понедељак, 31. јануар 2011.
недеља, 30. јануар 2011.
Novak raspršio Marejeve snove i drugi put osvojio Australiju!
I.Đukić / M. Grujić | 30. 01. 2011.
Fenomenalni Novak Đoković po drugi put je šampion Australijan opena! Srpski teniser je u finalu održao čas tenisa velikom prijatelju Endi Mareju slavivši sa 3:0 (6:4, 6:2, 6:3) kako bi došao do drugog grend slema u karijeri!
Novak je tako postao prvi teniser još od 1993. godine i Džima Kurijera kojem je pošlo za rukom da veže titulu na Dejvis kupu, a zatim i sezonu otvori trijumfalno na Australijan openu.
Srpski teniser je od početka rešio da nametne svoju igru i čestom promenom ritma kao protiv Rodžera Federera stigne do željene prednosti. Iako su oba tenisera uspešno čuvala svoj servis tokom prvog seta Đoković je bio ozbiljniji i agresivniji rival što mu se na kraju isplatilo u desetom gemu kada je došao do ključnog brejka za prvi set posle sat vremena igre - 6:4.
Novak ne samo da je nastavio u istom ritmu već je i podigao nivo igre potpuno ostavivši Mareja zatečenim stanjem na terenu. Britanac je delovao potpuno sporo, rastrzano, a i servis koji ga je dobro služio tokom turnira je potpuno zakazao.
Đoković je sa dva brejka došao do 5:0, pre nego što je Marej uspeo da vrati brejk prednosti za 5:2, međutim, Novak je odmah vratio u realnost četvrtog tenisera sveta i novim brejkom stigao do drugog seta - 6:2.
Britanac je na startu trećeg seta došao do brejka i time najavio eventualan povratak u meč, međutim, Novak se ubrzo našao u pol poziciji i sa brejkom prednosti - 3:1. Ipak, Marej je stigao do novog brejka nakon što mu je Novak neverovatno lošom procenom poklonio dve brejk lopte.
Srpski teniser je odservirao as i otklonio prvu šansu Britanca, ali je zatim njegov drop šot završio u mreži. Marej je uspeo da zadrži servis u sledećem gemu za izjednačenje (3:3), međutim, to je bilo sve od britanskog tenisera jer je Novak sa tri vezana gema krunisao sjajno odigrani turnir posle 155 minuta igre na oduševljenje publike u Rod Lejver areni!
Bajford bez penzije i ikakvih prava
Sramotan odnos države prema poznatom TV reditelju
Bajford bez penzije i ikakvih prava
Aleksandar Nikolić | 30. 01. 2011.
BEOGRAD - Timoti Džon Bajford, legendarni televizijski reditelj, u pola veka dugoj karijeri stigao je da bude profesor, prevodilac, pisac, glumac, fotograf... Našu kulturu svojevremeno je zadužio izvanrednim televizijskim serijama za decu: „Neven”, „Babino unuče”, „Poletarac”, „Nedeljni zabavnik”, „Metla bez drške”. Ni pre ni kasnije nije bilo sličnog sadržaja u produkciji naših televizija. Danas je Timoti u sedamdesetoj godini života. Zdravlje mu je ozbiljno narušeno, ali je prinuđen da radi kako bi preživeo. Sa suprugom živi na Zvezdari s osećanjem da nije zaslužio tako surovo ignorisanje društva čiju je kulturu mnogo zadužio.
- Pre nekoliko nedelja službenici opštine Vračar u Beogradu doveli su u pitanje moje pravo na zdravstvenu zaštitu u Srbiji jer nisu dobro poznavali Konvenciju između Engleske i Srbije o zbrinjavanju pacijenata. Uostalom, već pet godina sam državljanin Srbije, a i to se dogodilo jer je lično predsednik Tadić intervenisao - počinje priču za „Blic” Timoti Džon Bajford.
Razočaran je odnosom države prema njemu.
- Zbir administrativnih zavrzlama me je ostavio bez mogućnosti da kao slobodan umetnik uplaćujem sebi staž i time jednog dana steknem pravo na penziju. Kada sam počeo da snimam televizijske serije za decu u Beogradu, predao sam zahtev da postanem član Udruženja dramskih umetnika SFRJ. Rekli su mi da je to nemoguće jer sam strani državljanin. Bez članstva u Udruženju, kao slobodan umetnik nisam mogao za sebe da uplaćujem staž i tako sam ostao bez penzije. Do pre šest godina nisam imao državljanstvo Republike Srbije. Čim sam ga stekao otišao sam u Penzioni fond gde su mi objasnili da bih pravo na redovnu penziju stekao tek ako bih svakog meseca narednih petnaest godina uplaćivao staž. Sve do svoje 80. godine života, što je potpuno neizvesna stvar. Ko mi garantuje da ću živeti do tada. Imam ozbiljne probleme sa zdravljem i sav novac koji supruga i ja zaradimo ide na moje lečenje. Neki siguran novac bi mi dobrodošao jer mislim da sam svojim autorskim radom u Srbiji zaslužio da dostojanstveno proživim koliko mi je još ostalo - objašnjava Bajford.
Mnoge ugledne ličnosti sa javne scene u Srbiji među kojima je najviše umetnika i televizijskih profesionalaca predlagale su dva puta Timotija Džona Bajforda za nacionalno priznanje koji mnogi krste nacionalnom penzijom.
- Džabe kada nemam redovnu penziju, a to je prvi uslov za dobijanje nacionalnog priznanja. Nemaju ni sportisti redovnu penziju, pa ostvarivanjem značajnih rezultata na velikim takmičenjima stiču pravo na nacionalno priznanje. Neka serija „Neven” bude moj najveći sportski uspeh u životu. Nisam siguran da je administracija u Srbiji spremna da u mom slučaju napravi presedan. Bio bih unikatan jer nijedan stranac nije toliko dugo radio i živeo u Beogradu poput mene a ostao bez radnog staža i penzije i tek u 65. godini života stekao pravo na državljanstvo - zabrinut je Bajford.
U poslednjih nekoliko godina izdavačka kuća PGP-RTS prodavala je kompletnu seriju „Neven” na DVD formatu. Nekoliko puta je doštampavan tiraž, ali Timoti Džon Bajford nije dobio ni jedan jedini dinar autorskog honorara.
- Oni čekaju da ih tužim pa da mi plate, a znaju da ja to neću nikad uraditi, nemam živaca za to, više volim da radim nego da idem po sudovima - kaže Bajford, i napominje da ima spremljen scenario za snimanje televizijske serije za decu.
- Nekoliko puta sam pokušavao preko različitih službi u RTS da se najavim za razgovor sa Aleksandrom Tijanićem, generalnim direktorom, ali nisam imao uspeha u toj nameri.
Tijanić: Poziv Bajfordu važi
Aleksandar Tijanić napominje da nikada nije čuo da je Timoti Džon Bajford tražio sastanak s njim.
- U momentu kada sam preuzeo odgovornost za programe Javnog servisa Srbije, odmah sam pozvao Bajforda na saradnju sa potpunom autorskom autonomijom i produkcijskom podrškom. On mi se zahvalio uz opasku da ne želi da njegovo ime bude vezano za RTS koji sam nasledio od mojih prethodnika. Moj poziv Bajfordu važi i danas. Neka dođe u Javni servis, dogovorićemo se o svemu. Napominjem da je sramota za srpsku kulturu što jedan od najvažnijih televizijskih autora u njenoj istoriji nema nacionalno priznanje, pa makar ono bilo i penzija. Tu mora nešto da se promeni.
Aleksandar Tijanić napominje da nikada nije čuo da je Timoti Džon Bajford tražio sastanak s njim.
- U momentu kada sam preuzeo odgovornost za programe Javnog servisa Srbije, odmah sam pozvao Bajforda na saradnju sa potpunom autorskom autonomijom i produkcijskom podrškom. On mi se zahvalio uz opasku da ne želi da njegovo ime bude vezano za RTS koji sam nasledio od mojih prethodnika. Moj poziv Bajfordu važi i danas. Neka dođe u Javni servis, dogovorićemo se o svemu. Napominjem da je sramota za srpsku kulturu što jedan od najvažnijih televizijskih autora u njenoj istoriji nema nacionalno priznanje, pa makar ono bilo i penzija. Tu mora nešto da se promeni.
Jovanović: Srbiji potreban preokret, a ne promena vlasti
Tanjug | 30. 01. 2011.
BEOGRAD - Lider Liberalno-demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović izjavio je danas da Srbiji treba preokret, a ne prosta promena vlasti.
On je rekao Tanjugu da sednica Glavnog odbora te stranke, održana juče u Beogradu, nije bila uobičajeni stranački skup, što pokazuje i reakcija javnosti.
"Raduje nas što smo napravili prvi korak u promeni umrtvljenog ritma srpskog političkog života. To je jedini put prema preokretu", rekao je Jovanović i dodao da je Srbiji neophodan preokret kao i pre 10 godina.
"Raduje nas što smo napravili prvi korak u promeni umrtvljenog ritma srpskog političkog života. To je jedini put prema preokretu", rekao je Jovanović i dodao da je Srbiji neophodan preokret kao i pre 10 godina.
On je istakao da će LDP, nakon izbora, ući u vladu samo ako u njoj bude mogao da obezbedi podršku i garanciju da će se sprovoditi politika koja je Srbiji potrebna - briga o ljudima, zaštita srednje klase, posao za mlade, evropski poslovi, promena energetskog sporazuma, okončanje privatizacije, niži porezi na zarade, ulazak u NATO, saradnja sa susedima...
