, niti validni kriterijumi po kojima ćemo prepoznati da li je osoba pored nas ona prava.
Srodna duša i danas ostaje enigma. I najverovatnije baš zato ima toliku moć već vekovima. John Lennon, koji je smatrao da je njegova simbiotička i nekonvencionalna veza i ljubav sa Yoko Ono zapravo reinkarnacija snažne ljubavi Napoleona prema Josephini, tu emociju opisao je rečima: „Pre nego što smo se Yoko i ja sreli, bili smo samo polovina osobe. Postoji mit o tome da je svako od nas jedna polovina, dok druga polovina luta ko zna gde, a predstavlja naše ogledalo. Mi smo bili dve polovine, a sada smo napokon jedna celina.“ Možda je zaista u tome tajna.
Zašto se zaljubljujemo?
http://www.lovesensa.rs/clanci/psihologija/zasto-se-zaljubljujemo
Ovo je vek u kome ćemo konačno imati bračne zajednice ravnopravnih partnera. I ovo je vek kada ljudi širom planete žele da se venčaju samo onda kada su zaljubljeni. Ljudi žele da budu zaljubljeni. Novac, pozicija, kaste, klase manje ili više sve ono što je bilo, bilo je. Sponzoruše su fenomen koji nije izmislio naš postkomunistički režim, postoje i golddiggers devojke svuda po svetu, a posebno na američkom kontinentu. Pre toga vekovima su se mladje žene udavale (čitaj prodavale) starijim bogatim čikama. Vekovima unazad brak je bio pravno i ekonomski isplativa investicija gde neko investira novac, neko svoju mladost, lepotu, nevinost, ime ili čast. Žene danas menjaju sliku sveta jer su postale ekonomski stabilnije. Ne bih da kažem moćnije jer je to previše gruba reč, jer novac ne mora neminovno da donosi i moć. U primitivnim zajednicama, žene su takodjer bile ravnopravne. Jednaku količinu hrane su donosile kući kao i muškarci. Dakle, ovo je past forward za nas, nije novitet, ali…
Žene nikada na ovoj planeti nisu bile toliko obrazovane kao danas i nikada kao do sada nismo imale priliku da ravnopravna zajednica sa postane i uspešna veza. Kosmička unija sa nekim.
Helen Fisher, doktorka za ljubav, bavi se fantastičnim antropološkim istraživanjima na temu Why We Love. Kada se zaljubljujemo, zašto se zaljubljujemo u jednu osobu a ne u drugu, šta znači biti ludo zaljubljen u nekoga, kada nam nivo dopamina raste, kakva se to hemijska reakcija dešava u našem mozgu. Šta je naša istinska priroda i da li je ljubavna alhemija njen sastavni deo.
Žene su senzibilne i zbog svoje fizičke gradje ranjivija bića ali su zato dobile i mogućnost da o svojim problemima pričaju. To nam pomaže. Balans izmedju naše ranjivosti i otvorenosti. Stoji i teza koja je do juče važila Behind every great man, there’s have to be a great woman.
Ali, naša prirodna potreba da negujemo i nesebično podržavamo se menja kako žene postaju nezavisnije i sve više ekonomski jačaju. Da li su ženama potrebni muškarci da ih podržavaju? Naravno. Kome nije potrebna podrška? Čak i genijalne osobe u misiji ponekad zapadnu u apatiju. U zemljama gde je tradicionalno žena u drugom planu, one se sve više pronalaze i napreduju u poslovima u kojima je priča bitan aspekt. Zato nas ima toliko u medijima, u žurnalistici, žene spisateljice, 54% pisaca su žene. Umemo da pregovaramo i razgovaramo. Vidimo više mogućnosti, holistički razmišljamo. Fokusiranije smo, bolje za saradnju, okupljamo ekipu i umemo da održavamo dinamiku toplog poslovnog doma. Ovo sve ima veliki uticaj na naš seksualni i porodični život.
