Dragan Lubinić blog: август 2010

недеља, 29. август 2010.

preuzeto sa www.urosdavidovic.com

U stvari o ovome sam počeo da razmišljam sasvim slučajno. Tokom posete Beču imao sam prilike da upoznajem različite ljude, vidim mesta , na par sekundi osetim antagonizam koji nevidljivo razjeda zapadno društvo. I tada sam shvatio neke stvari u vezi jednog od najopljuvanijih medijskih magnata kod nas. Čoveka koji je izmislio zabavu, čoveka koji je navodno uništio kulturu (da li dva navedena pojma stoje na klackalici), uništio vrednosti jednog plemenitog i obrazovanog društva u kome smo živeli ( stvarno?) ili možda nije baš tako ?

Uslovno rečeno , novija srpska emigracija , uglavnom nastala iz ekonomskih razloga je u potpunosti utopila u sebe "staru srpsku emigraciju" koja je nastala iz političkih posle Drugog svetskog rata. U tom ludom miksu isprepletanih sudbina , ljudi koji su dolazili is svih krajeva, biše , sadašnje ili neke sasvim treće države nastalao je nešto kao specijalna sub-pop kultura.

Formirana nekako divlje, traumatično, opterećena ratovima i etničkom mržnjom jednih prema drugima, frustracijom zbog suštinske odbačenosti od zapadnog društva i zbog toga bez želje za integracijom, samodovoljna, povezana sa maticom poladministravinim, poluemotivnim vezama rasla, je i razvijala se nekako podvojeno a istovremeno zajedno sa Srbijom.

Dakle - Beč. Bio sam u poseti bratu, što je samo po sebi bilo veoma prijatno iskustvo i onda , nekako u svim tim obilascima došli smo do toga da već prve večeri posetimo jednu našu u neku ruku porodicu. Ljudi su inače bili veoma ljubazni i gostoljubivi , nažalost sada ne mogu da se setim prezimena.Već su prilično godina u Austriji i spadaju u neku "višu klasu" nasših iseljnika tamo.

U svakom slučaju otišli smo do , čini mi se 10. bicirka (što je nešto kao oznaka za blok ili kraj u Beogradu), koji je inače većinski naseljen Turcima. Sama večera i razgovor su bili veoma prijatno iskustvo ali ono što je bilo interesatno i što sam odmah po ulasku uočio je - televizor. Možda profesionalna deformacija a možda je samo aparat bio malo ekstravagadnije dizajniran (okruglog oblika) ali - program koji je išao je bio Grand Show na Pinku.

Kasnije, tokom izlazaka, obilaska, izlazaka , naravno - Beč ne bi bio zanimljiv niti bi smo shvatili šta je to "deo rodne grude" da nismo posetili Otokringer Štrase , ulicu koja je mahom naseljena Srbima , ili ljudima Balkanskog porekla. Ceo Beč i sve ono što sam tamo video je priča za sebe, u stvari da imam vremena mogao bih da napišem esej o tome . Dakle u "srpskoj ulici" nalaze se i nešto kao diskoteke , kafići, neki hibridi u svakom slučaju. Plakati su bili interesatni - svi su najavljivali dolazak "zvezda" iz Srbije. Maca, Braca, Goca, Faca ... imena i nisu toliko važna - svako može da se zove bilo kako i svi su oni postali potrošni. Važan je obrazac, šema.

Nešto kasnije, igrao sam uz neke trivijalne zvuke. Ne sećam se da li sam uopšte prepoznao o kojoj se pesmi radi. Ali s obzirom da sam potpuno oslobodjen kulturnih predrasuda vrlo rado sam učestovao u celoj igri, posmatrao sam ljude, pričao i bio deo mase.

I tada sam shvatio. Shvatio neke stvarfi o našoj emigraciji danas ali i o kulturi uopšte.

Muzika je ono što ih povezuje. Muzika i Pink. Pink kultura. Oni ne ne znaju ništa specijano o ... naciononalnoj istoriji, ne znaju nešto o velikim borbama, žrtvama , staroslovenskom pismu, srednjevekovnoj ili Dubrovačkoj književnosti. Teško da bi neko od njih mogao da nabroji više od jednog - dva srpska pisca. Možda ni toliko. Ne znaju ko je Petar Lubarda , Veličković , Barili.

To su jednostavni ljudi koji žive prilično komplikovani život i svakodnevno se bore da opstanu onoliko koliko mogu. S obzirom da žive na samom dnu društvene lestvice Austrije, obavljaju, najniže , najgore, najslabije plaćene poslove ne žele da se integrišu. Delom ne žele, delom nisu dovoljno sposobni a delom su odbačeni i od strane društva u kojem žive.

Postoji taj neki, pritajeni prezir. S sjedne strane Balkanaca koji žive u Austriji prema Austrijancima, nastao kao reakcija na odbacivanje. Istovremeno i obrnuti neskriveni prezir većine austrijanaca prema ljudima koje moraju da više nužno trpe nego što ih žele u skom okruženju. Ljudima koji su uostalom i zamenjivi. Da nije njih prljave poslove bi radili Turci, Jermeni , Kurdi - neko treći.