Prema njegovim rečima, Srbija se "guši zato što stoji u mestu, propada zato što vodeće stranke misle samo na sebe, rejtinge, tempiraju vreme izbora gledajući isključivo stranački interes, a društvo se pred tim povlači".
On je podsetio da su se promene pre 10 godina dogodile iz uverenja da će Srbiji biti bolje samim odlaskom Slobodana Miloševića, dok je danas situacija mnogo komplikovanija i kao primer naveo da je podrška koju LDP traži "šira i prevazilazi uobičajene partijske programe i borbu za glasove".
"Ako želimo da budemo lideri preokreta, onda nemamo prava da budemo sebični kao druge stranke", rekao je Jovanović i dodao da politika u Srbiji nikada nije bila "tako daleko od života" i da zbog toga "samo petina ljudi pokazuje interes za političko delovanje".
Lider LDP-a je ocenio i da su priče o rekonstrukciji vlade, izborima i izbornim zakonima, dvopartijskom sistemu, međupartijska podmetanja u vlasti i opoziciji "ubili energiju u srpskom društvu" zato što, kako je istakao, u tim "politikantskim igrama nema ničega što je blizu svakodnevnih potreba građana".
"Želimo da razdrmamo okvir politike koji prave oni koji naše živote veštački svode na sivi svet dve partije - vladajuće koja želi da ostane na vlasti, ali na pogrešnim osnovama i bez prihvatanja drugačije politike i naprednjaka koji se trude da ih kopiraju u demagogiji bez ikakve sadržine i cilja", rekao je Jovanović.
On je naveo da je LDP "krenuo događajima u susret i pokazao put i način na koji će se obratiti ljudima, doći do njih, motivisati ih da zajedno rade na preokretu koji može da izvuče Srbiju iz opšte konfuzije u kojoj živi".
Lider LDP-a je dodao i da ta stranka nikada nije pristajala da statira i komentariše sa strane, čekajući da joj vlast "padne u ruke".
Jovanović je istakao i da "druge stranke, pre svega, one na vlasti mogu i dalje da budu prepreka modernizaciji Srbije, promenama koje su neophodne ili da pristanu na neminovno i u tome potraže mesto za sebe".
On je istakao i da je zato "Dogovor za preokret" najmanje poziv strankama, već mnogo više ulazak u partnerstvo sa ljudima koji su delovi nekih segmenata društva - sindikata, nevladinih organizacija, poslovnog sveta, različitih organizacija, verskih i manjinskih zajednica.
Prosečna primanja veća kod svih suseda
Država pojela naše plate
I. Jovanović | 30. 01. 2011.
Veliko rasipništvo države, disproporcija u primanjima u državnom u odnosu na privatni sektor, potpuno ruinirana privreda i, naposletku, najslabija valuta u Evropi jesu razlog što je prosečna plata u Srbiji najniža u regionu. Ekonomisti kažu da ćemo moći da se približimo Slovencima tek kada budemo trošili onoliko koliko imamo, i kada prosečne plate ne budu najveće u onim opštinama u kojima dominira javni sektor.
Korpe punije svuda u okruženju
Sve naše komšije zarađuju u proseku više - i Crnogorci, i Makedonci, i Bosanci, i Albanci. Oktobarska primanja od oko 330 evra mesečno su nešto manja od makedonskih, dok za Bosancima zaostajemo 50 evra u proseku, a za Crnogorcima celih 150 evra.
Situacija je nešto bolja kada se radi o prosečnim decembarskim zaradama koje su napumpane na oko 370 evra, zbog bonusa koji se u Srbiji isplaćuju i u gubitaškim firmama.
Priča da su Srbi nedovoljno kvalifikovani ne pije vodu kada se gledaju statistički podaci. Po procentu visokoobrazovanih koji je zaista nizak (od 6,5 do 7 odsto) ne možemo se meriti sa Hrvatskom (oko 15 odsto) ili Slovenijom (oko 20 odsto), ali smo na nivou ostalih zemalja u regionu.
- Prosto je neverovatno da „Gorenje” u Valjevu radi sa gotovo istom produktivnošću kao i pogoni u Sloveniji, a radnici u Srbiji imaju ti puta manje plate. Ni plata radnika u slovenačkom „Gorenju” nije velika, ali je neuporedivo veća od plate u valjevskom - kaže za „Blic” Dmitar Polovina, predstavnik Slovenačke privredne komore u Srbiji.
| Prosečne plate u oktobru | |
|---|---|
| Srbija | 329 evra |
| Makedonija | 330 evra |
| BiH | 395 evra |
| Crna Gora | 455 evra |
| Hrvatska | 725 evra |
| Slovenija | 935 evra |
| Koliko su plate u javnom sektoru veće nego u privatnom | |
|---|---|
| Srbija | 27,7 odsto |
| Mađarska | 7,7 odsto |
| Rumunija | 20,3 odsto |
| Bugarska | 19,4 odsto |
| Češka | 0,6 odsto |
| Slovačka | 15 odsto |
Ekonomista Miroslav Zdravković nisku platu objašnjava činjenicom da je u Srbiji radniku bolje da zarađuje u 200 evra nego da sedi kod kuće.
- To znaju i slovenačke firme. Ako je razlika u bruto plati oko 600 evra između radnika u Srbiji i Sloveniji, onda taj poslodavac na godišnjem nivou u Srbiji za 1.000 radnika uštedi oko 6,5 miliona evra. A plate su nam niske zbog loše krvne slike privrede, nemamo izlaz na more, loša je infrastruktura. Izlaz je razvoj auto-industrije, elektroindustrije, stvaranje velikih firmi - objašnjava za „Blic” Miroslav Zdravković.
On dodaje da se ipak prosek plata mora gledati i kroz prizmu nezaposlenosti.
- Mnogi pričaju da imamo veće plate nego u Bugarskoj koja je u EU, ali njihov broj nezaposlenih je oko 2,5 puta manji. U nekim zemljama je srednji kadar izgubio posao, pa njihove niske plate ne ulaze u prosek. Crnogorci i Bosanci imaju veće plate, ali i višu stopu nezaposlenosti. Recimo, u Arilju, gde je privatni sektor razvijen, plate su duplo manje nego u mestima gde privatnog sektora gotovo nema, ali to malo zaposlenih je na teretu budžeta - zaključuje Zdravković.
Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca, kaže da su za ovakvo stanje krive sve vlade u poslednjih 20 godina.
- Trošili smo više nego što smo zarađivali. U određenim sektorima vlada monopol. Privatno preduzeće čim pravi gubitke gazda može da zatvori. Privatnik ne može da stvori toliki višak da plate budu veće. Pa mi imamo neverovatnih 160 nameta - kaže za „Blic” Atanacković.
Da bi Srbija mogla da se meri sa zemljama regiona i Evrope, Zdravković kaže da Srbija mora da promeni parametre koje je i MMF uočio kao problematične.
- Recimo, čak 12,4 odsto BDP-a ide na plate službenika, što je duplo veći procenat nego u Slovačkoj , dok su plate u državnom sektoru čak za 27,7 odsto veće od prosečnih primanja u državi, dok je među novijim članicama EU razlika samo sedam odsto u korist državnog sektora - zaključuje ovaj ekonomista.
U Hrvatskoj isto, samo dvaput više
Josip Jagić, urednik Finansija u hrvatskim novinama „Biznis HR“, kaže da je u Hrvatskoj u trgovini prosečna plata oko 350 do 400 evra, a prosek u državi je oko 700 evra.
- Plate su mnogo veće u većim gradovima, ali su tamo i veći troškovi života. Komunalije su u Hrvatskoj veoma skupe, dok je recimo cena goriva približno ista u svim zemljama regiona - zaključuje Jagić.
Josip Jagić, urednik Finansija u hrvatskim novinama „Biznis HR“, kaže da je u Hrvatskoj u trgovini prosečna plata oko 350 do 400 evra, a prosek u državi je oko 700 evra.
- Plate su mnogo veće u većim gradovima, ali su tamo i veći troškovi života. Komunalije su u Hrvatskoj veoma skupe, dok je recimo cena goriva približno ista u svim zemljama regiona - zaključuje Jagić.
Portret - Željko Mitrović - Pinki
Željko Mitrović, vlasnik jedne od najvećih medijskih imperija na Balkanu - „Pink internešenel grupe”, ovih dana vodi životnu borbu - aplastična anemija mu je ugrozila život, a još više ga je porazila sumnja da ga je trovao neko njemu blizak.
Rođen je 31. maja 1967. godine u Beogradu. Osnovnu i srednju školu završio je u Zemunu. Studirao je na Pravnom fakultetu. Kao tinejdžer bio je član grupe “Oktobar 1864”, gde je svirao bas gitaru. Želeo je da upiše džez akademiju - Berkli. Školovanje u toj prestižnoj muzičkoj ustanovi u to vreme je koštalo 30.000 dolara. Tako je 1988. napravio studio da bi zaradio novac, ali je odustao od školovanja. Ubrzo, već 1990, njegova ekipa se otisnula u radijske vode - kreirali su visokoprofitabilni radio-program. U roku od 60 dana postali su izuzetno slušani u Beogradu. Iz tog projekta 1994. stvorena je lokalna, tada skromna televizija. Kada je Mitrović posle nekoliko eksperimenata s narodnjacima video šta u medijskom smislu donose, nije ih više nikada ostavljao. U međuvremenu, kada je novac uveliko počeo da pristiže, otvorio je Radio “Pink”, muzičku kuću “Siti rekords” i kupio “Pingvin”. Treš i kič emisije sa “Grand” predznakom, te brojni rialiti serijali (najnoviji - “Dvor”, njegova je ideja), od tada krase program ružičaste televizije.