Od skoro žene pokazuju svoju seksualnost. Ne stide se. Ne boje se. Ranije ulaze u seksualne odnose, kasnije se udaju, napuštaju loše brakove, danas više nego ikada imamo velike šanse da nam veze zaista uspeju. Ljudi žele da budu zaljubljeni u osobu za koju se udaju. Ili žene. Novac se zaradi, ali danas ljudi žele ljubav.
Prema istraživanju nije samo seks potreba, romantična ljubav je isto tako snažna potreba i motivator, baš kao i glad ili žeđ. Naša istinska fiziološka potreba, kad je imamo, sretni smo, kad je nemamo, možemo i da umremo. Zaljubljeni ljudi se ponašaju kao ovisnici, imaju stalnu potrebu za subjektom svoje ljubavi. Stalnu želju da se vide sa njom, čuju, pričaju o njoj … kad ih pitate koliko u proseku misle na svog dragog ili dragu tokom dana, reći će vam - All day. I can’t stop thinking about him. Čežnja i potreba.
Ljubav nije emocija, to je potreba, kaže u svojim knjigama i istraživanjima Helen Fisher. Romantična ljubav ima najmanje dve faze, fazu privlačenja i fazu vezivanja. Priroda je tako uredila da se privučemo, zaljubimo, duboko vežemo za neku osobu da bismo mogli da je tolerišemo dovoljno da imamo bebu sa njom. Slepa zaljudjenost prerasta u attachment i mirniji period. Umesto straha, nade, opsesije, sve to prelazi u nešto drugačiji odnost bliskosti, razumevanja i mira.
Mada, ukoliko ne dodje do attachmenta, onda dolazi do de-attachmenta. Obično ljubav traje od 18 meseci do četiri godine, koliko je zapravo potrebno da vaš potomak prodje fazu kada su mu najpotrebniji roditelji jer naše bebe ne mogu same da se brinu o sebi. Pošto su bespomoćni zahtevaju našu bezuslovnu ljubav. Idealno od oba partnera.
Ali može i ovako da se poredja: sex drive - romantic love - attachment iliti strast i neko nam je seksualno privlačan, što može da preraste u romantičnu ljubav i potom u bliskost, razumevanje i duboko vezivanje za tu osobu. Treća faza, endorfin preuzima i pored partnera se osećamo sigurno, stabilno i mirno. Sve nam je potaman. Imamo sve što nam je potrebno.
Ali ne mora. Ljudska bića su sposobna za sve tri faze u isto vreme. Dok smo sa nekim povezani i bliski i ušuškavamo se u krevetu da mirno zaspimo, možemo da maštamo o divljem seksu sa mladjanim dizajnerom iz firme preko puta, ali da u isto vreme budemo romantično zaljubljeni u nekoga koga smo tek sreli na koncertu. Možemo, da. Isto tako sposobni smo da volimo više puta u životu. Naše vaspitanje i kultura umnogome utiču na naše ljubavne obrasce i predispozicije. Kao i naš ego. Vrlo često, ego je mnogo više povredjen nego mi sami. Ego nam ne dopušta slobodu koju kao ljudska bića imamo. Sreću koju nadjemo, sami smo stvorili.
Romantična ljubav je najmoćnija motivaciona sila u univerzumu. Instinkt toliko snažan kao i glad. Ljubav nam uzdiže i komplikuje živote. Zato i jeste tako dragocena…kada je nadjete.
Mislim da sam imala 7 godina kada sam pitala majku prvi put kako znaš da nekog voliš? - Kad želiš nekoga da vidjaš, čuješ, da budeš sa njim svakog dana. Onda znaš da nekog voliš. To je svakodnevna potreba. Kad ti taj neko postane svakodnevna potreba. Do dana današnjeg nisam našla nijednu bolju definiciju.
World without love is a deadly place. – složile se se konačno i nauka i umetnost, i razum i osećajnost. Naš je zadatak da to nikada ne postane. Save the planet.