U tom preziru - u tom , tihom klasnom i nacionalnom sukobu - šta su "naši" mogli da urade ? Da prihvate kulturu Austrije - zemlje koju u suštini, skoro mrze ? Da počnu da slučaju muziku na Nemačkom.

Ne to nije dolazilo u obzir. Morali su da sami pronadju neku svoju kulturu, neku svoju šemu. Nešto svoje.

Šta je moglo da bude "to njihovo". Realno, to je masa skupljena slučajno zbrda-zdola , kako ih je već nužda terala da odu.

Da li smo mogli da očekujemo da tamo u Austiji počnu da slušaju "Beogradski simfonijski orkestar" ?

Da li smo mogli da očekujemo da zidari, moleri , čistačice, radnice počnu da slušaju Mokranjčeve rukoveti ?

Da li su trebali da tamo , mada to nikad nisu radili u rodnoj zemlji čitaju Aleksu Šantića, Borislava Pekića , Dučića ... makar Nastasijevića ?

Naravno da ne !

Trebala im je jeftina a opet pristupačna kultura (kultura je kao i svaka druga roba). Trebale su im jeftine emocije, lomljenje čaša, velike sise i dobre noge. Trebale su im erotske fantazije, zvukovi. Trebala im je satisfakcija , trebalo je nešto da zaborave, da ih na trenutak učini ljudima koji su negde deo nečega. Deo nekog društva, zajednice.

Trebale su im novine , ne o kulturu, ne o tome šta se politički dešava u "matici" već o tome ko je koga jebao, ko šta oblači. Novine o privatnim životima zvezda

Trebao im je show, trebala im je zabava , trebala im je veza !

Pink im je to dao ! Pink ih je okupio. Pink ih tamo drži. Pink je obećani san - Pink je Srbija.

Pink je nosilac kulturnog i nacionalnog identititeta Srba u dijaspori, makar što se tiče Zapadne evrope.

Pink ih zapravo čini Srbima, Zbog Pinka i da ZAHVALJUJUĆI PINKU svake godine oni se vraćaju u Srbiju, Bosnu, Crnu Goru.

Jefitna erotika, loša muzika, parada neukusa, besmislenosti šta god ali da nije toga , ne bi bili Srbi.

I ne bi se vraćali ...

A, da se posvetimo i drugom aspektu - parama.

S obzirom da je srpska ekonomija neproduktivna, neefikasna i neodrživa znači i zavisna od prihoda koji dolaze sa strane da se oni ne vraćaju i ne ostavljaju svoje pare ovde - šta bi bilo sa nama ? Da gasterbajteri ne dolaze ovde, kupuju našu robu lošeg kvaliteta iz nekih emotivinih razloga kome bi smo je tamo prodavali ? Svake godine naša radna snaga iz Zapadne evrope pokrije veliki deo spoljnotrgovinskog deficita.

Što je dobro zar ne ?

Osim toga - stvar broj dva. Ljudi moraju da slušaju neku muziku, zar ne ? Da ne slušaju taj naš šund - slušali bi neki drugi. Kupovali bi neek druge diskove. Da ne slušaju Šabana i Cecu slušali bi Depeche mode i Qeen. Kome bi išao novac od prodaje diskova ? Kojoj zemlji ? Kojoj ekonomiji ?

Ako odu na kocert Depeche mode koji odsvira to što odsvira i onda se vrati odakle je došao - njihove, za našu ekonomiju, dragocene pare idu nekom drugom.

Ali - Pink - pravi domaći proizvod. DVD sa "Kursadžijama" , ili Bajinin koncertom možda besmislen, možda šund možda kič - ali prodaje se a pare idu u lokalnu ekonomiju. Porezi, doprinosi socijalno, se plaćaju ovde. Ljudi koji rade po studijama su naši snimatelji, montažeri , režiseri. Obnažene devojke koje djuskaju u pozadini dok peva nova Zvezda Granda su naše devojke.

Možda kučke, možda neukusno odevene - možda fine devojke iz susedstva, studentkinje koje zaradju za stan na taj način - ali taj stan plaćaju ovde , školarinu. Ovde kupuju, naše domaće proizvode.

Pink je domaća fabrika zabave koja je napravila pravi domaći , dobar proizvod.

Niko od tih gasterbajtera neće voziti novog punta ili zastavu deset , jer mogu da kupe jeftnija a bolja kola tamo - ali kupovaće diskove sa muzikom koja se proizvodi ovde.

I u svetlu toga ?

Ko je Željko Mitrović ?

U osnovi, sigurno, sposoban čovek - biznismen. Čovek koji kontroliše veliki deo medijskog prostora Srbije - ali sam po sebi , ako posmatramo Pink kao njegovo najveće delo u svetlu onoga što sam opisao - čovek dobar po našu ekonomiju.

Izvoznik.

I u ekonomskom smislu zasigurno - patriota.