Član JUL-a postao je 1996, na početku četvrte decenije života. Njegovo se ime nalazilo na listi onih kojima je tokom NATO udara bio zabranjen ulazak u zemlje Evropske unije zbog bliskosti sa porodicom Slobodana Miloševića. Kao argument da je ipak totalno apolitičan, Mitrović je naveo činjenicu da je pred izbore 1997. svim partijama poslao cenovnik oglasnog prostora, a što se nisu javili (osim JUL-a), to, kako je rekao, nije bio njegov problem. Te iste godine nije emitovao božićnu čestitku Vuka Draškovića. “To nije bilo ništa politički, već smo mesecima bili u žestokoj svađi s novinarkom ‘Srpske reči’ i to je SPO dobro znao”, rekao je tada.
U januaru 2004. bio je u zvaničnoj poseti Americi gde je prisustvovao inauguralnoj gala večeri priređenoj u čast Hejlija Barbura, tada izabranog guvernera savezne države Misisipi. Posle toga boravio je u Vašingtonu, gde je imao sastanke sa službenicima Bušove administracije. Vlasnik “Pinka” tada je izrazio veliku zainteresovanost za mogućnosti učestvovanja njegove televizijske stanice u nekim programima Stejt departmenta, vezanih za odnose u medijima. Na izborima 2000. godine bio je kandidat za poslanika na listi SPS-JUL. Kasnije je davao izjave da je sve to bila zabluda. “Reč je o zabludi, jednoj od mnogih koju gotovo svi imamo; kad se pročita program Jugoslovenske levice, onda ta stvar izgleda vrlo prijemčivo. Međutim, u praksi, sve je bilo drukčije; nije to bila moja prva zabluda, nosio sam pionirsku maramu, titovku, verovao u stvari koje su još onda izgledale neverovatne...”, rekao je Mitrović u jednom intervjuu.
Imperiju koja je procenjena na više od milijardu evra između ostalog čine televizija „Pink”, „Pink Montenegro”, „Pink BiH”, više od 15 satelitskih kanala, licenca za „Fashion TV” za region, nacionalna frekvencija u Sloveniji, izdavačka kuća „Siti rekords”, avio-kompanija „Er Pink”, firma koja iznajmljuje jahte, filmski studio PFI, fabrika žvaka „Strong”.
U jednom od intervjua je odgovorio na pitanje koliki porez plaća državi. „Nešto više od milijardu dinara, odnosno 10 miliona evra. Ali ako me pitate da li bi podrška i razumevanje naše vlade mogli da budu veći, mogu da kažem da je stepen zainteresovanosti države mogao da bude veći. Pogotovo kad je reč o projektima koji su od značaja i za našu zemlju”, rekao je.
Govoreći o tim projektima, po svemu sudeći imao je u vidu ideju da Holivudu dovede u Srbiju gde je američkim filmadžijama već ponudio dobre uslove snimanja blokbastera u njegovom studiju. I pored inicijalnih pregovora sa timom Andželine Žoli o snimanju njenog režiserskog prvenca u njegovom studiju, Mitrović je odbio je da sarađuju. “Imao sam velike simpatije prema Žoli i veoma poštovao njeno delo i lik. Nažalost, ona je prepuna predrasuda o Srbima. Znam da saradnja sa njom otvara vrata velikog filmskog biznisa, ali ne želim da budem deo nečega što predstavlja Srbe kao večite loše momke”, izjavio je.
Paralelno sa biznisom koji vodi nekoliko godina studirao je i usavršavao engleski jezik u oblasti menadžmenta na američkom “Berlicu”.
Dva puta se ženio i ima četvoro dece. Prvo je bio oženjen pevačicom Sonjom Mitrović Hani sa kojom ima dvoje dece, a drugi brak je sklopio sa Milicom Mitrović sa kojom ima dve ćerke.
субота, 29. јануар 2011.
петак, 28. јануар 2011.
Svi dueli Novaka Đokovića i Endija Mareja
Prijatelji u nedelju postaju najveći rivali
Svi dueli Novaka Đokovića i Endija Mareja
D. Nikolić | 28. 01. 2011.
Novak Đoković i Endij Marej, finalisti ovogodišnjeg Australijan opena, u nedelju od 9 časova i 30 minuta po srednjeevropskom vremenu igraće po osmi put u karijeri koja ih je spojila još na juniorskim turnirima.
Trenutnih 4:3 za Novaka u pobedama u profesionalnoj konkurenciji, ali treba imati u vidu da je Đoković poslednji put Mareja savladao 2008, a od tada je izgubio tri puta u nizu zaključno sa turnirom u Majamiju 2009.
Priča ove dvojice vršnjaka, koje razdvajaju dva mesta na ATP listi ali i svega sedam dana razlike u starosti (Novak je rođen 22. maja 1987, a Endi 15. maja iste godine), počela je na turniru u Madridu 2006. Tada je posle velike borbe i preokreta Đoković pobedio sa 1:6, 7:5, 6:3 za šta mu je bilo potrebno 131 minut. Meč je obilovao poenima na drugi servis (Nole je podjednak broj, po 27, osvojio na oba svoja servisa, a ni Marej nije zaostajao - 51% uspešnosti prilikom drugog servisa), a pitanje pobednika u šesnaestini finala rešeno je jedinim brejkom u odlučujućem setu.
Drugi put su ose ovi rivali sastali 2007. u Indijan Velsu, gde je u polufinalu Đoković preslišao Mareja - 6:2, 6:3, za samo 63 minuta. Osvojivši skoro 50% poena na Britančev servis Novak je prošao dalje, a Marej ostao da čeka na prvu pobedu nad vršnjakom iz Srbije.
Treći meč, na Mastersu iste godine u Majamiju, Đoković je odigrao maestralno: pobedio je ponovo u polufinalu, ponovo za 63 minuta, sa impresivnih 6:1, 6:0, a set nije izgbio ni kada je u šesnaestini finala turnira u Monte Karlu 2008. preslišao nadu britanskog tenisa rezultatom 6:0, 6:4. No, tih 78 minuta borbe bila su poslednja Noletova radost protiv ovog suparnika.
Marej je počeo da izrasta u ozbiljnog konkurenta najboljim teniserima današnjice 2008. godine. Iste te u kome je poklekao od Đokovića u Monte Karlu, pobedio je najuspešnijeg srpskog igrača u Kanadi, i to sa 6:3, 7:6(3) u četvrtfinalu. U 105 minuta borbe Marej je ostvario tri brejka, jedan više oa suparnika, što mu je bilo dovoljno da prvi put savlada Noleta i pored očajne preciznosti prvog servisa (73 pokušaja a samo 30 poslatih gde treba).
Posle prvog, stigao je i drugi trijumf nad Đokovićem, takođe 2008. I to baš u finalu, prvom međusobnom koje su odigrali: u borbi za trofej u Sinsinatiju Marej je pobedio u dva taj-brejka, 7:6(4), 7:6(5) iako je Đoković igrao daleko agresivnije u svojim servis-gemovima (šest asova, ali i isto toliko dvostrukih grešaka).
Do treće pobede nad Novakom, druge u nizu i to ponovo u finalu, Marej je stigao 2009. u Majamiju. Tada je, najlakše do sada, stigao do trijumfa nad najboljim teniserom Srbije - 6:2, 7:5 za 103 minuta. Marej je u tom meču bio potpuno dominantan, osvojio je 20 poena više od svog rivala, napravio šest brejkova i prilično uzdrmao tenisera koji je trenutno treći igrač sveta.
Posle dva uzastopna poraza u finalima Đoković priliku da naplati dugove iz Sinsinatija i Majamija imati u nedelju u Melburnu. Mada, ulog će biti daleko veći od pukog revanša - trofej prvog Grend slema u 2011. Nole već zna kako izgleda podizanje tog pehara, učinio je to 2008, dok Endi Marej za sada nikada u karijeri nije uspeo da pobedi na nekom od četiri najveća godišnja turnira. Bio je finalista US Opena 2008 i Australijan opena prošle godine, kada je trofej osvojio Rodžer Federer.
Bezdan - Nataša Drakulić blog
Vraćam se noćas iz Sarajeva. Sneg, zima, mora se polako. Idilične kuće promiču kroz prozore. Idilične jer je sve belo pa sakrije siromaštvo i negde porušene kuće i tragove nekadašnjih razaranja. Sve sakriju beli sneg, ulične svetiljke i poneki ostatak novogodišnje dekoracije. I zamislim se noćas nešto gledajući te kuće što su izranjale iz mraka. Mislim kako se lako sruši kuća (čija god da je bila) a kako se teško gradi..
Prvi svetski rat tek završen, kuća srušena, samo kameni temeljci ostali i rupa iznutra.
-Kao bezdan-činilo se dečaku tada pa joj nije ni prilazio i igrao se pored male šupe, nekadašnje štale u kojoj su sad živeli. Oca nije ni zapamtio, poginuo je na samom početku rata negde daleko od kuće odakle mu kosti nikad neće doneti. Ostali su samo on i mama. –Samo da imam kuću- uzdisala je majka u dugim noćima uz petrolejku. Nepismena, bez muške ruke, bez imanja i nije mnogo mogla. On je bio iz drugog sela, udovac, sa dvoje sitne dece. I imao je kuću. Majka nije mnogo razmišljala i iz hladne barake otišla je u veliku kamenu ali toplu kuću u kojoj je njenom sinu ipak bilo hladno jer druga deca nisu nikad zaboravljala da ga podsete da «ovo nije njegova kuća». I tad je dečak mislio kako će samo da naraste imati kuću.