Iako smo toliko puta bili povredjeni, ipak nas u nekom trenutku neko toliko zaludi, da smo spremni da se prepustimo svemu... Opet. Sve ispočetka. Da volimo i da budemo voljeni. Bez ozbira koliko nas to košta. Zašto volimo?
Ovo je vek u kome ćemo konačno imati bračne zajednice ravnopravnih partnera. I ovo je vek kada ljudi širom planete žele da se venčaju samo onda kada su zaljubljeni. Ljudi žele da budu zaljubljeni. Novac, pozicija, kaste, klase manje ili više sve ono što je bilo, bilo je. Sponzoruše su fenomen koji nije izmislio naš postkomunistički režim, postoje i golddiggers devojke svuda po svetu, a posebno na američkom kontinentu. Pre toga vekovima su se mladje žene udavale (čitaj prodavale) starijim bogatim čikama. Vekovima unazad brak je bio pravno i ekonomski isplativa investicija gde neko investira novac, neko svoju mladost, lepotu, nevinost, ime ili čast. Žene danas menjaju sliku sveta jer su postale ekonomski stabilnije. Ne bih da kažem moćnije jer je to previše gruba reč, jer novac ne mora neminovno da donosi i moć. U primitivnim zajednicama, žene su takodjer bile ravnopravne. Jednaku količinu hrane su donosile kući kao i muškarci. Dakle, ovo je past forward za nas, nije novitet, ali…
Žene nikada na ovoj planeti nisu bile toliko obrazovane kao danas i nikada kao do sada nismo imale priliku da ravnopravna zajednica sa postane i uspešna veza. Kosmička unija sa nekim.
Helen Fisher, doktorka za ljubav, bavi se fantastičnim antropološkim istraživanjima na temu Why We Love. Kada se zaljubljujemo, zašto se zaljubljujemo u jednu osobu a ne u drugu, šta znači biti ludo zaljubljen u nekoga, kada nam nivo dopamina raste, kakva se to hemijska reakcija dešava u našem mozgu. Šta je naša istinska priroda i da li je ljubavna alhemija njen sastavni deo.
Žene su senzibilne i zbog svoje fizičke gradje ranjivija bića ali su zato dobile i mogućnost da o svojim problemima pričaju. To nam pomaže. Balans izmedju naše ranjivosti i otvorenosti. Stoji i teza koja je do juče važila Behind every great man, there’s have to be a great woman.
Ali, naša prirodna potreba da negujemo i nesebično podržavamo se menja kako žene postaju nezavisnije i sve više ekonomski jačaju. Da li su ženama potrebni muškarci da ih podržavaju? Naravno. Kome nije potrebna podrška? Čak i genijalne osobe u misiji ponekad zapadnu u apatiju. U zemljama gde je tradicionalno žena u drugom planu, one se sve više pronalaze i napreduju u poslovima u kojima je priča bitan aspekt. Zato nas ima toliko u medijima, u žurnalistici, žene spisateljice, 54% pisaca su žene. Umemo da pregovaramo i razgovaramo. Vidimo više mogućnosti, holistički razmišljamo. Fokusiranije smo, bolje za saradnju, okupljamo ekipu i umemo da održavamo dinamiku toplog poslovnog doma. Ovo sve ima veliki uticaj na naš seksualni i porodični život.
Od skoro žene pokazuju svoju seksualnost. Ne stide se. Ne boje se. Ranije ulaze u seksualne odnose, kasnije se udaju, napuštaju loše brakove, danas više nego ikada imamo velike šanse da nam veze zaista uspeju. Ljudi žele da budu zaljubljeni u osobu za koju se udaju. Ili žene. Novac se zaradi, ali danas ljudi žele ljubav.
Prema istraživanju nije samo seks potreba, romantična ljubav je isto tako snažna potreba i motivator, baš kao i glad ili žeđ. Naša istinska fiziološka potreba, kad je imamo, sretni smo, kad je nemamo, možemo i da umremo. Zaljubljeni ljudi se ponašaju kao ovisnici, imaju stalnu potrebu za subjektom svoje ljubavi. Stalnu želju da se vide sa njom, čuju, pričaju o njoj … kad ih pitate koliko u proseku misle na svog dragog ili dragu tokom dana, reći će vam - All day. I can’t stop thinking about him. Čežnja i potreba.
