Komentar: Beograd u plamenu
Ivana Stojanov | 30. 09. 2011.
Valjda kada se jednog dana u Beogradu bude održala potpuno mirna, gotovo neprimetna Parada ponosa, tada neće biti potrebno naglašavanje reči demokratija, urbano, prava, obraz, sloboda.
Ivana Stojanov: Sad bih jako psovala, ali nemam vremena
Tada postaje svejedno ko šeta i zašto, a taj događaj dobija dve rečenice i tri kadra u vestima. I onda možda njima sve to postane glupo.
Što reče moj drugar Marko: ”Izgleda da bi bilo najmanje gej parada kad bi se samo jednom godišnje ljudi prošetali”.
Dotle ćemo gledati, slušati, čitati, polemisati, povlačiti se i ježiti. Ako nemaš stav, to je ko da nemaš Fejsbuk.
Kažu: ”Ko da ne postojiš”. Cvrc Mileva.
Evo me, dišem bez ijedne misli o njima i onima. Al’ TV mi ne da, moj ekran me bije po ušima i viče: ”Opredeli se!”. Ko da mi se najbolji prijatelji razvode, pa moram da biram stranu. I dalje prkosim.
Branim se inatom sve dok neki policajac ne izvuče adut iz plavog rukava i kaže u svakom dnevniku da se u nedelju sprema “Beograd u plamenu”. A? Sad će da nas spale? Zašto, bre?
Sad bih jako psovala, ali nemam vremena. Moram sebi, mom detetu i njegovim drugarima da objasnim šta je gej, da obraz nije deo lica, ko će zapaliti Terazije i zašto postajemo zatočenici sopstvenih domova.
A da! I obavezno da im dočaram zašto je onaj bilbord o klincima koji pale u inostranstvo bio toliko pogrešan!
Нема коментара:
Постави коментар