-Kao bezdan-činilo se dečaku tada pa joj nije ni prilazio i igrao se pored male šupe, nekadašnje štale u kojoj su sad živeli. Oca nije ni zapamtio, poginuo je na samom početku rata negde daleko od kuće odakle mu kosti nikad neće doneti. Ostali su samo on i mama. –Samo da imam kuću- uzdisala je majka u dugim noćima uz petrolejku. Nepismena, bez muške ruke, bez imanja i nije mnogo mogla. On je bio iz drugog sela, udovac, sa dvoje sitne dece. I imao je kuću. Majka nije mnogo razmišljala i iz hladne barake otišla je u veliku kamenu ali toplu kuću u kojoj je njenom sinu ipak bilo hladno jer druga deca nisu nikad zaboravljala da ga podsete da «ovo nije njegova kuća». I tad je dečak mislio kako će samo da naraste imati kuću.
Čim je malo porastao, majka ga je poslala na zanat. Nije mu bilo lako u tuđini ali i to je bilo bolje od života pod tuđim krovom. Vratio se posle nekoliko godina i napravio svoju kuću na ruševinama očinske, lepu i najveću u selu. Bile su to godine muke, odricanja i štednje svakog dinara ali nije odustajao. U međuvremenu se i oženio i dobio sinove. –Ko ima najveću kuću u selu- pitao je dečake a oni mu se smejali pokazujući ponosno prstom na kuću. I onda je došao drugi rat, suroviji od prvog. Otišao je da se bori za ono u šta je verovao, rastavši se sa porodicom na samom početku rata tako da do kraja nije saznao da je jedan dečak bio preslab za zbegove i zime. Prigrlio je po povratku drugog kao jedinu nadu i krenuo ispočetka. –Ajmo u Vojvodinu- govorili su komšije i sedali u dugačke vozove put nepoznatog ali on nije hteo. I na ženu se naljutio kad ga je molila.
Smestio se u baraku, sličnu onoj kao i pre više od dvadeset i pet godina sa svojom majkom i sa sinom počeo da raščišćava crnu rupu nekadašnjeg ognjišta. Primetio je dečakovo oklevanje kad su prilazili zgarištu. – Šta ti je- pitao ga je? Čega se bojiš? Dečakove oči u kojima je video svoje nekada nisu mogle da sakriju odgovor. –Nema tu bezdana sine, to je samo crno od vatre, vidiš, ništa tu nema.. Napravićemo mi novu i veću kuću i daj Bože da ti decu u njoj dočekam i unuke i ti svoje- govorio je dečaku dok je čistio korov.
четвртак, 27. јануар 2011.
Novak počistio Federera za finale, Australijan open dobija novog šampiona!
M. Grujić | 27. 01. 2011. - 12:42h | Foto: AFP
Novak Đoković je prvi finalista Australijan opena! Srpski teniser je nastavio sa sjajnim izdanjima u Melburnu savladavši Rodžera Federera u tri seta kao i 2008. godine kada je na isti način eliminisao Švajcarca na putu ka jedinoj grend slem tituli - 7:6 (3), 7:5, 6:4.
Delovalo je da Novak nije najbolje ušao u meč nakon što je već u prvom gemu dopustio Federeru da stigne do brejk prilike, koju nije uspeo da iskoristi.
Ipak, to je bila jedina neizvesnost tokom prvog seta jer su rivali lako i uspešno čuvali svoje servise, pa je pobednik morao da se traži u taj-brejku.
Novak je sa dva mini brejka stigao da se odlepi na 5:2 i zatim uspešno zadrži vođstvo za dobitak prvog seta i psihološke prednosti u nastavku susreta.
Srpski teniser prvi je došao do brejka na meču kada je u trećem gemu drugog seta iskoristio prvu dobijenu priliku, međutim, usledio je neshvatljiv pad u igri koji je doveo Federera na korak od dobitka drugog seta i vođstva od 5:2.
Velika psihološka stabilnost i želja trećeg tenisera sveta omogućila su prosto nestvaran povratak u set protiv rođenog pobednika kao što je Federer i sa pet uzastopnih gemova potpuno je ostavio zatečenog četvorostrukog šampiona Australijan opena za vođstvo od 2:0 u setovima - 7:5.
Treći gem je bio koban za Federera i u trećem setu jer je upravo tada Novak došao do brejka iz trećeg pokušaja.
Švajcarac je uspeo da slomi Đokovićev servis u osmom gemu, ali sve na čemu je naporno radio ispustio je odmah u sledećem gemu dopustivši Novaku da vrati brejk i dođe u situaciju da servira za meč.
Đoković nije ispustio priliku i posle tri sata igre došao je do velikog podviga i četvrtog grend slem finala u karijeri!
уторак, 25. јануар 2011.
Pre deset godina: Ekspoze Zorana Đinđića, mandatara za sastav Vlade Srbije
Beograd, 25. januara 2001.
Izbor predsednika, potpredsednika i članova Vlade Republike Srbije
Zoran Đinđić:
Dame i gospodo narodni poslanici,
U demokratskim zemljama je uobičajeno da program vlade sledi iz izbornog programa one političke grupacije koja je dobila poverenje građana. Mi želimo da u Srbiji uspostavimo demokratske odnose i utoliko smatramo da je prirodno da onaj program sa kojim je Demokratska opozicija Srbije dobila dvotrećinsku većinu na prethodnim izborima, iz koje većine proističe i ova skupština, da taj program zapravo predstavlja i program ove vlade.
Mi ćemo ga u pauzi, zajedno sa ovim ekspozeom, podeliti narodnim poslanicima i sve ono što piše u tom izbornom programu jeste naša obaveza za mandat za koji smo dobili poverenje.
Naravno, u skladu sa običajnim propisima, ja ću izložiti jedan rezime tog programa kao kratak ekspoze danas ovde o namerama naše vlade u narednom periodu. Sve ono što budem danas rekao takođe predstavlja obavezu naše buduće demokratske vlade.
Pre toga, želim da vam čestitam na izboru za narodne poslanike. Delim vaše i uzbuđenje javnosti, koje je s pravom vezano za ovaj sastav parlamenta i ovu današnju sednicu, jer je to prvi put posle 60 godina da je Srbija dobila istinski demokratski parlament i dobiće istinski demokratsku vladu.
U tome je, naravno, naše veliko zadovoljstvo, velika čast, ali u tome je naša velika obaveza. Jer, stanje koje zatičemo, stanje koje treba reformama da popravimo, dramatično je loše. Po svim merodavnim pokazateljima, mi smo danas na poslednjem mestu u Evropi. Po životnom standardu i kupovnoj moći našeg stanovništva, po stepenu zaposlenosti naših građana, po stanju i starosti naše tehnologije i saobraćajne infrastrukture, po zaduženosti naših preduzeća prema inostranstvu, međusobno prema bankama, po stepenu zaduženosti naše zemlje u celini, po stepenu bezbednosti naših domova, naših kuća, naših granica, mi smo danas daleko od onoga što želimo i što zamišljamo pod pojmom jedne moderne i efikasne srpske države. Čak i više od toga, to nije čak ni ona Srbija u kojoj smo mi odrasli, Srbija naših roditelja, u kojoj je bilo i sigurnih radnih mesta, u kojoj se kupovalo, u kojoj se išlo na letovanje i na zimovanje, u kojoj su bila bezbedna i školska dvorišta i ulice i granice. Zadatak koji mi danas preuzimamo kao nasleđe ovih poslednjih deset godina, veoma je težak, izazovi su veoma veliki, ali i šansa da se upišemo u istoriju kao generacija koja je jednu zemlju ponovo vratila na njen pravi put, ta šansa takođe je veoma velika. Zato nam je potrebna saradnja celog parlamenta, cele naše zemlje.
Naravno, neizostavno se postavlja pitanje šta se u međuvremenu desilo i kako smo od jedne srednje razvijene evropske zemlje došli na poslednje mesto na evropskoj lestvici. Pravi odgovor i potpuni odgovor na to pitanje može da da samo istorija. Ovo nije mesto na kome treba da vršimo analize i da raspravljamo o istorijskim i političkim odgovornostima. Ono što mogu da kažem, sigurno deleći i vaše uverenje, jeste da odgovornost za to što nam se desilo ne snose građani, odgovornost snosi vlast. Jer, građani su bili spremni i danas su spremni da ovu zemlju učine uspešnom, bogatom i srećnom. Ono što je nedostajalo svih ovih godina bila je jasna politička volja da se to učini i jasna strategija i plan puta kako da se to učini.
Srbija je ovih deset godina bila prepuštena na milost i nemilost brutalnim interesnim grupama u samoj zemlji i međunarodnim interesima izvan naše zemlje. To vreme je završeno i danas možemo da kažemo da je ono završeno. Posle 5. oktobra Srbija je uzela svoju sudbinu u svoje ruke. Ovo što mi danas radimo, konstituisanje demokratske vlade, možemo u simboličnom smislu da smatramo 6. oktobrom. Ova vlada danas dobija mandat koji nam je dao narod na ulicama Srbije, mandat za promene. Onoga dana kada zaboravimo taj mandat i kada pomislimo da smo dobili mandat da vladamo, toga dana smo izgubili. Taj gubitak bio bi mnogo veći nego samo gubitak vlasti. To bi bio gubitak časti, to bi bio gubitak istorije.