Koliko traje ljubav
Šta se dešava kad smo zaljubljeni, kako se menja naša hemija u mozgu. Imamo sve znake neurotičnog ponašanja, uznemirenost i povećana emotivnost. Preosetljivi. Na sve. Jedemo ali gubimo kilograme. Strahujemo da ćemo biti odbačeni, plašimo se svega, analiziramo svaku reč, povlačimo se, usponi i padovi, nesigurnost, nepoverenje, sramežljivost, predvidjanje najgoreg i najboljeg, slabost sveopšta ili neverovatna snaga, euforija, radost, toplina, maštanje, nada...agonija i ekstaza. Kad ste zajedno, božanstven je osećaj, kad niste, stalno imate potrebu jedno za drugim.Ljubav nije emocija, to je potreba, kaže u svojim knjigama i istraživanjima Helen Fisher. Romantična ljubav ima najmanje dve faze, fazu privlačenja i fazu vezivanja. Priroda je tako uredila da se privučemo, zaljubimo, duboko vežemo za neku osobu da bismo mogli da je tolerišemo dovoljno da imamo bebu sa njom. Slepa zaljudjenost prerasta u attachment i mirniji period. Umesto straha, nade, opsesije, sve to prelazi u nešto drugačiji odnost bliskosti, razumevanja i mira.
Mada, ukoliko ne dodje do attachmenta, onda dolazi do de-attachmenta. Obično ljubav traje od 18 meseci do četiri godine, koliko je zapravo potrebno da vaš potomak prodje fazu kada su mu najpotrebniji roditelji jer naše bebe ne mogu same da se brinu o sebi. Pošto su bespomoćni zahtevaju našu bezuslovnu ljubav. Idealno od oba partnera.
Ali može i ovako da se poredja: sex drive - romantic love - attachment iliti strast i neko nam je seksualno privlačan, što može da preraste u romantičnu ljubav i potom u bliskost, razumevanje i duboko vezivanje za tu osobu. Treća faza, endorfin preuzima i pored partnera se osećamo sigurno, stabilno i mirno. Sve nam je potaman. Imamo sve što nam je potrebno.
Ali ne mora. Ljudska bića su sposobna za sve tri faze u isto vreme. Dok smo sa nekim povezani i bliski i ušuškavamo se u krevetu da mirno zaspimo, možemo da maštamo o divljem seksu sa mladjanim dizajnerom iz firme preko puta, ali da u isto vreme budemo romantično zaljubljeni u nekoga koga smo tek sreli na koncertu. Možemo, da. Isto tako sposobni smo da volimo više puta u životu. Naše vaspitanje i kultura umnogome utiču na naše ljubavne obrasce i predispozicije. Kao i naš ego. Vrlo često, ego je mnogo više povredjen nego mi sami. Ego nam ne dopušta slobodu koju kao ljudska bića imamo. Sreću koju nadjemo, sami smo stvorili.
Romantična ljubav je najmoćnija motivaciona sila u univerzumu. Instinkt toliko snažan kao i glad. Ljubav nam uzdiže i komplikuje živote. Zato i jeste tako dragocena…kada je nadjete.
Mislim da sam imala 7 godina kada sam pitala majku prvi put kako znaš da nekog voliš? - Kad želiš nekoga da vidjaš, čuješ, da budeš sa njim svakog dana. Onda znaš da nekog voliš. To je svakodnevna potreba. Kad ti taj neko postane svakodnevna potreba. Do dana današnjeg nisam našla nijednu bolju definiciju.
World without love is a deadly place. – složile se se konačno i nauka i umetnost, i razum i osećajnost. Naš je zadatak da to nikada ne postane. Save the planet.
Пријавите се на:
Постови (Atom)