Beograd -- Hiljade ljudi iz unutrašnjosti svake godine dođe u Beograd. Međutim, ako taj broj nastavi da raste, postoji opasnost da Beograd i bukvalno - isprazni Srbiju.
 |
U Beograd se godišnje, u proseku, doseli između 16.000 i 25.000 ljudi. Gradska infrastruktura to sve teže podnosi. Najveći broj među pridošlicama čine mladi ljudi između 30 i 40 godina i studenti.
Svi oni Beograd vide kao grad u kojem mogu da “žive normalno”.
Svakodnevna slika grada su nesnosne gužve u gradskom prevozu, domovima zdravlja i drugim gradskim ustanovama, povećano zagađenje, nezaposlenost i tražnja za stanovima i kućama. Stiče se utisak da su kapaciteti Beograda već premašeni.
|
"Urbanistički zavod je napravio planove, vizije budućnosti, kojima je računao na sve veći broj stanovnika. Imamo još hiljade kvadratnih metara koje tek treba da iskoristimo", kaže ona.
Gligorijević dodaje da je "ipak, jedina opština sa kapacitetom i zemljišta i infrastrukture Novi Beograd, dok u drugim delovima grada obavezno nedostaje jedno od ta dva. Centar grada ima veliku gustinu naseljenosti, pa i nedovoljno preostalog zemljišta, razvijeni i gust saobraćaj. S druge strane, u prigradskim naseljima ima dovoljno zemljišta, ali ne i infrastrukture".
Normalno je da priliv novih stanovnika povećava konkurenciju na tržištu rada.
"Poslodavca ne zanima da li prima radnika rođenog u Beogradu ili unutrašnjosti. S ekonomske strane, doseljenici generalno jačaju Beograd, povećavaju gradski budžet i pimoravaju nadležne da brže razvijaju infrastrukturu grada. Druga je priča što je to loše po Srbiju, koja se prazni", objašnjava ekonomista Goran Nikolić.
On kaže da je budućnost unutrašnjosti Srbije pesimistična jer bi se uskoro moglo desiti da se baš sve slije u Beograd.
"Rešenje je u premeštanju investicija u druge gradove širom Srbije. Jura je u Rači zaposlila 1.200 ljudi, kao i nemački Falke u Leskovcu. Stimulišemo investitore po radnom mestu do 10.000 evra. Privući investitore nije lako, potrebno je napraviti i putne mreže. Niko neće ulagati u mesta bez razvijenih saobraćajnica", kaže Nikola Papak, savetnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja.
Uz svo doseljavanje, Beograd neće, prema očekivanjima statističara, u narednoj deceniji preći dva miliona.
"Veliki je negativan prirodni priraštaj. Mi godišnje izgubimo trista naselja. Ipak, u slučaju kada bi broj doseljenika rastao svake godine, mogli bismo da očekujemo da za nekoliko decenija Beograd poprilično isprazni Srbiju", ističe Radmila Vićentijević, načelnica odeljenja društvenih delatnosti i ekonomskih aktivnosti gradskog Zavoda za informatiku i statistiku.
================================================
Jedan od komentara na prethodni tekst - sa istog linka
Rodjeni sam beogradjanin ali sam veterinar i putovao sam po u unutrasnjosti i video kako je tamo. Ljudi beze sa sela jer na selu propadose. Srpski seljak pogibe: ustaje u 5 da napoji i nahrani stoku, kopa, seje, zanje, kupuje hranu za zivotinje, iznajmljuje kombajne, traktore, kosi, bere, saginje se, cupa, trese se od padavina ili suse, utovaruje, istovaruje, leci biljke i zivotinje od svakojakih bolestina i onda mu man in black dodju i kazu a ne ne, kilo zita umesto 50 dinara vredi 13, 25 din, litar mleka vredi umesto 50 din 14,5 itd. Seljacima se smucio takav zivot da ga izrabljuje gospoda koja ne zna da se jaja ne proizvode u automatu za coca-colu nego jaja legu kokoske, kokos treba nahraniti,kokosinjac smrdi od go...., to treba ocistiti, i zivotinje pi....i s..., to sve smrdi, to seljak cisti i odrzava, za koju platu, za koji zivot, za koju srecu i radost? Jos ga urbana omladina pljuje sto slusa narodnjake i sto ne kupuje odecu i obucu u Zari ili Sprinfgfildu nego po provincijalskim buvljacima. Zato seljak bezi u Beograd da i on malo dane dusom i gospodski ode u Maxi i Ideu da kupi kilo krompira a ne da mulja po blatu i vadi ga. Da skokne u Usce i obuce se i laganica popije kaficu. Medjutim, pitanje je od cega ce Beogradjani uskoro ziveti ako svi sa sela dodju tu. Ko ce da kopa, navodnjava, zanje, seje, kolje, muze, strize...gde cemo kupovati mleko i krompir? na automatu za coca-colu?
(, 29. septembar 2010 10:16)
Нема коментара:
Постави коментар