Zbog toga, svaki dan ove vlade mi ćemo zapamtiti. Izabrani smo da sprovedemo reforme, te reforme podrazumevaju nekoliko bitnih prioriteta, nekoliko bitnih uslova koje treba da ispunimo da bismo zemlji vratili kredibilitet, dostojanstvo, snagu i da bi našoj zemlji mogao da se vrati izgubljeni mir, zadovoljstvo i sreća. Nažalost, nekoliko tih prioriteta ne zavise samo od nas. Mi smo ih zatekli i treba da ih rešavamo.
Prvi se odnosi na opštu političku stabilnost regiona i tu je nekoliko elemenata. Demokratski način rešavanja odnosa Srbije i Crne Gore, rešavanje krize sa terorizmom na jugu Srbije, pronalaženje modaliteta saradnje u regionu, pre svega sa susedima iz bivše Jugoslavije.
Drugi uslov su stabilne demokratske institucije u Srbiji. Mi moramo da postavimo nezavisno sudstvo, modernu državnu upravu, efikasan sistem javnih službi i servisa, da bi naši građani mogli da ostvaruju svoje interese i da bi oni koji žele da ulažu u našu zemlju, bili sigurni da su te investicije bezbedne.
Treći uslov je dobro zakonodavstvo, pre svega u oblasti poslovanja.
Četvrti uslov je kvalitetna saobraćajna infrastruktura, da bi u našoj zemlji moglo brzo i bezbedno da se putuje, da bi robe mogle brzo da se prevoze.
Konačno, peti uslov za napredovanje ove zemlje je kvalifikovana radna snaga i kvalitetan menadžment u našim preduzećima i našoj privredi.
Izlažem ove uslove, koji izgledaju vrlo teško, sa punom svešću o njihovoj težini, ali sa punim uverenjem da u ovom mandatu od četiri godine ovi uslovi mogu i hoće biti ispunjeni. Treba da budemo vlada koja će po završetku svoga mandata narednoj vladi ostaviti jednu zemlju u napredovanju, u izgradnji, u prosperitetu.
Želim samo nekoliko kratkih napomena o svakoj od ovih navedenih tačaka. Na kraju, Demokratska opozicija Srbije, koja daje mandat ovoj vladi i zadatke, ima jasne odgovore po svim pitanjima. Mi našim kolegama u Crnoj Gori kažemo, dajte da se dogovorimo da izaberemo rešenje koje u sebi nosi najmanje rizika. Dajte da se posvetimo prioritetnim pitanjima obnove, ekonomije i vraćanja naše zemlje u izgubljene evropske integracije. Nemojmo da se bavimo sami sobom, bavimo se budućnošću.
Zbog toga predlažemo, dajte reformom već postojeće jugoslovenske države da rešimo sve otvorene probleme na relaciji između Srbije i Crne Gore. To je naša fer ponuda. Ja se nadam da će oni prihvatiti. Mislim da je veća čast ući u istoriju kao generacija koja je Balkan dovela u epohu prosperiteta i mira, koja je za našu zemlju trajno rešila pitanje njenog evropskog pripadništva, nego ući u istoriju kao političari koji su pribavili suverenitet ili međunarodno priznanje za svoju državu. Ima vremena i za tu sujetu. Sada je vreme da se reše veliki istorijski problemi regiona kao takvog. Možemo to zajedno da uradimo. Mi smo spremni sa našim kolegama u Crnoj Gori, i sa svim drugim ljudima u balkanskim državama koji to žele, da napravimo jednu zajedničku koncepciju budućnosti, mirne, prosperitetne budućnosti.
Albancima sa Kosova kažemo, promenile su se okolnosti. Sve ekonomske i ljudske interese vi danas možete da ostverite samo u saradnji sa Srbijom i samo preko Srbije. Jer, mi smo postali motor razvoja. Srbija ponovo postaje lokomotiva Balkana. A, do pre nekoliko meseci bilo je moguće svaku politiku izdejstvovati protiv Srbije. Danas je moguće na Balkanu svaku politiku izdejstvovati samo u saradnji sa Srbijom.
Mi smo spremni za takvu saradnju, sa umerenim ljudima, sa ljudima koji su se odrekli ekstremizma i sa ljudima koji su spremni da razgovaraju. Koji su spremni da ljudske i porodične interese stave iznad naduvanih nacionalnih interesa i nacionalnih mitologija.
Naša rešenja za jug Srbije su poznata. Mi želimo da umerenim Albancima ponudimo integraciju u socijalni i politički sistem Srbije, a da se sa terorizmom i ekstremizmom odlučno borimo, kao što to čini svaka demokratska država. Sa teroristima nema kompromisa. Zato sa svima onima koji žele da žive u našoj zemlji ima kompromisa i mi pružamo ruku i očekujemo pozitivan odgovor. Naravno, potpuno smo svesni toga da bezbednost i stabilnost regiona zavisi, u najvećoj meri, od odnosa u samoj Srbiji. I, naša pregovaračka pozicija po svim ovim tačkama, naša politička pozicija biće mnogo jača ako institucije Srbije, ako država Srbija, ako delovanje organa Srbije bude takvo da imponuju, da bude čast ponovo sarađivati sa nama, da bude rizično sukobiti se sa nama. To iziskuje čitav niz reformi naše države, našeg društva i naše ekonomije.
Pred nama su dva velika problema. Jedan je u potpunom siromašenju našeg građanstva i rasulu naše ekonomije. Drugi problem je u tome što je naše društvo polarizovano u jednu veliku siromašnu manjinu i jednu malu prebogatu većinu. Ta polarizacija podriva stabilnost naše nacije i naše države. Institucijama se ne veruje, jer one su u proteklom periodu služile kao instrument u rukama privilegovanih i bogatih. Ne treba da se zavaravamo. Ljudi danas sumnjaju u politiku i političare kao takve. Ljudi danas ne veruju institucijama kao takvim, ne samo prethodnoj vlasti, ne samo određenoj grupi ljudi.
Naša velika obaveza je da povratimo kredibilitet institucija, da vlast ponovo postane pozitivna reč u srpskom jeziku i da političari postanu ponovo omiljena profesija u Srbiji. To neće biti lako, ali to najpre podrazumeva raščišćavanje prošlosti, svođenje računa sa onim što je prethodna vlast uradila, čime je diskreditovala sve institucije u ovoj državi, i parlament, i sudstvo, i vladu, i državne medije i sve ono što joj je stajalo na raspolaganju.
Zbog toga jedan od prvih prioriteta naše vlade i parlamenta u celini jeste svođenje računa sa prošlošću, koja se odnosi najpre na ona najteža krivična dela: ubijanje ljudi iz političkih razloga. Preuzeli smo obavezu, i iza te obaveze čvrsto stojimo, da u najskorijem mogućem vremenu, a kada kažem najskorijem tu mislim na dane i sedmice, ne na mesece, rasvetlimo ubistvo Slavka Ćuruvije, ubistvo na Ibarskoj magistrali, otmicu Ivana Stambolića i druga ubistva u našoj zemlji, iza kojih očigledno stoje politički motivi. Nalogodavci i izvršioci tih ubistava moraju se naći pred licem pravde. Oformićemo, na sledećem zasedanju, jednu parlamentarnu komisiju koja će se zabaviti eventualnim, na žalost, verovatnim učešćem nekih državnih organa u teškim krivičnim delima. Ovaj parlament će odlučivati o tome i kako reformisati te organe, pre svega Službu državne bezbednosti, da se te stvari više u budućnosti ne ponove.
Takođe, pred licem pravde, domaće pravde, moraju se naći i oni koji su vršenjem teških krivičnih dela nad humanošću, nad civilima, ubijanjem dece i žena pokušavali da ižive neki svoj lažni patriotizam. Oni su okaljali ime srpskog naroda. Mi ne želimo da nosimo kolektivnu odgovornost zbog toga. Ako postoje dokazi o individualnoj, ličnoj odgovornosti, svi ti slučajevi naći će se pred našim sudstvom i biće sankcionisani.
Međutim, u proteklih deset godina desio se, izvršen je jedan ekonomski zločin. Oduzete su i otete pare milionima ljudi. Neko će da kaže da je reč — zločin — preteška u ovom kontekstu. Ja mislim da nije. Ko zna koliko je hroničnih bolesnika umrlo zato što nisu mogli da kupe lekove, a njihov teško zarađen novac bio je zamrznut u takozvanoj staroj deviznoj štednji. Koliko je brakova propalo ili nije osnovano zbog bede i siromaštva, koliko je porodica razoreno, koliko je dece bilo nesrećno zbog teških uslova života zbog kojih građani nisu bili krivi, koji su bili izazvani jednom kriminalnom ekonomskom politikom koja je pravljena tako da manjina ima sve, da većina nema ništa.
Moramo da se suočimo sa tom činjenicom. Kada govorimo o svođenju računa sa prošlošću, da budemo spremni da se sukobimo i sa tim moćnim finansijskim interesnim grupama koje danas brzo menjaju stranu, koji nisu bili visoki partijski funkcioneri, ali su zato bili iza njihovih leđa i spremni da danas stanu iza leđa svakoga od nas. Mi to ne smemo da dozvolimo. Naša obaveza pred opljačkanim narodom je da kažemo istinu o tome ko je imao koristi u ovih deset godina sankcija, blokade i ekonomskog propadanja.
Parlamentu ćemo predložiti, tema je osetljiva i kreće se na ivici poznatog pravnog sistema i postoje primeri iz prošlosti da je to rađeno, mi ćemo vrlo detaljno prostudirati iskustva drugih zemalja i videćemo kako je moguće, krećući se u okvirima zakonodavstva i pravnog sistema, ipak učiniti neke stvari da se sankcionišu finansijske i druge afere iz prošlosti. Mi ćemo parlamentu predložiti nekoliko takvih mera i zakona koji treba da sankcionišu finansijske i druge zloupotrebe, ali i slučajeve korišćenja sankcija i blokade za neumereno bogaćenje.
Razmišljamo o jednokratnom porezu na ekstra profit ostvaren u uslovima sankcija i blokadi. Ti uslovi su, na primer, dobijanje kredita iz primarne emisije tokom hiperinflacije, otkup deviza od Narodne banke po kursu koji je bio znatno niži od realnog, korišćenje monopolskog položaja, oslobađanje od plaćanja poreza i carine. Takođe, razmatramo mogućnost oporezivanja funkcionerskih stanova i vila, koji su dobijeni na korišćenje, a onda, posle dva ili tri meseca, otkupljeni od strane ljudi koji su jedva godinu dana radili na funkciji ministra, a onda su se odjednom našli u posedu nekretnine vredne 100, 200 ili 300.000 maraka. Mislim da je logično i pravedno da najveći deo tog iznosa bude vraćen narodu. Kao dokaz da mislimo ozbiljno, mi ćemo ukinuti mogućnost otkupa funkcionerskih stanova. Nadam se da će ova skupština jednoglasno izglasati odluku da nikada više u Srbiji neko ko je godinu, dve, tri ili četiri na funkciji, ne može da dobije stan u vlasništvo, jer ga ne mogu dobiti ni ljudi koji po 30, 40 godina vredno rade, kao lekari, kao inžinjeri, kao zemljoradnici, kao zanatlije. Ova skupština i ova vlada moraju da dele sudbinu svoga naroda, pre svega u onom finansijskom delu. Mi nećemo organizovati lov na veštice, ali nećemo dozvoliti da finansijski klan starog režima trajno zadrži novac opljačkan od naroda.
Naravno, paralelno sa tim, povešćemo odlučnu borbu protiv organizovanog kriminala koji deluje u našem društvu, pre svega u domenu otmica ljudi, naplaćivanja reketa, trgovine narkoticima, šverca naftom i cigaretama, krađom automobila. Naravno, naše svođenje računa sa kriminalom iz prošlosti biće uverljivo i dobiće opštu podršku samo ako pokažemo odlučnost da institucionalnim mehanizmima uvedemo takvu kontrolu naše vlade, takvu kontrolu koja će onemogućiti da se te stvari ponavljaju u budućnosti. Zaista smo odlučni u tome da baš ovaj mandat ove skupštine uđe u istoriju srpskog naroda po čitavom paketu zakona koji će ugraditi u institucije našeg društva mehanizme kontrole — mehanizme kontrole vlade, mehanizme kontrole državne administracije, mehanizme kontrole finansijskog poslovanja svih državnih agencija, javnih preduzeća. U svim domenima gde se nešto kupuje i gde se nešto prodaje. Parlament će biti preko svojih komisija uključen u to i nezavisne kredibilne institucije i instituti će biti uključeni u to. Uzećemo iskustva svih zemalja koje su prolazile kroz tranziciju, iskustva svih zemalja koje su poznate u svetu po borbi protiv korupcije i zloupotreba u državnoj administraciji i sva ta iskustva ćemo implementirati u naše institucije.
Mi želimo da povedemo jednu istinsku kampanju za čiste ruke i da za dve ili tri godine Srbija postane zemlja sa najnižom stopom korupcije u ovom delu Evrope. Sada smo među najkorumpiranijim zemljama na svetu. To je jedan veliki zadatak, jedna velika obaveza i iziskuje veliku odlučnost, iziskuje vašu podršku. Kontrola počinje javnom zabranom privilegija funkcionera, a to znači ministara. Rekao sam, nema otkupa funkcionerskih stanova, nema obavljanja privatnih poslova dok ste u vladi, nema članstva u dobro plaćenim upravnim odborima za članove vlade, nema primanja skupih poklona. Takođe, nema intervencije u sudovima, na televiziji, policiji, finansijskoj policiji, preduzećima, carini. Onaj ministar koji nazove i interveniše — sin mi je uhapšen ili priveden jer je vozio u pijanom stanju, molim te, ja sam ministar ili rođak mi je, itd, taj ministar leti iz vlade.
Ja vam garantujem, onaj ministar koji nazove RTS i kaže — pusti ovaj prilog ili skini ovaj prilog, njemu nije mesto u vladi. Ja se sada obraćam javnosti naše zemlje. Svaki sudija koji dobije takav poziv, svaki direktor koji dobije takav poziv, neka se javi u Vladu Srbije, naći će se na dnevnom redu to pitanje. Ako utvrdimo da je istina, menjamo tog ministra.
Već na sledećoj sednici predložićemo parlamentu promenu Zakona o privilegijama funkcionera. Vi znate da je taj zakon donet pre dve godine i on je trebalo da funkcionere Republike Srbije obezbedi do kraja života. Niko ne može da bude obezbeđen do kraja života kao funkcioner, politički funkcioner ove zemlje. U članu postojećeg zakona je ministru za policiju stavljeno u nadležnost da on utvrdi koliko vozača, sobarica, kuvarica, članova obezbeđenja treba bivši predsednik Republike Srbije da ima. Ne može ministar za policiju da ima ovlašćenje da dodeljuje privilegije. Te privilegije će biti zakonom jasno određene i one će biti kao u svakoj demokratskoj državi. Penzionisani predsednik države je penzioner. On ne može do kraja života da uživa privilegije predsednika.
Dame i gospodo, predstoji nam jedan proces privatizacije naše privrede. Zbog toga je neophodno uspostaviti čitav niz nezavisnih kontrolnih mehanizama, od parlamentarnih odbora koji će kontrolisati velike slučajeve privatizacije, tendere, konkurse, do ekspertskih timova koji će nadgledati finansijske operacije i svedočiti o njihovoj korektnosti. Naš cilj je transparentna vlast, providna vlast, staklena vlast. Naš cilj je da se u ovoj zemlji, za svaki dinar koji je uzet od naroda zna šta se sa njim dešava, od onog trenutka kad uđe u budžet, pa do onog trenutka kada dođe do svog krajnjeg korisnika. Finansije su ono polje gde je kontrola najteža, ali i gde je kontrola najvažnija. Mi imamo nameru da čitavo naše društvo i sve njegove institucije uključimo u kontrolu finansijskih transakcija koje će se obavljati tokom privatizacije.
Parlamentu ćemo predložiti i jednu novu instituciju, poznatu iz skandinavskih zemalja. To je institucija narodnog advokata, takozvanog ombudsmana. To će biti jedna jaka institucija, sa kredibilitetom i ugledom, gde će građani moći da daju prigovore na delovanje javnog servisa, znači, vlade, njenih službi, njenih činovnika. Ako izglasate tu instituciju, ombudsman će, verovatno jednom mesečno, imati pravo da parlamentu podnosi izveštaj o stanju u državnoj administraciji i o svim prigovorima koje su građani podneli. Imaće pravo da pokreće inicijative kod redovnih i posebnih sudova. On će biti ono mesto gde se građani mogu obratiti da se zaštite od samovolje države, jer i demokratska država u ovoj prelaznoj fazi možda može, preko nekih svojih činovnika, da prekorači svoja ovlašćenja. Građani imaju pravo na zaštitu i mi ćemo ih ohrabriti da tu zaštitu traže.
Što je najvažnije, uspostavićemo nezavisno sudstvo, uz nezavisne medije koje već sada u našoj zemlji imamo, nezavisno sudstvo će biti drugi snažan stub za kontrolu vlasti. Svođenje računa sa zloupotrebama starog režima, uspostavljanje mehanizma za kontrolu ove vlasti, predstavljaju jedan okvir u kome možemo da krenemo sa ekonomskim reformama. Govorim o procesima koji će se odvijati istovremeno, jer ekonomske reforme ne mogu da čekaju. Mi moramo da krenemo sa njima odmah. Imamo za njih određene ideje i planove i u pripremi programa za izbornu kampanju izneli smo ideje kako treba reformisati našu privredu. Uostalom, uglavnom na osnovu tih ideja dobili smo veliko poverenje građana.
Naravno, u ekonomiji se suočavamo sa najvećim deficitima i tu je najteže pokrenuti stvari sa mrtve tačke. Tu ne zavisi sve od volje i odlučnosti. Tu postoji pitanje tehnologije materijala, tu postoji pitanje finansijskih dugova, tu postoji pitanje teškog nasleđa prošlosti. Međutim, želim da upozorim na jednu stvar, a to je da, baveći se dnevnim urgentnim problemima, ne izgubimo viziju, da ne zaboravimo na ekonomski plan razvoja društva.
Kakvu Srbiju mi zapravo želimo? To nije Srbija preživljavanja, to nije Srbija rešavanja dnevnih problema, gde ima dovoljno hrane, struje, lekova. To je zemlja koja treba da počiva na jednoj jakoj ideji, na jednoj koncepciji. Za nas je to koncepcija Srbije kao zemlje jake srednje, građanske klase, finansijski stabilnih, nezavisnih porodica, dobrog obrazovanja, dobrih zanata, dobrih struka, stabilnog penzionog osiguranja, dobrog školstva, besplatnog osnovnog i srednjeg školstva, tako kvalitetnog da naša deca koja pohađaju te škole znaju isto onoliko koliko i njihovi vršnjaci u Evropi ili Americi. Konačno, zemlja sigurnih, bezbednih ulica. Da možete svoje dete da pošaljete u diskoteku, a da mu neko ne ponudi drogu na ulazu u diskoteku. Zemlja nekorumpirane policije, zemlja brzog sudstva. Ako želite da izdejstvujete svoje pravo sudskim putem, da ne čekate deset godina, nego da postoji jedan vrlo ograničen i jasan rok u kome sud mora da reši vaš problem.
To je Srbija koju mi želimo, do te Srbije moramo da dođemo paralelno, upornim, dnevnim radom na rešavanju problema, ali i upornim sleđenjem te vizije i pravljenjem osnovnih pretpostavki te vizije. Doći će investicije u našu zemlju, u to nema sumnje. Poboljšaće se finansijska situacija našeg stanovništva, u to nema sumnje. Međutim, mi treba da postavimo pitanje zašto dolaze investicije, koji je motiv ljudi koji će da ulože novac u našu zemlju. Ljudi ulažu novac ili tamo gde je radna snaga veoma jeftina ili tamo gde je radna snaga veoma kvalitetna. Ljudi ulažu novac ili tamo gde su rizici visoki i zarada visoka ili tamo gde su uslovi veoma stabilni, gde zarada nije visoka, ali na duži vremenski rok je veoma znatna.
Pitanje je da li mi želimo da budemo zemlja jeftine radne snage, neka vrste radničkog predgrađa Evrope, sa mogućnostima brze zarade i visokih rizika, ili želimo da budemo zemlja visokokvalifikovane kvalitetne radne snage, zemlja u kojoj radna snaga nije malo plaćena, naravno, niže nego u srednjoj i zapadnoj Evropi, ali mnogo više nego u drugim istočnoevropskim zemljama, zemlja koja privlači investicije svojom stabilnošću, svojim dobrim zakonima i svojim institucijama. Naše opredeljenje je ovo drugo. Već danas kada pravimo plan ekonomskog razvoja naše zemlje, mi kažemo, mi možemo da budemo zemlja visokokvalifikovane radne snage, zemlja dobrog menadžmenta u preduzećima, zemlja pouzdanih ugovora, zemlja dobrog sudstva i dobrih zakona.
To je paket reformi koje mi predlažemo kao vlada u ovom delu koji se odnosi na ekonomsku politiku. Naravno, na putu ka tom strateškom cilju mi moramo da rešavamo i neke teške tekuće probleme, a jedan od najtežih je nezaposlenost i nizak životni standard našeg stanovništva. Po zvaničnim rezultatima u Srbiji danas je zaposleno oko 2,2 miliona građana, oko 820.000 se zvanično vode kao nezaposleni, što je otprilike 27% nezaposlenosti. Najviša stopa u Evropi. Međutim, uz to i struktura zaposlenih nije sjajna, jer oko 500.000 ljudi koji se zvanično vode kao zaposleni, rade u preduzećima koja su trajno nelikvidna, koja bi, po našim važećim propisima, morala da idu u stečaj. Što znači, 500.000 ljudi možemo smatrati kao uslovno zaposleno. To je dodatnih 15%, i time imamo preko 40% nezaposlenih. Ali od ukupnog broja zaposlenih koji primaju platu, 400.000 primaju platu iz budžeta. Znači, praktično, oni ljudi koji u proizvodnim organizacijama, u organizacijima koje stvaraju višak vrednosti, rade, to je jedna trećina onih koji su zaposleni u Srbiji.
To je najveći problem ove vlade i to je najveći izazov svake vlade u jednoj takvoj zemlji. Uspeh ove vlade će se meriti pre svega na tome da li će rešiti problem nezaposlenosti i to na dva načina. Prvo, prestruktuiranjem preduzeća, da se prestruktuira i radna snaga, da tih 2,2 miliona zaposlenih ljudi postepeno budu pretvoreni u ljude sa kvalitetnim radnim mestima.
Da budu prebačeni iz onih koja su fiktivna u ona koja su stvarna. Treba da rešimo pitanje budžeta, tako da on može redovno da isplaćuje 1,3 miliona penzija koliko ima, kolika je obaveza ove vlade. Naravno, nije dovoljno prestruktuirati zaposlenost, potrebno je otvoriti nova radna mesta. Za to je potrebna obnova tehnologija i potrebna je nova kvalifikaciona struktura radne snage u našoj zemlji. Za to su potrebna velika ulaganja, ali to su i najopravdanija ulaganja, to su ulaganja u ljude, to su ulaganja u ljudski kapital, to je šansa za mlade ljude u zemlji koji imaju ambiciju, ali to je šansa i za sve one koji imaju energiju da urade nešto u svom životu.
Takođe, naša najveća briga i druga glavna proba jeste životni standard i kupovna moć našeg stanovništva. Prema zvaničnim podacima, za prethodnih nekoliko godina, od prosečne porodične zarade danas jedna četvoročlana porodica može da plati jedva 70% potrošačke korpe. Naše obećanje i naš cilj je da će na kraju 2001. godine od prosečne plate jedna prosečna četvoročlana porodica moći da kupi najmanje jednu celu potrošačku korpu. Ono što očekujemo su velike spoljne investicije i to u poljoprivredu, saobraćajnu infrastrukturu i energetiku. Mislim da ćemo na kraju sledeće godine biti ponovo jedan od izvoznika hrane, a ne uvoznika kao do sada, i mislim da možemo da obećamo da naredne godine neće biti restrikcija električne energije, jer ćemo tokom ove godine izvršiti generalni remont naše elektroprivrede, prvi put u proteklih deset godina. Obezbedićemo značajne kredite za mala i srednja preduzeća, a već smo u razgovorima sa Evropskom bankom za razvoj, sa Evropskom zajednicom i bilateralnim razgovorima sa nekoliko evropskih zemalja koje su spremne da ponude znatna sredstva za kreditiranje privatne privrede, znači malih i srednjih preduzeća.
Naša ekonomska strategija jeste i mora da bude u privlačenju velikih investicija. Posle deset godina propadanja, Srbiji nije dovoljan postepen razvoj. Srbiji je potreban neobičan razvoj. Razvoj koji će da nadmaši neku samo linearnu projekciju normalnog rasta. Nama je potrebanNew deal, nama su potrebne velike investicije u osnove infrastrukture ove zemlje, da se obnovi tehnologija, da se pokrene proizvodnja i da se ova zemlja postavi na zdrave noge. Za to je potreban jedan paket zakona, a ja ću ih navesti samo u nekoliko rečenica, to je paket akcija ove vlade. Prvo, utvrdićemo jasno stanje finansija, imovine, obaveza i prava u Srbiji. Da se vidi ko kome šta duguje, po kojoj osnovi šta duguje i na koji način se ta dugovanja mogu rešiti. Predložićemo zakon o vraćanju oduzete imovine, čime ćemo bar delimično obeštetiti ljude čija je imovina oduzimana iz ideoloških razloga. Mi tu imovinu ne možemo vratiti, ali im možemo dati neku naknadu za to, putem učešća, deoničarskog učešća u preduzećima koja su možda nastala od njihovih firmi, putem davanja neke adekvatne zamene za stanove i kuće koje su im oduzete ili na neki drugi način. To je naša obaveza.
Mi ne možemo novo pravo da gradimo na staroj nepravdi. Od Savezne vlade očekujemo da donese odgovarajuće propise i da poništi odgovarajuće propise iz 1945. godine. Takođe, očekujemo od Savezne vlade da porodici Karađorđević svečano vrati državljanstvo koje je oduzeto 1945. godine. Sasvim otvoreno rečeno, očekujemo da se ta najslavnija srpska porodica vrati svojoj kući u Beli dvor. Drugo, izvršićemo finansijsku deblokadu privrede time što ćemo međusobna dugovanja pretvoriti u suvlasništvo, reprogramiraćemo ih ili ćemo ih međusobno kompenzovati. Treće, uspostavićemo jasnu vlasničku strukturu sprovođenjem Zakona o privatizaciji i korekcijom postojećih zakona o privatizaciji. Time će se promeniti upravljačka struktura u našim preduzećima. Današnji direktori, rekoh direktori, ljudi koji nemaju nikakve obaveze, a sva prava, upropaštavaju našu privredu, oni mogu da ulažu tuđi novac, a ako izgube, taj novac nije njihov.
Vlasnici će odgovarati za svoju svojinu i za svoje pogrešne investicione odluke će odgovarati svojim parama, a ne parama naroda.
Četvrto, kompletiraćemo zakonodavstvo koje omogućava neometano poslovanje po standardima Evropske zajednice. Mi želimo da se prilagodimo Evropskoj zajednici i njenom zakonodavstvu da bismo za deset godina, najkasnije, postali član Evropske zajednice.
Peto, uspostavićemo novu poresku politiku. Već u ovom narednom budžetu smanjićemo prihode koji dolaze od poreza i doprinosa na lična primanja. Pojednostavićemo poreski sistem, a onaj novac koji nedostaje nadoknadićemo strogom kontrolom trgovine i prometa naftnim derivatima, cigaretama, alkoholom i drugom akciznom robom.
U svemu, drage kolege, ovo je vlada velikih namera i velikih reformi. Ona je sastavljena iz dva dela. Jedan deo čini neku vrstu tima za strategiju i prioritete, tima koji će da nadgleda reforme, da ih koncipira, da komunicira o tome sa javnošću, i to su predsednici stranaka Demokratske opozicije Srbije, uglavnom na mestima potpredsednika.
Drugi deo vlade čine eksperti, ljudi koji su svoje znanje stekli pre svega u svetu prakse, a samo delimično u svetu teorije. Nekolicina njih imaju i uspešnu karijeru u najvećim svetskim kompanijama. Oni su došli da bi pomogli svojoj zemlji, ali i da bi se upisali u listu utemeljivača demokratske Srbije.
Pre nego što navedem njihova imena želim da dam kratak komentar o strukturi ministarstava. Neka ministarstva su kao što ste prekjuče videli, spojena, a neka su prekomponovana, neka druga su transformisana u sekretarijate i agencije.
Kao nepotrebno ukinuto je Ministarstvo za informisanje, jer u demokratskoj Srbiji nema cenzure. Prijava listova može se obaviti u Ministarstvu za pravdu. Onaj ko ispunjava zakonske uslove za to dobiće prijavu. Nije potreban ministar da arbitrira o tome šta treba mediji u Srbiji da rade.
Ministarstvo za brigu o porodici na logičan način je pridodato Ministarstvu za socijalnu politiku, jer srpska država treba da se meša samo u one porodice koje imaju probleme, pre svega socijalne probleme. Država ne treba da se meša u porodice koje mogu da svoje probleme rešavaju i bez države. Mi smo liberalna i demokratska država.
Za našu dijasporu imamo nekoliko vladinih institucija. Nije neophodno ministarstvo. Posebne reakcije je izazvala budućnost ekologije i sporta u ovoj vladi. Namera naše vlade je da u narednih šest meseci osnuje ministarstvo za upravljanje prirodnim resursima i za zaštitu životne sredine. To je ozbiljno ministarstvo koje neće samo meriti zagađenost vazduha i posledice ekoloških katastrofa, nego će planirati prirodne resurse ove zemlje, kao što su voda, kao što su eko sistemi, kao što su šume.
Na žalost, i takvo je stanje, jedan deo nadležnosti tog ministarstva je danas utkan u nadležnost ministarstva za poljoprivredu, za zdravstvo, za urbanizam. Da bi se definisala prava nadležnost tog novog ministarstva potrebno je izvesno vreme. Mi planiramo da u narednih šest meseci predložimo skupštini formiranje tog ministarstva.
Što se tiče Ministarstva za sport, za vrhunski i amaterski sport, imamo Savezno ministarstvo. Deo koji se odnosi na fizičku kulturu je u nadležnosti Ministarstva prosvete, dok je komercijalni sport u nadležnosti svojih klubova i svojih navijača.
Ne vidim razlog da postoji republičko ministarstvo za sport. Dosta su političari sedeli u upravnim odborima i na svečanim tribinama. Mislim da je to vreme prošlo. Oni koji za tim žale neka kupe ulaznice i neka gledaju utakmice sa drugim navijačima.
Dosta je bilo prigovora na ovu strukturu ministarstava. Mislim da i ovako redukovana vlada ima previše ministarstava. Mislim da tendencija treba da bude da smanjimo broj ministarstava u budućnosti i da pokušamo da vladu rasteretimo onog dela posla koji mogu da obavljaju druge organizacije u našem društvu, kao što je to slučaj u drugim modernim zemljama.
ONAJ KOJI JE ZNAO ODGOVORE NA PITANJA! JEDAN JEDINI!
Oni koji žale za ministarstvima neka kažu ko treba da plaća ta ministarstva i odakle taj novac, i ako treba da smanjimo broj ministarstava, kojih je bilo 24, koja treba da ukinemo. Mi smo pokušali da ovim prestruktuiranjem ministarstava naznačimo pravac reformi i državne uprave. Naš cilj je da se ubuduće, za dve ili tri godine, reformiše državna uprava u Srbiji, da vlada ima još manje ministarstava, da se u međuvremenu postavi sistem agencija koji će onda obavljati određene poslove, koje će delimično biti nezavisne po uzoru na neke skandinavske zemlje koje imaju dobra iskustva u toj oblasti.
Sada dolazim do biografije, osnovnih podataka članova Vlade, najpre potpredsednika Vlade: Žarko Korać, Nebojša Čović, Dušan Mihajlović, Jožef Kasa, Momčilo Perišić, Aleksandar Pravdić, Vuk Obradović.
Ministri: Božidar Đelić, Goran Novaković, Vojislav Milovanović, Goran Pitić, Aleksandar Vlahović, Marija Rašeta-Vukosavljević, Gašo Knežević, Gordana Matković, Dragan Domazet, Dragoslav Šumarac, Obren Joksimović, Branislav Lečić, Vladan Batić, Dragan Milovanović, Dragan Veselinov, Slobodan Milosavljević.
To je, drage kolege poslanici, dame i gospodo, program naše vlade i to su ljudi koji treba da ga sprovedu u delo. Najmanje što možemo da obećamo u ovoj teškoj situaciji jeste da će to biti vlada brzine, efikasnosti i demokratske transparentnosti.
Na svaki problem ćemo reagovati odmah, reći ćemo istinu i predložiti rešenje, i što je najvažnije, nećemo lagati i nećemo krasti. Mi se ovde pred vama obavezujemo.
Doduše, mi nemamo čarobni štapić. Ono što imamo, to smo mi, naše znanje i naša energija, to je narod u Srbiji i njegova energija. Uz podršku ovog parlamenta, uz podršku građana Srbije, ja sam siguran da ćemo ostvariti sve ono što smo naumili i što sam izneo u svom programu.
(Skupština Srbije, 25. januara 2001)
понедељак, 24. јануар 2011.
U BG došlo 50.000 novih stanovnika
24. januar 2011. | Izvor: B92 Beograd -- Više od 50.000 građana iz unutrašnjosti godišnje se za stalno doselilo u Beograd.
 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Tokom 2010. Beograd je dobio 50.000 novih stanovnika, uglavnom iz najnerazvijenijih delova zemlje |
Prvo devojke, pa za njima mladići - po tom receptu i prošle godine su se praznila sela u Srbiji, a Beograd je dobio čak 51.000 prijavljenih novih stanovnika.
Najviše njih je radno sposobno i u najboljim godinama, ali stižu i oni najstariji. Demografi upozoravaju da su posle sela sada na redu za pražnjenje čak i manji gradovi.
Pod beogradskom šljivom, pod koju ćemo po proročanstvu svi stati, prošle godine došlo nas je 51.000 više. Od 130.000 ljudi koji su promenili opštinu stanovanja, gotovo pola ih se doselilo u Beograd.
Najviše je mladih od 25 do 34 godine - gotovo 16.000, ali dolaze i oni najstariji – 3.000 starijih od 65 godina.
Direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović upozorava da dve trećine ''novih Beograđana'' živi na teret budžeta.
Najviše njih je radno sposobno i u najboljim godinama, ali stižu i oni najstariji. Demografi upozoravaju da su posle sela sada na redu za pražnjenje čak i manji gradovi.
Pod beogradskom šljivom, pod koju ćemo po proročanstvu svi stati, prošle godine došlo nas je 51.000 više. Od 130.000 ljudi koji su promenili opštinu stanovanja, gotovo pola ih se doselilo u Beograd.
Najviše je mladih od 25 do 34 godine - gotovo 16.000, ali dolaze i oni najstariji – 3.000 starijih od 65 godina.
Direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović upozorava da dve trećine ''novih Beograđana'' živi na teret budžeta.
|
U Beograd, kao po pravilu, prvo dolaze devojke - tražeći posao i bolje šanse u životu. A kada u selima ostanu usamljeni muškarci ne preostaje im ništa drugo nego da pođu za njima. Na selidbu se najčešće odlučuju stručnjaci i umetnici kojih je najviše među onima koji neće pasti na teret beogradskog budžeta. Najveće migracije su sa juga, iz najnerazvijenijih krajeva.
Građani Pirota sa kojima je razgovarala ekipa TV B92 objašnjavaju zašto ljudi iz njihovog kraja odlučuju da se oprobaju u glavnom gradu:
“Rado bih živeo u Beogradu međutim teško sa porodicom koja je ovde zasnovana. Ja sad u ovim godinama tamo ne mogu da radim. Ali da sam mlađi rado bih otišao.”
“Verovatno zbog toga što veći gradovi pružaju veće mogućnosti što se tiče zaposlenja, kulturni život je bolji.”
“Pa bolji život - evo ja bih svom sinu preporučila što dalje iz Pirota! Jer ovde nema nikakav život, nema zaposlenje i šta deca da rade ovde?”
Demografi kažu da je Beograd navikao na priliv stanovništva - najpre je bilo dovoljno beogradskih beba, pa su 90-ih dolazile izbeglice. Infrastruktura ipak nije pratila rast broja stanovnika.
Demograf Vladimir Nikitović objašnjava razloge povećanog priliva stanovništva u glavni grad.
“Beograd ima tu privlačnu moć koja nije samo ekonomska, Beograd odaje utisak da daje veliki broj mogućnosti”, podseća on.
“Ono što jeste sada jako bitno jeste da se zadrži stanovništvo u tim manjim urbanim sredinama, 20 - 30 hiljada stanovnika, jer su one te koje sada trpe najveći udar, a vrlo blizu su i gradovi od 50 do 70 hljada”, upozorava Nikitović.
Među novim stanovnicima Beograda od prošle godine ima i novih funkcionera. U 25 fotelja u glavnom gradu tokom prošle godine uselili su se funkcioneri iz unutrašnjosti.
Пријавите се на:
Постови (Atom)